Hirosima kraj Beograda (4)

STA SE SMERA?

Otkako je NIN (br. 2410 od 7. marta) objavio izvestaj specijalizovanog americkog lista " Nukleonik vik " u kome se upozorava da " 40 kilograma visokoobogacenog uranijumskog goriva moze da padne u ruke politickih desperadosa u slucaju da rezim Slobodana Milosevica nastavi da slabi " , dugogodisnje nuklearne tajne pocinju polako da se obelodanjuju. Pokazuje se, izgleda, da snovi o atomskoj bombi nisu napusteni smenjivanjem " svemocnog " Aleksandra Rankovica i akademika Pavla Savica, naseg pionira fisije.

O nuklearnom oruzju razmisljalo se ozbiljno sve do Titove smrti, a i malo posle nje. Josip Broz je, naime, jos 1959. godine potpisao ugovor sa SSSR-om o uvozu eksperimentalnog nuklearnog reaktora tako da vec iste godine u Vinci pocinje osvajanje plutonijumske trake; eksperimentalno je proizvedeno pet grama plutonijuma koji ima samo jednu jedinu svrhu. Padom Aleksandra Rankovica na Brionskom plenumu 1965.godine, raspustena je i Savezna nuklearna komisija, ali spornih 42 kilograma visoko-obogacenog uranijumskog goriva, koji danas mogu da padnu u ruke " politickih desperadosa " , uvezeno je iz SSSR-a jos 1971. godine za potrebe rada eksperimentalnog reaktora u Vinci. To uranijumsko gorivo, izjavljuje dr Branko Djuric iz Vince " sasvim slucajno moze da sluzi za proizvodnju nuklearnog oruzja (!?) " , ( " Politika " 23. mart 1997)

Akademik Dragisa Ivanovic ce, posle Titove smrti, u vreme Cernobilja izjaviti da je grupa generala jos dok je Broz ziveo poslednje dane, razmisljala o proizvodnji atomske bombe jer samo takvo mocno oruzje moglo bi da spreci " fisiju " SFRJ od spoljnog neprijatelja potpomognutim iznutra. Kada se 1989. godine, u Saveznoj skupstini, izglasavao zakon o zabrani atomskih centrala u SFRJ, admiral Ivan Veselinovic je sa skupstinske govornice najenergicnije zahtevao da se ta tacka skine sa dnevnog reda!? Zakon o moratorijumu na izgradnju atomskih centrala je izglasan uprkos protivljenju vojske, SFRJ se, ubrzo raspala, sa njom i mocna JNA...

I sta sada imamo u Vinci? Eksperimentalni ruski reaktor iz 1959. godine (danas je, da podsetimo, 1997. godina) koji ne radi od 1984. godine! E, taj krs od reaktora hoce da " animira " (!?) dr Miroslav Kopecni, direktor Instituta u Vinci i trazi od drzave cetiri miliona dolara za " reanimaciju " . A toliko bi kostalo i tzv. dekomisiranje reaktora, to jest pretvaranje Vince u bezazlenu ledinu sto je i bila do - 1959. godine. Zatim, u dvoristu vincanskog instituta ostala su ona 42 kilograma ruskog visokoobogacenog nuklearnog goriva iz 1971. godine. To treba, pod hitno, vratiti Rusima ili, ako ga oni nece, Medjunarodnoj atomskoj agenciji u Becu. U Vinci je, medjutim, na najprimitivniji nacin, uskladisteno i (oko 400 kilograma) radioaktivnog otpada iz nuklearke u Krskom koji se preradom, takodje, moze upotrebiti za A-bombu. Naravno, ideja o jugoslovenskoj A- bombi propala je, izgleda, ne zato sto se neko opametio vec zato sto se ispostavilo da je proizvodnja te igracke basnoslovno skupa. Medjutim, primitivno uskladistenje radioaktivnog otpada u Vinci ima efekat atomske bombe. To je tzv. efekat vodonicnog klobuka, o cemu je NIN pisao u prethodna tri broja. A tu je i upozorenje Dejvida Kida iz Agencije u Becu u kome se kaze da je do " takve eksplozije vec i trebalo da dodje " (!!!?) Kontraverzni dr Milena Matausek iz Vince kaze da su " u Agenciji malo naduvali problem oko skladistenja otpada u Vinci u zelji da nam pomognu " (!!?) Da bi se radioaktivni otpad ponovo i opet privremeno prepakovao, potrebno je - 300.000 dolara. Medjunarodna atomska agencija u Becu spremna je da pruzi pomoc od 150.000 dolara, s tim da jugoslovenska vlada participira sa 150. 000 dolara. Ali, to bi, opet, bilo samo PRIVREMENO, polovicno i nesigurno resenje.

