PRIVATIZACIJA

MOGLO JE I GORE

Sad znamo: privatizacije ce biti ili privatizacije nece biti. A gradjanima Srbije kako bog da...

Novi republicki Predlog zakona o svojinskoj transformaciji (pardon, prvi srbijanski) predstavljen je javnosti vrlo pompezno. Uradio je to tim ekonomskih eksperata, na celu sa novim ministrom novoformiranog Ministarstva za privatizaciju (narod to tako zove) - Milanom Bekom. Nekoliko je eksperata, na celu sa ministrom, uvece gostovalo na drzavnoj televiziji i oni su, bogami, dva sata objasnjavali sta je zakonodavac hteo da kaze. Suvise strucno. I pomalo nejasno. Nije ovaj narod svik'o na tolike izraze, i vrlo je verovatno da mnogi nisu sve razumeli. Kaze dr Bosko Mijatovic, predsednik Ekonomskog odbora Demokratske stranke i nas sagovornik o ovoj temi, kako je i sam tesko razumevao sta su pisci hteli da kazu, ali njemu je, ipak, bilo lakse da prati njihove " intencije " , posto je ekonomista.

Dobro, nikad nije kasno da se " putem pera " objasni nesto sto etar proguta. Da li je on, kao strucnjak za ovu oblast, zadovoljan onim sto vlada Srbije nudi ovim svojim zakonskim predlogom?

- Nisam zadovoljan jer verujem da se propusta prilika da se donese jedan bolji zakon o privatizaciji.

Ovom predlogu zakona on zamera dosta toga. Ima tri osnovne primedbe. Prva je sto privatizacija nije obavezna. Postoji, dakle, mogucnost dugorocnog reprodukovanja drustvenog kapitala u nas. Druga je, kaze, sto je koncept nepravedan jer je poklon koji daje nekim gradjanima veliki poklon u drustvenom kapitalu, a nekima ne. Treca zamerka je sto nije iskoriscena mogucnost uvodjenja vaucerske privatizacije koja je vrlo popularna u istocnoj Evropi. Svi je koriste sa dobrim rezultatima. To su, precizno govoreci, tri sustinske primedbe, a postoji i cetvrta - znatan deo kapitala ce zavrsiti u drzavnom vlasnistvu sto je, samo, etatizacija privrede.

Da li to onda znaci da je u osnovi ipak politika, a ne ekonomija.

- To jeste ekonomski potez ali sa sirokim predizbornim implikacijama. Mislim da ideja o poklanjanju znatnog dela drustvenog pa i drzavnog kapitala trenutno zaposlenima u tim preduzecima ima predizborne konotacije posto vladajuci rezim zeli da popravi svoje predizborne sanse lansiranjem jednog takvog zakona o privatizaciji.

Mozda bi to moglo da se protumaci i ovako: da se prvih nekoliko meseci moze skupiti neka parica pa da to posle ide u neke druge svrhe? Kaze dr Mijovic da ce se prvih nekoliko meseci po donosenju zakona dogoditi ovo: privilegovani upisnici akcija, a to je jedan deo zaposlenih i jedan deo penzionera, upisace velike, enormne sume akcija da bi ostvarili pravo na popust u vidu poklona. Iz toga ce slediti propagandna poruka da, eto, postoji veliki odziv investitora koji su spremni da u nasu privredu uloze silne milijarde maraka svezeg kapitala, sto nece biti istina. Ubrzo ce se pokazati (verovatno posle izbora) da su upisnici odustali od otplate upisanih akcija posto su ih upisali samo da bi ostvarili poklon-popust.

Jedno vreme pisalo se i govorilo o " ceskom modelu " privatizacije. Pa je usledilo cutanje. Sta su to Cesi uradili i kako im je danas.

- Prvo bih rekao o nepravednosti ovog modela. Ovaj model, kao sto sam vec rekao, daje poklon od maksimum pedeset procenata postojeceg drustvenog i drzavnog kapitala onima koji su zaposleni ili su bili zaposleni u preduzecima koja imaju drustveni i drzavni kapital. Ovo je veoma nepravedno resenje zato sto se iz poklona iskljucuju brojne kategorije gradjana ove zemlje. To su prosvetni i zdravstveni radnici, to su drzavni sluzbenici, to su vojna lica, policajci, seljaci, zaposleni u privatnom sektoru, nezaposleni, domacice... Dakle, jednoj grupi populacije ove zemlje daje se veliki poklon do 40 hiljada maraka po glavi, dok se veliki broj drugih ljudi iskljucuje iz toga sistema. To je nepravedno. U istocnoj Evropi sprovodi se jedan drugi model privatizacije, i kod nas ima zagovornika tog modela, medju kojima sam i ja, a to je besplatno prenosenje drustvenog i drzavnog kapitala svim gradjanima zemlje podjednako. To je taj vaucerski sistem koji se spominje u nasoj javnosti, gde bi se svakom gradjaninu dao jednak iznos privatizacionog novca (vaucera) kojim bi on slobodno kupovao akcije preduzeca koja se privatizuju.

Cesi su to uradili tako, a Ceska je danas ekonomski napredna, prosperitetna zemlja, koja je odavno privatizovala svoju privredu pa i deo vanprivrede i sada uziva visok renome na svetskom finansijskom trzistu. Ona je sad najnaprednija zemlja istocne Evrope.

Predlagac zakona kaze da je predvideo tri kruga. Prvi krug su zaposleni, pa sto ostane... Sta to u stvari znaci? Da li je to uopste nesto realno?

