NIN na licu mesta:IZBORI U SRPSKOJ OBLASTI

TRECA OLUJA

Hrvatski zvanicnici, koji su Srbima izdavali hrvatska dokumenta, onemogucili su cetvrtini srpskog birackog tela da izadje na izbore, pa ce hrvatski kandidati odneti pobedu i u mestima u kojima Srbi cine 99 odsto stanovnistva

Prelazni upravnik Oblasti, penzionisani americki general Zak Pol Klajn ima tezak, a mozda i nemoguc zadatak da potvrdi da su izbori u istocnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, odrzani 13. i 14. aprila, bili posteni i demokratski. Vec do podne, prvog dana izbora, gotovo svi izvestaci (a izbore je pratilo oko sto pedeset stranih i domacih novinara) saopstili su, kao najvazniju vest, da su uocili toliko nepravilnosti da bi, po svim zapadnim standardima, najnormalnije bilo da rezultati glasanja budu ponisteni!

Penzionisani americki general, dakle, ima i drugi, jos tezi zadatak: treba da proglasi konacnim rezultate neregularnih izbora. General, u toj teskoj situaciji, nije sam. Moze da racuna na svesrdnu podrsku americkog ambasadora u Zagrebu Pitera Galbrajta. U nedelju, na konferenciji za novinare, u stabu UNTAES-a u Vukovaru Galbrajt je rekao: " I pored velikog broja uocenih nepravilnosti s birackim spiskovima i birackim listicima, kasnim otvaranjem birackih mesta i neizdavanjem hrvatskih dokumenata Srbima... smatram da bi ponistavanje izbora bilo prava tragedija za Srbe iz Oblasti jer nikada vise medjunarodna zajednica ne bi okupila ovakav kvalitet i na pripremi i sprovodjenju izbora imala ovakav sastav ljudi... "

Domacoj i svetskoj javnosti Galbrajt je jasno stavio do znanja da se " projektovani zadatak " Klajna i institucija UN mora uvaziti. Ako se izbori moraju odrzati po svaku cenu, onda se i njihovi rezultati moraju verifikovati kao fer i korektni.

A na licu mesta, ni sada kad su izbori zavrseni, jos se tacno ne zna velicina birackog tela, a posebno su nedostupni podaci o Srbima kojima je bilo omoguceno da ostvare svoje biracko pravo. Prema popisu iz 1991. godine, dakle pre rata, na tzv. podrucju UNTAES-a zivelo je 193 513 stanovnika: 88 hiljada Hrvata i oko 97 hiljada Srba. Prema birackim spiskovima, oko 70 hiljada izbeglih Hrvata, koji zive van Oblasti, u drugim delovima Hrvatske, dobilo je pravo glasa. Vec do podne svi su glasali, bilo je, takoreci, sve po formuli - sto posto.

A Srbi? Iz ureda UNTAES, hrvatske dokumente je kao domace stanovnistvo, s mestom boravka u 1991. godini (koja ovde igra veliku ulogu) dobilo oko 50 hiljada Srba, desetak hiljada Madjara i Slovaka i jos oko 15 hiljada Srba koji su se ovde doselili iz zapadne Slavonije, s Banije i Korduna, iz Like i Kninske krajine. Njihova seoba se uklopila u ratno vreme, omedjeno 1991. i Dejtonom, dakle do 16. januara 1996. godine. Bez hrvatskih dokumenata, sto znaci mimo birackih spiskova, ostalo je oko 12 hiljada Srba koji se smatraju domacim i jos oko dve hiljade Srba doseljenih iz drugih delova Krajine.

Hrvatski zvanicnici, ovlasceni da izdaju licna dokumenta, uspeli su da celu cetvrtinu srpskog birackog tela onemoguce da izadje na izbore. I posto su u spiskove upisani svi Hrvati i posto su svi upisani i glasali, jasno je da ce hrvatski kandidati odneti pobedu i u mestima u kojima Srbi danas cine 99 odsto stanovnistva!

