PROTIV SEJANJA MAGLE
Ovo pitanje vi, gospodine Kostunica, verovatno ocekujete: zasto se Demokratska stranka Srbije udaljila od koalicije " Zajedno " ?
- Demokratska stranka Srbije je i pre izbora, kako saveznih, tako i lokalnih, bila distancirana od koalicije " Zajedno " . I tada su ustanovljene znacajne programske i politicke razlike izmedju Demokratske stranke Srbije i koalicije " Zajedno " . Samo je jedan izuzetan splet okolnosti i veliki pritisak javnosti, izazvan meteorskom pojavom Dragoslava Avramovica na politickoj sceni Srbije, uticao da Demokratska stranka Srbije napravi tehnicku koaliciju sa koalicijom " Zajedno " , sklapajuci sporazum sa jednim njenim clanom.
Koalicija " Zajedno " je mesecima postojala, funkcionisala, imala niz javnih skupova i tek sa pojavom Avramovica - koji je brzo dosao i brzo otisao - uvazavajuci pritisak demokratske javnosti u Srbiji, Demokratska stranka Srbije je pristupila toj koaliciji.
Da li ste ikad razumeli slucaj Avramovica?
- Ne. Prepustili smo ga istoriji. Mislim da bi bilo zametno baviti se u ovom trenutku tim pitanjem.
Jedino sto je nesumnjivo, jeste da se u Avramovicevom slucaju nije radilo o pravoj, vec o politickoj bolesti. Kada se politicki razboleo Avramovic ostalo je nejasno, kao i to ko je Avramovica inficirao. Takodje je ostalo nejasno da li ta bolest datira iz vremena pre njegovog prelaska okeana, ili po dolasku u Srbiju. Ko je tu vise mogao uticati: da li takozvani unutrasnji ili spoljni faktor, u ovom trenutku ne vredi ni razmisljati.
Verovatno da je ovo razlog vise za jednu vrstu opreza prema nasim " prekookeancima " koji se pojavljuju na politickoj sceni Srbije. Kad je rec o rezimskim " prekookeancima " , to je njihova briga, i naravno, saradnja predsednika Milosevica sa Radmilom Milentijevic je nesto sto je stvar njegove politicke procene. Ali kad je rec o opozicionim strankama, verovatno da bi se sa znacajnim rezervama valjalo odnositi prema takvim slucajevima.
Kazete da ste i pre izbora bili distancirani od koalicije " Zajedno " . Zasto? Koje sve nacelne razlike postoje medju vama?
- Nacelne razlike izmedju Demokratske stranke Srbije i koalicije " Zajedno " su u domenu odnosa prema politickom sistemu u Srbiji, prema vladajucem rezimu. I kada je rec o nacionalnoj i kad je rec o spoljnoj politici.
Clanice koalicije " Zajedno " su ispoljavale u vise navrata, u proslosti, benevolentnost prema vladajucem rezimu. I kooperativnost. Govorim o periodima saradnje Srpskog pokreta obnove sa vladajucim rezimom posle sprovodjenja blokade na Drini; o saradnji uoci potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma; o saradnji koju je na izborima 1993. godine imala Demokratska stranka Zorana Djindjica. Ona je na te izbore izasla sa dobro zapamcenim geslom da je moguca kohabitacija izmedju Slobodana Milosevica, kao predsednika Srbije, i Zorana Djindjica kao predsednika vlade Srbije.
Dobro, to je takozvani republicki nivo...
- Bilo je slucajeva saradnje i na lokalnom nivou i zato smo bili vrstu oprezni prema koaliciji " Zajedno " , prema pojedinim njenim clanicama. Ostali su zapamceni slucajevi izrucivanja pojedinih opstina u Srbiji vladajucem rezimu od strane, pre svega, Srpskog pokreta obnove.
