NTERVJU

DRAGOLjUB ACKOVIC, PREDSEDNIK ROMSKE KONGRESNE PARTIJE

RECIKLAZA ROMA

Hocemo da srusimo stereotip o Miki, obaveznom skupljacu perja, starog gvozdja ili sverceru farmerki i da citav nas narod oslobodimo predrasuda da su bas Romi predodredjeni za tzv. prljave poslove. Hocemo da Romi budu lepi, pametni i nadasve obrazovani

S velikim ambicijama, kakve obicno imaju oni koji nemaju nista, Romi su nedavno osnovali svoju partiju. Iz pijeteta prema stranci koja je u Indiji, postojbini Roma, pobedila na prvim izborima, nazvali su je Romska kongresna partija (RKP). Kum i prvi predsednik Romske kongresne partije Dragoljub Ackovic odmah je obnarodovao da Romi, pocev od ove izborne godine, nece (vise) da budu tudja sreca i tudja glasacka masina. Gospodin Ackovic je, od reci do reci, u stvari, izjavio: "Znam da je do sada SPS imao sigurno uporiste u Romima i da su njegovi kandidati pobedjivali u mestima gde ima dosta Roma. Od sada sigurno vise nece biti tako."

Sta hoce Romi i ko je Dragoljub Ackovic?

Rodjen je pre cetrdeset i pet godina u Osipaonici kraj Smedereva. Zavrsio je, prvo, Fakultet politickih nauka, a onda - da bi pokazao crno na belo onima koji su ga najcesce tendenciozno, bas zato sto je Rom, pitali sta on, u stvari, zna o romskoj kulturi - i odsek etnologije na Filozofskom fakultetu. I tema njegovog magistarskog rada, odbranjenog na beogradskom Pravnom fakultetu (Politicko-pravni polozaj Roma u Jugoslaviji) mogla bi da bude garancija da ce se nova romska politicka organizacija ozbiljno baviti onim sto Ackovic sublimisano zove - reciklazom Roma. I jos jedan ne manje vazan podatak: ove jeseni predsednik RKP treba da doktorira na pariskoj Sorboni. Kao i u pet knjiga koje je dosad objavio, tema su, opet, Romi, tacnije - etnografska gradja u delima Radeta Uhlika, inace jednog od utemeljivaca romoloskih istrazivanja kod nas.

Poslednjih pet godina Ackovic je urednik romske redakcije Radio Beograda. U narednih pet godina, prema sopstvenom priznanju, bavice se zivotom i sudbinom svojih sunarodnika. Borice se da oko 800 hiljada Roma, koliko ih zivi u ovoj Jugoslaviji (jedva tridesetak hiljada u Crnoj Gori) "misli svojom glavom, govori svojim jezikom i budu ono sto jesu". Svoje ostale namere Ackovic je objasnio u intervjuu NIN-u.

U Deklaraciji o osnivanju Romske kongresne partije kaze se da su se u vreme uvodjenja visestranackog sistema u Jugoslaviji Romi opredeljivali za razlicite partije, ali da nisu uspeli da naprave svoju pravu politicku organizaciju. Kakve su bile romske politicke partije?

- Nesto vise traga u politickom zivotu Roma ostavile su Socijaldemokratska partija Roma Srbije i Demokratska politicka partija Roma Srbije i Jugoslavije. Sve ostale bi se mogle zvati kucne ili lift-partije, jer su njihovi clanovi mogli da stanu u jednu sobu ili u jedan lift. Zato smo vecito bili glasacka masina drugih partija koje nisu nista ucinile za nas. Nas polozaj je toliko specifican da druge politicke partije, sve i da hoce, ne mogu njima da se bave. Mi smo etnicka grupa i prvi politicki cilj Romske kongresne partije, koju smo osnovali aprila ove godine, jeste borba za priznanje prava nacionalne manjine.

Ako Roma odista ima oko 800 hiljada, kako kazete, onda su oni po brojnosti odmah iza Albanaca?

- To je sasvim tacno. Nas ima vise nego Madjara, a neuporedivo vise nego Slovaka, Rusina, Ukrajinaca, Bugara i Rumuna kojima je u Jugoslaviji priznat status nacionalne manjine. Romski narod ovde zivi vise od osam vekova, a tek sredinom devedesetih godina ovog veka poceo je da stvara svoje organizacije.

