KARADZIC NE IDE U HAG
Zasto niste sada savetnik Biljane Plavsic?
- Ona i ja smo razmisljali o nekim mogucim resenjima za mene, ali od svega toga nije ispalo nista, ne njenom krivicom. Uostalom, moja ekspertiza se odnosi na medjunarodne odnose. Posle Dejtona, striktno govoreci, medjunarodni odnosi nisu u nadleznosti predsednika Republike Srpske, nego je za to po Dejtonskom sporazumu izricito ovlasceno zajednicko Predsednistvo Bosne i Hercegovine. Prema tome, mozda ima vise logike da budem uz Krajisnika. S njim sam vec bio u Francuskoj kod predsednika Siraka, na samitu OEBS-a u Lisabonu, na londonskoj konferenciji o implementaciji... Naravno, neko mi moze zameriti da razmisljam na previse legalisticki nacin. U praksi, unutrasnji i inostrani poslovi cesto se preplicu, tako da je Biljana Plavsic bila veoma aktivna, recimo, oko arbitraze za Brcko. Ali, bas u slucaju Brckog ona i ja smo uspesno saradjivali.
Ako smem da budem provokativan, zar se vi niste svrstali sa Krajisnikom protiv Biljane Plavsic? Tako se prica...
- Dozvolite, mislim da niste toliko provokativni koliko ste neobavesteni. Moram da kazem kako za vreme rata, tako i sada u ovom posleratnom periodu, rad politickog vrha Republike Srpske tesno je koordiniran, a medijska nagadjanja o mogucim razlikama u stavovima pojedinaca poticu uglavnom iz dubokog neznanja. Uzgred, ja uvek pozdravljam razlike u misljenjima, suprotnosti u analizama. Razlike kod nas, kada postoje, obicno se oglasavaju na sva zvona, i to sami cinimo, kao sto je to bio slucaj za vreme skupstinske rasprave o potpisivanju sporazuma o specijalnim paralelnim vezama sa Saveznom Republikom Jugoslavijom. Od Biljane Plavsic do Alekse Buhe, svi su bili do kraja otvoreni pred televizijskim kamerama. Tome treba aplaudirati.
Nasa zelja je uvek bila da Republika Srpska postane otvoreno drustvo, da se ohrabri javna politicka debata, da se ucvrsti demokratija i da svi odgovorni polazu racune. Taj princip vazi za citavo sadasnje rukovodstvo Republike Srpske, a vazio je i ranije i odnosio se i na Radovana Karadzica dok je on jos bio na celu drzave. Vec na samom pocetku moje ratne saradnje sa Karadzicem primetio sam da je njegov antikomunizam, rekao bih cak dogmatski antikomunizam, zapravo sastavni i sustinski deo njegovog programa odbrane srpskih nacionalnih interesa. Isto to primecujem i kod Biljane Plavsic.
Kada je vec rec o Radovanu Karadzicu, sta on sada radi?
- On ima sta da radi. Svi znamo da je to covek koji nije profesionalni politicar, koji cak nema ni preterano dugu politicku karijeru. Njegova intelektualna karijera je daleko duza, a mislim da su njegova intelektualna interesovanja daleko dublja. On nije jedan od onih slucajeva koji kad odu iz politike vise ne znaju sta ce sa sobom. Karadzic jednostavno nije jedan od onih ljudi koji se celog zivota posvecivao politici i koji je bez politike izgubljen. Naprotiv. Njegova se intelektualna interesovanja ne odnose samo na njegovu uzu struku, tu je i knjizevnost, muzika, poezija a i pitanja privrednog razvoja. Te su ga stvari zanimale i u vreme dok se on jos aktivno bavio politikom. Sada, kada on nije vise u politici, on ima vremena, a pri tom ima i zelju da se malo vise posveti tim svojim interesovanjima.
Ima optuzbi da se on i dalje mesa u politiku. Sta kazete na to?