Na kraju krajeva, postoji jedan veoma, veoma opipljiv, flagrantan primer saradnje. Upotrebljavam najneutralnije reci, klonim se onih koje imaju drugaciji prizvuk. Pokusavam da stvari opisem kakve jesu. Imamo 1993. godine primer saradnje izmedju jedne clanice koalicije " Zajedno " , Srpskog pokreta obnove, i vladajuceg rezima. Sa stanovista pravila kakva vaze u parlamentarnim sistemima, Slobodan Milosevic nije bio tada u stanju da obrazuje vladu. Nije imao potrebnu vecinu u Skupstini, a pomoc je dobio od Nove demokratije, koalicionog partnera Srpskog pokreta obnove.
Iz Deposa...
- To jeste bio Depos iz 1993. Depos je tada zapravo bio SPO. Pod uslovima da ostavimo po strani sumnju da je u prvoj trgovini sa Milosevicem ucestvovao sam Srpski pokret obnove i Vuk Draskovic, u politici postoji nesto sto se zove odgovornost ili objektivna odgovornost. Znaci, mora se snositi odgovornost i za postupke svog koalicionog partnera, a koalicioni partner je u tom slucaju bila Nova demokratija. Ta politicka stranka, sastavni deo Deposa, omogucila je Slobodanu Milosevicu, ako ne i sam Vuk Draskovic, da obrazuje vladu. Omogucila mu je da u tehnickom, parlamentarnom smislu reci, prezivi pune cetiri godine. Razvoj dogadjaja mogao je biti drugaciji da je stvorena kriza i da ta vlada nije mogla da se obrazuje. Mogli su pod povoljnijim uslovima biti raspisani novi izbori.
Sve ovo navodim bez ikakvih kvalifikacija, ne upotrebljavajuci reci kojima se obicno caste opozicione politicke stranke. I hocu da naglasim: Demokratska stranka Srbije nije imala iluzija o mogucnosti saradnje sa vladajucim rezimom. Nije ih ni mogla imati kada taj rezim personifikuje Slobodan Milosevic.
Vas odnos prema sistemu?
- Drugo je to pitanje. Demokratska stranka je, narocito na izborima 1992. godine, oslanjajuci se i na podrsku Dobrice Cosica, tadasnjeg predsednika Savezne Republike Jugoslavije, racunala da postojeci sistem ne treba znacajnije menjati i da s njim treba biti vrlo pazljiv. Dakle, potrebne su promene u sistemu, a ne promena sistema. Kasnije je Demokratska stranka taj stav promenila. U tome smo se mi razlikovali i te razlike nam i danas namecu opreznost.
Postoje, svakako i nezanemarljive razlike u spoljnoj i nacionalnoj politici.
- Svakako. Demokratska stranka Srbije ima znacajno razlicit stav od stava Srpskog pokreta obnove i Gradjanskog saveza Srbije. On je u necemu blizi stavu Demokratske stranke Zorana Djindjica, ali ta bliskost se brise samim cinom ulaska Demokratske stranke u koaliciju " Zajedno " , kao i nedoslednom nacionalnom politikom te stranke.
Moje je misljenje, kad je rec o spoljnopolitickim i nacionalnim stavovima, da je vecinu u koaliciji " Zajedno " imala najmanja stranka, a to je Gradjanski savez Srbije. I da je u necemu on slovio, sto bi komunisti rekli, kao avangarda te koalicije.
U cemu su razlike, sada, medju vama?
- Videlo se to u kampanji. Mada nikakvog znacajnijeg dogovora nije bilo, na samom pocetku je do izrazaja dosla jedna razlika: clanice koalicije " Zajedno " su smatrale da je drzavno i nacionalno pitanje na neki nacin stavljeno ad akta, da prva pitanja u kampanji treba da budu socijalna i ekonomska pitanja. Ne odricuci znacaj socijalnih i ekonomskih pitanja u kampanji, u izuzetno teskim uslovima u kojima se zivi i prezivljava u Srbiji, Demokratska stranka Srbije je smatrala da drzavno i nacionalno pitanje nije anahrono, da je u politickim borbama i u izbornim borbama dvojako znacajno. Zasto? Zbog odgovornosti vladajuceg rezima za sve ono sto je zadesilo Srbe posle raspada Jugoslavije. S druge strane, posmatrano unapred, zbog svega onog sto ceka Srbe sa ovakvom nepromenjenom politikom Milosevicevih socijalista. Mislim na vrlo lose, labilne, labave odnose izmedju Srbije i Crne Gore i na spoljasnje pretece najave federalizacije Srbije.
