SRPSKA KOMBINATORIKA
Tako razne novine seju smutnju medju ovaj nas ionako zbunjeni i sludjeni narod, umesto da se drze Ustava i zalazu se za postovanje najviseg pravnog akta drzave.
Slobodan Milosevic, dakle, nece moci da izadje na republicke predsednicke izbore, a koga ce socijalisti da kandiduju - pouzdano se ne zna. Pominju se razna imena, ali to su vise spekulacije nego tvrdnje sa dokazima. Pa u tom smislu mozemo i na ovom mestu samo spekulisati polazeci od imena koja danas nesto znace u socijalistickoj partiji. Da li socijalisti idu i na eventualno veliko iznenadjenje? To je malo verovatno buduci da ova stranka, za razliku od demokratske opozicije, nije sklona eksperimentima, nego ide utabanim stazama svoje politike i vlast daje u ruke samo proverenim ljudima iz svoje partije.
Vrlo je iznenadjujuce odjeknula vest (bez dokaza), kako se Milorad Vucelic, bivsi sef poslanicke grupe socijalista i generalni direktor drzavne televizije, vraca u partiju i da ce, cak, biti potpredsednik savezne vlade. Posto se to nije desilo, ostaje nam samo da nagadjamo zasto se nije desilo, i kako je, uopste, Milorad Vucelic usao u ovu kadrovsku kombinatoriku partije na vlasti.
Mozebiti, Milosevic je, posto je odlucio da ide na celo Jugoslavije, a znajuci da u crnogorskom drzavnom vrhu ima ljudi koji toj ideji nisu naklonjeni, racunao na posrednicku ulogu Milorada Vucelica koji slovi kao veliki prijatelj crnogorskog rukovodeceg trija. Sad, kad je tikva pukla i medju Crnogorcima i kad je (verovatno) pobedila struja naklonjena Milosevicu, i potreba za Vucelicevim posredovanjem izgubila je vaznost. Cuje se i misljenje da se Vucelicevom povratku u drzavnu politiku usprotivila tvrda socijalisticka linija, ali to su prazne price. Ne postoje u ovoj partiji ni tvrde, ni meke, ni umerene snage, postoji samo Slobodan Milosevic i postoji njegova volja. Kao, on je bio za Vucelica, a Gorica je rekla - e to nece moci, i Milosevic je ustuknuo! Petparacke price petparackih novina...
Ime Milorada Vucelica pominje se i kao ime socijalistickog kandidata za predsednika Republike Srbije. U poslednje vreme nesto redje, ali to je trebalo da bude ono sto neke novine krste kao - senzacionalno. Koliko je to realno?
Od Milorada Vucelica, koga dolepotpisani odlicno poznaje, ovoga puta nece biti izjave jer je Vucelic na putu, u inostranstvo. Nama se ipak cini da je ovde rec o buvacini koju su pustili dokoni ljudi, nego o ozbiljnom predlogu. Nedavno je pominjan i Slobodan Vucetic, sudija Ustavnog suda Srbije, kao buduci predsednik, ali je covek za tu vest saznao iz novina i onda lepo rekao da za tako nesto nije zainteresovan.
I zasto bi socijalisti isli na izbore sa Vucelicem? On je u politiku, u sam vrh, usao pre tri godine, kratko je vreme u njoj proveo, nije bas ni imao neko posebno vazno mesto i vrlo je verovatno da se mnogi biraci njega jedva i secaju. Pominje se i ime Boska Perosevica, sefa vojvodjanskih socijalista i predsednika pokrajinske vlade. Pa i to zvuci bez veze. Jedna novosadska anketa pokazala je, nedavno, da tek svaki deseti gradjanin Vojvodine (ili Novog Sada) zna za Boska, a jos manje njih culo je za Milutina. Kakve bi tek onda sanse Perosevic imao u ostalim krajevima Srbije?
Govori se i o Zoranu Lilicu kao mogucem kandidatu za predsednika Republike Srbije. Kako on trenutno stoji u svojoj partiji, tesko je reci, ali ako je iko postao poznat zahvaljujuci funkciji koju je godinama imao (predsednik Jugoslavije), onda se s pravom moze reci da bi on bio najpoznatiji socijalisticki kandidat. Socijalisti to sigurno znaju, ali moglo bi da presudi nesto drugo: naime, u vreme demonstracija, kad Milosevicu ni na um nije padalo da popusti, Zoran Lilic je govorio da se izborni rezultati moraju postovati i uvazavati stav Gonzalesove komisije. Posle toga dobio je lekciju od drzavne televizije (njegovu izjavu nisu hteli da objave u udarnom dnevniku) i to je za upucene bio siguran znak da njegova politicka karijera pocinje da pada.
