NIJE LAKO SA SRBIMA
Kako komentarisete poslednji Biltov izvestaj UN, posebno onaj njegov deo koji se odnosi na zahtev za vasu izolaciju u kontaktima sa medjunarodnom zajednicom?
- Smatram da je Bilt covek koji ima odredjen mandat koji zeli da provede. Medjutim, taj mandat mu je vrlo cesto tesko sprovesti zbog toga sto se u mnogo cemu razlikuje od onoga sto je dogovoreno u Dejtonu. On, ipak, nastoji da napravi BiH drugacijom nego sto smo se u preliminarnim razgovorima pre Dejtona, u Dejtonu i posle Dejtona dogovorili. Ne znam zasto misli da sam ja prepreka za realizaciju njegovog mandata, ali ne verujem da je glavni razlog moja bliskost sa Radovanom Karadzicem. Naime, kad je rec o tome, samo mogu da kazem da su Republika Srpska i njeni predstavnici dogovor o odstupanju Karadzica sa politicke scene postigli sa gospodinom Holbrukom i visokim predstavnikom. Saglasnost za taj cin sa srpske strane dali su Biljana Plavsic, Aleksa Buha i ja. Mi se tog dogovora u potpunosti pridrzavamo. Dogovor je bio jasan - da se Karadzic povuce sa politicke funkcije i da odustane od kandidature za predsednika Republike Srpske na septembarskim izborima.
Naravno, sa tim smo se slozili jer je svemu ovome prethodila samostalna i neopoziva odluka dr Radovana Karadzica da se povuce i na taj nacin spreci eliminisanje SDS-a iz izbora i druge kazne koje su bile namenjene Republici Srpskoj.
Novi zahtevi kojim gospodin Bilt zeli da me eliminise iz kontakata sa predstavnicima medjunarodne zajednice nisu mi jasni. Verovatno ce ih on sam, kad za to dodje vreme, i objasniti. Ono sto mogu reci jeste da su se gospodin Bilt i njegovi saradnici zamorili i ocito je da bi trebalo da se povuku sa ove vrlo odgovorne i teske funkcije. Bavljenje ovom funkcijom je ocito istrosilo gospodina Bilta.
Gospodin Izetbegovic je, uzurpirajuci pravo u ime Predsednistva BiH, obavestio najznacajnije faktore medjunarodne zajednice o krsenju Dejtonskog sporazuma i zastoju u njegovoj implementaciji. Ponovo je optuzena srpska strana?
- Najbolji primer krsenja Dejtonskog sporazuma jeste upravo takvo ponasanje gospodina Izetbegovica i gospodina Silajdzica. Oni su bez saglasnosti druga dva clana Predsednistva, pa i bez bilo kakvog nagovestaja da ce to uraditi, sazvali ambasadore u Kontakt grupi i tom prilikom je Izetbegovic dao negativnu ocenu o implementaciji Dejtonskog sporazuma i zastoju u njegovoj realizaciji, a pogotovo ne mogu da prihvatim ocenu po kojoj je srpska strana, odnosno Republika Srpska kriva za to. Naprotiv, sve to je potpuno netacno.
Uostalom, u prilog ovog mog misljenja ide i saopstenje koje su izdali predstavnici Hrvata Kresimir Zubak, Jadranko Prlic i Neven Tomic, koji su jasno stavili do znanja da muslimanska strana jednostrano uzurpira pravo na davanje ocena o stanju u BiH. To misljenje ovih dana izneli su i zvanicni predstavnici SAD.
Izetbegovic prigovara da u RS nema slobode kretanja, u vreme kada samo kroz Republiku Srpsku ima slobode kretanja i kada Muslimani svakodnevno slobodno putuju od Gorazda do Sarajeva, od Kljuca do Jajca, od Orasja do centralne Bosne. Medjutim, ako slucajno neki Srbin zaluta na teritoriju Federacije, on mora da racuna na to, u najmanju ruku, da ce biti pretucen ili uhapsen pod optuzbom da je ratni zlocinac. Gospodin Izetbegovic kao i sudovi u Federaciji, imaju nekakve specijalne, pa i privatne spiskove ratnih zlocinaca, tako da je skoro svaki Srbin po njima ratni zlocinac.