- Uzeli ste mi rec iz usta. Nisam hteo da naslikam sliku o Karadzicu koji ovih dana samo slusa Mocarta, cita knjige i sastavlja poetske stihove. Naravno da njega i te kako zanima sta se desava u drzavi, sta se desava u politici. Niti mozemo ocekivati od njega da odjednom ugasi svoje interesovanje, rekao bih brigu, za ono sto se desava. Iznad svega, on zeli da bude dobro obavesten. Ali u poredjenju sa onim sto je on nekada radio, to je vrlo daleko od aktivnog kreiranja politike. Ne moze on saputati Krajisniku sta da ovaj kaze Izetbegovicu i Zubaku, ili Plavsicki sta da ona govori Karlu Biltu. Sastavni deo politike je i obracanje javnosti putem medija, sto je Karadzic cesto radio, a sada je potpuno iskljucen iz toga. Zatim, tu je i njegova ogromna fizicka ogranicenost kretanja iz bezbednosnih razloga. Nas dogovor sa Holbrukom je bio da se Karadzic vise ne vidi i ne cuje. I to je sve. Samim tim, medjutim, nas bivsi predsednik je toliko sputan u politickom smislu da vise ne mozemo govoriti o nekoj njegovoj aktivnoj, a kamoli presudnoj ulozi u politici Republike Srpske.
Nemojmo zaboraviti jos jednu relevantnu cinjenicu, a to je Karadzicev politicki stil i metod. Rezim Radovana Karadzica nije bio strahovlada. Daleko od toga. On nikada nije bio autokrata, neki preplaseni balkanski diktator kakvih na ovim prostorima ima napretek. Bio je istovremeno dovoljno arogantan i dovoljno demokrata, i zato je retko podizao glas, i samo tada kada je apsolutno morao. Smatram da je trebalo mnogo vise da vice, naredjuje i da bude manji demokrata nego sto je bio. Takva su vremena bila. Ono sto zelim da kazem jeste da nijedna vazna odluka nije bila samo njegova. Svi smo mi ucestvovali u formulisanju i donosenju tih odluka. Cesto nam je sugerisao da svi zajedno mozgamo, to je njegov izraz, zeleci na taj nacin da dodje do sto kvalitetnije analize i odluke. Vazno je shvatiti ovo, jer kada se danas govori o njegovom navodnom mesanju u politiku, takvo mesanje bi urodilo plodom samo ako se radi o coveku sa potpuno suprotnim politickim stilom, a to jednostavno nije slucaj. Moram da kazem da pitanje sadasnjeg politickog uticaja Radovana Karadzica uvek pokrecu medija kada nema drugog materijala za naslovnu stranu. Prema tome, sva ta nagadjanja o Karadzicevom politickom angazmanu sluze samo za prodaju novina.
Ponovo se pojacavaju pritisci za izrucenje Karadzica i Mladica u Hag. Neke novine su objavile da je Karadzic spreman samoinicijativno da ode u Hag. Koliko tu ima istine?
- Mozda tu ima necega, ali samo on zna istinu. Dokazi o njegovoj nevinosti su toliko jaki da bi on mogao uspesno da se brani na svakom sudu, pa pretpostavljam i na haskom. U prilog ideji o njegovom dobrovoljnom odlasku u Hag govori i to da bi njegova uspesna odbrana ispravila vestacki, u zapadnim medijima stvoren negativan imidz Srba. Ovo je uistinu teska materija. Ne znam da li bih mu savetovao da ode u Hag da se brani. Prvo, on nema pravo da ode u Hag samoinicijativno. Odlaskom tamo on bi izveo na sudjenje ne samo sebe vec i citav srpski narod. To je nedopustivo.
