HIROSIMA KRAJ BEOGRADA (3)

ZIVOT NA VERESIJU

NIN br. 2410 od 7. marta objavio je izvestaj specijalizovanog lista " Nukleonik vik " u kome se tvrdi da su zvanicnici Nuklearnog instituta u Vinci trazili od Medjunarodne atomske agencije (IAEA) iz Beca da se " 40 kilograma visokoobogacenog uranijumskog goriva iznese iz njihovog Instituta negde van SRJ da ne bi palo u ruke politickih desperadosa u slucaju da rezim Slobodana Milosevica nastavi da slabi " . Novinarsko preterivanje? Ne. Albanski " desperadosi " su, ovih dana, iz jedne kasarne u okolini Fijera, vec ukrali radioaktivne materijale...

U proslom broju NIN-a objavili smo i izvestaj sa Prvog medjunarodnog sastanka o upravljanju reaktorskim gorivom u Brizu (Belgija), odrzanog od 5. do 7. februara ove godine u organizaciji pomenute agencije iz Beca. Na tom sastanku dr Milena Matausek iz Vince je priznala da " ima u rukama veliku kolicinu visokoobogacenog uranijuma u obliku svezeg goriva i upitala je prisutne: " Sta da radimo s njim? "

Umesto odgovora, u ovaj ponedeljak, posle dve nedelje cutanja, na ime Milivoja Glisica, v. d. glavnog urednika NIN-a, stize pismo dr Miroslava Kopecnog, generalnog direktora Nuklearnog instituta u Vinci. U pismu pise da je odluceno da " Institut ne odgovara na pisanje novinara D. Jovanovica " . U ovaj utorak, medjutim, dr Miroslav Kopecni i dr Milena Matausek odrzali su predavanje u vincanskom Institutu o temi " Buducnost reaktora i skladistenje nuklearnog goriva " . Po njihovim tvrdnjama, sve je u najboljem redu. A kakva nam je buducnost reaktora i naroda? Mr Nadezda Ajdacic rezignirano kaze: " I posle Tita sprovodi se nuklearni genocid nad narodom i svi smo mi saucesnici tog genocida, samim tim, sto smo - zivi. "

U ovaj ponedeljak, u redakciju NIN-a stiglo je pismo dr Miroslava Kopecnog, generalnog direktora Nuklearnog instituta u Vinci. Pismo dr Kopecnog je kratko i indikativno pa ga vredi, doslovce, objaviti.

Dakle, umesto da odgovori na pitanja koja je NIN pokrenuo, dr Kopecni, nuklearni fizicar, poput eksperta za informisanje iz kabineta ministarke Milentijevic, zalaze se za neki pravi zakon o informisanju po kome, eventualno, ne bi morao da polaze racune o (jadnom) stanju vincanskog reaktora i o skandaloznom nacinu skladistenja radioaktivnog goriva i otpada u krugu Instituta.

I, hajde, da vidimo koje su to proizvoljnosti kojima se NIN sluzio pisuci o " Hirosimi kraj Beograda " . Prvo, NIN je SAMO preneo izvestaj specijalizovanog lista " Nukleonik vik " koji je pravljen na osnovu istupanja dr Milene Matausek na pomenutom medjunarodnom skupu u Brizu, na kome se raspravljalo o rukovanju reaktorskim gorivom. Na tom skupu je dr Milena Matausek iz Vince izjavila da " ima u rukama veliku kolicinu visokoobogacenog uranijuma u obliku svezeg goriva " i upitala prisutne: " Sta da radinmo s tim? " Tekst koji je objavljen u " Nukleonik viku " je prethodno pokazan gospodji Matausek. Ona ga je, cak, i autorizovala. I NIN je sve to samo preneo. I to uz upozorenje da novinarska uopstavanja i preterivanja kao i senzacionalisticki ton iz " Nukleonik vika " mogu da izazovu zloupotrebu pomenutog clanka u medijima. Zatim, NIN je upozorio i na neke netacnosti iz clanka " Nukleonik vika " o stanju u Vinci, iako je taj clanak dr Matausek - autorizovala. Zato je NIN, upozoravajuci da je dr Milena Matausek vracena iz penzije 1995. godine da bude menadzer obnove vincanskog reaktora, i izneo jedno autoritativno misljenje da " gospodja Matausek nema reference za posao koji joj je poveren " .