A sto se tice Izetbegovicevih primedbi da Republika Srpska ne dozvoljava povratak izbeglica, to nije tacno, jer je Republika Srpska u stvari zemlja izbeglica. Danas ovde zivi veliki broj izbeglica iz Republike Srpske Krajine i izbeglica iz Federacije. Naravno, mi smo spremni da primimo sve Srbe koji su izbegli, a trenutno zive u Jugoslaviji i inostranstvu, tako da nam tu primedbu ne moze uputiti niko.
U pogledu njegovih primedbi oko sporosti uspostavljanja zajednickih organa,mogu reci da se ne mogu uputiti na nasu adresu. Naprotiv, upravo smo mi aktivno ucestvovali na uspostavljanju zajednickih organa, a gospodin Izetbegovic je to uglavnom opstruisao. Navescu samo jedan primer - izgubili smo sest meseci samo zbog toga sto je Izetbegoviceva strana odbijala nas predlog monetarnog sistema, kao sto je u Velikoj Britaniji u kojoj postoje dva dizajna, skotska i engleska funta. Sada posle sest meseci, kada su dosli predstavnici Ministarstva finansija SAD, oni su prihvatili taj razlozni predlog.
Zanimljivo je da je i visoki prdstavnik Karl Bilt od samog pocetka blagonaklono gledao na njihove stavove i samovoljno ponasanje. U svakom slucaju poslednji istupi muslimanskog vodjstva su samo jedan u nizu slucajeva samovolje i zloupotrebe funkcija. Setite se Izetbegovicevog puta u Saudijsku Arabiju i SAD, Silajdzicevog odlaska u Egipat i Pakistan. Sve se to moze nazvati namernim ekscesima krupnih razmera, koji su i doveli do rata na ovim prostorima.
U obracanju papi, prilikom njegove posete Sarajevu, pozvali ste na prastanje i pomirenje. Tu vasu izjavu neki su shvatili kao poziv za odustajanje od progona osumnjicenih za ratne zlocine. Da li su vas dobro razumeli?
- Svoju izjavu sam vezao za reci pape Jovana Pavla Drugog, koji je dosao u Sarajevo sa molbom i pozivom za pomirenje i oprostaj. Zeleo sam da ukazem da je Republika Srpska spremna da ulozi maksimalan napor da dodje do pomirenja i na neki nacin prastanja, kako bi se vratili normalnom zivotu. Aludirao sam upravo na malopre pomenute specijalne spiskove ratnih zlocinaca u Federaciji i stalnu tenziju da se optuze svi Srbi. Vidljiva je instrumentalizacija medija u muslimanskim rukama, u kojima cete videti ili procitati samo mrznju prema srpskom narodu. I danas nas nazivaju " agresorima " , Republiku Srpsku " entitetom sa srpskom vecinom " , a ne retko cak i " Srbo-cetnicima " , " zlocincima " . Ta se retorika odrzava radi stalnog priziva mrznje Muslimana prema Srbima.
Problem osumnjicenih za ratne zlocine se politicki eksploatise. Umesto da se pitanje ratnih zlocina posmatra kao pravno i humanisticko, ono se politizuje i na taj nacin onemogucava njegovo normalno resavanje, a time i ono cemu tezimo, a to je prastanje. Neki, naprotiv, na ovaj nacin sakupljaju politicke poene i podgrejavaju napetost, a nikako ne resavaju problem. Ukoliko se sa tim nastavi, do pomirenja nece nikada doci.
