Nin na licu mesta

ZA METAR VISE

Kuca poznatog estradnog umetnika iz Mahale Tatarinovac Petka Klarineta nalazi se na prilicno nezgodnom mestu. Prema katastarsko- drzavnoj granici, tri sobe iz sporne kuce nalaze se u Makedoniji, dok se cetvrta nalazi u susednoj SR Jugoslaviji. Iz potpuno neproverenih izvora moze se cuti da Petko Klarinet obozava da posle nekoliko casica domace rakije stane na granicni prelaz, tj. na vrata izmedju kuhinje (pardon kujne) i gostinske sobe i trazi pasose od prisutnih ukucana, uz obavezno pitanje da li imaju sta da prijave. Mestani obliznjeg Slavujevca, najjuznijeg sela u SRJ i najsevernijeg u Makedoniji, ne veruju previse u cudesna kazivanja o Petku. Jedan starosedelac, koga ocito razdrazuju price o riplijevskim slucajevima iz susednog sela, tvrdi da je cudesnu pricu "izmisleo sam Petko". "On do pol pat nosi sajkacu, a kad naidju njiovi policajci odma stavi bugarsko kapce. Ne se znaje, sto je on - Srbin li je, Makedonac li je. E taka mu je i kuca."

Pojava dvojice nepoznatih ljudi, koji ne lice na "bizmismene" koji su proteklih nekoliko godina kroz selo proterali hiljade tona nafte, cigareta, prasetine i ostale deficitarne robe, izazvala je veliko interesovanje zitelja Slavujevca, jedinog srpskog sela u opstini Presevo. Ne skidajuci ispitivacki pogled sa fascikle, diktafona i foto-aparata, seljaci su strpljivo cekali da im se kaze "dobar dan", da bi munjevitom brzinom pozvali strance na kafu ili bar stupili u razgovor, optereceni jednostavnim pitanjem: u kojoj to drzavi mi zivimo. U seoskoj prodavnici, kulturnom i duhovnom centru mesta, dvojica najuglednijih ljudi iz Slavujevca sede na klupi i otomanskom mirnocom redjaju pivske flase po betonskom podu. Sudija iz Preseva tvrdi da linija udaljena dvadesetak metara od prodavnice nije nikakva granica. Monotono se nabrajaju slucajevi komsija koji pola imanja imaju u jednoj, a pola u drugoj drzavi ("Ne mi smeta da mi sve bude u Makedoniju, jer onda na bi placao porez", kaze jedan polemicar), prica se da srpska strana koristi makedonsku vodu, a makedonska srpsku struju. Posle sledeceg piva, razgovor krece uzlaznom putanjom, baveci se odnosom medjunarodne zajednice prema Srbiji, dalekoj proslosti i neposrednoj buducnosti. Vatikan, balkanski ratovi, monarhija, republika i ostale neprolazne teme redjaju se zajedno sa zidarskim pivskim flasama na podu. "Da vam kazem. Za sve ovo je kriva bivsa JNA, da sam ja bio neko, ja bih sravnio Sloveniju, sravnio Hrvatsku pa bi onda pregovarao", objasnjava svoj nacionalni program sudija iz Preseva. Na prizemna, smrtnicka pitanja o svakodnevnom zivotu ljudi kojima su njive, kuce i porodice nalaze u dve drzave, odgovora se suvo i nevoljno.

Za razliku od profesionalnih jugonostalgicara, koji lamentiraju nad zlehudom sudbinom koja im je uskratila mogucnost da popiju espreso u Dubrovniku ili da se skijaju na slovenackim planinama, na prasnjavom seoskom putu izmedju Slavujevca i Tatarinovca mogu se sresti osobe kojima jugonostalgija izvire iz zeluca ili iz prostih cinjenica da ljudi zive u Makedoniji, lece se u SRJ, primaju platu u jednoj, placaju struju drugoj drzavi. Nekoliko djaka svakodnevno prelazi drzavnu granicu i odlazi u osnovnu skolu. Problemi ne dovode do nacionalne uspaljenosti i govora o srpskim zemljama i grobovima. "Imamo probleme, evo na primer ja radim u 'Jumko' gde primam platu u dinare, al' ako 'ocu nesto da kupim u ovu ovde prodavnicu, moram da se vratim u Jugoslaviju i zamenim dinari za marke, pa onda marke za denare. Sad, doduse, ne primamo neke plate, pa nije veliki problem", kaze pomirljivo Zoran Mitic, domacin prve kuce u Makedoniji. Njegov stariji brat namerava da podigne kucu preko puta, ali je problem sto ce se kuca nalaziti u drugoj drzavi. "Valjda ce nas pripoje Srbiji, pa ce biti bolje za sviju." Starija zena iz susedne kuce govori cudnom mesavinom dva jezika, ali se da razumeti da joj jedna cerka zivi u Kaludjerici, druga u Novom Sadu, a najmladja studira u Skoplju. "Najmladoj e poboljse, ali i ove dve zive super."