Dalje, NIN je, krajnje oprezno, i uz sasvim pristojnu ogradu da bi nasi politicki desperadosi mogli da se domognu nuklearnog materijala iz Vince, izneo moguci scenario upada u Vincu. Taj scenario sastavio je covek koji je skoro ceo radni vek proveo u Vinci na veoma odgovornoj funkciji, i koji, uzgred, o dr Kopecnom, kao strucnjaku i coveku, nema bas narocito misljenje... Scenario bi, mozda, mogao da bude inspirativan za nekog domaceg ili pravog Spilberga. NIN se, zajedno sa " scenaristom " , i pitao: koliko je takav scenario desperadosa ozbiljan?

Mada, Montenafaks javlja da je, ovih dana, u tekucoj gradjanskoj pobuni u Albaniji, iz jedne kasarne u okolini Fijera, sto kilometara juzno od Tirane, ukradeno deset ploca sa radioaktivnim elementima i beta-zracima, za koje strucnjaci kazu da su veoma opasne po zivot ljudi. Te ploce, koje za neupucenog gradjanina izgledaju plasticne, za sada su u rukama nepoznatih kriminalaca. Stab za odbranu grada Fijera pozvao je ove albanske " desperadose " da odmah vrate radioaktivni materijal.

I ako se to desilo u Fijeri, zasto se ne bi, pod datim okolnostima, desilo u Vinci? Da li je onda vincanski scenario sa nasim desperadosima, " u slucaju da je srpski rezim Slobodana Milosevica nastavio da slabi " , bio toliko spilbergovski? I, nije li iz Vince, svojevremeno, u sasvim mirnodopsko vreme, na kamionu IZNET (tj. ukraden) citav STRUG!? I, najzad, ako su neki nasi " desperadosi " pravili raketno gorivo u zemunskom " Grmecu " , i izazvali tragediju u kojoj je poginulo 11 ljudi, zasto neki penzionisani nuklearni fizicari, desperadosi takodje, ne bi u nekoj baraci u Kaludjerici pravili i nuklearno oruzje kada se to moze i " za astalom " . A ako i ne moze u Kaludjerici, mozda moze u Zairu?

Sta jos dr Kopecnom smeta u NIN-u? Da li, mozda, sto smo citirali (i fotokopirali) Zakon o zastiti od jonizujuceg zracenja, po kome ovim visokorizicnim poslovima mogu da se " bave i PRIVATNICI koji hoce da proizvode, vrse promet i koriste izvore jonizujuceg zracenja " (!!?) Da li sto smo time skrenuli paznju da i privatnici pocinju da se bave nuklearnim biznisom? I sto sve to vodi u opste nuklearno ludilo i haos koji moze da zavrsi - Hirosimom kraj Beograda.

Bice zanimljivo videti da li ce dr Kopecni reagovati i na pisanje " Vremena " koje je, zasad, jedino, uz NIN, resilo da se pozabavi vincanskim hororom. Ako i ostavimo po strani 40 kilograma visokoobogacenog uranijumskog goriva, radioaktivnih briga ima napretek. Podsetimo se izjave Jordana Aleksica, srpskog ministra za ekologiju, koji je za pretprosli broj NIN-a rekao: " U Vinci su stacionirana dva privremena skladista radioaktivnog otpada za celu zemlju! A treba reci i to da je (u Vinci) uskladisteno i 75 odsto radioaktivnog otpada iz bivse SFRJ. " (!!?)

Jedan izvor NIN-a tvrdi da je " u Vinci uskladisten i deo radioaktivnog otpada iz atomske centrale Krsko " te da se " sto pre mora izvrsiti i deobni bilans tog radioaktivnog otpada koji bi se vratio Hrvatskoj " . Sem ako dr Kopecni ne bi zadrzao sve, i deo radioaktivnog otpada koji pripada Hrvatskoj? Uvazeni nuklearac koji je ceo radni vek proveo u Vinci tvrdi:

