Poseta

" DRZAVNI LET "

Da li je predsednik Srbije Slobodan Milosevic u privatnu posetu Atini putovao o drzavnom ili o svom trosku?

Sletanje malog mlaznog aviona sa oznakom SRJ, u petak 18. aprila, na atinski aerodrom nije, moglo da promakne dezurnim grckim izvestacima zaduzenim za " osmatranje " atinske vazdusne luke. Tako je vest da je predsednik Srbije Slobodan Milosevic stigao u trodnevnu " privatnu " posetu Atini nasa javnost saznala iz grckih izvora. Vest su potom potvrdili i grcki zvanicnici, dok je ambasada SRJ u Atini, u kojoj je predsednik milosevic odseo, kao i u vecini slucajeva do sada, ostala nema.

U nedostatku potpunih informacija odmah su krenula nagadjanja o cilju tajnovitog boravka predsednika Milosevica, koji je u Atinu, nenajavljeno, doputovao sa suprugom Mirom Markovic i cerkom Marijom. Mnogi grcki i ovdasnji komentatori posetu su povezali sa prethodnim jednodnevnim boravkom u Atini crnogorskog premijera Mila Djukanovica, njegovim razgovorima sa grckim ministrom inostranih poslova Teodorosom Pangalosom i kreditnim linijama od 90 miliona dolara koje je dobio od grckih poslovnih krugova za crnogorsku privredu. Nije promakla ni opaska da sve to ima veze sa predstojecim izborima u Srbiji i SRJ.

A sta ako je predsednik Milosevic, sa porodicom, zaista bio samo u privatnoj poseti, radi kraceg odmora? Zar predsednici na to nemaju pravo? Ili, zasto se u kurtoaznom susretu predsednika Milosevica sa ministrom Pangalosom (trajao manje od pola sata) odmah vidi " visoka " politika? Uostalom, grcki izvori su, doduse nezvanicno, tvrdili da Milosevic nije sve vreme bio u Atini, nego je jahtom jednog poznatog grckog brodovlasnika otisao na izlet na obliznje ostrvo Hidru. Ista jahta i isto ostrvo na kojima je u avgustu prosle godine letovao sa porodicom.

Ako je u pitanju strogo privatna poseta (mada se to kod predsednika Milosevica nikada ne moze kategoricki tvrditi) onda nije sporno da i troskove takvog boravka mora licno da snosi predsednik Milosevic. Kao sto je, recimo, troskove putovanja njegove supruge Mire Markovic na promicije njene knjige po svetu snosio, po vlastitom priznanju, Bogoljub Karic.

Nasa stampa je vec saznala da je za ovaj put Milosevic koristio luksuzni avion savezne vlade " falkon 50 " koji nosi oznaku DzUBNA i da je na surcinskom aerodromu let registrovan kao " drzavni let " , sto je formulacija koja se koristi iskljucivo za visoke zvanicne delegacije. Stavise, iste veceri, luksuzni mlaznjak se vratio iz Atine, da bi u nedelju posle podne ponovo poleteo za grcku prestonicu. Ako je cena leta ovog aviona tri hiljade dolara na sat, odnosno izmedju sedam i deset hiljada dolara kosta let do Atine i nazad, onda su troskovi koriscenja savezne letilice (zbog vracanja u Beograd) udvostruceni i ukupno iznose oko 15 hiljada dolara.

Ukoliko je predsednik Srbije u privatnu posetu Atini putovao o drzavnom trosku, onda je prekrsio odluku savezne vlade da su " budzetska sredstva planirana krajnje restriktivno... " , kao " krupan stabilizacioni doprinos ekonomsko-privrednim kretanjima u zemlji " . Ko je platio putovanje predsednika Milosevica nije se moglo saznati i pored toga sto je po Zakonu o drzavnoj upravi svaki drzavni organ duzan da pruzi podatke i informacije koji nisu drzavna tajna. Nema izricitog odbijanja, ali se beskrajno mnogo vremena izgubi u formalnostima i proceduri da se do tih podataka dodje.

Pitanja neracionalnosti i troskova drustvenih sredstava, koja se skoro granice sa rasipnistvom, kod nas su cesto pokretana ali su retko davala rezultate. Jos 1994. godine ondasnji viceguverner Nikola Stanic naveo je bas primer koriscenja avio-sluzbe i voznog parka saveznih organa. Stanic je tada tvrdio da savezna vlada raspolaze sa dva aviona " falkon 50 " , cetiri " lir dzet-25 " i jednim PA-31T, koji se koriste u zemlji, a ne za potrebe ucesca na medjunarodnim konferencijama i susretima. Slicno je i sa ogromnim auto-parkom, cijom prodajom bi se, kako je svojevremeno tvrdio nekadasnji guverner Dragoslav Avramovic, dobrano mogli popuniti penzioni i socijalni fondovi, ako ne i sam budzet. Nije mnogo pomogao ni revolucionarni potez bivseg predsednika SRJ akademika Dobrice Cosica, koji je na dan svog izbora u savezni parlament dosao taksijem, a kasnije, na posao odlazio automobilom domace proizvodnje ( " jugo-florida " ).

Za razliku od nas, u svetu su zloupotrebe drzavne imovine u privatne svrhe nedopustive, a stednja je izrazena na svakom koraku. Zakoni o koriscenju drzavnih dobara su precizni a svako prekoracenje se sankcionise, uz javnu debatu i osudu. Tako se engleska kraljica, u cilju stednje, odrekla koriscenja drzavne jahte a sva svoja putovanja placa iz vlastitog dzepa. U Nemackoj se, recimo, jos ne stisava " avionska " afera predsednice Bundestaga (parlamenta) Rite Zismut. Savet poreskih obveznika (kod nas to ne postoji), Stranka zelenih i SPD, optuzili su frau Zismut da precesto koristi letilice Bundesvera (Ministarstva odbrane). Posebno je bilo neprijatno otkrice da su ti letovi vodili na dva mesta: u Cirih gde zivi njena cerka i na jug Holandije gde koristi jednu kucu za odmor.

Na udaru se nasao i sam nemacki kancelar Helmut Kol, zbog sumnjivih letova helikopterom. Proslogodisnji " bozicni izlet " Kola, kada je sa nekoliko svojih ministara i najboljih saradnika, helikopterom Bundesvera doleteo do banje Kicigen, da " u prirodi porazgovaraju o drzavnim poslovima " , poprilicno ce olaksati dzep sefa bonske vlade.

Nordijci su jos strozi. Kada je svedska kraljica, prilikom jednog putovanja, iskoristila policijski automobil da bi sa stokholmskog aerodroma poslala jednu svoju dvorkinju po cipele koje je zaboravila, o tome je raspravljao cak i Parlament.

Nase podneblje je mnogo naklonjenije drzavnicima i okrunjenim glavama, pa i njihovim clanovima porodice. Poznato je da se sa jednog od mnogobrojnih putovanja Josipa Broza u Beograd vratio avion kako bi drugarici Jovanki odneo bundu koja joj je zatrebala.

Brozovo vreme je proslo, ali, izgleda, nisu i navike. Samo sto se SANA o njima moze i sme javno govoriti. Ako je za utehu.

# SLOBODAN IKONIC