Iz te kratke recenice se moze naslutiti sklonost Srba koji zive u pogranicnim mestima ka asimilaciji, koja se potvrdjuje pricama mestana od komsijama koje su na svoje prezime nedavno dodali - ski. "Stotinak metara odavde zivi covek koji se juce zvao Milanovic, a sada Milanovski. E sad, da je to uradio zbog fotelju i zbog neki polozaj, ja bi mu prvi cestitao, ali je on obican lopatar, fizikalac", prica nas vodic, jedan od najuglednijih mestana, koji je zamolio da mu ne navodimo ime.

Nevidljivom linijom, koju precizno deklamuju svi mestani, ponekad prodje patrola jugoslovenske vojske ili medjunarodnih posmatrackih snaga za Makedoniju. Na pitanje kako ste, Talka Apostolovic iz sela Tatarinovaca s osmehom odgovora "Bolje da nesmo" i nastavlja: "Ne znaemo sto da cinimo i sta ke bidne - da li ce nas trgnev Makedonija ili Srbija. Izede nas sto smo ni tam, ni vam", prica seljanka i nabraja svakodnevne probleme. Ona ima makedonske dokumente i drzavljanstvo, ali kad se razboli uzme knjizicu od rodjake iz susednog sela i ide lekaru u SRJ. Izmedju svake recenice, kao lajtmotiv se ponavljaju reci "trpi se, sta si mozemo".

Mestani se zale sto ne mogu da se druze sa stranim vojnicima, smestenim u neposrednoj blizinim, koji cuvaju makedonsku granicu. Kazu da tek ponekad prodju putem, nasmese se i kazu nesto nerazumljivo, a seljaci im srdacno odgovore i pozovu ih u kucu, ali oni ne razumeju. "Zao mi, donose vodu za picu helikopterom tri puta na dan od ko zna kude, a mi imamo ovde kladenac kakav se retko gde nadje", prica seljak iz Tatarinovca.

Revolt nad "komedijantom slucajem" i rascepljenim zivotnim pricama, manguparija iz Slavujevca izrazavala je tako sto se, kada naidje patrola makedonske policije, povuku jedan metar i spomenu im majku makedonsku uz diskretno savijanje lakta. "Nemojte da ugrozavate drzavni suverinitet", porucivali su nervoznim policajcima koji su nemocno stajali iza granicnog kamena na prasnjavom putu. To isto su, zatim, pokusali klinci sa druge strane obale, ali je izvesni Bora milicioner zanemario problematiku suvereniteta, stigao nestasne momke na sledecem brdu i premlatio ih u najboljoj tradiciji srpske policije. "Sledeci put, cu vas jurim do Kumanovo, ni Klinton nece da vam pomogne", navodno im je porucio Bora.

Do prosle godine, ti svakodnevni problemi bili su ublazeni karavanima svercovane robe koja je prolazila istim prasnjavim putevima. Seljaci kroz smeh pricaju o "kolonoma magaraca" koji su natovareni kanisterima sa gorivom iz dana u dan samoinicijativno prelazili granicu. Na usima magarca na celu kolone su, po pravilu, bile zakacene stipaljke sa novcanicama od dvadeset maraka namenjenih za jugoslovenske organe reda i mira. Lokalni referent za socijalnu zastitu, medjutim, kaze da je seljacima trebalo nekoliko meseci da shvate zbog cega stotine kamiona prolaze sporednim, neasfaltiranim putevima. "Dugo su mislili da zbog ratnih desavanja ti kamioni ne mogu da idu autoputem, pa moraju ljudi da se snalaze", kaze nas izvor. Vlasnici imanja, kroz koja prolazi granica, kasnije su poceli da neumorno obradjuju svoja psenicna polja. Na traktorskim prikolicama u volovskim kolima, po kisi, snegu i ostalim nepogodama ispod sena i ostalih kultura svercovani su burici svih velicina. Preduzimljiviji seoski momci uskoro su poceli da cascavaju sve lokalne alkoholicare u juznoj Srbiji, a najuspesniji su znali da cepaju novcanice od hiljadu maraka ne bi li zadivili konobarice. Veliki biznis je prekinut nakon ukidanja nicim izazvanih sankcija, a novokomponovani trgovci otisli u velike gradove. Selo je nastavilo da zivi kao pre.