Zbog toga sam pozvao, i sad pozivam, na razum i racionalan pristup ovom problemu, u kojem bi se odvojila istinska od lazne krivice, odnosno one krivice koja se unapred pretpostavlja. Moram reci da sam posebno hteo da ukazem na neosnovane optuzbe koje su upucene protiv Radovana Karadzica, jer srpski narod i mi kao njegovi najblizi saradnici vrlo dobro znamo kakvo je bilo njegovo ponasanje tokom rata. Zbog toga smo spremni da se utvrdi istina i pozivamo na utvrdjivanje istine, a ne na medijsku i politicku hajku i linc, pri cemu je unapred osudjen onaj cija krivica nije utvrdjena. Dakle, smisao mog poziva na prastanje i pomirenje odnosi se na otklanjanje iracionalnog ponasanja, kako bi mogao da se uspostavi normalan odnos medju svima koji zive na ovim prostorima.
U javnosti se dosta govorilo o nesporazumima izmedju vas i Biljane Plavsic oko potpisivanja Sporazuma o specijalnim vezama izmedju RS i SRJ. Da li su ti nesporazumi otklonjeni?
- Gospodja Plavsic je strahovala od politicke zloupotrebe Sporazuma u SRJ, smatrala je da je njegovo potpisivanje preuranjeno i da bi bilo bolje da se potpisu dva sporazuma, od kojih bi jedan potpisao ja, a drugi ona. Ja imam drugacije misljenje i smatram da je potpisivanje Sporazuma bilo potrebno i korisno radi naroda, a ne zbog bilo kakvih i bilo cijih politickih potreba. Mi moramo biti neutralni u raskolima i u politickim opcijama koje postoje u SRJ. Medjutim, u jednom se slazemo, a to je da je dobro ucinjeno sto su ispravljeni propusti, greske i kradja glasova prilikom opstinskih izbora, cime su na neki nacin, sankcionisani oni koji su zloupotrebili demokratske izbore. Istovremeno, razlikujemo se po tome sto ja smatram da Sporazum treba potpisati u ovom momentu koji je povoljan po Republiku Srpsku i u kojem mnogi ne zele zblizavanje RS i SRJ. To se vidi po zestokim reakcijama nekih predstavnika medjunarodne zajednice koji osporavaju ovo nase pravo na specijalne odnose i reklo bi se o ponovnoj blokadi Drine.
Neslaganje sa Biljanom Plavsic se produbljivalo jer su nasi protivnici sve cinili da se navodni raskol sto vise uveca. Licno smatram da bi sve lakse proslo da smo politiku odvojili od nacionalnih interesa.
Ukoliko to zaista tako budemo postavili i ukoliko nacionalni interesi preovladaju, ubedjen sam da ce od Sporazuma veliku korist imati i RS i SRJ. Ovakvo misljenje doprinelo je mom stavu da u medijima mnogo ne branim Sporazum i da ne odgovaram na mnogobrojne napade, jer sam cvrsto ubedjen da ce vreme pokazati njegovu vrednost.
Mozete li pojasniti pitanje vasih kompetencija za potpisivanje Sporazuma?
- Celokupno rukovodstvo je bilo upoznato i saglasno sa potpisivanjem Sporazuma. Mislilo se da ce biti cetiri potpisa: predsednika Lilica, Milosevica, Biljane Plavsic i moj, ali je dogovoreno da toga petka potpisemo predsednik Srbije i ja, a predsednici Lilic i Plavsic kasnije. U Beogradu se pokazalo da je veci deo sadrzaja Sporazuma u kompetenciji BiH i SRJ, a manji, za koji nam i nije potreban Sporazum (obrazovanje, informisanje i sl.) u kompetenciji Srbije i RS. Tako se desilo da Sporazum potpisemo predsednik SRJ Zoran Lilic i ja kao izabrani i ovlasceni predstavnik RS u BiH.
