HITNO U EVROPU
- Price koje ste culi su tacne. U skladu sa svojom evropskom politickom orijentacijom, Nova demokratija je napravila predlog strategije prilagodjavanja Jugoslavije evropskoj integraciji.
Sta, najpre, predlazete?
- Mere su veoma konkretne i strucne i obuhvataju sve oblasti: opste - politicke ciljeve; prilagodjavanje privrede; prilagodjavanje zakonodavstva; spoljnu i bezbednosnu politiku; pravosudje i unutrasnje poslove; obuku i ljudske resurse i informativne aktivnosti. Vredi procitati " plavu knjigu " , dosadno bi bilo prepricavati je.
Nadao sam se, inace, da je redakcija najstarijeg i najuglednijeg politickog nedeljnika nesto obavestenija od drugih novinarskih timova i da zna odgovor na drugi deo prvog pitanja. Odgovor je jasan i kratak. Iza svih predloga i odluka ND stoji iskljucivo ND. Nikakve precutne saglasnosti nema iza ovog predloga, ali s razlogom ocekujemo da ce ideje iznete u " plavoj knjizi " podrzati svi patriotski i demokratski orijentisani ljudi i politicari. To ocekivanje se odnosi i na predsednika Milosevica. Nadam se, ne bez razloga.
Vama nenaklonjeni posmatraci politickog zivota vele da Nova demokratija ima obavezu da pusta " probne balone " , a u " probne balone " racunaju vasa zalaganja za ulazak Jugoslavije u NATO i za odrzavanje nedavnog srpsko-albanskog dijaloga u Njujorku. Kako komentarisete takve tvrdnje?
- Sami ste rekli da su to tvrdnje politickih posmatraca nenaklonjenih Novoj demokratiji. Politicki zivot je " borba neprestana " razlicitih ideja, partija, lidera, u kojoj ima malo fer-pleja. Vecina se trudi da omalovazi svoje neistomisljenike, a kada nema argumenata, koristi insinuacije. Ja se na to ne osvrcem.
Vasa stranka se, dakle, zalaze za ulazak Jugoslavije u NATO. Nije li to svesno pristajanje na diktat, na gubitak suvereniteta, pa i nacionalnog identiteta?
- Znam da pojedinci to dozivljavaju kao neku okupaciju. Koristi se zalosna cinjenica da su NATO avioni bombardovali Srbe u Republici Srpskoj. Medjutim, stvari su potpuno drugacije, i ovde se radi o pogresnom informisanju. Da karikiram: zasto bih ja, kao Srbin, imao vise suvereniteta nego sto ima jedan Francuz, koji je isto toliko nacionalista? Da ne spominjem Engleze, Spance, Italijane, koji se ne osecaju ni ugrozenim, niti kao ljudi i narod osecaju pretnju identitetu i suverenitetu u tom spoljnopolitickom odbrambenom savezu. Druga cinjenica je da cemo mi vrlo brzo biti okruzeni NATO- om i da se vec sada nalazimo u okruzenju drzava koje su sve u programu Partnerstvo za mir. Dalje, kad govorimo o evropskoj integraciji, kad govorimo o ulasku u NATO, govorimo o ujedinjenoj Evropi. Znaci i o Evropi i o NATO-u u kome ce biti i Rusi, odnosno Ruska Federacija. Mislimo da je to buducnost koja se gradi. I pravo je pitanje hoce li Srbi iz te buducnosti izostati i ziveti u nekoj svojoj sopstvenoj romanticarskoj, ali tuznoj i neveseloj proslosti, koja bi dovela jednostavno do toga da iz tog nekog, da kazem, karantina za izabrane Srbe odu svi koji se ne slazu s tom politikom i da nastave da zive kao gradjani Amerike, sto bi bilo pogubno.
Ove i neke druge vase ideje nisu podrzali vasi koalicioni partneri. U koaliciji SPS-JUL-Nova demokratija, trebalo bi to podrazumevati, JUL je levo, SPS u sredini, vasa stranka desno. Ne postoji programska saglasnost, ali postoji neka druga. Koja i kakva?