U Iloku, u kome Srbi, doseljeni iz pedesetak opstina bivse SR Hrvatske, sada cine 99 odsto ukupnog stanovnistva, sluzbenici hrvatske vlade nisu dali saglasnost da se hrvatska dokumenta izdaju za oko 1 700 Srba koji, inace, imaju pravo glasa. Biracki spiskovi i glasacki listici stigli su u Ilok oko devet casova, a tog prvog dana izbora u spiskove nije bilo uneto oko 20 odsto biraca koji su dobili hrvatska dokumenta. Bile su izostavljene citave ulice, a osim spiskova i listica nije se pojavila ni Izborna komisija za gradsko vece!

Gradski odbor Samostalne demokratske srpske stranke pismeno je najostrije protestovao u Glavnom stabu UNTAES-a i kod evropskih posmatraca. Trazio je da se zbog evidentnih neregularnosti izbori prekinu. Raspolozenje sadasnjih stanovnika Iloka bilo je - na ivici incidenta. Zvanicnici UNTAES-a su hitno intervenisali, zauzeli su se i Galbrajt i posmatraci Saveta Evrope. Dostavljene su kopije birackih spiskova pa je delu Ilocana oko tri po podne omoguceno da " pocne " da glasa. Pri tom, u mesnoj zajednici Sarengrad, biracko mesto nije otvoreno do 13 casova, jer nisu stigli biracki spiskovi izbeglica koje sada tu zive. Ali, umesto trista biraca, koji su dobili hrvatska dokumenta, na spisku je bilo tek cetrdesetak!

U mesnoj zajednici Bapska, u kojoj Srbi cine 99,9 odsto stanovnika, mahom izbeglih iz zapadne Slavonije, oko 800 ljudi ima pravo glasa. Hrvatski ured je dostavio spisak sa 114 imena. Utvrdjeno je, pri tom, da je isti ured oko 60 ljudi upisao u spisak za glasanje u " prethodnom mestu stanovanja " . Niti je te ljude pitao da li se s tim slazu, niti njihova " prethodna mesta " postoje!

U tzv. prelaznoj opstini Tenja, biracki spiskovi i listici stigli su tek oko cetiri sata. Pravo glasa imalo je 5 700 gradjana, ali je, po recima Zeljka Kostica, predsednika Izvrsnog odbora Udruzenja prognanih Srba u Tenji, hrvatski ured nadlezan za izdavanje hrvatskih dokumenata sa izborne liste " ukinuo " izmedju 900 i hiljadu Srba. Izbrisani s birackog spiska su ili dobili hrvatske dokumente ili su podneli zahtev do 11. aprila, ali dokumente nisu dobili.

Zvanicnici UNTAES-a obavestili su gradjane Tenje da su sve do 12. aprila, duboko u noc, vodili teske pregovore s hrvatskom vladom o " problemima dokumenata " , ali da je ona odbila da Srbima te dokumente izda. Koliko je Tenjanima bilo lakse od saznanja da se UNTAES slaze da su njihovi zahtevi podneti u roku?

U Borovu Naselju glasanje je u nedelju bilo prekinuto oko deset ujutru, jer je pretio ozbiljan incident. Biracki spiskovi i listici stigli su na dan izbora, a na jednog biraca koji je upisan u biracki spisak " dosao " je jedan i po birac sa ispravnim hrvatskim dokumentima koji nije bio u birackom spisku! U birackim spiskovima, stavise, nije bilo biraca iz cetiri najvece ulice! Grubom manipulacijom hrvatskih vlasti iz birackih spiskova nestalo je oko 70 odsto glasaca, ciji kandidati su, po zelji vlasti, bili vidjeni da pobede u Vukovaru. Dos Santos je, da bi se izbeglo jos vece zaostravanje situacije, odlucio da se svima iz te cetiri ulice koji imaju hrvatske dokumente omoguci da glasaju. Sastavljen je, za te potrebe, poseban biracki spisak.