Naknadno su neki nasi predstavnici imali primedbu na sadrzaj Sporazuma, zamerajuci sto u njemu nema eksplicitno upisanih " jacih " sadrzaja, koji bi sigurno izazvali zestoko odbijanje medjunarodne zajednice, koja je, izuzev SAD, ionako Sporazum napala kao srpsko ujedinjenje. Dakle, Sporazum je napadan iz dva suprotna pravca: sto je supstancijalno slab i sto je supstancijalno prejak.
Pitanje ko je trebalo da potpise nepotrebno je politizovano, jer su nama iz RS u Sporazumu mnogo vaznija pitanja iz nadleznosti BiH i SRJ, pa je jasno da sam za ta pitanja nadlezan ja, jer ja u Predsednistvu BiH ne predstavljam Ugandu, nego Republiku Srpsku.
Na svu srecu, Narodna skupstina je stavila tacku na sve to, a u rukovodstvu, koje za sada ne sedi u jednom mestu, uspostavljen je veci stepen koordinacije i nesporazumi ce biti iskljuceni.
Alija Izetbegovic je, ma koliko teske volje, potpisao ovakav Sporazum sa Hrvatskom, jer su ga vodili dugorocni interesi sopstvenog naroda. Muslimani nikada nisu postavili pitanje zbog cega na taj Sporazum potpis nije stavio npr. Ejup Ganic, niti su se Hrvati bunili sto ga nije potpisao Zubak, kao predsednik Federacije. Jednostavno, obostrani interesi u tom trenutku nadjacali su licne poglede na situaciju.
U svakom slucaju Srbe nije lako predstavljati. Vasu zrtvu ce uvek gledati sa podozrenjem, ali bicete srecni ako vas na kraju ne proglase izdajnikom nacionalnih interesa. Moramo se sloziti da je opasno doci u situaciju u kojoj ne prepoznajemo licnu sujetu i dizemo je na drzavni nivo, odnosno kada je poistovecujemo sa drzavom i nacijom. Istovremeno upozoravam sve one koji tvrde da su nam danas potrebni ljudi i politika kakvu je vodio Milos Obrenovic da predju s reci na dela i da ne radikalizuju svoje Srpstvo, jer takav pristup u ovoj situaciji vise lici na beskoristan, cak i lazan nacionalizam i patriotizam.
Kakva je, inace, saradnja izmedju vas i Biljane Plavsic?
- Prvi rezultati Sporazuma pokazali su njegov kvalitet i sto vreme vise odmice svi mi u rukovodstvu vec pomalo zaboravljamo pomenute nesporazume pa se i situacija u najuzem rukovodstvu Republike Srpske stabilizuje. Uostalom, pred nama su daleko znacajniji problemi, sa nasim neprijateljima, koje moramo resavati da bi sebi mogli da dozvolimo takav luksuz da se medjusobno svadjamo. Nadam se da su ti sitni problemi proslost i nema smetnji da gospodja Plavsic i ja saradjujemo onako kako smo to cinili ranije.
Tvrdi se da ste potpisivanjem Sporazuma ucinili uslugu predsedniku Milosevicu kome je, kako se procenjuje, opao rejting u Srbiji. Verujete li da je to tako?
- Ono sto je sigurno, to je da je ovim Sporazumom ucinjena velika korist za Republiku Srpsku koju smo " otvorili " i kod naroda stvorili psiholoski osecaj sigurnosti. Nije beznacajna ni cinjenica da smo potpisivanjem Sporazuma obavezali drzavnike i jedne i druge strane na njegovo postovanje. Dakle, odnosi izmedju RS i SRJ nece zavisiti od pojedinih rukovodstava i politickih struktura, vec od ovako utemeljenog i ratifikovanog Sporazuma.
Ulazeci u ovaj aranzman, mi nismo mnogo razmisljali o tome koliko ce to pomoci predsedniku Milosevicu. Medjutim, ne iskljucujem mogucnost da je potpisivanje ovog Sporazuma mozda pomoglo predsedniku Milosevicu, ali vas pitam sta je tu cudno ako se zna da svaki politicar iz uspesno zavrsenog posla izvlaci politicku korist.
