Slucaj BK televizije

GASENJE SA POKRICEM

Savezni ministar za telekomunikacije mogao bi bez vecih problema da pogasi sve privatne elektronske medije, jer ga u svakoj varijanti pokriva bar jedan od desetak vazecih zakona

Ukoliko bismo pokusaj ukidanja BK televizije izvukli iz politickog i, nadasve, moralnog konteksta i sagledali samo iz ugla vazecih zakona, onda bi novi ministar za telekomunikacije Dojcilo M. Radojevic imao sva zakonska pokrica za gasenje ove televizijske stanice. Bez vecih problema mogao bi to da ucini i sa bilo kojom drugom radio ili televizijskom stanicom, s obzirom na to da ga u svakoj varijanti pokriva bar jedan od preko deset vazecih zakona i propisa. Cak i ako se u tom sirokom spektru mogucnosti ne bi pronaslo odgovarajuce resenje za gusenje nekog elektronskog medija, ono bi, svakako, moglo da se pronadje u neuskladjenosti saveznog i republickih zakona, koja ostavlja siroki prostor za svaku vrstu manipulacije.

Televizija kao sto je BK spada u mali broj " srecnih " elektronskih medija koji su dozvolu za rad dobili na konkursu za dodeljivanje frekvencija. Takav vid dozvole, prema recima bivseg clana Ministarstva za saobracaj i veze a sadasnjeg tehnickog urednika Studija B Dusana Markovica, moze biti osporen samo na dva nacina. Prvi je da dobitnik frekvencije u zakonskom roku od godinu dana ne postavi stanicu i ne zatrazi od nadleznih organa odlaganje njenog pustanja u rad, ali je zato drugi daleko atraktivniji.

" Drugi nacin gubljenja dozvole za rad primenjuje se onda kada je stanica vec pustena, ali kada nije izvrsen zakonom obavezni tehnicki pregled. To prakticno znaci da je jedna stanica tek posle tehnickog pregleda duzna da zvanicni organ koji je izdao dozvolu - Saveznu upravu za radio veze, po novom zakonu Ministarstvo za telekomunikacije - izvesti o pustanju stanice u rad. Ako se tehnicki pregled ne izvrsi, onda stanica formalno nije pustena u rad i ne postoji " .

Neizvrsen tehnicki pregled je ono na sta se ministar Radojevic poziva u slucaju BK televizije. Ova stanica, koja je pustena u rad leta 1994. godine, bila je duzna da tehnicki pregled izvrsi do juna 1995. posle cega bi pravno pocela da postoji. Kao ni mnoge druge stanice, BK televizija to nije ucinila, ali je zbog svojih, tada boljih, politickih pozicija bez problema mogla da radi. Onda, kada je politicki koncept BK televizije zasmetao, nadlezni ministar je otvorio pitanje " tehnickog pregleda " zaboravljajuci na neispunjenu obavezu drzave da reaguje tacno godinu dana posle pustanja ove stanice, sto je isteklo jos '95. godine. Mogli bismo reci da je to zakasnela ali zakonski opravdana akcija da kojim slucajem nismo svedoci cinjenice da je obaveza o tehnickom pregledu bila samo jedna od mnogih u nizu koje su postojale na papiru i koje se nisu primenjivale stvarajuci u javnosti sliku da su slucajno zaboravljene na tom papiru, ali sustinski nepotrebne u praksi.