Jedan broj glasaca, rodjenih u Borovu Naselju (koji su i 1991. u njemu boravili) nalazio se na spiskovima u Nustru, Vinkovcima i Zupanji. U Starim i Novim Jankovcima, u kojima pravo glasa ima oko 1 400 Srba, naseljenih mahom iz zapadne Slavonije, u birackim spiskovima se naslo samo 320. Ostalima je glasanje onemoguceno. Zeljko Kotur, predsednik Izborne komisije, koji je znao da je izborni " materijal " stigao na glasacka mesta pola sata pre njihovog otvaranja, a i to da je bez prava glasa ostalo najmanje hiljadu onih koji to pravo imaju, izvukao je iz svega krajnje sumoran zakljucak. " Ako se ovakvi izbori proglase regularnim, onda ce ovo biti treca 'Oluja'. Srbima ne preostaje nista drugo nego da krenu na istok, preko Dunava. "

U Oroliku je, od 400 biraca, u spiskovima bilo svega 37 onih koji su mogli da glasaju. Dakle, ni deset odsto! U Belom Manastiru bilo je jos gore: u sest najvecih izbornih jedinica nisu stigli biracki spiskovi. Da se glasanje ne bi prekinulo, a izbori proglasili neregularnim, UNTAES je u 13,45 casova, u nedelju, poslao " hitnu obavest " svim birackim mestima. " Svi hrvatski gradjani koji poseduju hrvatsku licnu kartu mogu glasati na danasnjim izborima na svojim glasackim mestima... Ukoliko se ime doticnog lica ne nalazi na listi, tada njegovo ime kao i jedinstven maticni broj treba da budu navedeni kao dodatak glasackoj listi i to lice ima da primi odgovarajuce glasacke listice... Svi oni koji su ranije pokusali glasati ali nisu bili u mogucnosti da to urade treba da se vrate na svoja glasacka mesta i daju svoj glas... "

UNTAES je bio u nevolji: propasce Klajnov " projektni zadatak " , a " izbori po svaku cenu " bice dovedeni u pitanje. Ali, lokalne radio i TV stanice u Oblasti, koje su u nedelju stalno pozivale na glasanje i ponavljale poslednju recenicu " hitne obavesti " ( " Sva glasacka mesta ce ostati otvorena sve dok i poslednje lice da svoj glas " ) - neko je poceo da ometa. Misli se da " smetnje " nisu bile nimalo slucajne.

Ipak, biraci su poceli da dolaze, ali su onda nestali glasacki listici. Biracka mesta su, uprkos obecanju da ce biti otvorena " sve i dok poslednje lice... " morala su da budu zatvorena, pa je predstavnik hrvatske vlade dodatno izjavio da ce dati nalog za stampanje novih, a UNTAES pozvao Srbe da sutradan, dakle 14. aprila do deset ujutru podignu svoja hrvatska dokumenta. Tako su izbori produzeni jos jedan dan!

A drugi dan, kao i prvi! Izborna mesta se otvaraju u 9 casova, jer listici - nisu stigli. Pred uredima za izdavanje hrvatskih dokumenata Srbima vladala je neopisiva guzva. Sluzbenici hrvatske vlade imali su za Srbe prilicno cinicno objasnjenje: " Ti dokumenti bit ce vam uruceni za sedam dana. Ako su UNTAES i Klajn obecali da ce vam ih dati, idite kod njih da vam ih izdaju. "

Iz svih izbornih jedinica stizale su vesti o manipulacijama s birackim spiskovima. U njih je hrvatska strana upisivala mrtve ili tek rodjene ili one koji nikada nisu ziveli u Oblasti. Zauzvrat, UNTAES je hrvatskoj strani omogucio da u svakom birackom odboru u Oblasti ima predstavnika, a ni na jednom od 75 birackih mesta, na kojima su glasali Hrvati izbegli s podrucja Oblasti, nije bilo srpskih predstavnika.