Ako hocete konacnu ocenu o tome ko se najvise okoristio Sporazumom, reci cu vam: to je srpski narod u celini. Kad to kazem mislim na korist i u politickom, i u ekonomskom, i u psiholoskom smislu.
Ukoliko se vratimo u predratno vreme zapazicemo da su Srbi formalno ziveli u jednoj drzavi, a sustinski bili daleko jedni od drugih. Tako su Srbi u bivsoj BiH isli u zatvor zbog srpskih pesama i proglasavani sovinistima zbog cirilice. Danas, iako formalno zivimo u dve drzave, imamo sansu da ujedinimo narod i da srpska deca od Vranja do Novog Grada na Uni uce iz istih bukvara, pisu istim pismom i zive u jednom nacionalnom prostoru. Ovaj Sporazum je stvorio dobru podlogu za narodno ujedinjenje, a kad ce se drzave ujediniti, to ce verovatno zavisiti od medjunarodnih prilika.
Kakvi su vasi odnosi sa Slobodanom Milosevicem?
- Odnosi drzavnog rukovodstva RS sa predsednikom Milosevicem su se menjali u proteklom razdoblju. Posebno zategnuti odnosi bili su u vreme sankcija, ali gotovo nista manje tesko vreme bilo je kad se pregovaralo o Vens-Ovenovom planu. U poslednje vreme, dakle sve do potpisivanja Sporazuma, ti odnosi bili su gotovo zamrznuti i nasi kontakti su bili veoma retki. U ovom trenutku mogu reci da je saradnja na korektnom nivou.
Da li je na te dobre odnose uticalo to sto niste podrzali demonstracije u Beogradu, kao Biljana Plavsic?
- Gospodja Plavsic nije podrzala demonstracije, nego studente, i ona u tome nije bila usamljena. Celokupno rukovodstvo RS je smatralo da treba ispraviti nepravdu i priznati one rezultate koji su postignuti na izborima. Ono sto rukovodstvo RS niti ja licno nismo zeleli, to je da se opredeljujemo na jednu, drugu ili trecu stranu, odnosno ni na stranu oficijelne vlasti, ni na stranu koalicije, ni na stranu studenata. To nase opredeljenje proisteklo je iz stava da bi svrstavanja na jednu od strana vise doprinelo produbljivanju konflikta nego izmirenju. Na kraju krajeva, mi nismo bili u stanju da pomognemo i radi toga smo se odlucili da ostanemo neutralni. Bojali smo se da bi neprijatelji srpskog naroda mogli ovu krizu u Srbiji da iskoriste i za pritisak na nas u Republici Srpskoj, kao i za pritisak na Kosovo, Rasku, Vojvodinu. Hvala bogu, problemi su prevazidjeni na najbolji i na najispravniji nacin, cime je srpski narod izbegao jos jednu veliku krizu.
Postoji ubedjenje da se preko Drine, izmedju RS i SRJ, i dalje obavlja tajna diplomatija. Razmisljate li da ce to jednog dana isplivati na povrsinu kao neka uzbudljiva, ali ne i prijatna prica?
