S MILOSEVICEM, BEZ RUKAVICA
Samo nekoliko casova ranije u Zagrebu je na upadljivo slican nacin pred televizijskim kamerama isamarala hrvatskog predsednika Franju Tudjmana. Zatim je hrvatskom ministru Juri Radicu, koji se drznuo da pravda postupke zagrebackih zvanicnika prema srpskim povratnicima u Hrvatsku, bez pardona, rekla da je lazov i da bi trebalo da se stidi...
Velika svita americkih novinara je, cini se, silno uzivala u tim prizorima. Citav svet je bio u prilici da vidi kako se americki drzavni sekretar ophodi sa balkanskim vlastodrscima, kao kakav provincijski serif sa americkog srednjeg zapada sa maloletnim delinkventima... Ipak, u Zagrebu je, kazu, tog prepodneva sve delovalo mnogo efektnije: ostre reci gospodje Olbrajt tamo su zvucale mnogo ubedljivije nego u Beogradu jer su izgovorene u prisustvu glavnog domacina, Tudjmana, na konferenciji za stampu, a svi su mogli da gledaju kako ovaj guta knedle...
Ono najneugodnije sto je gospodja Olbrajt donela u Beograd, izgovorila je predsedniku Milosevicu pravo u lice, ali bez prisustva TV kamera. Naknadno preprican dijalog nije mogao imati istu draz.
"Moja poruka predsedniku Milosevicu bila je jednostavna i direktna", poverice gospodja Olbrajt nesto kasnije novinarima. "Rekla sam mu: narodi ovog regiona ce se prikljuciti medjunarodnoj zajednici sa vama ili bez vas. Amerika bi zelela da Srbija uziva blagodeti medjunarodne saradnje."
"Predsednik Srbije", objasnila je Olbrajt,"tacno zna sta mu je ciniti. Saopstila sam mu, takodje, da nas ne zanimaju njegova obecanja, nego dela. On mora da ispuni sve obaveze koje je preuzeo potpisujuci Dejtonski sporazum. U to spada i puna saradnja sa Tribunalom za ratne zlocine, puni diplomatski odnosi sa Bosnom i Hercegovinom i prestanak naoruzavanja bosanskih Srba. Prilike na Kosovu se, isto tako, moraju izmeniti nabolje da bi moglo da dodje do uklanjanja spoljnog zida sankcija", precizirala je ona.
"Sadasnji americki odnosi sa Srbijom su u osnovi odnosi sa srpskim narodom", rekla je Olbrajt, a zatim detaljno obrazlozila napore svoje vlade da ohrabri demokratsku opoziciju u Srbiji, pomogne nezavisnim medijima, nevladinim humanitarnim i slicnim ogranizacijama. Kasnije ce, u nekoliko navrata, jos reci da je bila "dirnuta" susretom sa obicnim ljudima u Beogradu. "Ljudi su me srdacno pozdravljali na ulici, mahali mi i radovali se sto me ovde vide."
TV kamere su pedantno zabelezile te scene srdacnih, spontanih, susreta sa gradjanima Beograda prilikom setnje gospodje Olbrajt od zgrade Predsednistva Srbije do zgrade ambasade Ceske Republike na pocetku Bulevara revolucije, kao i prilikom njene posete Patrijarsiji Srpke pravoslavne crkve, susreta sa patrijarhom gospodinom Pavlom i kratkog obilaska Saborne crkve. "To me je vratilo u detinjstvo. Ja sam ovde rasla sa Srbima i uvek sam gajila iskreno postovanje prema srpskom narodu. Otac me je tome ucio odmalena", rekla je.
Da bi to potkrepila u jednom trenutku se prisutnima, sa nekoliko prigodnih reci, obratila i na srpskom jeziku.
Portparol Stejt departmenta Nikolas Berns je kljucnu scenu dijaloga s Milosevicem ovako opisao: "Gospodja Olbrajt je gospodinu Milosevicu rekla - veoma cenim srpski narod, a u vas i vasu vladu sam razocarana."
Milosevic joj je, kaze Berns, na to odgovorio da "ona nije dobro informisana i ne poznaje prilike u Srbiji".
(Ostaje, za sada, nepoznato da li je i njoj rekao, kao sto je nedavno porucio domacoj javnosti, da je njegov rezim - narodni rezim!)
Olbrajt je uzvratila da ona ovde nije "slucajni prolaznik" i da "ceo svet zna da srpski narod zeli slobodu i demokratiju..." Sastanak sa Milosevicem je, prema Bernsovim recima, zapocet poduzim govorom gosce o ratnim zlocinima i Haskom tribunalu, zatim o Kosovu i, na trecem mestu, o demokratizaciji u Srbiji, o slobodi stampe, uslovima za delovanje politickih stranaka.