Vi, svakako, znate ko je za to kriv?

- U principu, naravno, drzava, ali i Romi nisu neduzni. Kulturno-umetnicka drustva koja smo imali u poslednjih pola veka, koje su Romi jedino i mogli da registruju u nadleznim organima, teorijski su predstavljala klicu zalaganja za nacionalnu i socijalnu afirmaciju, ali su se prakticno svodila na kulturno-umetnicki amaterizam. Ta drustva nisu mogla da se bore za ustavna i politicka prava Roma.

Imaju li Romi svoje predstavnike u parlamentu?

- Nemamo nijednog poslanika koji je izabran zato sto je Rom, iako je Ljuan Koka, poslanik u Skupstini Srbije i novinar romske redakcije TV Pristina, u stvari, Rom. Kad god ga pitam - sto ne kazes neku lepu rec o Romima kad si vec nas, jedini poslanik Rom, odgovara da ga nisu birali Romi vec Socijalisticka partija Srbije. Koka dosad nijednom, inace, nije usta otvorio. Sramota! Seseljevi radikali u Skupstini Srbije postavljaju pitanje o polozaju Roma, a moj poslanik cuti. Prosto se i sad pribojavam: placen je da unisti svaku ideju koja se zacne.

Da niste malo prestrogi? I Srbi imaju slican problem s poslanicima izabranim na Kosovu i Metohiji, ali ih ne optuzuju za cutanje.

- Lako je Srbima, oni imaju i druge poslanike. Nasa nevolja je u tome sto Romi mogu da napreduju samo kao clanovi vladajuce partije. Nama koji nismo clanovi SPS-a ne daju ni drzava ni nasi sunarodnici, clanovi SPS-a. Tako su meni i nekolicini mojih kolega koji se borimo za politicko organizovanje Roma "zalepili" da smo Sorosovi placenici. Postoji desetak pisama upucenih Republickom MUP-u, Akademiji nauka i na druge adrese u kojima smo optuzeni za rusenje rezima.

Vi to, naravno, ne radite. A znate li ko pise ta pisma?

- To radi predsednik Saveza drustava Roma Srbije Tane Kurtic iz Leskovca. Ranije je pisao pisma protiv nekih drugih Roma.

Je li i on u SPS-u?

- Nekoliko puta! Zanimljivo je da pise svima a jedino ne pise onima koje optuzuje za ugrozavanje bezbednosti drzave. Odlucio sam da ga tuzim jer se ozbiljno upustio u klevetu. Osim sto vrsi strasan pritisak na clanove Glavnog odbora, on jos tvrdi da je Drugi kongres Roma finansirao Fond za otvoreno drustvo. To su opasne lazi.

A ko je, inace, finansirao odrzavanje tog kongresa?

- Trazili smo i dobili pomoc od Bogoljuba Karica i ICN Galenika po deset hiljada dinara, a po 15 hiljada dali su nam savezna vlada i Nova demokratija. Imali smo 650 ljudi u Domu Vojske Jugoslavije i za cetiri sata morali smo da damo 3 000 dinara.

Koliko clanova ima vasa partija?

- Pristupnice je do sada potpisalo oko 600 ljudi. Za kratko vreme, od 10. maja, nismo nezadovoljni. Ici ce to, videcete.

Gde je mesto vase partije: levo, desno ili u centru?

- To je partija centra. Nemamo nameru da se udvaramo nikom. Ja licno necu da se udvaram ni levici ni desnici jer znam da tudja ruka svrab ne cese. Ucestvovacemo na izborima zajedno sa onima koji su nam bliski.

Ko je to, na primer?

- Ocenjujemo da je to Nova demokratija, koja nam je malo i pomogla, pruzila nam ruku kad smo osnivali stranku. Mi smo stranka formirana da otme glasove i SPS-u i SPO-u i Demokratskoj stranci i svima koji imaju Rome kao glasacku masinu.

Dva su pitanja u tom kontekstu posebno zanimljiva: koliko je vase biracko telo i kako cete uspeti da pridobijete sve svoje sunarodnike?