" Situacija je potencijalno veoma opasna. Burad uskladistena u Vinci rdjaju vec 30 godina i ocigledno su pod pritiskom. Mehur (koji bi se stvorio iznad Vince) mogao bi da dovede do aerosolnog radioaktivnog zagadjenja. Bio bi to efekat mini Cernobilja od koga u prvom talasu niko ne bi stradao, ali bi broj obolelih od raka naglo porastao. Ako i uranijum u buradima (uskladistenim u bazenu pod vodom) pocne da rdja, stvorice se uranijum hibrid, verovatno, najzapaljivija supstanca koja postoji. I, " dovoljno je da uranijum hibrid dodje u dodir sa svega nekoliko molekula kiseonika pa da se zapali iako je pod vodom " . (!!?) Ovakav pozar, unutar bazena punog radioaktivnog otpada, mogao bi da traje danima, a posledice bi bile nesagledive.

Strucnjak blizak Agenciji iz Beca kaze: " Ukoliko bi se, recimo, usled istovremenog pucanja nekoliko buradi promenila geometrija nuklearnog goriva u bazenu, ta promena bi mogla da izazove kriticnost mase urana " tako da bi mogla da se dobije nekontrolisana nuklearna reakcija, tj. efekat eksplozije atomske bombe. Naravno, to ne bi bilo ravno efektu Hirosime i Nagasakija, ali bi bilo - strasno. Ako je neka uteha, verovatnoca da se to desi izrazena u procentima, veoma je mala.

Sa tom jalovom nadom ziveli smo dok nije stiglo upozorenje iz medjunarodne atomske agencije iz Beca, u kome nas gospodin Dejvid Kid obavestava da je pravo cudo sto nam se Hirosima nije vec desila.

U nuklearnom obrucu

I bez Vince, Beograd i Srbija nalaze se u - nuklearnom obrucu. Milion i po ljudi u poluprecniku od 160 kilometara nastanjenih na severu Vojvodine i u Zajecarskom okrugu, ozbiljno je ugrozeno u slucaju veceg udesa na nuklearkama u Paksu (Madjarska) i Kozloduju (Bugarska) tvrdi dr Dusan Spasojevic.

Opravdano se strahuje i od toga da hidroelektrane Djerdap ne postanu, za sto-dvesta godina, najvece odlagaliste radioaktivnog otpada u zemlji i u Evropi, i to pod vedrim nebom.

Vinca

REANIMACIJA REAKTORA

" Moguce je da su iz Agencije malo naduvali problem skladistenja otpada u zelji da nam - pomognu (!!?) " , izjavljuje dr Miroslav Kopecni, direktor Instituta iz Vince i zalaze se za reanimaciju ruskog reaktora iz 1950. godine

Da im je bar tri miliona americkih dolara od drzave, vincanski nuklearci bi za godinu dana sanirali bazen u kome korozira nuklearni otpad. Najvise pet godina trebalo bi im da, za ljubav nauke i naucnog podmlatka, ponovo aktiviraju reaktor RA koji vec trinaestu godinu ne radi. Na predavanju odrzanom 18. marta u amfiteatru laboratorije za materijale, dr Miroslav Kopecni, direktor Instituta za nuklearne nauke " Vinca " i dr Milena Matausek, rukovodilac projekta o buducnosti reaktora, govorili su i o sigurnosti odlozenog, isluzenog nuklearnog goriva. Razlog " naprasnom " predavanju nije bila medijska buka koja je ovih dana napravljena, vec potreba da se saradnicima Instituta objasni sta se dogadja u Institutu.

- Ja sam zato da sve sto u ovom Institutu, u ovoj zemlji, ne radi treba da proradi - kaze dr Kopecni i objasnjava kako su francuski strucnjaci prekontrolisali reaktor ocenivsi da su " mehanicki delovi reaktora RA od te davne 1984. godine na vrlo visokom nivou " i da je srce reaktora spremno za rad. Lep kompliment ruskoj masini iz pedesetih godina, za koju je od proizvodjaca nabavljeno 83 odsto kompletne merne i kontrolne opreme.

- Od 1989. do 1995. godine napravili smo ventilaciju, svojevrsnu petlju za udesno hladjenje i novu masinu za rukovanje gorivom - kaze dr Kopecni dodavsi da je apsolutno nedozvoljeno imati nuklearnu masinu, izvanrednu po svim osobinama, a ne koristiti je iz minornih razloga. U slucaju reaktora iz Vince, taj minorni razlog je savezni Zakon o zastiti od jonizujuceg zracenja i o nuklearnoj sigurnosti i u clanu 5. navodi se da u nuklearne objekte svrstava i istrazivacke nuklearne reaktore.