Trajno resenje je da se taj otpad ukloni iz Vince, udaljene 12 kilometara od Terazija, od centra Beograda u kome zivi cetvrtina stanovnistva SRJ. Gde?

Doktor Branko Djuric, pomocnik generalnog direktora Instituta u Vinci, otvoreno nudi resenje smatrajuci da " ima mnogo osnova da se napravi ugovor sa nekom od zemalja koja ima tehnologiju za preradu nuklearnog otpada " . On dalje kaze: " Iz isluzenog goriva za vreme njegovog odradjivanja u nuklearnom reaktoru, deo uranijuma prelazi u plutonijum. Taj plutonijum moze, s jedne strane, da se koristi za proizvodnju nuklearnog oruzja, a s druge strane, za novo gorivo. Tehnologija izdvajanja plutonijuma iz nuklearnog otpada je, sezdesetih godina, bila osvojena i u Vinci, ali ona, nazalost, vise ne postoji. "

S tom cinjenicom, izgleda, ne moze da se pomiri dr Miroslav Kopecni, generalni direktor Instituta u Vinci. On, posle otvaranja ove teme na stranicama NIN-a, prvo salje pismo nasoj redakciji u kome kaze da je " Institut odlucio da, do daljeg, ne odgovara na clanke D. Jovanovica " , a onda, odmah, zakazuje predavanje za novinare koje je " trebalo da se odrzi prosle godine, a koje se, sasvim slucajno, poklopilo sa sadasnjim pisanjem NIN-a o situaciji u Vinci " .

I, sta je to dr Kopecni rekao na tom predavanju?

" Ja sam za to da sve sto u ovom Institutu, u ovoj zemlji, ne radi, treba da proradi... Dekomisija, tj. da isecemo reaktor i odnesemo ga negde, ne dolazi u obzir " . Boreci se za " animiranje " vincanskog reaktora, dr Kopecni pokrece i ocajnicki argument kako, eto, cak i egzoticne zemlje, kao sto su Venecuela i Zair imaju nuklearne reaktore, a mi da nemamo.

Da li je pominjanje Zaira slucajno? Ne plasi li se to dr. Kopecni da ce mu radioaktivni otpad iz Vince " pobeci " u Zair kod politickog desperadosa Mobutua?

U ovom broju NIN-a, pisuci o srpskim ratnicima u Zairu, nas novinar Jovan Janjic saopstava, ekskluzivno, da je prosle godine u nasu zemlju dolazio Mobutuov sinovac da pregovara o kupovini oruzja i " strateskog materijala " . U proslom broju NIN-a objavili smo da srpski ratnici u Zairu i nisu na prvoj liniji fronta, vec da obezbedjuju aerodrome i vazne objekte, a nuklearni reaktor se svuda, pa valjda i u Zairu smatra - " vaznim objektom " .

Najzad, Zair je nedavno posetila i nasa drzavna delegacija predvodjena predsednikom Lilicem i Nikolom Sainovicem, potpredsednikom vlade i predsednikom novoformirane Savezne nuklearne komisije. Ova Sainoviceva komisija formirana je uprkos saveznom zakonu o zabrani izgradnje atomskih centrala i svih nuklearnih postrojenja.

Da li je moguce da sve ovo ne zna nasa opozicija i da ne pokrece ovo " nuklearno pitanje " ni u saveznom, ni u republickom parlamentu, pa cak ni preko medija? Da li je moguce, najzad, da situacija u Vinci ne interesuje ni novog gradonacelnika Djindjica kome je NIN doturio, jos pre tri nedelje, izvestaj " Nukleonik vika " sa molbom da ga prokomentarise i nesto preduzme? Istini za volju, Spasoje Krunic, predsednik gradske vlade, poslao je jedno pismo dr Miroslavu Kopecnom u kome trazi da Institut " prosledi " informaciju o vrsti, kolicini i nacinu cuvanja radioaktivnog otpada i nuklearnog goriva koje je deponovano u krugu Instituta.

Ali, da li je to dovoljno? Jer, jedno je sigurno; ovaj rezim nece pasti na nekom panel astalu. Ali, na Vinci moze.

Novosibirsk

Zaplenjeno pet kilograma urana

Moskva, Beta - APF. - Ruska policija zaplenila je u Sibiru pet kilograma urana tipa 235, javila je juce ruska agencija Interfaks. Radioaktivna materija pronadjena je kod trojice neidentifikovanih ljudi u Novosibirsku, kaze se u saopstenju ruske policije,

#Dragan Jovanovic