- Moguce da ce u nekim preduzecima vec u prvom krugu zaposleni upisati kompletan fond ponudjenih akcija da bi ostvarili pravo na poklon-popust, a da ce kasnije odustati od otplate. Moguce je da u drugim preduzecima posebno u onima koja imaju vise kapitala po radniku, da radnici - zaposleni uopste ne udju u transformaciju posto mogu proceniti da bi za njih bilo lose da upisu akcije i uzmu popust, posto ce se za neupisani i neprodati deo drustvenog kapitala pojaviti drzava i preuzeti sve to u drzavno vlasnistvo. Dakle, zaposleni mogu proceniti da taj mito za ulazak u transformaciju koji dobijaju u vidu poklona nije dovoljno vredan da puste drzavu u svoje preduzece i da je bolje da ostanu u drustvenom vlasnistvu.

Sto se tice mogucnosti prodaje drustvenog i drzavnog kapitala spoljnim investitorima, bilo da su domaci bilo strani, mislim da to nije realna opcija i ne treba gajiti iluzije o znatnijim ulaganjima. I postojeci zakon je to omogucavao, omogucavao je prodaju drustvenog pa i drzavnog kapitala, a iskustvo pokazuje da tih investitora - i spoljnih i domacih - nije bilo ni od korova.

Procenu ce, na kraju, ipak morati da verifikuje drzava.

- Drzava mora verifikovati, to je neminovno, posto bi u protivnom bilo mnogo mahinacija i manipulacija, tim pre sto je u zakon ugradjeno nesrecno resenje da i preduzeca sama sebe mogu da procenjuju, sto nije dobro zato sto preduzeca, prvo, nisu kvalifikovana da rade takve poslove, a drugo, pristrasna su, odnosno zainteresovana da se vrednost proceni sto nize da bi ga sto lakse preuzeli u vidu poklona ili povlascenog otkupa.

A da li se ipak moze reci, da li se moze pretpostaviti da je ovaj zakon ipak neki korak napred u odnosu na ono sto se radilo ovih pet godina u toku kojih je privatizacija gotovo bila zamrla?

- To je sustinsko pitanje. Ovaj model ce privatizovati jedan deo drustvenog kapitala ali po skupu cenu: prvo, on je nepravedan, i drugo, on ce dovesti do etatizacije odnosno podrzavljenja celokupnog preostalog drustvenog i drzavnog kapitala, koji se ne ponisti kroz popuste. Dakle, taj model daje privatizaciju zajedno sa podrzavljenjem a na nepravedan nacin, sto se moglo izbeci izborom nekog pogodnijeg modela, recimo pomenutog vaucerskog.

Zakonodavac se poziva na Ustav, navodno Ustav ne dozvoljava vladi da naredi privatizaciju. Nas sagovornik ne misli tako, jer po njegovom uverenju, a tako misle i neki uvazeni pravnici, to nije tacno. Odredba Ustava kojom se jemce drzavna, drustvena, zadruzna i privatna svojina samo oznacava nacelo jednake pravne, odnosno sudske zastite od kradje, prevare i slicnog, a nikako stav o obaveznosti ili neobaveznosti privatizacije.

Koliko smo razumeli, sedamdeset odsto vrednosti preduzeca ide u prodaju. To je nazvano nekom masom...

- Nazalost, presudna dva stava, drugi i treci stav clana 10 ovog zakona, toliko su konfuzno i lose formulisani da nije jasno o cemu je rec, a to su dva najvaznija stava ovog zakona. Tu se govori o poklonu koji se daje onima koji upisu akcije, ali vrlo nejasno i konfuzno, pa se nadam da ce autori zakona popraviti ta dva stava da bi smo znali o cemu se u stvari radi. Pretpostavljam da su autori zakona hteli da kazu sledece: 70 procenata drustvenog, odnosno drzavnog kapitala u preduzecu moze se u vidu popusta dati zaposlenima i penzionerima besplatno, a da 30 procenata kapitala preduzeca mora biti otkupljeno. Od tih 70 odsto koji se daju u vidu popusta, jedan deo - nije precizirano koliki, tu je konfuzija takodje - dao bi se odmah prilikom upisa u vidu akcija, dok bi se drugi deo popusta realizovao zajedno sa otplatom upisanih akcija. Dakle, imamo jednokratni poklon i imamo popust koji ide zajedno sa otplatom i koji se gubi ako se ne otplati.

Bilo kako bilo, pet je godina proslo, propusteno, a steta je velika. Zasto je ova vlast pet, a mozda i sest godina oduvala u vetar?

- Ova vlast je, prvo, bila odbojna prema ideji privatizacije i zelela je da prakticno sacuva drustveno, odnosno drzavno vlasnistvo kao polugu, dominaciju politike, odnosno vlasti nad privredom i drustvom. I drugo, oni su bili u zabludi verujuci da nepovoljne okolnosti sankcija nisu pogodno vreme za privatizaciju. To je bila velika zabluda posto bi privatizovana privreda znatno bolje podnela sankcije nego sto je podnela ova drustvena i drzavna i onda bi Srbija sa znatno vecim sansama mogla da se bori za svoje nacionalne i drzavne interese. Steta je enormna. Verujem da bi nas drustveni proizvod sada bio dvostruko veci da je privreda privatizovana pocetkom devedesetih godina brzim vaucerskim sistemom. Dakle, verujem da ta steta ove godine iznosi deset milijardi dolara.

Koliko ce vode jos Dunavom proteci dok ne pocnemo bar malo da licimo na razvijeni svet? Puno, kaze Mijatovic.

Ako oni ostanu, sto se Dunava tice, moci ce on, sirok i silan, i da usahne, da iscuri u svoje more, nama bolje biti nece. Ova vlast i ekonomiju tretira iskljucivo kao politiku, kao sredstvo da se vlada vecno, ne znajuci da je ekonomija veliki osvetnik i da bas ona kaznjava, bez milosti, politicke neznalice.

# PETAR IGNjA