- Najpogubnija posledica ovog zakona koji su napisali lekari indirektno je doveo do smanjenja interesovanja za nuklearne nauke na fakultetima tako da sada nemamo dovoljno kadrova - kaze dr Obrad Sortic, direktor reaktora RA. - U Vinci niko ne zeli da razmislja o konzervaciji i dekomisiji (rasklapanju) reaktora.

- Dekomisija, tj. da " isecemo " reaktor i odnesemo ga negde, ne dolazi u obzir, kaze dr Kopecni. Dva su kljucna razloga za ovakav stav. Prvi i odlucujuci je sto bi Institut bez " zivog " (makar i reanimiranog) reaktora bio obicna njiva cak i za 39 najupornijih naucnika koji su vec godinama neplacena posada reaktora. Drugi razlog je sto drzava ne raspolaze s nekoliko desetina miliona dolara neophodnih za dekomisiju reaktora. Kao opcija, uzgred je pomenuta i konzervacija reaktora koju naucnici iz Vince nisu hteli da popularisu.

Potpuno je razumljivo da direktor jedinog nuklearnog instituta u zemlji ulaze sve napore kako bi ponovo aktivirao reaktor, ali pitanje je treba li mu bezuslovno verovati. Narocito ako se ima na umu da drzava nema sredstava za finansiranje istrazivackog nuklearnog programa, makar u svetu bilo i tri stotine reaktora, cak i u egzoticnim zemljama kao sto su Venecuela, Zair... Kada nuklearci dozvole da im u bazenu teske vode, gde lezi nuklearni otpad, trune gvozdena konstrukcija, treba li im verovati ako se zna da u svim bazenima ove vrste u svetu voda mora biti cista kao suza a ne prljava kao bara.

- Oktobra 1995. na nas poziv dosla je misija Medjunarodne atmoske agencije iz Beca da prvi put izvrsi radiolosko- hemijske analize vode u bazenu. Utvrdili su da je stanje alarmantno. Moguce je da su malo naduvali problem iz zelje da nam pomognu - kaze dr Matausek. - Misija je dolazila jos dva puta.

Svetska praksa je da kad se konduktivnost vode popne iznad dva mikrosimensa, ukljucuju se sistemi za preciscavanje vode dok je kod nas u bazenu konduktivnost vode 400 pa i 500 mikrosimensa.

- Los kvalitet vode i dugo skladistenje uzrokovali su prisustvo radionuklida u bazenu. To je mala koncentracija i pretpostavlja se da dolazi od jednog gorivnog elementa koji je pre dvadeset godina ispusten i ostavljen da lezi na dnu bazena - kaze dr Matausek, i dodaje: - Mi danas ne mozemo da kazemo da li radioaktivnost potice samo od tog elementa ili curi i neki od deponovanih kontejnera.

Naravno, i dr Kopecni i dr Matausek nisu propustili da izgrde novinara zbog, kako rekose, senzacionalizma i bespotrebnog zbunjivanja javnosti kojoj malo treba da se smrtno plasi bauka nuklearne energije. Da su se nuklearci u Vinci vise plasili, ne bi ni bili u prilici da osporavaju mogucnost stvaranja velikog vodonicnog mehura koji preti da se pritiskom na unutrasnje zidove zardjalih kontejnera oslobode.

- Sta bi bio najgori moguci scenario? Da se otvori neko od buradi i stvori veliki mehur? Mehur bi izasao na povrsinu bazena i mogao bi da ponese sa sobom neke cvrste cestice. Smatra se da gasovitih radioaktivnih produkata nema zato sto su se tokom ovih godina raspali. Doslo bi do rasprsivanja cestica u neposrednoj okolini bazena - objasnjava dr Matausek.