Oni koji ocekuju potresne ispovesti o usponima i padovima jedne sredine bice razocarani. Na pateticna pitanja o raspadu zemlje i razdvojenim sudbinama, seljaci jedinstveno odgovaraju da su i pre raspada zemlje ziveli lose, da i danas zive lose, i ne ocekuju da ce uskoro biti bolje. "Vazno je da smo zivi, a ostalo ce se resi", kaze jedan od istaknutih predstavnika srpske stoicke skole, zabacuje glavu kao pijanista ne bi li srucio casicu rakije i ugasio zgaravicu. Predavanje iz stoicizma praceno je dirljivim stihovima iz najnovijeg hita heroine Jugoslovenske levice, Zorice Brunclik. "Raspala se nasa ljubav, kao stara Jugoslavija, na Zapadu trazis drugu, ja sama na Jugu".

Granica izmedju Srbije i kosovskog vilajeta je pocetkom veka, pre balkanskih ratova, u selu Rusci prolazila je kroz samu crkvu. Oltar i priprate su se nalazili u Srbiji. Prema predanjima crkvenih velikodostojnika, vernici su u crkvu ulazili pored oltara sa sajkacama u rukama, da bi nakon bogosluzenja izlazili iz crkve u Otomansko carstvo, stavljali fesove i odlazili ka Kumanovu. Posle novog kruga balkanskih ratova, podeljenost svetovne i svete drzave je podignuta na visi nivo. Najbolja ilustracija za veliki crkveni spor moze se pronaci u selu Civcije, koje su nalazi u SRJ, ali se asfaltnim putem do njega moze stici samo preko granicnog prelaza. Svestenici se zale da u smrtnim slucajevima, kada se od njih zatrazi da odrze opelo, oni moraju da idu kroz sumu jer makedonske vlasti ne dozvoljavaju svestenicima SPC da prelaze granicu u mantiji.

Prema podacima Srpske pravoslavne crkve, na teritoriji Republike Makedonije nalaze se 186 crkava i manastira koje su u staroj Jugoslaviji pripadale SPC. Iako se u Ustavu makedonske drzave nalaze odredbe o strogoj odvojenosti drzave i crkve, srpskim svestenicima je onemoguceno bogosluzenje, cak i u privatnim kucama. Makedonska strana trazi manastir Prohor Pcinjskii, jer je u njemu stvorena makedonska drzava (1944.godine odrzan ASNOM), ali predstavnici crkve tvrde da nikakvog ASNOM-a u manastiru nije bilo i navode da ih makedonske vlasti sprecavaju da koriste svoja imanja.

"Manastir Prohor Pcinjski ima oko 25 hektara najplodnije zemlje, sa kanalima za navodnjavanje i ekonomskim gazdinstvom u kumanovskoj opstini, ali makedonske vlasti zabranjuju da se proizvodi sa tog imanja prenose u Srbiju. Vranjska eparhija, takodje, ima pravo na dvadesetak hektara koji su posle rata nacionalizovani i predati Poljoprivrednom kombinatu ZIKO iz Kumanova, kao i dve kuce u Skoplju i tri u Kumanovu. To je, medjutim, neuporedivo manji problem od kljucnog spora sa makedonskom drzavom koja nasim vernicima ne dozvoljava slobodu veroispovesti, iako dozvoljava nesmetan rad svim mogucim sektama" kaze sekretar vranjske eparhije djakon Vladan Milutinovic.

Pored manastira Prohor Pcinjski, koji za oba naroda ima neobicnu vrednost, u spisak spornih oblasti nalazi se teritorija oko granicnog prelaza Djeneral Jankovic jer je radna grupa za utvrdjivanje granica ustanovila da granica deli obliznji rudnik hroma Radusa tako da se ulaz u rudnik nalazi na makedonskoj, a ostali deo na srpskoj strani. Rudu iz ovog kombinata koristi makedonski kombinat Jugohrom-Jegunovce. Sporno je zemljiste i oko mesta Gora na Sar- planini, kumanovskog sela Tanusevci, tetovskog sela Jazince i na planini Kopiljaca. Prema medjunarodnim posmatracima, povrsina sporne teritorije u pogranicnoj oblasti iznosi 2 184 hektara.

BATIC BACEVIC