(nastavak sa prve strane)

LICNI STAV

Konstantin Obradovic

PRVA HASKA PRESUDA

Ko god se, makar nesto malo i povrsno, bavio problemom " politickih " sudjenja i sudova koji sude i presudjuju prema nekakvom od neke vlasti unapred utvrdjenom zadatku i, dakle, i pre otpocinjanja postupka imaju vec gotovu presudu u dzepu prema kojoj je okrivljeni, razume se, kriv, mora, ipak, malo biti zacudjen jednom takvom konstatacijom. Da samo podsetim na cuvene moskovske procese iz davnih tridesetih godina tokom kojih je jednako cuveni A.A. Visinski optuzene nazivao imenima kojima se oznacavaju razne prilicno odvratne zivotinjske vrste, prisutna publika s odobravanjem pljeskala drzavnom tuziocu, a sud izricao svim optuzenima takoreci in corpore smrtne kazne koje su odmah i izvrsavane. Ili ona sudjenja pred nacistickim " Folksgerihtom " tokom kojih je ne manje znameniti sudija Frajsler urlao na atentatore protiv " voljenog firera " koji su, svi, zavrsili obeseni o mesarske kuke. I mi smo ovde, posle oslobodjenja, imali prilike da vidimo takva sudjenja (vodjena, ipak, manje bezocno), a i nedavna " sudjenja " u vezi s izbornom kradjom (srecom, ne krivicna) omogucila su i danasnjim generacijama da saznaju kako to izgleda kad sudi sud koji je vec unapred odlucio o presudi. Uporede li se takva i brojna druga, slicna sudjenja s jednogodisnjim postupkom protiv Dusana Tadica i njemu neki dan izrecenom presudom, valja ipak imati poprilicnu dozu svojevrsne " moralne kurazi " pa tvrditi kako su haske sudije ispale pristrasne.

Pred svakim pristrasnim sudom koji vodi obavezno inkvizitorski a ne kontradiktorni postupak, optuzeni je kriv po svim tackama optuznice jer je naprosto neuctivo, pa i opasno, uopste posumnjati u tvrdnju tuzioca. Sudijama to i ne pada na pamet. Ovde, naprotiv, Tadic je, od 31 tacke optuznice, proglasen krivim u vezi s 11 tacaka, a za ostalih 20 tacaka nasao je sud da tuzilac nije dokazao da - iako sama dela nisu sporna - ona mogu biti stavljena na teret Tadicu. U celoj stvari jedino je sporno pitanje da li je optuzeni Tadic ono lice koje je ta dela pocinilo ili nije. On i odbrana tvrde da nije, a Haski sud je, posle zaista dugotrajnog " petljanja " sasvim neprimerenog pristrasnim, politickim sudovima, stao na stanoviste da tu nema nikakve error in personae, posto je rec, veruje sud, o istoj osobi. Tu sad valja postaviti jedno pitanje: ako je sud " antisrpski " a Tadic je Srbin i jos uz to i clan SDS-a, cemu sva ta gnjavaza? NKVD je odavno rekao rekao " dajte nam coveka, stvoricemo slucaj " . Svaki politicki sud se nikako ne bi " zamajavao " oko takvih " sitnica " kao sto je utvrdjivanje identiteta - da tako deluje i Haski tribunal, vec samo prisustvo Tadica, Srbina, na optuzenickoj klupi, bilo bi dovoljno da ga oglasi krivim po svim tackama optuznice, pa makar on nikada u zivotu i ne video Kozarac, Keraterm i sva ta druga strasna mesta.

Drugi element koji deluje u prilog zakljucku da je taj tribunal ipak normalan i objektivan sud, jesu podeljeni glasovi sudija po pojedinim pitanjima. Kod " politickih " sudova sudije, logicno, glasaju unisono i presudjuju onako kako im je nalozeno. Po pravilu, brzo i efikasno.

U vezi s tom podelom glasova postavlja se i vec pomenuto pitanje: sudi li Haski tribunal - preko pojedinaca - zapravo celom srpskom narodu? Takva tvrdnja se, mislim, u ovom slucaju zaista tesko moze braniti.

Najpre, sudije su se podelile oko kvalifikacije samog oruzanog sukoba - vecina smatra da to nije bio medjunarodni oruzani sukob sto, bez sumnje, prvo ide u prilog optuzenom jer otpada optuzba za teske povrede Zenevskih konvencija, sto ce reci za ratne zlocine. No drugo, i jos vaznije, takva odluka implicira i to da SRJ nije bila neposredno, kao strana sila, umesana u sukob. Saglasno tom zakljucku, vecina sudija nije smatrala dokazanom ni tvrdnju tuzbe da su vlasti i Vojska Republike Srpske bili obicni " agenti " vlasti u Beogradu, vec da su, naprotiv, delovali samostalno. Ako nema te neposredne, naredbodavne veze, tada otpada i optuzba da je ceo srpski narod u tim strasnim stvarima ucestvovao (pod pretpostavkom, razume se, da se izmedju naroda i vladajuceg rezima moze povuci znak jednakosti sto, inace, ovdasnja vlast voli s ponosom da istice). To je, stavise, pravno jos relevantnije zato sto - ako te neposredne naredbodavne veze nema - nije moguce postaviti i pitanje odgovornosti jugoslovenske drzave za stetu prouzrokovanu sukobom. Svaki politicki, " antisrpski " sud ne bi se, smatram, ni trenutka dvoumio da i te optuzbe prihvati, kako da " napakosti " Srbinu, Tadicu, tako i da " nakalemi " Jugoslaviji i " omrznutim " Srbima jos vecu i ozbiljniju odgovornost.

Iako je izuzetno tesko pravniku prosudjivati o nekom predmetu i presudi bez uvida u ceo originalni sudski materijal, a ja to ovde cinim iskljucivo na osnovu novinskih izvestaja, ipak mi se cini da je zaista krajnje smelo tvrditi posle ove presude da je Haski tribunal " pristrasan " , " antisrpski " , nekakav " politicki " forum i slicno. Duzina dokazanog postupka, njegova slozenost, neslaganje sudija, sve procesne garantije koje je optuzeni imao i, konacno, mogucnost zalbe, sve to ipak govori u prilog zakljucku da je ovde rec o pravom, nepristrasnom sudu. Osim toga, tvrditi suprotno, bas " politicki " , nije narocito pametno, jer sta cemo ako, u dogledno vreme, neko od onih koji su cinili zlocine nad Srbima bude proglasen krivim za svoje gnusne postupke? Hoce li oni koji tvrde da je tribunal " neobjektivan " - i dalje tako smatrati? Ili ce, najednom, Haski sud postati " pravedan " ?