Pominje se i ime Dragana Tomica, predsednika Skupstine Srbije, koji je poznat kao odan Milosevicev covek. Neke njegove izjave, u vreme demonstracija, ogorcile su javnost (kazu), ali koju? Zasto bi biracima Socijalisticke partije smetale njegove izjave kad o opoziciji sami misle isto (profasisticka, izdajnicka, varvarska...). Dragan Tomic, moze se slobodno reci, ima velike izglede da pobedi u svojoj partiji. Ime Dusana Matkovica, narocito posle njegovog suceljavanja sa Vukom Draskovicem na BK televiziji (gde je izvukao deblji kraj a procuo se po grimasama koje je sve vreme pravio, kao da je igrao pantomimu, u reziji Ljubise Ristica, koji je sedeo pored njega), ipak se vise vezuje za proizvodnju pecurki (u visokim pecima Smederevske zelezare, zvanoj groblje), ili cipela, u beogradskoj Obuci, nego za politiku.
Ali, dva se imena ne pominju, a mozda ce to biti ono pravo levicarsko iznenadjenje, koje, ako se komunisti i socijalisti ujedine, bice nesto sasvim prirodno. Prvo ime - Mira Markovic. Posle Slobodana Milosevica, najpoznatije ime koje dolazi sa leve strane. Mira Markovic jeste zena " koju ne treba posebno predstavljati " , ni kod nas a ni u svetu. Ako ona odluci da ide na izbore, niko je u tome nece moci zaustaviti, pa ni rodjeni muz. A zasto Mira Markovic ne bi isla na izbore? I zasto je, uopste, pravila stranku, ako ne misli da ide na izbore? Uz podrsku rodjenog muza, sa zajednickom slikom na izbornom plakatu, ona bi, nema nikakve sumnje, dobila glasove i komunista i socijalista jer biraci ovih stranaka prvi su naucili lekciju da se ne ide samo za licnoscu nego i za ideologijom, u cemu ove dve partije ne oskudevaju.
Ako Mira Markovic odluci da se ne kandiduje, drugo iznenadjenje, verovatno dobitnicko, moglo bi doci s Urosem Suvakovicem. Rejting ovog mladog socijaliste iz dana u dan vrtoglavo raste, a kako je rec o elokventnom i kreativnom politicaru, njegova (gotovo sigurna) pobeda na predsednickim izborima bila bi najmanje iznenadjenje.
Ako se kandiduje, a rekao je da hoce, kakvi su izgledi Bogoljuba Karica, najbogatijeg Srbina? Iz proslosti znamo kako je na izborima prosao bivsi najbogatiji Srbin - gazda Jezda. Katastrofalno. I zasto bi Srbija, koja gladuje, imala simpatija za bogatog Bogoljuba Karica, koji je do juce vazio kao veliki sponzor vlasti i koji je finansirao sve projekte Mire Markovic i njena putesestvija po svetu. Mi ni danas zapravo ne znamo pouzdano da li je sukob izmedju vlasti i Bogoljuba Karica pravi ili izmisljen. Cudno je to, malo, kako se ova vlast prvo bila ustremila na Bogoljubovu televiziju, a onda je sve vraceno u predjasnje stanje. Kad je vlast zinula da proguta Studio B, u tome je niko nije mogao spreciti. Svasta se moze naslutiti, a logicno deluje da je rec (mozda) o dogovoru dvojice prijatelja - Slobodana Milosevica i Bogoljuba Karica. Nelogicno je delovalo da se Bogoljub Karic, koji jeste bogat covek ali nije tolika vlast kao Milosevic, onako, kao pljusak iz vedra neba okomi na prijatelja, predsednika drzave. Izlaskom na izbore, Bogoljub Karic sigurno ne bi okrnjio socijalisticko-komunisticko biracko telo, ali mogao bi da uzme koji procenat od onih koji su politicki protivnici njegovog prijatelja. Bice tu jos satelitskih kandidata koji sluze svome gazdi, ali to je vec poznata prica.
Prica se i da Nebojsa Covic osniva stranku i da ce i on na predsednicke izbore. Moze, ko mu brani, pogotovo sto je Srbija poznata po slabom pamcenju. Jer, Nebojsa je Covic sigurno drukciji covek, demokraticniji, tolerantniji, siri, od svojih bivsih partijskih drugova, ali on je godinama vrsio vlast, on se nikad nije, u Skupstini Srbije, gde je poslanik, usprotivio glasackoj masineriji Dragana Tomica, ucestvovao je u svim nedemokratskim aktivnostima svoje stranke. Suvise je malo vremena proslo i od kontramitinga, te opasne politicke farse koju je ova vlast bila organizovala, a Covic je bio na onoj bini, pored Milosevica. Narod jeste zaboravan, ali nije bas toliko glup i verovatno bi na izborima Covic slabo prosao.