Upravo tim redom, precizirao je Berns.
"Bila sam jasna"
U svom obracanju novinarima s kojima se nakon oficijelnog dela programa srela u rezidenciji americke ambasade u Uzickoj ulici u Beogradu, Olbrajt je ponovila recenicu izgovorenu pred Milosevicem do koje joj je, izgleda, bilo veoma stalo: "Ja ovde nisam slucajni prolaznik", rekla je. A onda je, da to ucini jos jasnijim, dodala: "Nasa briga i interesovanje za ono sto se ovde desava nece tek tako nestati. Nas nije moguce zavarati politikom negiranja i zavlacenja u Beogradu. Vrsicemo pritisak onoliko dugo i onoliko snazno koliko to bude potrebno da obezbedimo mir u ovom regionu i da ga ucinimo trajnim."
Novinari su pitali: zasto sa Milosevicem niste bili isto onako strogi kao sa hrvatskim predsednikom Tudjmanom? Imali su, valjda, u vidu samo kratke i uctive, okruglo pa na cose, diplomatske izjave koje su domacin i gosca izgovorili pred TV kamerama na kraju susreta u zgradi Predsednistva Srbije.
"Sastanak koji sam imala sa predsednikom Milosevicem bio je, mozda, jedan od najtezih u mojoj dosadasnjoj karijeri. Rekla sam mu jasno da je Srbija sada na raskrscu... Sigurna sam da je predsednik Milosevic dobro razumeo moju poruku. U svakom slucaju, sada je on na potezu i samo od njega zavisi da li ce uslediti i sledeci korak u pravcu medjusobne normalizacije odnosa Beograda i Vasingtona."
- Da li ste mu dali nekakav rok da ispuni to sto se od njega trazi? - glasilo je sledece pitanje.
"On vrlo dobro zna sta mu je sada ciniti", odgovorila je gospodja Olbrajt.
- Sta vam je odgovorio, kako se branio od vasih optuzbi?
"Kao sto vec znate, on veruje da bi optuzenima za ratne zlocine trebalo suditi u Srbiji i protivi se ideji ekstradicije i sudjenja pred Haskim tribuinalom... Rekao mi je, na primer, da on, navodno, nema dovoljno informacija o takozvanoj vukovarskoj trojci protiv koje su podignute optuznice u Hagu. Posto je to isto vec rekao i gospodinu Gelbardu, prilikom njihovog susreta nedelju dana ranije, ja sam se potrudila da pribavim dokumentaciju o tome, koju sam dobila u Hagu prilikom mog nedavnog susreta sa gospodjom Luis Arbur, glavnim tuziocem tribunala i to sam sve licno predala predsedniku Srbije. On vise ne moze da kaze da nije znao..."
Opis tog istog dijaloga Olbrajt-Milosevic u verziji koju je novinarima preneo Nikolas Berns deluje mnogo dinamicnije. "Kad je Milosevic rekao da nema informacija o trojici iz Vukovara, Olbrajt je iz torbe izvadila dokumentaciju Haskog tribunala i predala mu. 'Izvolite, sada imate', rekla mu je. A, kada je ovaj poceo da govori kako bi optuzenima trebalo suditi ovde, a ne u Hagu, ona mu je smesta rekla: ' Imate Arkana. On za sada nije ne listi Haskog tribunala, mada mi verujemo da je to jedna 'notorna licnost' i da postoji dovoljno dokaza da je bio umesan u rat na veoma negativan nacin, da je pocinio mnoga zlodela i da bi gospodin Milosevic mogao da se pobrine da Arkan bude optuzen i sudjen ovde u Srbiji", rekao je Berns. I, jos je dodao: "Mi verujemo da je Arkan licnost na koju treba veoma dobro motriti i pobrinuti se da bude izveden pred lice pravde."
- Sta je Milosevic na to odgovorio? - pitali su novinari.
"Nista sto bi se moglo opisati kao adekvatan odgovor", primetio je Berns.
Uvodjenje "slucaja Arkan" u ovu pricu, ocito, nije bilo samo tek slucajna epizoda. Pazljivijim posmatracima, onima koji znaju da je poseta Madlen Olbrajt Beogradu bila veoma precizno planirana, nije moglo da promakne da je CNN nekoliko nedelja ranije pripremio specijalnu emisiju o Zeljku Raznatovicu Arkanu. Vreme emitovanja te emisije podeseno je tako da posluzi kao svojevrsna "uvertira" pred posetu americkog drzavnog sekretara Beogradu.