Ukratko, vi trazite da se opozicione stranke odrede prema cinjenicama proslosti.
- Ako se ne odrede prema cinjenicama koje pripadaju najblizoj proslosti, na neki nacin se sam rezim amnestira od odgovornosti tamo gde je politicki najranjiviji, istorijski najodgovorniji. Tvrdio sam, u raspravama koje smo imali, da je znatno manji problem kradja koje su Milosevicevi socijalisti pocinili u privredi, jer su komunisti, na razlicite nacine, vrlo inventivno i decenijama krali i unistavali privredu ne samo ove zemlje. Problem je u kradji koja se tice istorije, tradicije, nacionalnog identiteta. I to se ne sme zaboraviti.
Kako na ove vase ideje gleda medjunarodna zajednica? I kakav je vas rejting na Zapadu?
- Potpuno smo svesni odnosa u medjunarodnoj zajednici, uloge pojedinih zemalja u njoj, a pre svega, jedne zemlje - Sjedinjenih Americkih Drzava. Uvazavamo sve do sada sklopljene sporazume, stavljajuci na prvo mesto Dejtonski mirovni sporazum. Ali smatramo da mera uvlacenja stranog faktora u nase unutrasnje odnose mora i moze da bude manja. Mislimo, na primer, da treba spreciti dejtonizaciju drugih nasih unutrasnjih pitanja - Kosova, Vojvodine, Sandzaka.
Demokratska stranka Srbije ima redovne, uobicajene susrete i razgovore sa stranim diplomatskim predstavnicima, predstavnicima stranih vlada i stranaka. Sa demokratskog stanovista gledano, spoljnopoliticki stavovi Demokratske stranke Srbije tesko mogu biti dovedeni u pitanje. Nasi strani sagovornici, osim toga ne mogu da priznaju da zastupamo iste stavove kada se obracamo i domacoj i stranoj javnosti i mislim da tu cinjenicu posebno uvazavaju.
Koliko je vasu stranku zakostalo priblizavanje koaliciji " Zajedno " ? A zatim koliko vas je zakostalo udaljavanje od te koalicije?
- Demokratska stranka Srbije je nesumnjivo izgubila izlaskom na izbore u okviru koalicije " Zajedno " . To dokazuje obicna racunica. Samostalnim izlaskom na izbore ova stranka moze vise doprineti necemu sto je demokratska opozicija u sirem smislu reci. Moze sacuvati jedan broj neopredeljenih glasaca i razocaranih socijalistickih glasaca i umerenih prosvecenih nacionalnih glasaca. Onih koji su na proslim izborima umesto za DSS glasali za Srpsku radikalnu stranku ili apstinirali.
Zna se da je bilo potresa u vasoj stranci. Bili su izazvani, nesumnjivo, nesporazumima oko ovih istih pitanja.
- Naravno, bilo je potresa u stranci. Ali ne vecih.
Pretpostavljajuci da je najvise potresa donelo nesporazumevanje oko nacionalne politike, pitamo vas kako vasa stranka definise nacionalni interes.
- Dejton je u mnogo cemu zamenio Avnoj. Nacionalni program Demokratske stranke Srbije mogao bi se definisati pre svega nastojanjem da se uz postojeca pravila, uz postojece medjunarodno priznate ugovore i dogovore, stvori jedna vrsta srpskog politickog, kulturnog i duhovnog prostora. U formalno-pravnom smislu reci, Republika Srpska je sastavni deo druge medjunarodno priznate drzave. Ona jeste srpska drzava ili poludrzava u okviru Bosne i Hercegovine, ali medjunarodno-pravni subjektivitet ima Bosna i Hercegovina. To je cinjenica koju Demokratska stranka Srbije prihvata, ali hoce da ucvrsti veze koje su koje su bile pokidane izmedju Srba u drugoj Jugoslaviji. Nikola Koljevic se u nekoliko navrata vajkao kako smo u raspad Jugoslavije, kao narod, usli bitno osteceni i oslabljeni time sto nismo imali makar jedan zajednicki bukvar.
