Nedeljnik

CRNOGORSKA OSMA SEDNICA

U utorak nekoliko beogradskih dnevnih listova javilo je na prvim stranama da u Podgorici, iza zatvorenih vrata, traje dramaticna sednica Glavnog odbora Demokratske partije socijalista, neka vrsta sudjenja premijeru Milu Djukanovicu.

" Politika " , medjutim, stara frajla, pise o tome - kratko i nezanimljivo - na sesnaestoj strani. Ne najavljuje svoju informaciju na prvoj strani, a najavljuje, ko zna zasto, ko zna koji po redu nastavak feljtona o rascepu u redakciji NIN- a. Najavljuje da je Santrac odredio tim za utakmicu protiv Ceha; da se desavaju potresi u Sorosovoj fondaciji u Hrvatskoj; da nase stonotenisere zovu u Ameriku, Kinu i Brazil.

To je, nema sumnje, ostvaren zadatak koji je " Politika " dobila Tamo Gde Treba: gurnuti na marginu politickog zivota neprijatan podgoricki dogadjaj od koga zavisi politicka buducnost Slobodana Milosevica. Sacekati ocekivani trijumf Momira Bulatovica i onda slavodobitno objaviti da su " otvorene nove i realne mogucnosti za dalje jacanje SRJ " .

Milosevic, koji po Ustavu ne moze vise da se kandiduje za sefa srpske drzave, video je sebe kao buduceg predsednika Jugoslavije, sa vecim ustavnim ovlascenjima od onih koja ima uljudni, poslusni Lilic. Smetnja tom projektu bila su dvojica visokih crnogorskih funkcionera, Milo Djukanovic i Svetozar Marovic. Njihova imena stici ce na prvu stranu " Politike " tek u sredu kada izgleda da je u Podgorici, za racun Milosevica, sve zavrseno. Krupna slova bodu oci: " Odbacena politika Mila Djukanovica, Crna Gora za SR Jugoslaviju. "

Djukanovic je nedavno oznacio Milosevicu kao coveka " prevazidjene politicke misli " . Video je u njemu rdjavog stratega, snalazljivog samo u haosu koji sam stvara. Tvrdio je da Milosevica okruzenje drzi u neznanju o realnim dimenzijama problema Srbije i Jugoslavije. Izgovorio je i ovu recenicu: " Uvjeren sam da bi bilo potpuno politicki pogresno da Slobodan Milosevic ostane na bilo kom mjestu u politickom zivotu Jugoslavije... "

Najzad, Djukanovic je u Vasingtonu, polovinom marta, ovo izjavio: " Vjerujemo da je jos moguce probuditi drugi dio Jugoslavije. Ako vidimo da za to nema nade i da u tome nema uspjeha, Crna Gora ce otici svojim putem. "

Bila je to vise nego jasna najava secesije.

Drugi visoki funkcioner DPS-a Svetozar Marovic ulazi u nase secanje kao covek koji, kao i Djukanovic, ne krije svoju distancu prema Milosevicu. Ne tako davno, rekao je u NIN-u: " Postujuci zakone i demokratska pravila, boricemo se protiv onih politickih tendencija koje hoce da nas zadrze u balkanskoj proslosti sa stalnom nesigurnoscu i ciklicnim nemirima. "

Druga strana, koja je proizvodila ciklicne nemire i - kako kazu neki opozicioni lideri u Srbiji - Osme sednice, imala je svoju retoriku i pricu.

Mila Djukanovica ta druga strana odavno stilizuje kao svercera, kao " agresivnog promotora i reklamnog agenta " Panicevog, a Panic, Milan, jeste " ambiciozan i nestrpljiv " , " stalno dezurni pretendent na vlast " . Zatim, za Djukanovica se govorilo da " legalizuje pljacku i grabez " ; da gradi snove o Crnoj Gori kao zemljici velike lagodnosti i lenstvovanja u kojoj ce novac padati s neba; da koketira sa Medjunarodnim monetarnim fondom; da preti Srbiji stampanjem i kovanjem crnogorskog novca, perpera.

U podtekstu sukoba su, svakako, Djukanoviceva animoznost prema Jugoslovenskoj levici i neskrivena negativna osecanja prema Profesorici, kako Mirjanu Markovic zovu u JUL-u. Sa krupnjanjem te animoznosti, sa umnozavanjem njegovih negativnih osecanja prema supruzi Milosevicevoj, on je u srpskoj podanickoj stampi postajao sve veci svercer i mafijas.

No, uzmimo da je nekakvog sverca, Djukanovicevog, zaista i bilo. Zapitajmo se, zatim, da li bi ga ta cinjenica kostala ako bi pripadao povorci Milosevicevih udvorica. Naravno da ne bi. Naravno da je Milosevic u svom najblizem okruzenju imao i ljude kojima moral nije jaca strana, ali ta cinjenica nije kvarila njihovu srecu sve dok su bili umiljati, to jest poslusni, to jest upotrebljivi.

Milo Djukanovic je stradao zbog nedostatka odanosti prema majstoru Osme sednice i ostalih slicnih sednica. Nagrajisao je zbog niza verbalnih delikata.

Ko je trenutno profitirao u toj srpsko-crnogorskoj predstavi? Politicar koji je najavio da ce DPS podrzati Milosevicevu kandidaturu za predsednika Jugoslavije, a taj se zove Momir Bulatovic.

To tako samo izgleda, jer nista vise nije izvesno i niko vise ne moze u politici nista izgovoriti s punim pouzdanjem. Proslo je vreme kada je pad jednog politicara znacio njegovo definitivno bacanje u podrum zaborava. Nekada to bese: danas politicki mrtav - uvek politicki mrtav. Sada, medjutim, jednog sposobnog politicara socijalisti odbace, Covica na primer, i on odmah osniva partiju koja ce pokupiti njihove razocarane pristalice. Tako ce, mozda, uciniti Djukanovic u Crnoj Gori i bice razloga da se tamo i ovde ponovi: sve je prolazno, sem ceranja.

Problem je samo sto se u vecnom ceranju trosi energija koja bi mogla biti drukcije upotrebljena, na korist naroda i drzave.

Milo Gligorijevic