Uostalom, izgleda da i sam Milosevic nije mogao biti mnogo iznenadjen sto je ova tema sada potegnuta na tako visokom diplomatskom nivou. I prilikom jednog nedavnog susreta predsednika Srbije sa specijalnim administratorom u istocnoj Slavoniji, penzionisanim americkim generalom Zakom Klajnom, bilo je - kako tvrde dobro obavesteni izvori - reci o Zeljku Raznatovicu Arkanu. Klajn je, toboze, tek uzgred tom prilikom vec sugerisao Milosevicu da se pobrine da Arkan bude optuzen za ratne zlocine i izveden pred sud u Srbiji. Ostaje, medjutim, nepoznato sta je Milosevic na to odgovorio, buduci da o tome trenutno kolaju razlicite prilicno kontradiktorne verzije medju novinarima, koji su to sve, navodno, culi "iz prve ruke"...
Kosovo u senci
Kako u diplomatskim predstavama ove vrste obicno nista nije slucajno, jer je svaki detalj unapred brizljivo reziran, moguce je zakljuciti da se rang-lista prioriteta medju americkim zahtevima ispostavljenim zvanicnom Beogradu sada unekoliko menja. Nema nikakve sumnje da su ratni zlocini i izvodjenje okrivljenih pred Haski tribunal ovog trenutka izbili na samo celo te liste. Kosovo, nekada prioritetna tema za Amerikance, sada je potisnuto u senku teme koja se zove "striktno ispunjavanje obaveza preuzetih u Dejtonu". Karakteristican detalj je i to sto se americki drzavni sekretar, gospodja Olbrajt, nije odlucila za posetu Kosovu u okviru svoje sadasnje turneje po kriznim tackama u regionu. Kao razlog zvanicno je navedeno "kratko vreme posete", a gosca je za utehu uputila pismo lideru kosovskih Albanaca Ibrahimu Rugovi u kojem je izrazila nadu da ce se sa njim sastati u nekoj drugoj prilici, u dogledno vreme.
"Kosovo ostaje predmet medjunarodne paznje, a realan progres na Kosovu ostaje jedan od kljucnih uslova za ublazavanje spoljnog zida sankcija SR Jugoslaviji", porucila je Olbrajt Rugovi i jos dodala: "Amerika odlucno podrzava nenasilnu politiku kosovskih Albanaca, a njihova suzdrzanost u odnosu na provokacije zasluzuje duboko medjunarodno postovanje."
Posmatracima koji su vec mogli da uoce da novi americki pristup krizi u bivsoj Jugoslaviji pociva na gotovo identicnom tretmanu Beograda i Zagreba i dvojice predsednika, Milosevica i Tudjmana, ostaje da se pitaju - da li su zaista samo "tehnicki razlozi" uticali na to da gospodja Olbrajt planira potrebno vreme da obidje srpske povratnike u Krajini i da na licu mesta uputi prekor hrvatskim vlastima, ali da "nema vremena" za posetu Kosovu?
Iz svega sto je bilo moguce saznati o razgovorima Olbrajt-Milosevic sledi i zakljucak da je zvanicnom Beogradu nalozeno da sa liderima kosovskih Albanaca sto pre otpocnu "dijalog", dok je kosovskim Albancima preporucena "suzdrzanost" i "uzdrzavanje od nasilnih metoda"...
Proslonedeljna zvanicna poseta americkog drzavnog sekretara Madlen Olbrajt Beogradu, prva takva poseta jednog sefa americke diplomatije nakon slicnog kratkog prolaska kroz Beograd Vorena Kristofera (4. februara 1996) i one istorijske (propustene) prilike, kada je (21. juna 1991) u Beogradu (u samo predvecerje jednostrane odluke Slovenije o otcepljenju od Jugoslavije i obaranja nenaoruzanog helikoptera JNA nad Ljubljanom) boravio Dzejms Bejker, predstavlja bez sumnje mnogo vise od rutinskog diplomatskog dogadjaja. Za predsednika Srbije Slobodana Milosevica, do skora gotovo u potpunosti izopstenog iz medjunarodnog diplomatskog saobracaja, to bi moglo imati znacenje nove prilike koja mu se iznenada ukazala... Mada se, naravno, od Milosevica sada ocekuje da za "licencu" podobnosti za povratak u svet plati i odgovarajucu "cenu", a morao je i da saslusa i istrpi mnogo neugodnih reci od svoje gosce, on bi krajnjim ishodom ove posete, ipak, mogao biti zadovoljan.
Verovatno svesna da je Milosevicu ovim - zbog americkih strateskih interesa na Balkanu, u skladu sa sada vladajucim nacelima "realpolitike", shvacene na krajnje pragmatican nacin - pruzena jos jedna sansa, koju tesko da je zasluzio svojom dosadasnjom politikom, gosca je tokom posete Beogradu ucinila i vidljiv napor da demonstrativno osokoli lidere opozicionih stranaka u Srbiji.