Nekoliko dana pred izbore, glasnogovornik UNTAES-a Filip Arnold izjavio je da su svi spiskovi izbeglih Hrvata detaljno procisceni: nema na njima mrtvih, nema maloletnika i odseljenih. Sve je, po Arnoldu, uradjeno da izbori budu fer i demokratski.

Prema faktickom broju stanovnika Oblasti, dr Vojislav Stanimirovic, nosilac svih lista, ocekivao je pobedu svoje stranke u devet, a mozda i jedanaest opstina, a tesnu pobedu u Vukovaru i Belom Manastiru. S takvim izbornim rezultatima, srpsko stanovnistvo Oblasti lakse bi prihvatilo uvodjenje hrvatskog ustavno-pravnog poretka i povratak hrvatskih izbeglica na svoja ognjista. Sada proizilazi da ce Srbi imati sigurnu vecinu u Jagonjaku, Sodolovcima, Borovu, Trpinji, Negoslavcima, Markusici i Mirkovcima. U tim opstinama Srbi su imali vecinu i pre rata. U gradovima, Srbi sigurno gube. Izgubice, pouzdano, u Iloku, Vukovaru i Belom Manastiru. Ili jos jasnije - Srbi gube Ilok i gotovo sigurno Vukovar i Beli Manastir!

Mada je tesko prognozirati konacne rezultate, lako je pogoditi da ce hrvatski kandidati odneti pobedu i to u odnosu 55, prema 45 odsto za Srbe. A realni odnos snaga bio bi 52 odsto za srpski blok i 48 odsto za hrvatski.

Na potezu je Zak Klajn, kome asistiraju UN, Savet Evrope i SAD. U sledecih sezdeset dana pokusace da izbore proglase demokratskim i postenim i da njihove rezultate potvrde. Srbima u istocnoj Slavoniji, Baranji i zapadnom Sremu, koji ce se jos neko vreme zvati stanovnicima Oblasti, Srpske oblasti, ostaje da se uvere koliki je prostor posmatrackoj misiji SRJ odredio predsednik Srbije Slobodan Milosevic da " registruje " nepravilnosti na izborima i koliko su joj odresene ruke da insistira da se te nepravilnosti ili otklone ili izbori ponove. Mada im je sve vec odavno jasno, Srbi tu poslednju proveru Miloseviceve naklonosti smatraju i dalje veoma vaznom.

Srpskom narodu u Oblasti stigla je na dan izbora poruka od hrvatskih ekstremista. Ustaske oruzane postrojbe Nezavisne drzave Hrvatske uputile su presudu " prijekog suda " prema kojoj je izvrsiteljima dat nalog da do 15. jula ove godine sa spiska zivih skinu jedanaest stanovnika Oblasti (i dvanaestog Zaka Pola Klajna). Smrtna presuda ce biti izvrsena u " mjestu boravista osudjenih " . Na spisku su Goran Hadzic, Jovan Rebraca, Stanko Vujanovic, Miroljub Vujovic, Marko Crevar, Ljuban Devetak, Zoran Stankovic, Slavko Dokmanovic, Bozo Latinovic, Nenad Zigic i Borivoj Zivanovic. Stozer uzima pravdu u svoje ruke, a pozdrav se podrazumeva " Za dom spremni " .