- Nova demokratija je politicka partija demokratskog centra koja i sama ima svoje levo i desno krilo, kao i svoj centar. Zato moze uspesno da saradjuje sa politickim opcijama i levo i desno od sebe. Hoce li biti saradnje i sa kim, ne zavisi samo od nas, postoji i druga strana. Nova demokratija je prihvatila poziv za formiranje prve koalicione vlade i u njoj saradjuje sa socijalistima. To smo uradili zarad nasih principa i zelje da pomognemo mirovnu politiku, ukidanje sankcija i povratak u medjunarodnu zajednicu. Naravno, i da se zaustavi razorna hiperinflacija koja je tada harala.
Na saveznim izborima bili smo u izbornom savezu sa SPS-om i JUL-om, ali pod svojim imenom, sa svojim izbornim programom i sloganom " Srbija na Zapadu " . Na lokalnim izborima ucestvovali smo sami. Razlog za izborni savez je bio partijski interes uslovljen izbornim zakonom. Taj interes je produbljen shvatanjem Nove demokratije da je Srbiji potrebna sira politicka koalicija i da je formula " maslinove grane " primenjena u Italiji korisna i za politicki zivot Srbije. Mi iskreno zastupamo politiku saradnje, dijaloga i kompromisa u politickom zivotu Srbije i smatramo to boljom praksom od iskljucivosti i konfrontacije.
To je, naravno, tacno. Ali moramo da vas pitamo da li je tesko biti u koaliciji sa strankama u kojima ima mnogo rigidnih ljudi, a zastupati stavove suprotne njihovim stavovima?
- Ni u jednoj koaliciji nije lako biti. Koalicije prave razlicite partije koje imaju sopstvene i suprotstavljene interese. Da nije tako, bili bi jedna partija. Rigidnost nije osobina koja obogacuje koalicioni zivot. Medjutim, ND nije nikada bila u koaliciji u kojoj bi se odrekla svojih osnovnih programskih opredeljenja, tako da nemamo problema u zastupanju svojih stavova.
Nedavno je u NIN-u Nebojsa Covic izrekao senzacionalnu tvrdnju da su socijalisti osnovali Srpsku radikalnu stranku i potpomogli osnivanje nekih drugih opozicionih stranaka. Duguje li Nova demokratija nesto socijalistima za svoj nastanak?
- Nova demokratija je nastala pre SPS-a. Oba njena izvorista, omladinska ideja o socijaldemokratiji i valjevska ideja o pokretima za lokalnu sredinu, znatno su stariji od ideje o SPS-u. U to vreme celnici potonjeg SPS-a bavili su se razradama sasvim drugih politickih ideja. Ipak, izmedju ove dve stranke postoji neka veza. Naime, bivsi omladinci nisu hteli da budu podmladak socijalista, pa su osnovali samostalni Socijaldemokratski savez mladih.
Inace, tada Covicev SPS ima i velike zasluge za unistavanje partijske infrastrukture Nove demokratije. Odmah po nastanku, SPS je proglasio Novu demokratiju " za svog glavnog idejnog protivnika i ideoloskog neprijatelja " . Mnogo bolje su tada prosli SPO i DS. Za prve su smatrali da je " talas koji treba pustiti da prodje, kako bi naneo sto manje stete " , a za druge je vazilo " sa njima se mozemo dogovoriti " .
Kakva su vasa iskustva sa Milosevicem? Kakav je on covek po vasim uvidima? Kakva je, u politickim kontaktima, njegova supruga, predsednica Direkcije JUL-a Mira Markovic?
- Covek ne moze da upozna ni sebe i svoje bliznje da bi sudio o njima, tako da ne bih uzimao tu ulogu kada je rec o Milosevicu. Jos manje poznajem njegovu suprugu. Kada je o politici rec, moja iskustva sa Milosevicem su takva da ga smatram tipicnim dinarcem. Kad to kazem, mislim da se sa njim moze mnogo toga dogovoriti lepim, ali da se nista ne moze postici pritiskom i pretnjom, sem sukoba - pa kom obojci kom opanci. Inace, radi se o vestom politicaru, veoma ubedljivom u licnom kontaktu, koji lako prevodi sagovornika zednog preko vode. Problemi sa Milosevicem nastaju kada se odmaknete od Milosevica.