Cak i da je BK na vreme regulisao ovu obavezu, tesko je verovato da ministar Radojevic ne bi pronasao neku drugu zakonsku mogucnost. Formalno-pravno jos je na snazi odredba o zakupu frekvencija. Ona se odnosi na sve stanice izuzev RTS-a, a prakticno znaci da svaki zakupac frekvencije u skladu sa svojom snagom, velicinom, teritorijom i brojem stanovnika koje pokriva, mora da placa iznos koji nijedan elektronski medij ne bi izdrzao. U vreme kada je ovakva odluka doneta, 1994. godine, mesecni zakup za NTV Studio B i TV Politiku iznosio je preko 300 000 maraka, sto je bilo vise od kvartalnog bureta ovih stanica. Odluka o zakupu u Srbiji nije zazivela, ali je zazivela u Crnoj Gori ( " Palma " je, u nemogucnosti da placa enormnu svotu crnogorskoj vladi, bila prinudjena da obustavi emitovanje programa na njenoj teritoriji), sto znaci da bi u slucaju potrebe vrlo lako mogla da se prenese i u Srbiju. Za sada je ona van snage ne samo zbog drugih mogucnosti vec i zbog stanica tipa " Pinka " i " Palme " koje cine direktnu uslugu rezimu. RTS se pita

Po sadasnjim zakonima, opasnost koja preti BK televiziji ipak je manja od one koja preti elektronskim medijima koji nisu dobili frekvenciju na konkursu, a ciji je broj u Srbiji daleko veci. Svi oni su u direktnoj zavisnosti od dobre volje RTS-a. A na koji nacin, za NIN objasnjava Dusan Markovic: " Na mala vrata zakon je RTS-u omogucio pravo na iznajmljivanje frekvencija. Jedna od odredbi ugovora koju svaki vlasnik stanice sklapa sa RTS-om je prakticno obavezna - RTS zadrzava pravo da u svakom momentu kada mu se ukaze potreba za frekvencijom, moze da raskine ugovor. RTS to deklarativno obrazlaze svojim potrebama, ali i zloupotrebljava u onom momentu kada program koji pravite pocne da im ne odgovora. Svi koji su tako dobili stanice, sklopili su ugovor o programsko-tehnickoj saradnji i svi oni su pod hipotekom. " Takodje, RTS moze svoje " zakupce " da osteti i na jedan drugi nacin - da im u paketu sa frekvencijama na koriscenje dodeli i objekte za emitovanje programa, cija je izgradnja veoma skupa. Stanice koje se u startu na to odluce i propuste sansu za izgradnju sopstvenog objekta, veoma lako mogu da ostanu korisnici frekvencija (pravno je ugovor ispostovan do kraja), ali da im RTS po sopstvenom nahodjenju, godinu dana kasnije, onemoguci koriscenje, recimo objekta na Avali, i obustavi emitovanje programa. I na kraju, RTS moze da otkaze svoje usluge u slucaju da se " bitno promeni programska sema " od one koja je najavljena. S obzirom na to da nigde nije definisano sta je to " bitno " , mogucnosti su i ovde veoma velike.

Nezahvalna je uloga da se u sirokom spektru mogucnosti ukidanja privatnih elektronskih medija rangira koja je mogucnost najopasnija. Ipak, jedna se izdvaja jer moze da se primeni na skoro sve relevante elektronske medije, a to je zakon koji dozvoljava da nadlezni organ u slucaju promena imena ili prefiksa neke stanice ospori njeno postojanje. Mnoge firme su od svog osnivanja do danas bile prinudjene da promene naziv: Radio televizija Politika je registrovana kao takva, ali ona danas predstavlja deonicarsko drustvo; NTV Studio B je zbog poznate politicke situacije izgubio svoj prefiks NTV...To znaci da ministar Dojcilo Radojevic ima pravo da ospori dozvolu svim tim medijima sa obrazlozenjem da su podaci navedeni u zahtevu za dozovlu neistiniti, bez obzira na to sto su u trenutku dodeljivanja dozvole bili istiniti.

Svi ti razlozi, a i jos mnogo toga, nalaze se u zakonima. Pitanje je: u kojim i cijim zakonima? Po jednom od njih, preti gasenje BK televizije, a on se zove Zakon o sistemu veza i objavljen je u " Sluzbenom glasniku SFRJ " broj 41/88. U slucaju potrebe ocito su dovoljni i zakoni SFRJ - nepostojece drzave.

SANDRA PETRUSIC