A sta je zajednicko i sta ovog trena razdvaja Srbiju i Crnu Goru, dve jedine republike iz druge Jugoslavije koje su ostale u trecoj?
- Te veze su u mnogo cemu oslabljene. Demokratska stranka Srbije je, jednovremeno, rekao bih, i za jacanje i za preciscavanje tih veza. Zajednicka drzava Srbije i Crne Gore stvorena je naprecac tako sto u njenom stvaranju nije ucestvovao samo jedan, najvazniji cinilac, a to je narod. Narod nije pitan, na valjan i demokratski nacin, kako ce ta drzava izgledati, kako ce biti uredjena. Ona je prakticno uredjena po volji i po meri dveju vladajucih stranaka, crnogorskih i srpskih socijalista, i na taj nacin je sve ovo vreme opstajala uzajamnim ucenama,ustupcima, pogadjanjima, dogovorima, trgovinama. Kao da se radi zapravo o dva trgovacka drustva, koja ne drze do elementarnih pravila poslovnog morala.
Kako se to moze promeniti?
- Te odnose bi trebao postaviti na zdravu osnovu, ponovo otvoriti pitanje spremnosti naroda u jednoj i drugoj jedinici na zivot u zajednickoj drzavi, a onda doneti ustav koji bi prilicio saveznoj drzavi. To nije slucaj sa sadasnjim Ustavom iz 1992. godine. I Demokratska stranka Srbije je za tu zajednicu pod uslovom da se ona hoce. Mi smo protiv prinudne zajednice Srbije i Crne Gore.
A kako vidite odnose u samoj Srbiji?
- Samo u njoj od svih jugoslovenskih republika stvorene su dve autonomije, a da pri tom nikada nije na valjan nacin objasnjeno sta je ono u Srbiji sto nije Kosovo i sto nije Vojvodina. To zahteva raspravu i donosenje novog ustava.
Kakvo ste resenje vi spremni da branite?
- Programski, DSS se zalaze za regionalizaciju Srbije i za njenu teritorijalnu celovitost, istovremeno. Nismo skloni da podrzimo specijalne statuse. Jos Karington je predlagao specijalni status za Kosovo i Metohiju, a onog trenutka kad se stvaraju specijalni statusi - podstice se secesija. Ono sto se u medjunarodnoj zajednici i raznim dokumentima Evropske unije govori o Kosovu i Metohiji, i nagovestava zapravo nesto sto se zove siroka autonomija, jeste federalni ili konfederalni status. Kada Evropska komisija pre nekoliko nedelja govori o Kosovu i Metohiji kao o teritorijalnom entitetu unutar Srbije, ona upotrebljava isti izraz koji se koristi za Republiku Srpsku i Federaciju BiH. Govori se o tome da taj teritorijalni entitet treba da ima sve elemente vlasti - skupstinu, ustav, ustavni sud, sve sem vojske, sve zapravo, s tim sto nema medjunarodno-pravni subjektivitet.
Posle presedana koji je stvorila Badinterova komisija 1992. godine, i presedana koji je stvoren Dejtonskim sporazumom, mislim da bi svako resavanje kosovskog pitanja na parce neminovno vodilo njegovoj secesiji. Ona se moze spreciti samo jednim celovitim resavanjem pitanja unutrasnjeg uredjenja Srbije njenom regionalizacijom po ugledu na moderne regionalne drzave u Evropi, recimo, Spaniju.
U los sled dogadjaja svakako spada i najavljivanje secesije Crne Gore. Pominje se cak i stampanje novog novca, crnogorskog perpera. S kojim osecanjima vi dozivljavate kvarenje odnosa izmedju Srbije i Crne Gore?
- Tu je zaista potrebno preciscavanje odnosa, izjasnjavanje naroda u Srbiji i u Crnoj Gori - da li su za zajednicku drzavu ili nisu.