Gospodja Markovic je prijatan politicki sagovornik. Jasna je njena orijentacija protiv nasilja i primitivizma, kao i njena orijentacija ka boljem i lepsem. Problemi nastaju u identifikaciji nosilaca pojedinih uloga u aktuelnoj politickoj situaciji. Ali razgovori i sluze za informisanje i bolje razumevanje.
Miloseviceva politicka buducnost jos nije jasna, ali nam profesor Ratko Markovic objasnjava, preko drzavnih razglasa, da se on moze jos jednom kandidovati za sefa srpske drzave. Vi ste pravnik po obrazovanju i zato vas pitamo: mislite li vi da je to moguce?
- U ovoj zemlji je svasta moguce. Licno ne vidim razlog da Milosevic po treci put trci trku koju je dva puta dobio. Za njega je jedini pravi politicki izazov federacija. Usput, kandidatima koji se plase Milosevica porucujem da odustanu od kandidature.
Da li je bilo kriza u vasim odnosima sa Milosevicem? Da li je ikada doveden u pitanje vas opstanak i ostanak u vladi?
- O mom opstanku odlucujem sam, a o opstanku Nove demokratije u vladi odlucuje njeno rukovodstvo. Ni o jednom ni o drugom nisam nikada razgovarao sa Milosevicem. Ni u vreme aktuelne politicke krize to pitanje se nije postavljalo, jer je Nova demokratija branila princip, a ne neciju fotelju. Ako pod krizom podrazumevate razlicita misljenja, onda mozete smatrati da su nasi odnosi stalno u krizi. Ipak, vaznije od toga je cinjenica da je saradnja sa Novom demokratijom doprinela da se danas ipak malo bolje zivi nego sto bi se zivelo da te saradnje nije bilo.
Prica se da su vas socijalisti ipak otpisali kao eventualnog buduceg koalicionog partnera. Da li je to tacno i zalite li ako je tacno?
- Pa, nisam o tome razmisljao. Znam da na tu temu ima mnogo spekulacija. Pretpostavljam da ima pojedinaca koji bi zeleli da to tako bude. To nije nas problem. To je problem socijalista.
Ovih dana kao da se raspada koalicija u kojoj niste bili, koalicija " Zajedno " . I opet se govori o izneveravanju. U vreme Deposa, Novu demokratiju su - zbog ulaska u vladu - optuzili za izneveravanje... Kako vidite desavanja u koaliciji " Zajedno " . Ko je tu koga izneverio?
- Mislim da je rano govoriti o raspadu koalicije " Zajedno " . Nadam se da do toga nece ni doci posto je ovoj zemlji potreban izbalansiraniji odnos izmedju politickih ideja levice i desnice. Medjutim, tema izneveravanja je uvek aktuelna. Ona je deo srpske tradicije, deo naseg politickog folklora u kojem veliku ulogu igraju ljubav i mrznja, umesto postovanja i interesa. Nemam obicaj da komentarisem dogadjanja u drugim politickim partijama i njihovim koalicijama.
Ipak je dobro za ostrascenu publiku sto su u ovim poslednjim desavanjima u koaliciji " Zajedno " spale i mnoge maske sa lica njihovih lidera. Tako znamo ko je pio viski sa predsednikom Milosevicem dok su se njegovi partijski i koalicioni drugovi setali hladnim Beogradom.
Ko je pio viski s Milosevicem?
- Culi ste to od Seselja.
Za vas kazu da ste politicar odmerenog drzanja, nesklon podzemnim borbama. Ali kazu i to da ste, suprotno od pomenutog Seselja, politicar prozapadne orijentacije. Sta znaci to danas, u Srbiji, biti prozapadno orijentisan?