Nezadovoljstvo su naucnici iskazali i spram pisanja " Nukleonik vika " i " Nuklear fuela " ciji je cilj da se 80-procentni visokoobogaceni uranijum iznese iz Jugoslavije. To gorivo je placeno Rusima koji bi ga vrlo rado povratili jer je ovaj materijal strateski vazan kao sirovina za pravljenje atmoske bombe. U Institutu, taj uranijum bi i vratili u Rusiju ali samo pod uslovom da se dobije odgovarajuca kolicina niskoobogacenog radioaktivnog metala.

- Da bi se izdvojio plutonijum koji je strateski materijal, treba posedovati vrlo komplikovanu, skupu tehnologiju za preradu tog visokoaktivnog goriva. Ovde niko nema zelju da sada pravi takvo oruzje. To ne bi bilo ni moguce s obzirom na to da nas agencija iz Beca kontrolise svakog meseca - zakljucila je dr Matausek.

U Medjunarodnoj agenciji za atomsku energiju u Becu tvrde:

VINCI PRETI ATOMSKA EKSPLOZIJA!

U Vinci se svakog casa moze dogoditi atomska katastrofa, tvrde u Medjunarodnoj agenciji za atomsku energiju u Becu! To ne bi bila eksplozija kao u Cernobilju, ali bi opasnost po ljude i okolinu bila ogromna, posledice nesagledive - tvrdi predstavnik Agencije Dejvid Kid u ekskluzivnom razgovoru za NIN. Nije u pitanju 40 kilograma atomskog goriva, koje u " stapovima " takodje lezi u Nuklearnom institutu u Vinci, nego iskorisceno nuklearno gorivo, otpad, koji stoji u bazenu ili u buradima. Posto se, vremenom, u kontejnerima za cuvanje iskoriscenog goriva oslobadja vodonik, a metal podleze zubu vremena, odnosno rdji, postoji velika opasnost da jedan ili vise kontejnera eksplodira i emituje u atmosferu radioaktivni materijal.

Dejvid Kid kaze da postoji relativno mala opasnost ako dodje do eksplozije samo jednog bureta, jer bi se tada radioaktivni materijal zadrzao u hangaru. Ali, ako eksplodira vise buradi u nekakvoj, od jedne eksplozije izazvanoj, lancanoj reakciji - posledice ce biti nepredvidive.

Dok se o 40 kilograma novog goriva vodi racuna i inspektori Medjunarodne agencije ga redovno obilaze i kontrolisu - verovatno i zato sto se od njega moze napraviti atomska bomba - o otpadu niko nije spreman da ozbiljno razgovara.

Da bi se problem nuklearnog otpada u Vinci resio, potrebno je od 300 do 500 hiljada dolara, rekao nam je gospodin Kid. - Ali, taj novac nece niko da obezbedi. Rusi imaju tehniku i strucnjake upravo za taj posao, voljni su da odmah putuju u Vincu, ali niko nece da plati. Amerikanci su nezainteresovani i uzdrzani, verovatno i zbog politicke situacije, Evropa se izgovara time sto ona nije ni izazvala problem, pa smatra da ne mora ni da ga resava, kaze dalje predstavnik Medjunarodne atomske agencije iz Beca.

Zanimljivo je da su Nemacka i jos neke evropske zemlje bez razmisljanja dali novac za kontrolu novog goriva. Zakljucak se namece sam: kad je u pitanju opasnost da neko od goriva napravi bombu, koja moze pasti ko zna gde - novac se nadje; kad je u pitanju opasnost po stanovnike Vince i Beograda, eventualno i sire okoline - niko se ne uzbudjuje. Inace ce stradati samo - Srbi.

U Medjunarodnoj agenciji smatraju da je u pitanju samo otpad iz reaktora u Vinci; oni nemaju podataka u prilog tvrdnji da je i iskorisceno gorivo iz Krskog i drugih delova bivse SFRJ deponovano na sest-sedam kilometara udaljenosti u vazdusnoj liniji od centra Beograda, ali takvu mogucnost ne mogu ni da iskljuce.

- Do eksplozije je vec trebalo da dodje! - veli mister Kid. - Ona se nije dogodila verovatno samo zato sto na buradima postoje rupe, kroz koje izlazi vodonik, pa se pritisak smanjuje. Naravno, radioaktivni vodonik ne udisu ni u Becu, ni u Vasingtonu.

# Dusan Sekulic

# DRAGAN JOVANOVIC