" NjUJORK TAJMS " U BORU

NUKLEARNE ZMURKE

Objavljivanjem skakljivih detalja o skladistenju radioaktivnog otpada, njujorski dnevnik je uzburkao duhove u Boru

" Borska reka je bioloski najcistija reka na svetu. U njoj nista ne zivi, cak ni bakterije " , kaze jedan zitelj Bora aludirajuci na katastrofalnu ekolosku situaciju Borskog basena, jednog od industrijskih regiona Srbije. " Zagadjenje teskim metalima je toliko da cak otpale grane sa drveta uopste ne trule jer u sebi sadrze ove metale. Za deset godina se nista nije promenilo osim sto se obavlja posumljavanje iskoriscenih kopova. "

Da je ovo zapazanje tacno, moze da potvrdi i nedavno donet Prostorni plan Srbije u kojem je ovo podrucje (Bor i Majdanpek) oznaceno crvenom bojom kao podrucje intenzivne degradacije litosfere.

Duhove u Boru je narocito uzbudio clanak u " Njujork tajmsu " od 2. decembra 1996. godine, komentarisanje tog teksta u " Kolektivu " , glasilu borskog Kombinata bakra, i sudski epilog ovih dana. Naime, reporter " Njujork tajmsa " je, boraveci u Boru, pored sumornih opisa i utisaka naveo i nekoliko izjava ljudi iz Bora koje je " Kolektiv " ocenio kao " neistinite i stetne po ugled Bora " . Na stub srama stavljeni su elektroinzenjer Dragoljub Janes, rudar sa jame Dragoslav Radulovic i invalid rada Cedomir Paulic. Optuzujuci ih da su " u sluzbi necastivog " , " Kolektivu " su narocito zasmetale izjave u americkom dnevniku i na " Euronjuzu " da se u jamskom rudokopu skladisti nuklearni otpad, da Topionica preradjuje kontaminirane koncentrate a da Radio Bor obavestava gradjane da evakuisu decu iz grada kada se to cini, kao i tvrdnja da Bor uopste nije grad vec rudarska kolonija i da se u njega ne vraca niko ko stekne neko obrazovanje... Ni druga strana nije ostala duzna, pa je podnela tuzbu protiv " Kolektiva " tvrdeci da komentari nisu tacni i da borsko glasilo nije htelo da objavi njihov demanti.

" Nisam ja kriv sto je novinar 'Njujork tajmsa' u Bor banuo bas u momentu kada je nad gradom bila izuzetna koncentracija dima " , kaze Dragoljub Janes. " Svi ovde znaju da se u momentu pada vazdusnog pritiska Bor nadje u dimu koji iz daljine izgleda kao kupola nad gradom. " Janes ne spori ni izjave u " Njujork tajmsu " za koje kaze da se oslanjaju na podatke iz istrazivanja dr Nadezde Ajdacic. " Ona je u januaru ove godine, u vreme nasih protesta povodom lokalnih izbora, boravila u Boru i pricala o ekoloskoj situaciji u Boru na osnovu svojih istrazivanja i merenja koja su vrsena 1989. godine. To istrazivanje je i publikovano. "

U pomenutoj publikaciji (za ovo podrucje) stoji: " Dobijeni rezultati su ukazali na znatno povecanje sadrzaja prirodno-radioaktivnih nuklida iz U-Ra i Tu niza, kao i na znatno prisustvo arteficijalnih radionuklida fisionog porekla. Kvantitativno su odredjeni: Cs 137, Ce 144, Ru 106. Ovakav nalaz radiokontaminanata u otpadnim vodama karakteristican je za odredjene vrste nuklearnih objekata, te odgovori ni sada, kao ni u vreme radom dobijenih saznanja, ove cinjenice ne mogu da obrazloze... "

Janes dodaje da je tada mereno i zagadjenje atmosfere i da na dijagramu dr Nade Ajdacic stoji da je u jednom momentu u dimu iz Topionice bio povecan sadrzaj radionuklida, pa je njena sumnja bila da je njihovo poreklo, verovatno, iz koncentrata bakra koji se topi u Topionici. " Nista od toga ne moze zvanicno da se potvrdi " , istice Janes " jer za to je zaduzen Institut za nuklearne sirovine u Beogradu. Da li on vrsi merenja na koncentratu, mi ne znamo. "

Ono sto se zna jeste predvidjena proizvodnja bakra u Boru za ovu godinu od 150 000 tona. Od toga je oko 70 000 tona iz domacih izvora, a ostali deo iz uvoznog koncentrata. " Nezvanicno sam cuo da je u dimu iz Topionice i dalje povecano prisustvo i otrovnog arsena (ovaj otrov se talozi u telu i ne izlucuje prirodnim putem, izuzev preko noktiju i kose) " , dodaje Janes. " Osamdesetih godina ovde je eksploatisano rudno telo 'JOT'. U njemu je veci sadrzaj bakra, ali i arsena. To rudno telo je eksploatisano pet godina. Tek kada je sve zavrseno, posle pet godina, objavljeno je da je u njemu bilo arsena u znatno vecoj meri nego sto je to i po ondasnjim zakonima bilo dozvoljeno. "

U borskoj prici nezaobilazni su i filteri na dimnjacima topionice, koji danas nisu u upotrebi. Zna se i to da je za vreme sankcija sumporna kiselina, kao nusproizvod, nije mogla da se proda. Zbog toga nije ni proizvodjena pa je sumpordioksid isao u vazduh.

