Hirosima kraj Beograda (6)

NO, NO, GRADONACELNICE!

NIN vec pet nedelja objavljuje dosije o Vinci gde je krajnje primitivno i nebezbedno uskladisten radioaktivni otpad iz Krskog i nuklearno gorivo koje moze da posluzi za proizvodnju nuklearnog oruzja ako ga se docepaju politicki desperadosi u slucaju da rezim Slobodana Milosevica nastavi da slabi, kako je upozorio, jos u februaru, americki specijalizovani casopis " Nukleonik vik " . Posle NIN-ovog otvaranja ove vincanske nuklearne teme, dokazi da se to moze desiti stizu svakodnevno.

Dnevni list " Gradjanin " , blizak policijskim izvorima, u ovog ponedeljka objavljuje da su u proslu sredu u Skoplju privedena dvojica Skopljanaca pod sumnjom da su svercovali 250 grama uranijuma. Oni su makedonskoj policiji priznali da su uranijum dobili kao kompenzaciju od nekih svojih duznika iz SR Jugoslavije. Kasnije ce " Gradjanin " , a i ostala stampa, demantovati da su duznici jugoslovenskog porekla, ali nece otkriti bar njihov, nacionalni identitet...

Skopski izvori NIN-a obavestavaju nas da je uranijum 235 stigao, ipak, iz Jugoslavije. Na kutiji sa uranijumom je natpis na ruskom pa se pretpostavlja da je u SRJ stigao iz Ukrajine preko kompenzacijskih poslova mafije. Uhapseni Skopljanci pokusavali su da prodaju ovih 250 grama uranijuma za dva miliona maraka, a kada posle godinu dana nisu nasli kupca, oborili su cenu na 200 000 maraka. Tada su i uhapseni. Uranijum 235, koji se koristi kao gorivo za nuklearnu bombu, cuvali su u stanu (!?). Uz uranijum 235 nudili su i uputstvo za upotrebu. Kako se, recimo, pravi nuklearna bojeva glava(!!?).

Ali, ni to nije sve. Skopski izvor NIN-a tvrdi da, trenutno, Balkanom kruze cetiri kutije sa uranijumom. Jedna je vec uhvacena u Bugarskoj, druga prosle nedelje u Makedoniji, a za preostale dve, za sada, ne zna se nista.

Kakvo je obezbedjenje radioaktivnog otpada u Vinci? Moze li se odatle izneti koji gram?

Informator NIN-a iz Vince tvrdi: U Institutu Vinca postoji obezbedjenje MUP-a na dve ulazne kapije. Ustaljena procedura kontrole lica koja ulaze u Institut je pokazivanje propusnice i prijavljivanje unetih stvari od vrednosti (kompjuteri i sl.) Gepek privatnih i sluzbenih kola POVREMENO pregledaju radnica MUP-a, a zaposleni u Institutu obavezni su da na kapiji dostave potpisanu izlaznicu u slucaju da iznose delove neke opreme. Ali, i pored svega, svasta se iz Vince moze izneti u njihovom kombiju!

Ko bi to mogao da uradi?

U telefonskom imeniku vincanskog Instituta zapisana su 42 zaposlena saradnika Laboratorije za zastitu od zracenja i zastitu zivotne sredine koji se ujedno staraju i o odlaganju radioaktivnog materijala!? Medjutim, prema izjavama dr Ilije Plecasa i na osnovu finansijskog izvestaja o poslovanju, ispada da se strucno i finansijski uspesno poslovima bave samo tri magistra nauka koji, po toj osnovi, i cine kolegijum odgovoran za razvojnu politiku Laboratorije o kojoj, naravno, svi ostali ne znaju gotovo nista. Ipak, poznato je da Laboratorija saradjuje sa privatnom firmom " Antiatom " (u kojoj rade penzionisani strucnjaci Vince), ovlascenom za rad sa radioaktivnim materijalom. Odgovor na pitanje kako se skladisti radioaktivni materijal sa skinutih gromobrana, namece se sam. Nema konkurentskih odlagalista radioaktivnog otpada i opasni materijal moze da zavrsi bilo gde.

Razvoj ove vrste poslova, kaze NIN-ov informator, kao i unikatna delatnost Laboratorije za zastitu od zracenja, direktno su uticali da se u sadrzaj Zakona za zastitu od jonizujuceg zracenja unese paragraf po kome se i privatni preduzetnici mogu baviti nuklearnim biznisom. Predsednik komisije za izradu ovog zakona bio je dr Branislav Goldner.

