SRBIJA I MONARHIJA

UPOTREBA NARODA

Kako su komunisti trijumfovali pre pet decenija i kako je kralj Petar II Karadjordjevic postao izbeglica

Moze li monarhija da se vrati u Srbiju, ili Srbija u monarhiju i da postane kraljevina kao sto je nekad bila?

Nije ovo pitanje od juce. Ozbiljno ga, od svog osnivanja, postavlja i Srpski pokret obnove i povratak monarhije jeste i programski deo ove stranke. Na mnogim opozicionim mitinzima kojima Srbija poslednjih sest godina obiluje, pored pretnji i pogrda upucenih komunistima, cuju se i uzvici i citaju se i parole - hocemo kralja.

I nije najveca muka u tome da li narod hoce kralja, koliko to ljudi trazi, ima li za to mesto pravu licnost, nego kako sve to izvesti u zemlji u kojoj se cesto ne zna ni ko pije ni ko placa. Jedni ce predlagati jedno, drugi drugo, a bice i onih koji ce se zalagati za nesto deseto. Bice to, ako se ozbiljno stavi na dnevni red, jos jedan kljucali kotao iz koga ce Srbin, svaki za sebe, pokusati da izvuce kakvo korisno parce, a da ruke ne opece.

Ljudi sa strane, ili slabog pamcenja, ili jednostavno mladi ljudi koji ne znaju kako je monarhija u Srbiji, odnosno Jugoslaviji ukinuta, mozda ce reci - zasto bi se njeno uvodjenje tako tesko odvijalo kad je dokidanje islo lako i jednostavno. Naivni ce mozda pomisliti da se narod i za to pitao, polazeci od cuvene " narodne " parole - Necemo kralja, hocemo Tita, narod se pita.

Parola je, naravno, bila komunisticka, ispisana (uglavnom) latinicom, a ko kaze da se tada u Srbiji i Beogradu narod sluzio ovim " jugoslovenskim " pismom, i u to vreme jos, i sve to dokaze, mogao bi da racuna na svetsku slavu.

Islo je to tada drugim nekim putevima.

Dugo se posle rata, a tako je bilo i do danasnjih dana (dok se Jugoslavija nije konacno raspala pa je Avnoj ispao vise farsa nego istorijski dogadjaj), dugo i mnogo govorilo da je odluka o ukidanju monarhije i iscrtavanje republickih granica nesto sto se zove - avnojskim cinom.

Nije tako bilo.

To cuveno Drugo zasedanje Avnoja, u Jajcu, dvadeset i devetog novembra cetrdeset i trece, nije donelo nijednu odluku kojom se menja drzavno uredjenje (ukida monarhija i uspostavlja republika), niti se bavilo odredjivanjem granica. Nego je Avnoj sebe proglasio za vrhovno zakonodavno i izvrsno telo Jugoslavije, uspostavio Nacionalni komitet oslobodjenja Jugoslavije kao organ sa svim obelezjima vlade, odlucio da se " izdajnickoj jugoslovenskoj izbjeglickoj 'vladi' oduzmu sva prava zakonite vlade Jugoslavije, a napose da predstavlja narod Jugoslavije ma gdje i ma pred kim " , i odluceno je ono najvaznije, sto su djaci u skolama mozda i mogli da zapamte: Jugoslavija ce se izgraditi na demokratskom federativnom principu...

Pitanje imena i drzavnog uredjenja ostavljeno je za kasnije. Da se Vlasi ne dosete. Mosa ce Pijade tada pisati pisma Edvardu Kardelju, naslovljena sa Dragi Bevc, i zalice se mladjem kamaradu kako mu je tesko da pise razna akta kad " nase cedo " (tako je govorio Pijade) jos nema ni imena, a odluke se ne zovu zakonima.