Posebna je prica Milan Panic. Kao covek koga je na vlast doveo Milosevic, pa ga isti taj i sa vlasti skinuo i skinutoga prihvatio ondasnji Depos, verovatno je covek nase politicke proslosti. On bi mogao da ozivi, kao politicar, ali samo pod uslovom da iza njega stane koalicija Zajedno. Mali su izgledi za to, bolje reci nikakvi. Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Draskovic izvukao je dovoljno nauka iz prethodnih izbora (setimo se samo epizode zvane deda Avram) i nedavno je autoru ovoga teksta rekao da nikada vise njegova stranka nece tegliti kola u kojima ce sedeti neki stranacki izborni gost.
A sad prelazimo na predsednicke kandidate koji su sasvim izvesni. Srpski radikali predlozice Vojislava Seselja. Koga drugog? Seselj je pravi lider svoje stranke a radikalima nikada na um nije padalo da se ponasaju izvan ozbiljnog politickog sveta. Jer, gde to ima na svetu da stranka ima lidera a da na izbore salje nestranackog kandidata. Nema nigde. Ta moda vazi samo u Srbiji, ali ne kod radikala. Bas se ovih dana javila grupa " naucnika " , odbor neki za demokratska prava - koji je saopstio da bi na izborima najvise izgleda imao nestranacki kandidat koga bi podrzala koalicija Zajedno i studenti. Znaci, lideri koalicije Zajedno, koji su politicki profesionalci i koji su ovu koaliciju napravili i proneli joj glas sirom Srbije, Evrope i sveta, i koji su u nemogucim uslovima uspeli da na lokalnim izborima osvoje vlast u gotovo svim vaznijim gradovima Srbije, nece moci uspesno da idu na republicke. Suvise smesno da bi bilo verovatno.
Ovde postoji ono uvrezeno misljenje, stvarano pola veka, da su politicke partije nesto nepotrebno, cak stetno, a da, eto, predsednika treba birati iz nestranackih redova i uz pomoc studenata (ovde se studentima neopravdano daje pravo na politicko delovanje, a ne kaze da li isto takvo pravo mogu da imaju ribolovci ili pcelari). To lici na nekadasnje izbore koje je sprovodio Narodni front. Ali, verovatno je i politicka svest i poimanje politike u Srbiji prilicno sazrelo i ljudi sve vise glasaju za stranke a ne samo za licnosti.
Zato bi i pitanje ko ce biti kandidat koalicije Zajedno moglo da ima manju tezinu od same cinjenice da li ce ova koalicija ici na izbore ili nece. Ako resi da ide, onda ce njeni biraci valjda glasati " za sebe " , za svoju koaliciju, svejedno ko bude kandidat. Dobro, kandidat ima, u nasim prilikama, mozda i presudnu ulogu, ali moze se pretpostaviti da je za ovih nekoliko godina sazrevanja i opozicije i biraca na znacaju dobila i pripadnost stranci, odnosno protivljenju vladajucoj partiji.
Drugi poznati kandidat mogao bi da bude Vuk Draskovic. Postoji pismeni sporazum stranaka u koaliciji Zajedno prema kome Srpski pokret obnove daje kandidata za predsednika Republike. Demokratska stranka, u slucaju da koalicija Zajedno izadje na parlamentarne izbore, dala bi predsednika vlade, a Gradjanski savez predsednika parlamenta.