Drugo, postoji argument da ga verovatno ni najbriljantnija odbrana na svetu ne bi odbranila posto je razlog postojanja Haga upravo da osudi Karadzica i Mladica, a prema tome i srpski narod. Treba shvatiti da osnivanje haskog ad hoc tribunala predstavlja legalnu farsu kakvu Ujedinjene nacije jos nisu videle. To je uradjeno u kontekstu histericne medijske satanizacije Srba zbog navodnih krsenja medjunarodnog humanitarnog prava. Sada, bez Karadzica i Mladica, taj tribunal nema nikakve buducnosti. Posto postoji ambicija da se tribunal za bivsu Jugoslaviju pretvori u permanentan medjunarodni sud za ratne zlocine, Karadzic i Mladic, kao nasi najeminentniji lideri, treba to da omoguce tako sto bi bili osudjeni. Znaci, ako bi se oni pojavili u Hagu, dobrovoljno ili pod prisilom, moglo bi se pretpostaviti da bi oni imali male izglede da se odbrane. Ako je to tacno, ne vidim razloga da moj bivsi sef samoinicijativno postane zrtva. Dakle, mozda najveci problem oko njegovog odlaska u Hag predstavlja samo priznavanje tribunala kao pravnog i nepristrasnog tela. Da je Hag kredibilna institucija, odgovor bi bio laksi.
Ima tu, uzgred, i nekih zaista smesnih argumenata iz medjunarodne zajednice u vezi sa takozvanim ratnim zlocinima i ratnim zlocincima. Govori se o tome da oni optuzeni za ratne zlocine koji su jos na slobodi, misli se na Karadzica i Mladica, sprecavaju uspesnu implementaciju mirovnog sporazuma. Tesko je poverovati da je Karadzic taj koji sprecava Hrvate da se vrate u Bugojno, ili da Mladic zaustavlja muslimane ispred Stoca. Da li je Karadzic taj koji izaziva sukob u Mostaru i najnovije muslimansko-hrvatske tenzije u bihackom regionu, ili utice na Harisa Silajdzica da koci donosenje ekonomskih zakona Bosne i Hercegovine? Zatim kazu, da ako Karadzic i Mladic ne budu sudjeni, onda nece biti pravde, a bez pravde nece biti ni pomirenja izmedju naroda. Ne prihvatam tu logiku, jer isto to Srbi misle za Izetbegovica i Tudjmana. Na kraju, a ovo je najsmesnije, kazu da srpski narod, kao kolektivitet, mora da prodje kroz jednu katarzu zbog navodnih ratnih zlocina. Izvinite, ali zaista ne vidim sta ce nam takva katarza samo zato sto smo izgubili medjunarodni medijski rat koji, na zalost, nikada nismo ni vodili.
Spekulise se da je Karadzic spremio svu dokumentaciju o svojoj ulozi u ratu i da je to poslao u svet - preko vas. Da li je to tacno?
- Ovo drugo nije tacno. Sto se tice dokumentacije, odavno se radi na tome, a ponesto od toga je vec u javnosti. Svaka ozbiljna drzava objavljuje razne "bele" i "plave" knjige o vaznim epizodama iz svoje proslosti, pa ni mi ne zaostajemo. To je znacajno i za istoriju i za sadasnjost. Ne vidim sta je tu tako golicavo za medije, ali, naravno, novinari su uvek skloni teorijama zavere. Dozvolite malu digresiju. Jednom prilikom su pitali Bizmarka koja je njegova definicija Bavarca. Odgovorio je da je Bavarac nesto izmedju ljudskog bica i Austrijanca. Ponekad razmisljam o novinarima kao sto je Bizmark razmisljao o Austrijancima. Molim vas, nemojte mi zameriti.
Necu. Da nastavimo. Ima li nacina da svetski mocnici ucene Republiku Srpsku da izruci doskora svoje prve ljude?
- Ovde postoje tri moguce vrste ucena, vojne, politicke i ekonomske. I sve tri se vec odavno primenjuju. Amerikanci i islamske zemlje naoruzavaju i obucavaju muslimansku vojsku, sve se radi da Republika Srpska bude u sto vecoj politickoj i diplomatskoj izolaciji i, na kraju, za razliku od Muslimansko-hrvatske federacije, mi jos nismo dobili neku vecu ekonomsku pomoc - pitanje je da li cemo je ikada dobiti. Jedna omeksana, oslabljena, iscrpljena Republika Srpska trebalo bi da bude kooperativan, to jest poslusan partner.
