Jugoslovensko-makedonski odnosi

VEZE OD ISKONA

Jugoslavija i Makedonija povlace poslednje poteze u odredjivanju drzavnih granica, sto je - ako se ima u vidu da spor u istorijskom smislu nije bio od kapitalnog znacaja i da pregovori, prema izjavama upucenih, " teku bez vecih problema " - korak dalje ka ustanovljenju normalnog zivota medju susedima, posle raspada SFRJ. Makedonija je zapravo, u tom kontekstu, prva i jedina od bivsih jugoslovenskih republika sa kojom imamo normalne odnose i to u situaciji kad nas medjunarodni polozaj i dalje ostaje nenormalan.

Postoji nesto sto bismo mogli nazvati prirodnom predodredjenoscu. Srbi i Crnogorci sa Makedoncima nisu bili u zestokoj zavadi u vreme raspada bivse Jugoslavije. Bilo je trvenja, najcesce zbog razlicitih poimanja istorije, ali nije bilo ni oruzanih okrsaja ni teskih sukoba nacionalnih interesa. U Makedoniji, tvrde politicari, a to dokazuju i istrazivaci javnog mnjenja, nema izrazitog antisrpskog raspolozenja. Sasvim je sigurno da ni u Jugoslaviji nema animoziteta prema Makedoncima.

Druga stvar koja bi mogla biti vazna svakom hronicaru je cinjenica da je tek posle uspostavljanja odnosa izmedju Beograda i Skoplja, pre nesto vise od godinu dana, Evropska unija pocela ponovo da salje svoje ambasadore u Jugoslaviju. Preduslov Evrope, a i medjunarodne zajednice u celini, bio je, naime, da Jugoslavija, pre nego sto pocne da se vraca u svet, uspostavi odnose sa bivsim jugoslovenskim republikama, koje su u medjuvremenu postale medjunarodno priznate drzave. Mi to nismo uradili sa svima, ali je ostao utisak da je svetu bio dovoljan prvi korak. A prvi korak je bio: uspostavljanje odnosa sa Makedonijom.

Ono sto je bio pocetak navikavanja na nov nacin zivota sa novim susedima preobratilo se, za vrlo kratko vreme, u nesto sto bi mogao biti primer za nase odnose sa drugim bivsim jugoslovenskim republikama. Mi sa Slovenijom, na primer, jos nemamo - iz tesko shvatljivih razloga - ni konzularne odnose, dok sa Makedonijom imamo sporazum da dosta brzo, kroz godinu i po, uspostavimo slobodnu trgovinsku zonu, sa granicama bez carina.

U predvidjanju buducnosti ima, verovatno, i proizvoljnosti, sto je neka vrsta ustaljene medjudrzavne diplomatske kurtoazije. Tako, na primer, nas savezni premijer, sklon inace projekciji buducnosti u visokim brojkama, procenjuje da bi robna razmena izmedju Jugoslavije i Makedonije mogla dosta brzo da dosegne milijardu dolara. To ne mora da bude bas tako, ali je sigurno da su dve privrede komplementarne i da ekonomska saradnja moze da postane (po uzajamnoj upucenosti, nuzdi i obostranoj dobroj volji) i primer regionalnog balkanskog izazova.

Od izbijanja jugoslovenske krize saradnja medju balkanskim zemljama je zapravo niza nego sto je bila ranije, iako nas Evropa sve upucuje na to da je regionalna povezanost provera nase sposobnosti za evropsko partnerstvo, razvoj i integraciju. To ne mora neophodno da vodi vecoj trgovini, jer sve balkanske, a osobito sve bivse jugoslovenske, zemlje, gravitiraju ka mocnijim evropskim partnerima, ali zasigurno vodi ka vecoj trgovinskoj konkurenciji. Ako se jednog dana na Balkanu rodi carinska unija, Jugoslavija i Makedonija morale bi da budu njeni tvorci i osnivaci.

Dve stvari ce ostati, na duzi rok opterecenje u jugoslovensko- makedonskim odnosima: polozaj srpske manjine u Makedoniji i spor medju dvema pravoslavnim crkvama. Srba nema u makedonskom Ustavu, ali je dobro sto se medju makedonskim politicarima uvidja da to nije dobro. Spor medju crkvama, kako to rece sef makedonske diplomatije Ljubomir Frckovski, " ne ugrozava odnose, ali je definitivno neprijatan " .

Istorija crkve se zapravo, u svesti ljudi, preplice sa istorijom naroda, pri cemu svako ima svoje vidjenje i tumacenje proslosti. Srbi, ponosni na autokefalnost svoje crkve, ne razumeju zasto Makedonci, pozivajuci se na drevni Ohrid, veruju da je makedonska crkva " cak tri veka starija " od njihove. Makedonci, opet, s indignacijom odbijaju tvrdnje (nekih srpskih akademika) da su Srbima " oteli deo srednjeg veka, i to zlatni deo " . Dugo ce vremena proci i pre nego sto srpska deca shvate zasto je car Dusan stolovao u Skoplju i otkud Marko u Prilepu, ali je sigurno da ce teza o " staroj Srbiji " sve manje postojati u politickom zivotu nasih novih generacija.

Imamo posla sa jednom novom Makedonijom. Ona nije u srecnom okruzenju. Jedan stari makedonski vic kaze: " Izes zemlju kojoj je Albanija Zapad. " Savremeni cinici, opet, primecuju da Makedonija, u suocavanju sa susedima, moze da bira " izmedju kolere i velikih boginja " , ako se izuzme njena unutrasnja demografska problematika.

Mi smo Makedoncima, uprkos njihovim strepnjama da bi eventualni nemiri na Kosovu mogli da ih preplave izbeglicama, ipak pre male, nego velike boginje. A oni su nama, pod americkim kisobranom i sa svojom upornoscu da se sto pre domognu Evrope, miran i dobronameran sused. Uzajamna upucenost je komponenta stvarnosti u spoljnoj politici obe zemlje, a put u Evropu, u koju zajedno zelimo, odiskona je isao Moravsko-vardarskom dolinom.

#Dragoslav Rancic