Ovih je dana gradonacelnik Kragujevca i zvanicno predlozio, u ime Srpskog pokreta obnove, Vuka Draskovica za predsednika Republike. I tu nista ne bi bilo cudno, s obzirom na Sporazum, da se nije javio Zoran Djindjic i rekao da je predlog iz Kragujevca preuranjen jer nije jasno da li ce se na izbore uopste ici. A ici ce se ako vlast ispuni uslove koje koalicija Zajedno od vlasti vec mesecima trazi. To je: promena izbornog zakona, oslobadjanje drzavne televizije i postena kontrola izbora. Ispalo je, prema Djindjicu, da ce Srpski pokret obnove ici na izbore cak ako vlast ove zahteve i ne ispuni. Ali, nije tako. U Srpskom pokretu obnove zameraju Djindjicu da je namerno preskocio bas ono na cemu oni insistiraju - a to je ispunjenje svih uslova. Evo sta za NIN kaze Vuk Draskovic:
- Nisam ocekivao takvu reakciju koalicionog partnera. Ona nije ni logicna ni iskrena. Logicna je, naime, kao i zahtev da, recimo, SPO, DS i GSS moraju obustaviti sve stranacke aktivnosti dok se ne ustanovi hocemo li ucestvovati na izborima ili necemo. Za izbore se moramo spremati, a bojkotovacemo ih ako ne budu obezbedjeni minimalni uslovi za fer utakmicu. U tom smislu, smatram i da kasnimo sa isticanjem predsednickog kandidata koalicije " Zajedno " . Ta izjava je neiskrena, jer se izbegava posten odgovor da DS ne zeli da podrzi moju kandidaturu, iako je potpisani Sporazum na tu podrsku obavezuje. Ako Glavni odbor SPO 19. aprila odluci da budem predsednicki kandidat, prihvaticu kandidaturu i od koalicionih partnera zatraziti jasnu, cvrstu i trajnu podrsku. S tom i takvom podrskom sigurno bih pobedio, a koalicija " Zajedno " bi, istovremeno, trijumfovala na parlamentarnim izborima, pa bi predsednika nove vlade Srbije odredila DS, a predsednika Skupstine Srbije bi odredio GSS, a sve u skladu sa nasim potpisanim Sporazumom. Ne budem li, medjutim, dobio tu cvrstu i jasnu podrsku, SPO ce na izbore ici sam, ogorcen ali ciste savesti, jer ce drugi biti krivi za krah Koalicije. Nadam se, medjutim, da do toga nece doci. Neka drugi budu iskreni saveznici, kao sto je to SPO, i pobeda Koalicije bice zagarantovana.
Mora se priznati da je Zoran Djindjic rekao i kako je Vuk Draskovic u opoziciji i u politickom zivotu poznata licnost i da on misli kako nema " nikakve sumnje u pogledu te kandidature " . Mora se, istine radi, reci i da je Slobodan Vuksanovic, portparol Demokratske stranke nedavno naglasio kako Srpski pokret obnove daje coveka za predsednickog kandidata i da tu spora nema. Prema tome, rec je o epizodi koja ce vec sutra, kad se Djindjic vrati iz Svedske, biti (mozda) zaboravljena. I verovatno ce reci, kako bi svi belosvetski i nasi anketari znali o cemu je rec, da on ne moze da bude kandidat za predsednika jer nije na njega red, i da ga izostave sa svojih lista. Ako to ne uradi odmah, posejace zrno sumnje (ako ga vec nije posejao), a onda zna se sta nas ceka: kud koji, mili moji.
Da li ce se Vojislav Kostunica kandidovati? On trenutno ima preca posla posto je u njegovoj stranci doslo do trvenja, pa ponegde celi opstinski odbori prelaze, obicno, demokratima. Ako mu se stranka podeli, i njegovi ce izgledi biti znatno manji. Pa kad jos to pukne po narodu, ta vest o svadji i deobi, to onda dobija stetne razmere dignute na kub.
Nije jasno jos ni kada ce izbori biti raspisani. Da li u junu, kad istice mandat Lilicu i kad se, prema ocekivanju, Milosevic seli u Novi Beograd, ili ce sve to sacekati jesen, pa onda, djuture, i predsednicki i republicki. Ili ce republicki biti ranije? Bice i tu nekih iznenadjenja, svakako, a javice se i novi kandidati. Nikola Seceroski, sigurno.
Prvi put se moze desiti da predsednik Republike ne bude izabran u prvom krugu, a tako ce, verovatno, i biti. U drugi bi krug, realno je ocekivati, prosli kandidati najjacih stranaka, socijalista i koalicije Zajedno. Danas nista nije kao u vreme poslednjih izbora. Sad Zajedno vrsi vlast u svim velikim gradovima Srbije, drzi u svojim rukama lokalne novine i televizije i sigurno ce biracima prirediti veliku predizbornu kampanju. Radikali te mogucnosti nemaju, i zato ce, verovatno, biti treci. Ali, oni ce u drugom krugu izabrati predsednika. Kome se radikali priklone, taj bi mogao da slavi. Bice zanimljivo videti kako ce Seselj objasniti svojim glasacima da glasaju za ovoga ili onoga. Ili ce, jednostavno, od njih traziti da za drugi krug na izbore i ne izlaze. Moze i tako. Cini se da bi, onda, od toga, manje stete imao kandidat koalicije Zajedno nego onaj socijalisticki. I sigurno je da bi Seselj pre podrzao kuma Draskovica nego Djindjica. Ovoga bi drugoga zestoko napao. Vuk i Voja, kad se sretnu, razgovaraju, a Danica i Seselj i te kako drze do kumstva.
Citalac ima na sceni jedan veliki izborni mozaik, pa neka neke plocice pokusa i sam da slozi. Crveno i crno, crveno i plavo, i pomalo ljubicasto...
# PETAR IGNjA
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.