- Ja za tajnu diplomatiju ne znam. Uostalom, sta znaci tajna diplomatija? Valjda se mnoge diplomatske i druge aktivnosti pripremaju u uzem krugu ljudi, strucnjaka, a tek onda u zavisnosti od uspeha prezentuju javnosti. Ako se misli da jedan deo ljudi u rukovodstvu Republike Srpske vodi nekakvu samostalnu " tajnu " diplomatsku aktivnost sa SRJ, pri tom ne obavestavajuci celokupno rukovodstvo, onda se varate. U tom smislu takva diplomatija ne postoji. Svi razgovori vode se na osnovu platformi koje je utvrdilo rukovodstvo. Tako se radi i kad su u pitanju odnosi sa medjunarodnom zajednicom, sa Muslimanima i Hrvatima, a naravno i sa Jugoslavijom. Upravo proces usaglasavanja pitanja vezanih za Sporazum o specijalnim vezama i samo njegovo potpisivanje primer su saglasnosti celokupnog rukovodstva. Za ovaj Sporazum znali su svi i bili upuceni u njegov sadrzaj. Potpuno sam protiv nekakve samovoljne diplomatije, u kojoj ce pojedinci ili grupe raditi bez saglasnosti svih relevantnih faktora u RS.
Koliko ce Sporazum o specijalnim vezama, zaista, ojacati veze izmedju RS i SRJ?
- Znam da postoje mnoge kalkulacije oko toga da ce jedna ili druga strana biti prevarena u ovom Sporazumu, i da u realnosti nece biti mnogo ispostovan. Te optuzbe i sumnje su pre svega upucene prema Jugoslaviji. Te spekulacije idu dotle da se tvrdi kako je ovo jedan u nizu promasenih dogovora medju Srbima, a argumenti za to izvlace se iz neostvarenih sporazuma izmedju Jugoslavije i Republike Srpske Krajine koji su ostali mrtvo slovo na papiru. Smatram da je ovo sasvim drugo vreme i da ce onaj ko pokusa da izigra ovaj Sporazum imati daleko vecu politicku stetu nego dobit. Zamislite situaciju pred izbore koji dolaze da bilo koje rukovodstvo suspenduje ovaj Sporazum: bio bi to politicki krah i cisti gubitak poverenja glasaca. Mi cemo u svakom slucaju taj Sporazum ispostovati i uciniti sve da on bude ostvaren.
Mogu da kazem da su pozitivni rezultati Sporazuma vidljivi vec posle dva meseca od njegovog potpisivanja, a drzavna rukovodstva SRJ, Srbije i Crne Gore uveliko su doprinela tome.
On je svima dobrodosao u vremenu kada je zbog posledica rata u samom srpskom narodu s obe strane Drine pocelo izvesno udaljavanje. Bilo je cak i takvih misljenja da ce buduce ujedinjenje po Republiku Srpsku biti stetno. Cini mi se da je to bio poslednji trenutak za ozivljavanje nacionalnog jedinstva i sprecavanje radjanja separatnih ideja i nekakve nacije " zapadnih Srba " . Morali smo, dakle, spreciti da se iz revolta u nasem narodu jave neki novi " zelenasi " ili autonomasi, koji bi imali svoju kulturu, svoj jezik i postepeno prerastali u novu naciju.
Kakvi su izgledi da parlamentarna Skupstina BiH odobri ovaj Sporazum?
- Tacno je da u Sporazumu ima clan koji obavezuje njegovu ratifikaciju u parlamentarnoj Skupstini BiH. Rukovodstvo RS bilo je protiv ovakvog stava. Prvo, jer ovakvi sporazumi su prema Dejtonskom ugovoru u nadleznosti entiteta i drugo - sporazume koje potpisuje BiH ratifikuje njeno Predsednistvo, a ne Skupstina. Mi necemo ici na ratifikaciju tog Sporazuma u parlament BiH, jer ga je ratifikovala Skupstina RS. Drugo je, medjutim, pravo Muslimana i Hrvata da traze njegovo ponistavanje u Skupstini BiH ili da ga problematizuju u Ustavnom sudu. Naravno, ja zahtevam da se clanovi Predsednistva upoznaju sa Sporazumom i da uoce kako on ni u jednom svom segmentu ne rusi dejtonsku BiH i mir u njoj. Uostalom, s ovim Sporazumom dobila je cela BiH, i sama Federacija moze koristiti njegove pogodnosti.