- Hvala vam na komplimentu, ali ispada da to " politicar prozapadne orijentacije " zvuci kao optuzba. Nesto kao izdajnik drzave i neprijatelj naroda! U Srbiji biti danas prozapadno orijentisan znaci isto sto je znacilo i u vreme knjaza Mihaila. Kazu da je Sveti Sava video Srbiju kao Zapad na Istoku i Istok na Zapadu. Slogan " Srbija na Zapadu " treba tumaciti ne kao napustanje ove odrednice, nego kao njeno preciziranje u danasnjem vremenu. Srbija pripada Evropi ne samo geografski nego i civilizacijski i logicno je da bude ucesnik evropske ekonomske, politicke, bezbednosne i drzavne integracije. Danas taj put vodi preko Evropske unije, odnosno onoga sto zovemo zapadna civilizacija, ili, jednostavno, Zapad. Zato biti prozapadno orijentisan znaci biti patriota i sluziti realnim nacionalnim i drzavnim interesima u ovom vremenu. To nije put negiranja srpstva, pravoslavne vere, srpske tradicije. Naprotiv, to je put ocuvanja srpstva i njegove afirmacije. Evropa, za razliku od Amerike, nije " lonac za topljenje nacija " i ona ne moze biti ni samo germanska, ni katolicka, ni samo zapadna. Ona mora biti jedinstvo razlika, njeno bogatstvo je u posebnostima, i ako tako ne bude, nece je ni biti. Biti prozapadno orijentisan, znaci biti protiv samoizolacije Srbije, protiv nerealnih iluzija o njenoj posebnoj ulozi u svetu i Srbima kao izabranom narodu koji treba da ispravlja raznorazne svetske nepravde.
Umerenost u politickom zivotu, po svemu sudeci, nije ovde na ceni. Kada ce, u Jugoslaviji, biti vreme za nju?
- Kada smo osnivali Novu demokratiju, dogovorili smo se da svoje delovanje podelimo u tri petoletke, svesni onoga sto je dolazilo na nase prostore. Prvih pet godina je proslo u borbi za zivu glavu, zdravu pamet i ocuvanje ideje i jezgra Nove demokratije. Sada se borimo da ucestvujemo. U trecem periodu boricemo se za vlast ili njenu podelu. Umerenosti se ne nadamo pre isteka ovih nasih 3X5 godina. Umerenosti se moramo uciti, a vazno je biti bogat duhom da bi se bio umeren.
Kako sa takvim politickim stavom i drzanjem gledate na spregu kriminala i politike koja je u Jugoslaviji ocigledna i zasad ocigledno neotklonjiva?
- Kriminal je posledica loseg stanja u drustvu, a ne njegov uzrok. Mi smo zemlja u tranziciji, koja je uz to prosla kroz tezak period raspada prethodne drzave, rata, sankcija, hiperinflacije. U tim uslovima su se odvijali procesi slicni prvobitnoj akumulaciji kapitala ili periodu Divljeg zapada. Sve je to uzrokovalo i povecanu kriminalizaciju drustva i spregu vrhova kriminala sa politikom i drzavnim sluzbama. Ne gajim iluziju da se to moze iskoreniti, ali je sigurno da se moze kontrolisati i efikasnije sprecavati.
Smatrate li danasnju Jugoslaviju sigurnom ili nesigurnom zemljom?
- Ocito je da smo daleko od sigurnosti u kojoj smo ziveli pre ovih tragicnih dogadjaja. Medjutim, daleko smo i od situacije u mnogim zemljama u tranziciji, pa i nekim razvijenijim demokratskim zemljama sveta. Ipak, svakome je njegov problem najvazniji, pa je razumljivo nezadovoljstvo gradjana onim sto se desava oko nas u poslednje vreme. Narocito uznemiruju slucajevi nerazjasnjenih ubistava koji ukazuju na nemoc policije i njenu nezainteresovanost za obracune u podzemlju. Ubistvo generala policije, i uz to zamenika ministra, ne mora biti politicko, ali ima ocite politicke implikacije. Nema povratka poverenja u policiju i drzavu dok se ne saopsti ko stoji iza ovog ubistva. Ako ne mogu da sacuvaju najvise rukovodioce, kako ce onda cuvati nase zivote i imovinu?
Verujem da ova zemlja ima dovoljno strucnih i casnih policajaca koji mogu da ispune ocekivanja gradjana i da brzo stanu na put kriminalu svake vrste. Odgovornost je vlade da im tu priliku pruzi. Ostaje da sacekamo prve rezultate novog ministra unutrasnjih poslova.