Mi prihvatamo takvo izjasnjavanje naroda. Da vas podsetim da su Narodna stranka Crne Gore i Demokratska stranka Srbije to unele u jednu svoju veoma znacajnu deklaraciju iz 1993. godine i da smo pri tome i ostali. Dakle, rizik raspada postoji, ali bolji su i zdraviji zeljeni nego nezeljeni odnosi.
Mislite li da ce secesionisticke pretnje da presahnu kad se trgovina izmedju srpskog i crnogorskog rukovodstva zavrsi?
- Da. Naravno, u svemu tome treba imati donekle razumevanje za strah Crne Gore i sadasnjeg crnogorskog socijalistickog rukovodstva, koje je daleko od demokratskog, ali je manje nedemokratsko od ovog u Srbiji, i sklonije je ekonomskim reformama. To rukovodstvo ima razloga da zazire od beogradske " brace po materi " , od srpskih socijalista, i da bezi od njih.
Moze li se taj kosmar zavrsiti onda kada Milosevic sidje sa politicke scene, a svi su izgledi da vise ne moze, po Ustavu, vladati Srbijom? Sta vi kao stranka znate o tom ishodu? Kakva su vasa predvidjanja?
- Kao i glavni Milosevicev biograf Slavoljub Djukic, ne mogu da zamislim Slobodana Milosevica bez vlasti. Ne mogu da ga zamislim na onaj nacin na koji Slobodan Jovanovic opisuje kralja Milana posle abdikacije. Pre imam na umu neke druge politicke igre Slobodana Milosevica, od kojih jedna ne iskljucuje izlazak na izbore na kojima se ne moze izgubiti, a to su izbori za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. To je vrlo lagodna i prijatna vrsta izbora.
S druge strane, naravno, postoje i neke druge kombinacije vezane za predsednicke izbore u Srbiji. Ne bi trebalo smetnuti s uma cinjenicu da Milosevicev hrvatski sabrat Franjo Tudjman, koji se formalno-pravno nalazi u istoj situaciji kao i Milosevic, ima zabranu treceg mandata po hrvatskom Ustavu. On je isto kao i Milosevic, 1992. godine izasao da potvrdi svoj mandat. Kako mi se cini po najavama njegove kandidature, mozda on ima zeleno svetlo od Zapada da na te izbore izadje. Mogao bi, dakle, Ustav da bude i ovako protumacen: dva mandata znace dva puna mandata. Tamo i ovde.
Milosevicu neprestano pada rejting u Srbiji. Moze li on kao vest tehnolog vlasti da taj rejting popravi do izbora? I cime bi mogao da ga popravi?
- Tesko da moze taj rejting popraviti. Miloseviceva igra ili kalkulacija s vremenom izaci ce na nesto sto se u ovom trenutku vidi ili nazire - obecanje da ce mediji biti oslobadjani. Bice to jedno beskrajno natezanje i zamajavanje, sejanje magle. Samo za prvi od medijskih zakona ce proteci dva meseca pre nego sto bude usvojen, a videli smo da on zapravo ne donosi novine koje bi trebalo da donosi, a zadrzava nesto sto ne bi trebalo da zadrzava. Dakle, to je jedan zakon usmeren na gusenje slobode medija, a ne na oslobadjanje medija. Zatim ce uslediti donosenje drugih zakona. U tom natezanju oko deblokade medija, proci ce toliko vremena da cak i pod uslovom da se stvori malo liberalnije zakonodavstvo - njegovi efekti se nece osetiti.
To je ona vrsta kupovanja vremena koja je karakteristicna za Milosevica.
- Da. Podsecam vas na vrlo upecatljiv primer: godine 1990. trebalo je doneti Zakon o politickim organizacijama, kako je nazvan, da bi stranke bile legalizovane. Trebalo je nekih sedam-osam meseci da taj zakon bude donet. On ima svega dvadesetak clanova. Izuzetno je los. Omogucava, kao sto je poznato, da sto policijskih dousnika, ili sto opskurnih licnosti, napravi politicku stranku mimo standarda koji vaze u svetu. Ali, sedam-osam meseci potroseno je na to!
To natezanje ce trajati i sada i Milosevic ce tako kupovati vreme.