Uteha je stigla, njihovo je cedo nazvano Demokratska Federativna Jugoslavija, a odluke su nazvane zakonima. Mosa je mogao da odahne i da krene u nove radne pobede. Pisao je Dragom Bevcu sa ne malo zanosa (bio je slikar, novinar, pravnik, politicar, sudija i borac...) o jednom svom nadahnucu: pala mu je na um nova himna i on ju je ispevao. Iz pisma Dragom Bevcu ne moze se pouzdano reci da je dao i glazbu, ali pismo radosno zavrsava: " Molim te, javi za himnu Starom. "

U istorijskim arhivima jos nije pronadjeno sta je Stari odgovorio, ali zna se da se jednom Mosa, koji je celu noc jahao neko kljuse ne bi li Starome predlozio sjajnu ideju - da Srbi, posle rata, u Hrvatskoj dobiju autonomiju - od Staroga vratio - peske.

Ima sad tu nesto sto izvire izmedju samih redova i jasno govori da je pitanje monarhije ili republike, koje ce se resiti posle pobede, jedna lazna dilema. Onog trenutka kad je Jugoslavija proglasena za federativnu drzavu, bilo je jasno da se pravi savezna republika. Kako neko moze da pravi federativnu kraljevinu? Ima li toga igde u svetu?

Izbeglicku vladu, ili londonsku (moze i tako), lisili su, to smo videli, svih prava, a odluka o zabrani povratka u zemlju kralju Petru Drugom Karadjordjevicu (to bi danas izgledalo kao neka privremena mera) glasi ovako: " S obzirom na to da je kralj Petar II Karadjordjevic davao poverenje takvim 'vladama' i njenom 'ministru vojske, mornarice i vazduhoplovstva' Drazi Mihailovicu, koga je unapredio u armijskog generala i ucinio ga nacelnikom svoje Vrhovne komande, iako mu je bio poznat njihov izdajnicki rad, da je davao unapredjenja i odlikovanja izdajnicima i zlocincima, koji su u sluzbi okupatora krivi za mnogobrojne zlocine i izdajstva protiv svoga naroda, da je, s druge strane, razalovao one oficire jugoslovenske vojske koji su od prvog dana ustanka bili u redovima narodnih boraca i mnogi pali herojskom smrcu, kao i s obzirom na to da su pod zastavom kralja i monarhije vrsena i da se jos uvek vrse gnusna izdajstva i strasni zlocini protiv svih naroda Jugoslavije, Avnoj (a sad sledi cista laz, prim. pisca), izvrsavajuci volju i teznju svih naroda Jugoslavije, donosi sledecu odluku: kralju Petru II Karadjordjevicu zabranjuje se povratak u zemlju, s tim da ce pitanje monarhije i kralja resiti sam narod svojom sopstvenom voljom posle oslobodjenja citave zemlje... "

Bila je to klasicna komunisticka frazeologija, propaganda za naivan svet i utuceni jugoslovenski narod. Jer, zaboga, kako su u vreme rata, kad nije bilo ni izbora ni referenduma, znali da ispunjavaju zelju i teznje celog naroda, da se monarhija ukine i kralj najuri iz zemlje?

Danas, kad su se mnogi istoricari oglasili i ponudili istinu, naucnu, o proteklim dogadjajima, ima razloga da se postavi pitanje - pravde. Ako neko nije bio izdajnik, zasto bi njegovi naslednici trpeli nicim dokazane optuzbe i izrecene kazne?

Konacno, sta je bio Avnoj? Izmisljotina Komunisticke partije Jugoslavije.

Inicijativu da se sazove Drugo zasedanje dao je Vrhovni stab, bolje reci sam Broz, koji je bio vrhovni demijurg svega i svacega. Kao tajna zakopana u zemlju, na svetlo dana danas, kao i istina o kozjim usima cara Trojana, izbija, iz komunistickih zapisnika i ova recenica: " U sastav Avnoja izabrati clanove Centralnog komiteta koji jos nisu u njemu. " Ovo je zakljucak - ma kakav zakljucak, naredba! - sa sednice Centralnog komiteta Komunisticke partije Jugoslavije od 18. oktobra 1943. godine. Znaci, mesec i nesto pre Drugog zasedanja Avnoja, koji je odluke donosio prema volji naroda.

Kasnije ce se odluke Avnoja tretirati kao akta koja imaju ustavni karakter, ali takva objasnjenja danas vode ne piju...