- Imamo vise od dvesta hiljada biraca, sto stvarno nije malo. A kad je rec o propagandi, vise sam nego siguran da ce glas o nasoj partiji i njenim ciljevima dopreti do svih punoletnih Roma koji su zainteresovani da (vise) ne bude onako kako je, recimo, 1905. zapisao Dimitrije Tucovic: "Cigani i rakija pobedili su socijaliste." Prvo, Cigani su sada Romi, a drugo, nema vise te rakije kojom bi se Romi pridobili da glasaju protiv sebe.

Vi insistirate da se Romi ne zovu Ciganima, a neki, opet, Romi sebe rado i dalje zovu Ciganima?

- Prvi svetski kongres Roma, odrzan aprila 1971. u Londonu, predstavlja granicnik u nasoj istoriji. Do tada smo u ocima drugih i u vlastitim bili Cigani, sa svim znacenjima i porukama koje je to ime nosilo. Otada je nase pravo ime Romi. To je nasa svetinja i buktinja. Molim vas da nas ne zovete Ciganima.

Zasto se Srbi veoma cesto obracaju Romima sa "kume"?

- I mene je to pitanje opsedalo dok sam bio dete. Mislio sam da je to deo odnosa prema nama sve dok nisam otkrio da je knez Milos u svoje vreme doneo odluku da vidjeniji Srbi mogu da vencavaju i krstavaju Rome i tako ih, u stvari, prevode u pravoslavlje. Dakle, Romi i Srbi su stvarno kumovi, a kumstva su dugotrajna, takoreci vekovna.

Svi se u ovoj drzavi s razlogom mogu posaliti da su zapostavljeni, neravnopravni, ponizeni. Romi bi s pravom najvise mogli da se zale?

- Romi na papiru, dakle po Ustavu, imaju sva prava: na rad, na zivot, na vazduh, da piske u cosku. Pojedinacna prava, dakle, nisu sporna, deklarativno. Ali, mi nemamo kolektivna prava jer nam ta prava ne dozvoljava ustavna kategorija koja nas svrstava u etnicku grupu. To su prava na romski jezik u osnovnoj skoli, pravo na novine na romskom, maternjem jeziku. Izdajuci "Romano lil" (Romske novine, list za kulturu i informisanje Roma u Jugoslaviji) mi, u stvari, krsimo Ustav. Nemamo pravo na upotrebu maternjeg jezika pred sudovima, a ni pravo na politicku zastupljenost. Sam Bog zna zasto su Romi etnicka grupa, a kad smo pitali gospodju Margit Savovic zasto, odgovorila nam je da je to zbog toga sto nemamo svoju maticnu drzavu.

Sta vam je, onda, Srbija, zar ona nije vasa otadzbina?

- Srbija nam je malo majka, malo maceha, a maticna zemlja nam je Indija koja nas, inace, tretira kao nacionalnu manjinu. Prema zakljucku potkomisije Ujedinjenih nacija iz 1978. a postoji i novija odluka iz 1994. godine, Romi se tretiraju kao klasicna evropska nacionalna manjina jer su vec sedam-osam vekova u Evropi. Romi su, takodje, nacionalna manjina u Nemackoj, Austriji, Madjarskoj, Finskoj, Sloveniji, Makedoniji, Hrvatskoj, a u Srbiji su etnicka grupa...

Srbija, znaci, nije htela?

- Ni Srbija ni Jugoslavija, iako se Srbija deklarisala kao gradjanska drzava. I zato ce glavni cilj delovanja nase partije biti borba za status nacionalne manjine. Mi znamo da cemo tu bitku dobiti.

A osim toga, sta su vasi drugi ciljevi?

- Uzasan je podatak o broju nepismenih Roma. Samo je oko 30 odsto elementarno pismenih. Konstatovali smo da se obrazovanje romske dece pogorsava, da ih niko, ni roditelji ni drustvo, ne tera da idu u skolu, da za njih obavezno osnovno obrazovanje ne vazi. Najgore od svega je slanje romske dece u tzv. specijalna odeljenja. Umesto u normalnu skolu, romska deca koja ne znaju srpski jezik upucuju se u specijalna odeljenja i tako im se na pragu zivota, u stvari, zapecati sudbina. U tome, nazalost, pomazu i Romi roditelji, jer se u tim odeljenjima toj deci obezbedjuje ishrana, daju besplatni udzbenici i jos pride poneki dinar. Protiv takvih roditelja boricemo se svim silama. Tamo gde ima dosta romske dece, otvoricemo predskolska odeljenja u kojima ce mali Romi da uce srpski.

