SMRT PRVOG POLICAJCA

KAD KRIMINAL NIJE ORGANIZOVAN

Ne pamti se da je sahrana jednog drzavnog sluzbenika izazvala vise govorkanja i okupljanja vrha vladajuceg rezima

Atentatom na general-pukovnika policije Radovana Stojicica Badzu, " jevandjelje zla " - koje u formi serije ubistava poslednjih godina hara Beogradom - doseglo je i do samog vrha srpskog establismenta. Uz jasnu poruku - nema nedodirljivih. U noci izmedju 10. i 11. aprila u restoranu " Mama mija " u Ulici generala Zdanova broj 70 ubijen je prvi policajac Srbije i zamenik ministra unutrasnjih poslova, u momentu dok je sedeo sa sinom i prijateljem. Maskirani napadac iz neposredne blizine je ispalio rafal iz automatskog oruzja ( " Heckler & Koch " sa prigusivacem) i munjevito se izgubio. Sokirani gosti restorana, medju kojima je bilo i policajaca, nisu stigli cak ni da dobro vide napadaca.

" Ubistvo je izvrseno profesionalno " , tvrdi nekadasnji funkcioner drzavne bezbednosti Bozidar Spasic uz licnu opasku: " Ja sam jos pre nekoliko meseci upozorio da Beogradom i Srbijom ne vlada kriminal, vec klasican i tezak gradski terorizam, da ce se talas ubistava nastaviti vecom zestinom i izazvati nesagledive posledice. "

Da su posledice ozbiljne pokazala je sahrana generala Stojicica na beogradskom Novom groblju, u Aleji zasluznih gradjana (?). Ne pamti se da je sahrana jednog drzavnog sluzbenika okupila kompletan vrh vladajuceg rezima. U masi od nekoliko hiljada ljudi, pored rodbine i prijatelja, pogrebu nacelnika Javne bezbednosti Srbije prisustvovao je predsednik Srbije Slobodan Milosevic (sa sinom Markom i cerkom Marijom), predsednik SRJ Zoran Lilic, premijer Srbije Mirko Marjanovic, predsednik Skupstine Srbije Dragan Tomic, ministar unutrasnjih poslova Zoran Sokolovic, sef Drzavne bezbednosti Jovica Stanisic, prvi covek carine Mihalj Kertes, mnogobrojni sadasnji i bivsi politicki i policijski funkcioneri... Svi ukocenog lica, mnogi i sa suzama u ocima.

Ni opsezne mere bezbednosti (potpuno zatvorena Ruzveltova ulica), ni prisustvo Specijalne antiteroristicke jedinice (SAJ), nisu mogli da odagnaju utisak zbunjenosti i zatecenosti na njihovim licima. U vazduhu kao da je visilo pitanje - ko je sledeci?

Ubistvo generala Stojicica ne samo da je dovelo u pitanje cast policije, vec je pokazalo i svu njenu nemoc da se uhvati u kostac sa organizovanim kriminalom koji se, i pored sluzbenog negiranja, kod nas, izgleda, prilicno ukorenio. Samo nekoliko minuta posle pucnjave u restoranu " Mama mija " , jake naoruzane policijske snage blokirale su gotovo sve punktove u Beogradu i sa automatskim puskama legitimisale i proveravale prolaznike i putnike u vozilima. " Sve ove mere koje se preduzimaju nece dati rezultat upravo zbog cinjenice da nisu pronadjene ni ranije ubice inspektora Dragana Radisica (ubijen 1. februara 1996. godine u trenutku kada je polazio na posao) i bivseg inspektora Miroslava Bizica (ubijen 21. maja 1996. na stepenicama 'Merkatora') " , smatra Spasic.

Slicnost izmedju ovih ubistava vidi i Dobrivoje Radovanovic, direktor Instituta za kriminoloska i socioloska istrazivanja. " U celom svetu, kad se ubije policajac, policija ostavlja sve po strani i goni pocinioca iz profesionalne solidarnosti i da se pokaze da napad na policajca mora biti kaznjen. Kod nas je taj napad (na inspektora Radisica) prosao totalno bez kazne i to je bio znak da se mogu napadati i vidjeniji policajci. Izvrsiti atentat na zamenika ministra i to na coveka koji vodi javnu bezbednost, vrhunac je drskosti, vrhunac, mozda, kriminalizacije naseg drustva. "

Glavna prepreka efikasne istrage, bar za sada, jeste nejasan motiv ubistva generala Stojicica. A kada se ne zna pravi motiv ovakve brutalne egzekucije, na sceni su spekulacije i nagadjanja kojima i ovaj slucaj obiluje. Jedan od pravaca u traganju za motivom je i karijera Radovana Stojicica, policajca, koji je za kratko vreme presao put od obicnog pozornika do general-pukovnika policije. Kao izuzetan sportista (vec u Srednjoj milicijskoj skoli u Sremskoj Kamenici intenzivno se bavio rvanjem i dzudoom), brzo je sa pozornicke duznosti prebacen na mesto referenta fiskulture u Gradskom sekretarijatu unutrasnjih poslova, da bi sredinom osamdesetih stigao na mesto zamenika komandanta u specijalnoj jedinici MUP-a Srbije.