Vesna Bosanac, o kojoj je SRJ dostavila dovoljno podataka za odlazak u Hag, porucila je Srbima da je ne cekaju u Vukovaru. Prolivenu krv ona i Hrvati nikad nece zaboraviti. Katolicki svestenik u Iloku (u kome je inace glasao i Petar Remeta, nekad poznati fudbaler, iako tu ne zivi vise od dvadeset godina) pater Marko, dao je hrvatskim izbeglicama recept kako da se " odmah vrate " u svoje kuce u Oblasti. " Pravo je svih Hrvata da se vrate u svoje kuce u kojima su sada Srbi. Sa evropskim ambasadorima smo razgovarali da se Srbima postave kontejneri i barake da bi oni oslobodili hrvatske kuce. Kada svet finansijski pomogne Hrvatsku i ona napravi kuce za sve Hrvate koji su sada useljeni u srpske kuce u Krajini, onda i Srbi mogu ostvariti svoje pravo na povratak u vlastite kuce. "

Klajn o toj " strategiji " cuti. Srbi iz Oblasti ne znaju sta o tome kazu Ujedinjene nacije, ali znaju sta se dogodilo na ovim izborima koji su morali da se " odrze po svaku cenu " , cak i kada su biracka mesta zatvorena, kada cetvrtine Srba nema u birackim spiskovima, kada birackih spiskova i listica nema i kada se, najzad, nepravilnosti nikako ne uklapaju u " zapadnu demokratiju " .

Dva dana pred izbore, u bazi UNTAES-a organizovan je, inace, prijem za sve strane posmatrace i novinare. U programu, obucena u bambusove pantljike, ucestvovala je grupa iz Fidzija. Na zajedljivu opasku jednog hrvatskog novinara " da su nas Klajn i Galbrajt smestili u egzoticne zemlje juzne hemisfere " , kolega iz Vukovara odgovorio mu je: " I vi ste na isti nacin tamo smesteni. "

Srbima ostaje da razmisljaju o tome koliko su izbori bili fer i demokratski ako, recimo, gradonacelniku Iloka, gospodinu Jovanovicu, koji je u januaru otputovao u posetu sinovima u JAR (a tvrdilo se da je pobegao i zbog toga mu kuca do temelja opljackana), koji se pred izbore vratio u Ilok - nije omoguceno da glasa. Hrvatski ured mu nije dao dokumenta. U istu pricu pripada i sledeca: Milan i Djordje Lazentic, rodjeni 1965. u Tenji, su blizanci. Milan je dobio hrvatska dokumenta, a Djordje - ne postoji. Ili o Hrvatu Stjepanu Tirku, starosedeocu Tenja kome je osjecki MUP dao licnu kartu, a njegovoj zeni, Srpkinji, Mari - MUP Beli Manastir.

Inace, gradjani Hrvatske, Srbi iz Oblasti, trebalo je poslednje nedelje i naknadno u ponedeljak da biraju svoje predstavnike u opstinska i gradska veca, u zupanijske skupstine i po tri zastupnika u Zupanijskom domu Sabora Hrvatske iz svake zupanije. Kako su izbori bili organizovani i kako odrzani, srpsko biranje moglo bi, na kraju, da se svede na srpsku poslovicu: " Gde si bio - nigde, sta si radio - nista. " Bice dobro - ako bar ostane i poslovica.

Izbori u Srpskoj oblasti

UNTAES je bio u nevolji: propasce Klajnov " projektni zadatak " , a " izbori po svaku cenu " bice dovedeni u pitanje. Ali, lokalne radio i TV stanice u Oblasti, koje su u nedelju stalno pozivale na glasanje i ponavljale poslednju recenicu iz " hitne obavijesti " ( " Sva glasacka mjesta bice otvorena sve dok i poslednje lice da svoj glas " ) - neko je poceo da ometa. Misli se da " smetnje " nisu bile nimalo slucajne

Iz svih izbornih jedinica stizale su vesti o manipulacijama s birackim spiskovima. U njih je hrvatska strana upisivala mrtve, ili tek rodjene, ili one koji nikada nisu ziveli u Oblasti. Zauzvrat, UNTAES je hrvatskoj strani omogucio da u svakom birackom odboru u Oblasti ima predstavnika, a ni na jednom od 75 birackih mesta, na kojima su glasali Hrvati izbegli s podrucja Oblasti, nije bilo srpskih predstavnika

# DUSAN SARATLIC