Vas cilj nije da otvarate skole na romskom jeziku?

- Nas cilj je da budemo realni i da svoje sunarodnike osposobimo za zivot s drugima: da misle svojom glavom, govore svojim jezikom i da, ziveci s drugima, budu ono sto jesu, dakle Romi. Citava nasa domovina je jezik i zato je nas cilj da se taj jezik ne zaboravi, da se domovina sacuva. Zato cemo osnovati fondaciju za talentovane, a nasa partija ce najvise raditi na otkrivanju talentovane dece kojoj se mora pruziti sansa za uspeh.

U pomenutoj Deklaraciji pise da se "u Romima natalozilo mnogo kukavicluka i kolektivnog kompleksa inferiornosti", da su prepuni straha?

- Romi se boje politickog delovanja, plase se drzave, uniforme, podjednako, rekao bih, i od policajaca i od zeleznicara. Racunam da ce imati strah i od pripadnosti nasoj partiji, ali se nadam da krv nije voda, da ce taj strah nestati kad na izbornoj listi vide ime svog Roma. Romi, inace, ne poznaju ni osnovna gradjanska prava i zato moramo da razbijemo etnomimikriju, da obradimo svoje ljude da priznaju da su Romi.

Vi, u stvari, zamerate svojim sunarodnicima sto lako pristaju da se poistovete sa onima s kojima zive. Vi cete se, mozda, naljutiti, ali sam, recimo, slusala Rome koji kazu: "I mi Cigani smo Srbi." Mislite da se tako govori samo iz straha ili inferiornosti?

- Strah nije od prekjuce, vec od vremena raseljavanja iz Indije. Gde god su se nasli, Romi su lako pristajali na poistovecivanje. Ako su u Grckoj, oni su Grci, a cilj je nase partije da se oslobode straha i inferiornosti i postanu ono sto jesu, dakle Romi.

Da li vas ugledni sunarodnik Rajko Djuric, kao predsednik Svetske organizacije Roma, u Berlinu vise radi za sebe ili za Rome?

- Ne bih mogao da se slozim s vama da se Djuric bori za sebe, a ne za nas.

Ja nisam to tvrdila, samo sam pitala, s obzirom na to da se njegovo ime ovde slabo spominje.

- Zloupotrebili su i njega. Nije Djuric trazio bombardovanje Beograda, kako se to ovde pricalo. Kad sam mu to pomenuo, pitao me je: "Imas li decu?" Odgovorio sam: "Imam." Rekao je: "Pa, kako bih ja mogao da trazim da bombarduju moju decu?" I ja mu verujem. Njegov sin i zena zive u Beogradu.

Imate li neke koristi od Svetske organizacije Roma?

- Samo moralnu podrsku, jer ta organizacija nema para.

Na ciju pomoc, onda, racunate? Ima li medju Romima uspesnih biznismena?

- Ima, ali to je jos prvobitna akumulacija. Svi ti biznismeni su vec u nasoj partiji. Mi vise racunamo na dobru volju Srba, uspesnih Srba.

Sta cete smatrati najvecim uspehom Romske kongresne partije?

- Zelimo da nasa partija bude drugacija od svih partija, a uspece ako razbije predrasude koje vladaju o romskom narodu. Mi hocemo da srusimo stereotip o Miki koji je obavezno skupljac perja, starog gvozdja ili svercer farmerki. Hocemo da citav nas narod oslobodimo predrasuda da su na socijalnoj lestvici bas Romi predodredjeni za tzv. prljave i mutne poslove, da ga uverimo u stetnost podanickog mentaliteta i straha duboko usadjenog u romsku dusu. Hocemo da uradimo reciklazu Roma.

Hocete, u stvari, da Romi, koji su veseli i lako pristaju na ono sto se zove minimum minimuma, postanu svesni i svojih drugih kvaliteta?

- Hocemo da budu lepi, pametni i nadasve obrazovani. Do 2000. godine radicemo na menjanju imidza Roma, jer u toj fazi nameravamo da uzburkamo, da zaljuljamo svest Roma, da prezivimo i da, eventualno, bar neko od Roma vec na prvim izborima udje u parlament. Na narednim izborima racunamo da cemo imati bar sedam-osam poslanika. Za toliki broj mandata imamo dovoljno biraca.

# BISERKA MATIC