Zar nije Zapad, po nekim izjavama, Dejton vec proglasio mrtvim. Kakva je vasa ocena?
- To se jos ne nazire. Treba razumeti neke stvari. Nikada u istoriji jedan lokalni konflikt, kao sto je bio nas, nije privukao tako golemu paznju i aktivno interesovanje toliko medjunarodnih organizacija i, naravno, svetskih i regionalnih sila. U Bosnu je ulozeno mnogo napora, vremena, novca, prestiza i reputacija. Ono sto je na kraju postignuto, dejtonska Bosna i Hercegovina, nece biti tako lako napusteno. Sta znaci proglasiti Dejton mrtvim? Ili ce medjunarodna zajednica, to jest Stejt department, dati zeleno svetlo muslimanima za vojni obracun sa Srbima, ali i sa Hrvatima, ili ce pristati na podelu Bosne na tri dela, sto takodje podrazumeva rat. Ne kazem da je miran razlaz apsolutno nemoguc, ali iz licnog iskustva znam da je jedan od najtezih problema na svetu nacrtati mapu razgranicenja. Pragmatizam prema Dejtonu o kojem vi govorite jos nije rodjen na Zapadu. Da bi medjunarodni faktor pokrenuo jos jedan rat u Bosni, on prvo mora da je fizicki napusti, a zatim da se vrati na njene nove rusevine. U ovom trenutku to izgleda prilicno nezamislivo.
Kada ce se, dakle, staviti tacka na pitanje Bosne?
- Sasvim je moguce da ce Amerika jednog dana napustiti svoju stupidnu retoriku o bratstvu i jedinstvu u Bosni i Hercegovini. To nece signalizirati kraj Dejtona, ali bar ce znaciti prestanak napora da nas uguraju u zagrljaj nasih dojucerasnjih neprijatelja. Ova vestacka tvorevina zvana dejtonska Bosna i Hercegovina nema presedana u praksi medjunarodnih odnosa. Dve, odnosno tri vojske, policije, vlade itd, i sve to u toboze jednoj drzavi. To je neodrzivo na duzi rok. Upitajte se samo: sta je to sto bi predstavljalo neku kohezionu, integrativnu snagu u Bosni i Hercegovini? Tri razlicite vere, kulture, a sada i tri razlicita jezika, pa onda tri razlicite nacije. Ovaj rat konacno je formirao muslimane kao naciju, hteli mi to ili ne. Zar ce takve cinjenice da nas ujedine? Nece ni privreda, jer je posle rata malo od nje zajednicko, nece ni takozvana konvertibilna marka koja ce biti nasa moneta uz dinar i kunu, nece ni zajednicki sportski timovi jer ih nece biti, nece ni Karl Bilt koji je previse inteligentan da veruje vlastitim recima, a nece ni general Dzulvan koji previse galami a premalo razmislja. Koji je to zajednicki interes osim izbegavanja novog rata? No, ako ne postoji nista znacajno sto bi nas zblizavalo, postoji lepak koji odrzava ovu dejtonsku arhitekturu. To su, prvenstveno, medjunarodne vojne snage, a zatim i kancelarija visokog predstavnika. Dok su oni tu, bice i dejtonske Bosne. To i nije neki problem za Republiku Srpsku, jer mi smo postigli dovoljno visok stepen drzavnosti da bismo se osecali koliko toliko bezbednim u tradicionalno neprijateljskom okruzenju. Ne svidja nam se medjunarodni protektorat, ali on vazi za citavu Bosnu i Hercegovinu, sto opet dokazuje da je ona nesposobna sama da se odrzi. Da se vratim na vase pitanje. Tacka na Bosnu bice stavljena kada medjunarodna zajednica napusti vlastite iluzije, a muslimani istovremeno napuste hegemonisticke pretenzije koje su i dovele do poslednjeg rata. Ako su, kao sto neki pretpostavljaju, muslimani ipak realniji od svojih sponzora u medjunarodnoj zajednici, onda je veliki deo problema resen.
# JOVAN JANjIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.