Da li bi socijalisti mogli da vam izreziraju neki unutrasnji lom, ne samo vama nego i drugim strankama i koaliciji " Zajedno " ?
- Mislim da ce se to raditi. To je u opisu njihovog posla, obaveza odgovarajucih sluzbi. Ali mislim da su stvari na opozicionom delu scene dosta rasciscene i da do vecih potresa nece doci.
Kakav je vas stav prema eventualnom ulasku Jugoslavije u NATO? I kako gledate na monarhiju kao oblik vladavine? Da li biste je rado videli u Srbiji?
- Mislim da ovog trenutka na ulazak u NATO ne treba misliti, jer postoji nesto sto prethodi toj vrsti vojnih aranzmana. Mislim da je za Jugoslaviju dobro da sacuva neutralnu poziciju ma koliko to bilo tesko u datim okolnostima.
Stav Demokratske stranke Srbije o monarhiji je poznat. Nije ona ni republikanska, sto znaci da nije apriori protiv monarhije, ali nije ni monarhisticka, sto znaci da nije apriori protiv republike. Ona je, jednostavno, demokratska. Smatra da se to pitanje - monarhija ili republika - moze otvoriti u trenutku kada se otvori ustavno pitanje u Srbiji.
Postoji, naravno, odnos prema proslosti, prema cinjenicama iz proslosti. Kada je rec o dinastiji kojoj je pre pedeset i vise godina zabranjen povratak u zemlju, treba imati smisla i razumevanja za politicku pravdu. Ukoliko te pravde moze biti posle vise od pedeset godina.
Naravno, tu postoji jos jdan vazan momenat: Monarhija ima svoju logiku trajanja. Pravila koja vaze kad monarhija traje drugacija su nego kad se monarhija obnavlja. Po onom poznatom Makijavelijevom nauku: kada se drzave iznova stvaraju, i kada se obnavljaju, za to su potrebne odredjene okolnosti i izuzetne licne karakteristike vladaoca. Dosta olako se, rekao bih, prave poredjenja Srbije sa Spanijom.
I kaze se, ponegde, da je i tamo, u Spaniji, postojao vodja, Kaudiljo.
- Sem te cinjenice, sve ostalo se manje-vise razlikuje. U Spaniji je postojala spremnost da se dodje do nacionalnog pomirenja, postojala je zdrava privreda. Ovde svega toga nema.
Vas svrstavaju u stranke desne orijentacije, cak vam dodaju i jedan negativan predznak - nacionalisticki. Ali i Srpska radikalna stranka je, kazu, nacionalisticka. Sta vas razlikuje od Seseljevih radikala? Pod kojim okolnostima bi bila moguca koalicija Demokratske stranke Srbije sa Srpskom radikalnom strankom?
- Koalicija sa Srpskom radikalnom strankom nije bila mogucna, mozda i zbog nacina na koji je ta stranka podrzala i odrzala rezim. Srpska radikalna stranka je nacionalno pitanje branila tako sto ga je posmatrala uskostranacki i neretko kompromitovala. Kao, na primer, stranka Vladimira Zirinovskog u Rusiji.
Solzenjicin je jednom prilikom pisao o Zirinovskom kao o karikaturi ruskog nacionalizma. Meni se nekad cinilo da i spolja postoji potreba, izvan Rusije, da se podstice delovanje takve stranke, takve licnosti, da bi se zapravo pokazalo kako je u Rusiji pravi izbor izmedju reformisanih i ortodoksnih komunista i da prostora za autenticno i demokratsko nacionalno stanoviste nema.
Kako, po vasem uvidu, koalicija " Zajedno " , brani nacionalne interese?
- Postoje zapravo tri razlicita stava clanica koalicije " Zajedno " u odnosu na srpsko nacionalno pitanje. Jedan stav je prevrtljiv i kalkulantski. On pripada Demokratskoj stranci. Drugi stav je anacionalan, u mnogo cemu antinacionalan. To je stav Gradjanskog saveza Srbije. Taj isti stav vidimo i u Srpskom pokretu obnove samo propracen interesom za nacionalizam u njegovom arhaicnom i karikaturalnom obliku.
