NEDELjNIK

VUCELIC U PODGORICI U KOJOJ NIJE BIO

Na srbijanskoj politickoj pozornici vrlo se zivo krece figura Milorada Vucelica, visokog funkcionera Socijalisticke partije Srbije, kako ga u vestima zovu njegovi bivsi potcinjenici sa drzavne televizije (kojima je dve godine bio generalni; drug generalni).

Kad ga je Mira Markovic, ne tako davno, zamenila, na televiziji (i sire), retki su ljudi verovali u njegovu politicku reinkarnaciju. Pa i nije bio bogzna kakva vlast, ali je radio sve poslove nevidjenom upornoscu, stizao je na sva vazna mesta - od supe kod Cosica do jastoga kod Mila i Momira - i kad je, nedavno, trebalo spasavati Milosevica kako od njega samog tako i od buljuka neznalica koje ga okruzuju (nesposobnih da i marku zalepe na pismo, a kamoli da usred demonstracija privedu Djindjica Milosevicu na kanabe boje breskve), strogi i nepravedni gazda setio se Milorada Vucelica i vratio ga u dvor, gde ce Vucelic sve manje da mu duva u kragnu (kao nekada), a sve vise u lice.

Njegovo se uskrsnuce desilo u dane Uskrsa, a znamo da se u to vreme i neka kometa muvala iznad Beograda.

Prvi plodovi Vucelicevog nacina vodjenja politike bili su ubrani one noci kad je predsednik Jugoslavije Zoran Lilic nesto slavio (njegova je gospoza prijem pravila kasnije i samo za gospoze diplomatkinje i neke nase koje se lepo nose; kafanskih pevacica, kao kad slave julovci, nije bilo). Sta je slavio, niko se vise ne seca (Svetog Mratu, Kuzmana i Damjana, ili Svetog Trifuna Zarezoju...), niti je to vazno, ali ljudi pamte onaj trenutak, koji je i televizija ovekovecila, kad je Milorad Vucelic, u fraku i sa polucilinderom na glavi, belim rukavicama uhvatio Mila Djukanovica za rukav i blago, ocinski, kao kakav bozji pastir, odvukao ga pred Milosevica.

Senzacionalno! Skandalozno! - vikali su ulicni prodavci novina, koje su tada kostale samo jedan dinar. Sad su i one poskupele. I sto bi neko davao dva i tri dinara za senzacije, kad su stigle jagode.

Kazu da je gazda bio zadovoljan i da je rekao zeni kako je poranio Milorad i poceo da vrsi posao za koji je i unajmljen: da vuce za rukav razne politicare i da ih dovodi gazdi na poklonjenje, ili da licno, aeroplanom tipa kanader, leti iznad mnogih pozara koji haraju Jugoslavijom, gasi iste (za vodu da ne brine, gazda placa), jer otadzbina je, i to savezna, njemu iznad svega. Ili, Ustav Srbije se i ne bi morao postovati da nije setaca i pistaljki, a ni Marija Madlenka Jana Korbalova (udata Olbrajt) nije neinformisana, kako joj je dzentlmenski skresao u lice nas predsednik, jer nije slucajni prolaznik i nije tacno da je neinformisana (kako mu je odgovorila), pa je onda i savezna otadzbina naglo postala draga nasem predsedniku, kao luka spasa za novi politicki mandat.

Ali, kad je posle onog povlacenja za rukav Milo Djukanovic izjavio da je njegov razgovor sa Milosevicem bio cista kurtoazija, dobro vece, dobro ti vece, kako si, sta radis, kako zena, kako deca, srecan ti praznik (Sveti Trifun Zarezoja?), i da je sve to trajalo manje od pet minuta, a da su velike i prave svadje izmedju Momira i Mila tek od tog dana buknule, bilo je jasno da Slobodan Milosevic nije u Vucelicu dobio cudotvorca, koji vodu pretvara u vino i od Mila pravi Momira (o Svetozaru da ne govorimo), bez obzira sto je uskrsnuo kad se nad Beogradom muvala ona kometa.

Tako su prvi pocetni uspesi Milorada Vucelica, u politickom povlacenju politicara za rukav, ispali nikakvi, mlaki, nekorisni. Zato je on odlucio da povuce spektakularni potez. Natrpao je u onaj "kanader" za gasenje pozara najvise rukovodioce Socijalisticke partije Srbije (nedostajao je samo elokventni Uros Suvakovic) i bez ikakve najave crnogorskoj kontroli leta odlucio da sleti na podgoricki aerodrom. Senzacionalni i skandalozni listovi znaju i cilj posete crnogorskim socijalistima: Vucelic je Milu Djukanovicu i Svetozaru Marovicu imao da ponudi glavu Momira Bulatovica, za koga se, navodno, vec kreci jedna od nasih ambasada (svetlo drap), a oni bi, zauzvrat, podrzali izbor Slobodana Milosevica na mesto predsednika savezne drzave. I promenu Ustava, gde bi se iz ruku saveznog premijera otela spoljna politika i jos ponesto i onda bi vecni Slobodan Milosevic mogao mirno da vlada jos pet godina.

Onda se u ceo vucelijanski smisljeni scenario umesao neki djavo, ili bog, i sta se desilo: ili aeroplan nije mogao da uzleti (voda u kerozinu?), ili je crnogorska kontrola neba odbila da Vucelicev "kanader" primi. Javljeno je sa najviseg mesta (dokaz da su Crnogorci ozbiljni ljudi) da oni o poseti nista ne znaju, nisu spremni da prime visoke goste, nemaju ih cim na brzinu ni pocastiti (ne beru se jastozi sa grana kao narovi), nego neka se lepo najave, nek napisu pismo, da kazu zasto dolaze i ko ih salje, da ne bude posle rekla-kazala...

Ovo je vec treci kiks Vuceliceve politike vucenja za rukav i zvonjenja na vratima dedinjskih uglednika, u vreme rucka.