Pa dobro, kad je ukinuta monarhija?

Dve godine kasnije. U dan, dve godine posle Drugog zasedanja... To da se postuje neki matematicki sistem nasi su komunisti ucili od Staljina. Ali, na celu parade onih koji prirpemaju istorijske ustavne i zakonske odredbe nije vise Mosa, nego Dragi Bevc , drug Edvard Kardelj, kao ministar za Konstituantu.

Dobro, doneta je odluka da se ide na izbore. Da se izaberu narodni poslanici za ustavotvornu skupstinu, koja se, eto, zove i konstituantom. Izbori su odrzani 11. novembra, ali kakvi?

Savezna izborna komisija utvrdila je da je bila potvrdjena svega jedna savezna kandidatska lista i to: savezna kandidatska lista Narodnog fronta Jugoslavije sa nosiocem liste marsalom Jugoslavije Josipom Brozom Titom, predsednikom vlade i ministrom narodne odbrane Demokratske Federativne Jugoslavije iz Beograda (danas je to onaj Bulatovic, ali ne zove se Momir).

I sta je jos utvrdila Savezna izborna komisija? Utvrdila je da je na izbore za " Saveznu skupstinu Ustavotvorne skupstine " bila prijavljena jos jedna savezna lista Radnog fronta sa nosiocem Hadzi Todorom Dimitrijevicem, knjizevnikom i bivsim poslanikom iz Beograda. Ovu njegovu prijavu Komisija je odbila, naravno, navodeci neke brojke i slova, da se coveku zavrti u glavi. A zasto je, ipak, ta lista odbijena? Ma u to blesavo vreme cak ni normalni ljudi nisu mogli da veruju kako bi uopste nekome moglo da padne na pamet da se takmici protiv druga Tita.

Neko moze da upita - a zasto se javio samo Hadzi Todor Dimitrijevic? Zato sto je sve ostalo bilo zabranjeno. Iskljuceni su iz birackih spiskova Ljoticevi dobrovoljacki odredi, njegov Zbor, Nediceva Srpska drzavna straza, Nediceva Drzavna straza, Nediceva Granicna straza, Nediceva Poljska straza, Srpska zajednica rada, Pozoriste srpske zajednice rada, Nacionalna sluzba rada, jednom reci, spisak je dugacak i gotovo beskrajan, a naravno da je sa spiskova, ne bez gneva, izbaceno sve sto je imalo ikakve veze sa ravnogorcima, cetnicima, pre svega sa onima koji nisu krili da na izbore hoce kao cetnici Draze Mihailovica...

Zatim su poslanici sa Brozove liste proglasili republiku - Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju. Deklaracijom, koju je procitao Sinisa Stankovic. Znate ono, drhtavo: " Proglasuje se Federativna Narodna... " i tako dalje.

Jeste tu celu igru vodio Kardelj, ali to nista nije islo bez Tita i bez Staljina. I sam Ustav, prvi ustav ove nove drzave, bio je puka kopija onog Staljinovog iz trideset i seste. Valjda zato sto je, prema ruskim (sovjetskim naucnicima), ovo bio najsavrseniji ustav na svetu.

Izgleda da je Kardelj ozbiljno verovao da pise svetsko ustavno cudo. Narocito je insistirao da Ustavotvorna skupstina bude suverena, pa kako odluci. Suverena, naravno, na papiru. Pa kako ona odluci, bez obzira pobedile ideje bliske restauraciji burzoazije ili tekovinama njihove borbe. Tu cak ni partizanska vojska uz pomoc crvenoarmejaca ne bi mogla nista! Mnogo veliki demokrata bio je drug Bevc...

Izigravajuci velikog naucnika, pred Jovanom Djordjevicem, nasim poznatim profesorom prava, Kardelj je pricao kako novi ustav mora da bude " u suprotnosti sa onim sta hoce opozicija " , jer nece biti sporazuma sa opozicijom, nego ce se ici suprotnim putem.

Islo se, islo, i evo dokle smo stigli.

# PETAR IGNjA