Politickom vrhu preporucio se konkretnim delovanjem na terenu. Predvodio je upad specijalaca u rudnik Stari trg, gde su strajkovali albanski rudari. Sa raspadom SFRJ i izbijanjem rata ukljucen je bio u operacije u istocnoj Slavoniji gde se pojavljivao uz " tigrove " Zeljka Raznatovica Arkana. Londonski dnevnik " Gardijan " oznacio ga je kao jednu od tri kljucne figure odgovorne za naoruzavanje i obuku pripadnika paravojnih jedinica. " Konce je iz senke povlacila mala grupa ljudi iz Odeljenja Drzavne bezbednosti MUP-a Srbije potpuno lojalnih Milosevicu koji ih je na ta mesta postavio. U samom Ministarstvu oni su bili poznati kao 'vojna linija'... " , pisao je " Gardijan " u februaru ove godine.

Ubrzo je Stojicic postavljen za nacelnika Javne bezbednosti, da bi 1992. godine bio imenovan za zamenika ministra unutrasnjih poslova Zorana Sokolovica. Direktno je ucestvovao u organizaciji, kadrovskom jacanju, narastanju i uniformisanju srpske policije. Uz rad je zavrsio i Visu trenersku skolu, DIF, i magistrirao na temi o fizickoj kondiciji specijalaca. U policijskim redovima vazio je za coveka cvrste ruke i stroge discipline. Zbog ove osobine mnogima se u redovima policije zamerio, a neke i otpustio s posla.

Jos 1994. godine bivsi inspektor MUP-a Srbije Dragan Mladenovic optuzio ga je da je vodja " klana " povezanog sa podzemljem, da se bavi krupnim kriminalom i drogom, uzimanjem " reketa " , dok je sam nacelnik Javne bezbednosti vozio ukraden " porse " . Tvrdnje inspektora Mladenovica su mlako demantovane, a ceo slucaj brzo pao u zaborav. Zato danas mnogi motiv za ubistvo vide u osveti ljudi iz policijskih redova kojima se Stojicic zamerio ili ih je otpustio iz sluzbe.

Drugi, pak, motiv ovog zlocina vide u osveti pripadnika hrvatske, muslimanske i albanske nacionalnosti zbog Badzinih aktivnosti na njihovom terenu. " Ne verujem da ga je ubila neka od pomenutih obavestajnih sluzbi jer one, jednostavno, nisu toliko mocne " , smatra Spasic. " Valjda je nasa drzavna bezbednost toliko sposobna da bi znala ko joj vrslja po zemlji. "

Nagadjanja idu i dalje pa se motiv za ubistvo trazi u mutnom biznisu nekih drzavnih krugova i podzemlja. Narocito se pominju neki poslovi sa stranim cigaretama, koje su na nasem crnom trzistu prisutne u ogromnim kolicinama. Po ovoj varijanti, ubistvo je usledilo kao odmazda za neplacene kontingente slepera cigareta stranom isporuciocu. Smrt Vlade Kovacevica Trefa bila je, navodno, upozorenje da se obaveze i dugovi moraju izmiriti. Stoga, upuceniji u ovaj biznis smatraju da nije slucajno general Stojicic, u momentu ubistva, sedeo bas sa jednim carinikom. Prisustvo njegovog sina Vojislava treba da potvrdi da je i on bio ukljucen u ovaj biznis. Iskusni beogradski advokat Toma Fila na konferenciji za novinare u Advokatskoj komori Srbije, na pitanje ko je ubio Badzu, odgovorio je: " Isti onaj ko je ubio i Vladu Trefa. On je svercovao slatkise, a Badza cigarete. "

Naravno, nagadjanja ce biti mnogo sve dok policija ne uhvati pocinioca ubistva ili njegovog nalogodavca. Za sada takav ishod jos nije na vidiku. Za profesora kriminalistike doktora Zivojina Aleksica u ovakvim slucajevima pomazu visoke novcane nagrade, jer su kriminalci najmanje imuni na novac. " Dok su 'crvene brigade' u Italiji 'radile' iz ubedjenja, nisu mogle biti uhvacene. Kada su postale servis obavestajnih sluzbi, prva americka ponuda od milion dolara uspela je da vrati otetog generala iz njihovih ruku. " Profesor Aleksic dodaje da je od izuzetne vaznosti sto hitnije vracanje nase zemlje u Interpol i pridruzenje " Evropolisu " (evropskoj policiji). " Ne znam dokle cu da ponavljam frazu da 'Englezi uce u Oksfordu, a mi na greskama' " , kaze profesor Aleksic. " Kriminalitet se ne moze iskoreniti ali se moze drasticno smanjiti tako sto ce se napraviti vruc teren za kriminalce. "

Mnogi strucnjaci za neefikasnost nase policije okrivljuju i samog generala Stojicica i sistem centralizacije kriminalisticke sluzbe, cime je ostrica njene efikasnosti otupljena. " Centralizacija je ispravna sa aspekta uniformisane policije, ali ne i kriminalisticke " , smatra jedan iskusni policajac isticuci da je svirepi atentat, nazalost, demantovao i samog generala Stojicica koji je javno tvrdio da " u Srbiji nema organizovanog kriminala " i da je " policija Republike Srbije danas sigurno najefikasnija u Evropi... "

Da li zbog uverljivosti ovih reci ili i licnog uvida u situaciju, svojevremeno je cak i svetski mirotvorac lord Dejvid Oven u zakljucku svoje knjige " Balkanska odiseja " zapisao: " Policija vlada Srbijom " .

Ko vlada, svima je jasno.

# SLOBODAN IKONIC