Vlajka Stojiljkovica?! Hajde da vas ne pitamo o njemu, imamo za vas glavobolnije pitanje. Deo beogradske stampe objavljuje ovih dana vest ili " vest " da se Milosevic nagodio sa Crnogorcima. Rezultat te nagodbe bice preoblikovana Jugoslavija. U preoblikovanoj Jugoslaviji, navodno, Kosovo ce biti republika. Kako vi vidite resenje kosovskometohijskog pitanja?
- Nema potvrde za takve vesti, ali me to ne bi iznenadilo. Logicno je traziti resenja za stabilniju federaciju i njenu vecu ulogu. Tim pre sto Jugoslaviju vidim kao " tranzitnu stanicu " njenih naroda i drzava ka ujedinjenoj Evropi. Sve sto sluzi tom putu i sto se moze mirno i demokratski dogovoriti i ostvariti politickim sredstvima, za mene je prihvatljivo. Jedino mislim da se u to ne uklapa projekat Kosovo - republika. Svoje vidjenje resenja kosovskometohijskog pitanja Nova demokratija je dala u platformi koju smo prezentirali javnosti u vise navrata, pa i na okruglom stolu u Njujorku. Nas predlog je politicka formula " korak po korak " u okviru medjunarodno priznatih granica nase zemlje i uz uvazavanje realnih interesa i Srba i Albanaca.
Kazu za vas da ste bogat covek. Sta mislite o drugim bogatim ljudima koje poznajete, o prirodi njihovog bogatstva. Sta mislite o Karicu, o Panicu?
- Sve moje materijalno bogatstvo je u akcijama prave deonicarske firme koja je proteklih dana izdala i drugu emisiju svojih akcija. Spadam u sloj srednje bogatih ljudi i imam dovoljno za svoje potrebe i za fond " Lutra " koji stipendira desetine mladih ljudi i pomaze mnoge naucne, kulturne, sportske i duhovne institucije i aktivnosti. U svemu tome nema drustvenog kapitala. Cenim svaki uspeh i postujem ga. Radujem se kada neko uspe i drago mi je sto sam mnoge pomogao na putu ka uspehu. Svima ce biti dobro kada Srbija postane zemlja uspeha, a to ce biti kada bude podrzavala uspesne.
Sto se Panica tice, on je postao bogat u zemlji sa najsurovijim trzisnim uslovima i pred njegovim uspehom treba skinuti kapu. Pogotovu sto Panic nije samo bogat covek - on je uspesan i vazan Amerikanac. Sta trazi u Srbiji, sem profita, na to pitanje ce sam morati da odgovori.
Karic je druga prica, nasa prica, i zato mnogo diskutabilnija nego Paniceva. Srbi ne vole uspesne i bogate, pogotovo kad su to postali u Srbiji. Ma sta bilo i ma kako bilo, Kariceva imperija je stvorena na zdravoj pameti i dobroj ideji, sto je za postovanje. Sta ce Bogoljub u politici, to je drugo pitanje i tu mu nece mnogo vredeti ni bogatstvo, ni zdrava pamet.
Inace, spadam u one koji veruju da je oteto-prokleto i ne bih bio u kozi takvih. Nikakva materijalna dobra ne mogu da zamene moj duhovni mir i cistu savest i raduje me sto sve vise biznismena slicno razmislja. Na kraju, reci cu vam - moje najvece bogatstvo nisu pare, nego moja vera, nada i ljubav. I prijatelji.
Ko su vasi prijatelji?
- Spisak bi bio dosta dugacak.
A iz politicke sfere?
- Mnoga prijateljstva stvorio sam i pre visepartijske podele. I spadam u one ljude koji ne menjaju prijatelje zarad politike. S Vukom Draskovicem sam prijatelj od njegovih prvih dolazaka u Valjevo. To prijateljstvo nisu ometale politicke, sto kazu, suglasice i nesuglasice. To isto vazi i za krug ljudi koji su bili ili su sada aktivni u politici, a bili su vezani za odredjene, pre svega kulturne aktivnosti koje smo imali u Valjevu, od Matije Beckovica, Dobrice Cosica, pa do Brane Crncevica, Ljube Tadica... Ponavljam, losa je politika koja kvari prijateljstva.
M. GLISIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.