Cedomir Pavlovic, invalid rada i jedan od prokazenih u listu " Kolektiv " , i sada pita: " Sta je u onim buricima sto se spaljuju u pecima Topionice kada je ona namenjena samo za topljenje bakra? Cak i ljudi koji to obavljaju ne znaju sta je u njima. " On ne moze da dobije odgovor ni na pitanje kakva su to burad uskladistena u napustenom rudnom telu " Jot " . Zna samo da ih je mnogo. Ali zato zna i tvrdi da je smrtnost u Boru ogromna, da su anomalije kod novorodjencadi dosta ceste. " U Boru najbrze rastu groblja. Ja sam do podataka o velikoj smrtnosti dosao na osnovu crkvenih knjiga jer nasi ljudi najcesce umiru u velikim bolnicama van Bora, ali se ovde sahranjuju. "

Da bi objasnio koliko je situacija alarmantna, gospodin Janes se poziva na jedan zvanican dokument Ministarstva za zastitu zivotne sredine Srbije za '93. i '94. godinu. Potpisao ga je ministar dr Jordan Aleksic a u njemu stoji: " Postupanje po Zakonu o zastiti zivotne sredine, a na osnovu dobijenih rezultata koji ukazuju da su prekoracene granicne vrednosti imisije (zagadjenje arsenom je visestruko iznad GVI skoro svakodnevno), stekli su se uslovi da se obustavi rad RTB Bor DD Topionica i rafinacija bakra Bor. Obustavom rada pogona Topionice izazvale bi se druge posledice, pa razresavanje ovog problema na drugi nacin prevazilazi mogucnosti inspektora za zastitu zivotne sredine i Ministarstva zastite zivotne sredine i zahteva angazovanje drugih nadleznih ministarstava i Vlade Republike Srbije. Molimo da se nadlezni organi hitno ukljuce u resavanje nastalih problema zbog mogucih posledica. "

Pricu opet dopunjava Prostorni plan Srbije koji predvdidja da se na ovom podrucju broj stanovnika posle 2000. godine znatno smanji. To znaci da nece biti novih i vecih proizvodnih ulaganja. S druge strane, neizbezno je pitanje cemu ovo podrucje moze posluziti? Vec je dosta napustenih jama sa zavrsenom eksploatacijom. Ove jame su duboke i vise od 600 metara i spustaju se vertikalno kao bunar. Dole, na dnu, postoje jamski hodnici, izuzetno pogodni za odlaganje nuklearnog otpada.

Za ovaj otpad vezana je jos jedna neobicna prica sa ovog prostora. U predelu Boljevca, tacnije na lokalitetu Dobrog polja, 1993. godine desila se neobicna privredna aktivnost. Po prici mestana, neka beogradska firma ulozila je ogromna sredstva u eksploataciju drveta (oko milion maraka). Dovezena je silna mehanizacija, uredjivan put prema planini i poseceno mnogo drveta. Nista neobicno, da poseceno drvo i ogromna mehanizacija nisu napustili sumu. Sve je ostavljeno.

" Taj teren je, najblaze receno, pogodan za igre zmurke. Tezak je i neprohodan a ljudi malo zalaze u njega. Uglavnom dominira krecnjak sa jamama i zapustene sume " , kaze Dragan Jovanovic, odbornik u Skupstini opstine Bor, poreklom iz tog kraja. " Pocela je da kola prica da to i nije glavni posao, a negde 1995. godine, u vreme ovih radova, na nekoj od svetskih satelitskih stanica pojavila se vest da je na prostoru oko Boljevca uocena pojacana radijacija. Digla se velika galama uz pricu da se radi o nuklearnom otpadu jer su seljaci zapazili da kamioni dolaze nocu uz jako obezbedjenje (tvrde da su to bili clanovi jedne poznate dobrovoljacke grade). Dolazile su i neke strucne ekipe koje su teren ispitivale i istrazivale ali zvanicnog izvestaja nije bilo. Gradjanima pristup u planinu nije bio dozvoljen. Ostalo je veliko pitanje zasto bi neko bacio toliki novac ako, mozda, od neceg drugog nije imao daleko vecu dobit. "

Da li sumnje i bojazan ljudi ovog regiona treba da potisne gradnja velelepnog hotelskog kompleksa na Crnom vrhu kod Bora? Narod ga je vec prozvao " Markovim konacima " (smatraju da je to zelja porodice Milosevic) a prica se da su glavni finansijeri NIS, Srbijasume, Skupstina opstine Bor... Hotel se gradi ubrzano a ocevici tvrde da se dva specijalna nivoa grade ispod zemlje, obezbedjena izuzetno debelim slojem specijalnog betona (u tom nivou se nalazi i ekskluzivan specijalni bazen). Hotel nece oskudevati u luksuzu i svemu sto je neophodno jednom dzet- set drustvu. S druge strane, za obnovu tehnologije u Topionici bakra Bor, kojom bi bila obezbedjena i bolja zastita zivotne sredine, potrebno je 150 miliona dolara. Za ovu namenu novca nema.

# SLOBODAN IKONIC