Cak je i aktiviranje problema rada vincanskog reaktora posle trinaest godina i bezbednijeg skladistenja nuklearnog goriva i radioaktivnog otpada od strane dr Miroslava Kopecnog, generalnog direktora Nuklearnog instituta u Vinci, samo jedan drzak pokusaj da se od drzave otme novac, a ne da se sanira problem moguceg nuklearnog akcidenta koji bi ozbiljno pogodio Beograd kao i severnu i istocnu Srbiju koje vec osecaju dugorocno dejstvo Vince i industrijske proizvodnje u Boru, Zajecaru, Prahovu i suboticke " Zorke " .

Dejan Dimov, ekspert za energetska pitanja, podseca i na staru pricu da je Jugoslavija jos pre raspada bila odredjena za nuklearnu deponiju Evrope, tvrdeci da je jos bivsa SFRJ uskladistila belosvetskog nuklearnog otpada u vrednosti od 1,3 milijarde dolara te da su Aleksinacki rudnici, jame u Sokolskim planinama i u Kalni na Staroj planini vec pune. Cak je i novi prostorni plan Srbije napravljen tako da je istocna Srbija, prakticno i definitivno, odredjena za skladistenje nuklearnog i hemijskog otpada Evrope. A i spaljivao se radioaktivni otpad u industrijskim postrojenjima Srbije jos 1989. godine. O tome je, svojevremeno, pisao i NIN, a nedavno i " Njujork tajms " .

Otud i zabrinutost Kragujevcana da ce nemacka firma " Alba " iz Berlina nadomak Kragujevca, ali i ostalih gradova u Srbiji, graditi deponije koje nece biti samo za gradsko i industrijsko smece. Jer, Dejan Dimov tvrdi da je Nemacka zainteresovana da iz zemlje nekud transportuje svoj radioaktivni otpad, a SRJ bi do 2025. godine mogla na uvozu radioaktivnog otpada da zaradi i 5,5 milijardi dolara po jednoj evropskoj nuklearnoj centrali ciji radni vek istice.

Tako ispada da je problem skladistenja nuklearnog otpada u Vinci samo vrh atomskog brega na kome lezi Srbija.

Po prirodi belosvetskog nuklearnog biznisa, aktuelni rezim Slobodana Milosevica je u igri. Ali, zasto onda opozicija cuti?

NIN je jos pre pet nedelja doturio Zoranu Djindjicu, gradonacelniku Beograda, alarmantan izvestaj " Nukleonik vika " o dramaticnom stanju u Vinci sa molbom da ga komentarise za nase novine i da, sto je vaznije, preduzme nesto sasvim energicno. Ni posle pet nedelja beogradski gradonacelnik nije nasao za shodno da se odazove pozivu NIN-a i, napokon, svojim biracima.

Djoko Vjestica je, ovog ponedeljka, u emisiji Studija B pitao Djindjica: Zasto niste reagovali na dramaticne napise u novinama, da svakog casa Beogradjani mogu biti dovedeni u opasnost od otpada u Vinci i da zbog toga strahuju?

Gradonacelnik je, ne trepnuvsi, odgovorio: Gospodin Krunic se, u ime gradske vlade, nekoliko puta obracao gradjanima (!?) i to je naislo na veliki publicitet. Tako je to krenulo... Mislim da je posle njegove intervencije doslo do raznih demantija i dopuna... Javnost je upoznata i alarmirana. Ono sto smo mi mogli da uradimo na tom medijskom planu, mi smo uradili. Jedino, mozda, mozemo kao grad da trazimo od Ministarstva za ekologiju da se izjasni u nekom odredjenom roku sta treba da uradi sa njim.

I sta sad reci? Prvo, gradonacelnik hoce da nas ubedi da je on alarmirao, putem predsednika gradske vlade Krunica javnost i, drugo, da je na tom medijskom planu sve uradjeno. A nije tacno ni prvo ni drugo. Gradonacelnik je u slucaju Vince bio ili zatecen ili Vincom nece da se bavi. Jer, nemoguce da ne zna, kao Habermasov djak, svu tezinu vincanskog radioaktivnog problema. Zato: No, no, gradonacelnice!

# Dragan Jovanovic