Mi cemo slicne sporazume potpisati i sa Federacijom. Ovih dana se usaglasavaju sporazumi o trgovinskim odnosima, a nadam se da ce u bliskoj buducnosti tako nesto biti ostvareno i sa Hrvatskom i sa Makedonijom, kao i sa drugim zemljama bivse Jugoslavije. Naravno, pokidane ekonomske veze se moraju uspostaviti, a sa Crnom Gorom i Srbijom je logicno da idemo korak vise, ostvarujuci veze i u onim elementima koji su neophodni za ocuvanje nacionalnog jedinstva.
Kako ocenjujete odnose u Predsednistvu BiH?
- Od trenutka uspostavljanja Predsednistva do danas ovo telo proslo je kroz vise etapa u svom radu. Ono sto je karakteristicno za celi taj period je muslimanska teznja da se srpsko ucesce u zajednickim organima svede na minimum. To je vidljivo pre svega iz cinjenice da su Muslimani bili ti koji su predstavljali celu BiH pred medjunarodnom zajednicom i na taj nacin izvlacili korist iskljucivo za Federaciju. Oni smatraju da je nas ulazak u zajednicke organe njima doneo samo stetu, jer se time prekinula dugogodisnja praksa jednostranog predstavljanja BiH. Tu svoju povlasticu, na njihovu zalost, sada moraju da dele sa Srbima i Hrvatima. Iskrenost njihovog poziva za nas ulazak u zajednicke institucije pokazao se kao farsa: prvo, jer oni i dalje pokusavaju da jednostrano predstavljaju celu BiH i drugo, za sve promasaje i nesposobnosti optuzuju srpsku stranu.
Mi se borimo i boricemo se da oni to ne ostvare, i mislim da se upravo u Predsednistvu vodi najveca bitka. Naime, uz pomoc Kancelarije visokog predstavnika Muslimani zele da Predsednistvo predstave kao federalni organ, a Srbi zasnivaju svoj stav na Dejtonskom sporazumu, po kojem su sva tri clana Predsednistva ravnopravna u zastupanju interesa naroda koje u ovom telu predstavljaju. Nas ravnopravan status sa mogucnostima osporavanja ili odobravanja odluka druga dva clana daje nam jasnu konfederalnu poziciju u Predsednistvu.
Vi, sva trojica, ste - predsednici! - Sam gospodin Bilt je trazio da se svi clanovi Predsednistva titulisu kao predsednici, dok je Alija Izetbegovic samo predsedavajuci Predsednistva, a nikako njegov predsednik. To je situacija u kojoj se on moze smatrati samo clanom koji ima prvenstvo u casti, ali ne i u vlasti. Izetbegovicevo insistiranje na funkciji " predsednik drzavnog Predsednistva " i Biltovo odustajanje od sopstvenog predloga imaju za cilj ponistavanje identiteta RS i stvaranje sukoba izmedju celnika u drzavnom rukovodstvu Republike Srpske. Smisao tog sukoba trebalo bi da se ogleda u navodnom postojanju dva predsednika u Republici Srpskoj, sto naravno nije tacno. Nasa drzava ima predsednika sa svim svojim ovlascenjima koja proisticu iz Ustava i zakona i olicen je u gospodji Biljani Plavsic, a ja sam predsednik iz Republike Srpske u Predsednistvu BiH i svoja ovlascenja crpim iz dejtonskog sporazuma.
Sa kim bolje saradjujete - sa Izetbegovicem ili Zubakom?
- Sva tri predsednika u Predsednistvu cvrsto brane interese svojih naroda, a u mom slucaju ja branim interese Republike Srpske. Nemam posebnih simpatija ni prema Izetbegovicu ni prema Zubaku. Ono sto mi se cini jeste to da je Izetbegovic usamljeniji jer ima vise konflikta i sa mnom i sa Zubakom, sa mnom na nivou BiH, a sa Zubakom na nivou Federacije.
# JOVAN JANjIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.