Nama nisu potrebni mitovi, nije potrebno pojednostavljivanje i kompromitovanje proslosti, vec moderan odnos prema srpskom nacionalnom pitanju na kraju dvadesetog veka, u osvit novog veka. Kao narod moramo znati da smo svoje nacionalno pitanje bezuspesno resavali ceo jedan vek u okviru jedne juznoslovenske drzave. Sada te napore i neuspehe treba preispitati, u mnogo cemu poceti ispocetka i doci do kljucne stvari: ova drzava, pa cak i ova federalna jedinica u kojoj zivimo, Srbija, ne dozivljava se kao drzava srpskog naroda vec opet kao jedna visenacionalna drzava. To je stav i vladajuceg rezima, ali i pojedinih grlatih glasnogovornika opozicije.
Prilika je, mozda, da vas sada pitamo kako ste doziveli pojavu stranih zastava na protestima koalicije " Zajedno " ?
- Nismo na onaj nacin na koji je dozivljena u rezimskim medijima i u vladajucoj koaliciji. Naravno, nije uobicajeno ni primereno da se na protestima, na javnim skupovima unutar jedne zemlje, koriste tudje zastave, ali covek ne moze da previdi i neke druge cinjenice: da se ova zemlja prosto zaplela u jedan splet nerazresivo komplikovanih odnosa u kojima je tesko uspostaviti preko potreban dijalog vlasti i opozicije. Izgleda da je uvek potreban neko treci, izvan zemlje, da u tom sporu posreduje.
S druge strane, pred koliko je stranih zastava Milosevic parafirao sporazum u Dejtonu? To je cinjenica koja se ne sme zaboraviti.
Dakle, nama je, obrni-okreni, potreban neki Gonzales... Revizor koji ce u Vrhovnom sudu da pregleda papire i da kaze: ovo je ispravno, ovo neispravno.
- Uvek kada se govori o odgovornosti treba reci: ne moze se vladati bez krivice. Odgovornost pripada onome ko je na vlasti.
Studentski protest, vas komentar: da li je to novi politicki kvalitet u Srbiji?
- Jeste u meri u kojoj motivise ljude, razbija strah, razbija politicku apatiju. U meri u kojoj postaje sam sebi cilj moze delovati ogranicavajuce.
Opet se vracam na novolevicarsku teoriju iz 1968. i ne govorim o nasoj 1968, nego o 1968. u svetu, kada je glorifikovan pokret u odnosu na poredak. Nama nedostaje jedna vrsta demokratskog poretka, procedure. To je nesto sto nasi ljudi ne poznaju, cemu tek treba da se uce. Nisam sklon da glorifikujem spontanost, neobaveznost samu po sebi, da tvrdim da je pokret sve, a poredak, makar i demokratski, nesto drugorazredno.
Ovo je poslednje pitanje: da li vlasti u gradovima, u kojima je pobedila opozicija, imaju sanse s obzirom na okolnosti i republicke nadleznosti?
- Mislim da je pobeda opozicije u Srbiji znacajna, vise psiholoski nego politicki. Politicki se vec sudaramo sa mnogobrojnim smetnjama. Opstine su u Srbiji obezvlascene. Srbija je centralizovana drzava. I nekako jednovremeno kako je Gonzalesov izvestaj ozakonjen u Skupstini Srbije, stvoreno je novo ministarstvo za lokalnu samoupravu, koje ce zapravo prakticno sluziti za ogranicavanje lokalne samouprave. Takvih mera ce biti jos.
Nove vlasti ce imati velikih teskoca sa ogranicenim sredstvima, sa ogranicavajucim zakonima. Nesto od onoga sto ce se sacuvati i sto je pozitivno, jeste svest kod ljudi da niko nije nepromenljiv, pa ni lokalni mocnici i feudalci. Naravno, novim opstinskim vlastima i u ovom uskom obimu ovlascenja pruza se mogucnost da pokazu da vlast dozivljavaju pre svega kao odgovornost, a ne kao privilegiju.
# Priredio: M. GLIGORIJEVIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.