"Nadamo se da ce opozicija ostati zajedno i da ce biti efikasna", porucio je zvanicni portparol Nikolas Berns novinarima u zgradi Predsednistva Srbije jos dok je njegova sefica razgovarala sa Milosevicem. Gospodja Olbrajt se kasnije u toku veceri u zgradi rezidencije americke ambasade u Beogradu srela i sa povecom delegacijom opozicionih prvaka. Rekla im je, manje-vise, isto sto i Milosevicu i - produzila dalje.
Sve je obavljeno brzo i efikasno.
A da se ne bi gubio ni tren, sluzbenici ambasade su pred sam kraj programa za taj dan doneli sendvice, jer nije bilo vremena za veceru. Diplomatska ekspedicija je, ponovo preko Zagreba, zurila prema Sarajevu...
Haska lista
Zvanicni Vasington je sada, na visokom nivou, ponovo podsetio zvanicni Beograd da u skladu sa obavezama iz Dejtonskog mirovnog sporazuma mora da uhapsi sva lica koja trazi tuzilastvo Haskog medjunarodnog tribunala za ratne zlocine i da ih isporuci u Hag. Ta obaveza se odnosi kako na gradjane SR Jugoslavije protiv kojih je pred tribunalom pokrenut postupak, tako i na gradjane drugih drzava, odnosno Republike Srpske. Narocito na dve najpoznatije licnosti sa haske liste, Radovana Karadzica i Ratka Mladica.
Ostale su, ipak, izvesne nedoumice u pogledu drzavljana SR Jugoslavije cija se imena nalaze na haskoj listi i za koje se veruje da se trenutno nalaze na njenoj teritortiji. Iako je u razgovorima sefice americke diplomatije gospodje Madlen Olbrajt sa predsednikom Srbije Slobodanom Milosevicem vise puta izricito pominjana "vukovarska trojka", poznato je da je pred Haskim medjunarodnim tribunalom, pored ostalih, zvanicno pokrenut postupak i protiv cetvorice drzavljana SR Jugoslavije.
To su nekadasnji major JNA (danas aktivni pukovnik Vojske Jugoslavije) Veselin Sljivancanin, nekadasnji pukovnik JNA (danas general u penziji) Mile Mrksic, nekadasnji kapetan JNA Miroslav Radic i bivsi pripadnik TO (teritorijalne odbrane) u istocnoj Slavoniji Slobodan Miljkovic "Lugar".
Madlen Olbrajt - strucnjak za stampu
Madlen (devojacko prezime Korbel) Olbrajt je na mesto sefa americke diplomatije, u drugom mandatu predsednika Bila Klintona, dosla sa funkcije stalnog americkog predstavnika (ambasadora) u Ujedinjenim nacijama.
Shodno vazecim pravilima, ona je i ranije, dok je bila ambasador u UN, formalno bila clan predsednickog kabineta i Saveta nacionalne odbrane. Bila je i predsednica prestiznog Centra za nacionalnu politiku, neprofitne organizacije koja se bavi problemima unutrasnje i medjunarodne politike
Studirala je politicke nauke na Univerzitetu "Dzon Hopkins", magistrirala i doktorirala na katedri za pravo Kolumbija univerziteta u Njujorku. Predavala je i bavila se istrazivackim radom na razlicitim americkim univerzitetima, pored ostalog i na "Dzordztaun univerzitetu" u Vasingtonu, gde je upoznala mladog Bila Klintona.
Smatra se strucnjakom za medjunarodne odnose i dobrim poznavaocem problema tranzicije u bivsim komunistickim zemljama Istocne Evrope. Medju njenim objavljenim strucnim radovima nalaze se i: "Poljska, uloga stampe u politickim promenama", koji je objavljen 1983, zatim "Uloga stampe u politickim promenama u Cehoslovackoj 1968", objavljen 1976. Ipak, njen verovatno najznacajniji rad (objavljen jos 1968), nastao na osnovu prethodno odbranjene istoimene magistarske teze, nosi naslov "Sovjetska diplomatska sluzba: profil elite".
Osim engleskog, govori tecno francuski i, naravno, maternji ceski jezik, a "sluzi se" po potrebi jos i poljskim i ruskim jezikom. U Beogradu je efektno demonstrirala da jos pamti i poneku srpsku rec.
Ima tri kceri. U zvanicnoj biografiji, koju Stejt department deli novinarima ne pominje se njen sadasnji bracni status, kao ni, naravno, njene godine starosti.
Stevan Niksic
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.