ANATOLIJ TIMOFEJEVIC FOMENKO

ISTORIJA NA RASKLAPANJE

Otac je iz stare kozacke porodice; u 17. veku nase pretke preselila je ruska imperatorka u Rusiju. Tamo je nas predak utemeljio veliku porodicu. Nazalost, ostalo je jako malo dokumenata, ali mi je otac dosta pricao o nasoj porodicnoj istoriji, kao i deda. Tako da sam o tome puno slusao u detinjstvu. Moja majka je Ruskinja, otac je bio poznati inzenjer. Ziveli su u Donjecku u Ukrajini, odakle je i moja majka rodom. Otac je bio rudarski inzenjer u rudnicima uglja u Donbasu. Majka je predavala rusku knjizevnost.

Moja zelja je bila da se bavim knjizevnoscu, ali sam u 8. razredu osnovne skole imao dobrog ucitelja matematike; a, i moj otac je takodje bio dobar matematicar. Secam se razgovora sa ocem u kome je on obrazlozio zasto bi bilo dobro da se ja bavim matematikom. Postovao sam svoje roditelje i posle tog razgovora odlucio da obratim paznju na matematiku. U 9. i 10. razredu ucestvovao sam na skolskim olimpijadama, a posle sam se upisao na Moskovski univerzitet. U pocetku sam mislio da se bavim fizikom; medjutim, nisam bio primljen zbog slabog vida. Tako sam otisao na matematiku. Ukratko, to je o meni.

Odmah posle rata moji roditelji, i ja sa njima, bili smo internirani u Mahadani, na Dalekom istoku. Proveli smo tu dosta godina. Tamo sam bio skoro do samog kraja srednje skole. Razlog tome je sto je moja porodica ostala na okupiranoj teritoriji, kada su Nemci zauzeli Ukrajinu. Posto je moj otac bio poznati inzenjer, morao je da bude kaznjen. Naravno, razlog sto je ostao nije bio zbog ljubavi prema Nemcima, vec zbog toga sto nije uspeo na vreme da pobegne. Poslali su nas u Mahadan, na obalu Ohotskog mora.

Kako ste se kao matematicar zainteresovali za istoriju?

- To je bilo u vreme kada sam radio na Univerzitetu, MGU u Moskvi, 1974. godine. Vec sam bio doktorirao, pa sam se bavio nekim pitanjima iz nebeske mehanike. Poznati americki astronom i fizicar Robert Njutn racunao je neke vazne parametre iz teorije kretanja Meseca. Dobio je neobicne rezultate; iz Njutnove teorije sledilo je da je taj parametar morao da se ponasa u proslosti konstantno, ali Njutnova racunanja koja su zasnovana na datumima starih pomracenja, pokazala su da grafikoni imaju neobicne prekide. U pocetku imaju konstante, da bi u drugom trenutku imale skok, pa dalje opet konstante... To je protivrecilo standardnoj i opsteprihvacenoj Njutnovoj teoriji. Medju matematicarima i naucnicima mehanicarima pocela je velika diskusija. - Kako objasiti taj skok na grafikonu? Racionalnog objasnjenja za to nije bilo. Sam autor, Robert Njutn, pretpostavio je da je taj skok rezultat nekih cudnih sila u sistemu Zemlja - Mesec, koji se ni na koji drugi nacin ne manifestuju osim tog skoka. Drugim recima, problem je ostao neresen.

Zainteresovao sam se za taj problem. Primetio sam da se niko u pokusajima objasnjenja nije osvrnuo na to da treba obratiti paznju na stare datume pomracenja na osnovu kojih su i vrsena racunanja. Jedan od kolega mi je rekao da je poznati naucnik iz 19. veka, Morozov, racunao te datume i dobijao sasvim drugacija datiranja. Odmah sam nabavio njegovu knjigu. Uzeo sam njegove datume i ponovo izracunao grafikon parametra, dobio sam konstantan grafikon, kao sto i treba da bude. Tako sam zakljucio da se datumi starih pomracenja moraju pomeriti unapred. Da njihovo ostajanje, kakvi su bili, nije tacno u opsteprihvacenoj istoriji. S jedne strane, to pomeranje datuma pomracenja je resilo problem u nebeskoj mehanici; s druge strane, stupio sam u protivrecnost sa istorijskom hronologijom. Tada smo se, moje kolege i ja, obratili istoricarima, pitali smo: kako je moguce da se ti astronomski podaci moraju pomeriti napred i to za nekoliko stotina godina? Odgovorili su da je hronologija odavno utemeljena, da se oni time ne bave; da su svi datumi zapisani u tablicama. "Ako vam trebaju, mozete ih uzeti, a svi ti vasi racuni iz nebeske mehanike nas ne zanimaju, i - bolje da se matematicari bave matematikom a istoricari istorijom!"

Tako ste vi iz nebeske mehanike usli u istoriju!

- Odmah smo shvatili da istoricari slepo veruju u tradicionalne datume i da smatraju da nema potrebe za njihovim preispitivanjem. Odlucio sam da razradim metode za proveru svega toga, i tako je to pocelo.

Da li ste dobili neciju podrsku za svoja istrazivanja?

- Da, nevelike ali znacajne grupe mojih kolega matematicara, organizovali smo seminar o toj temi; poceli smo da proucavamo literaturu, da proucavamo problem, da razradjujemo metodu. Za nas je on i dalje bio i ostao samo naucni problem.

Da li je bilo istoricarca koji su se zainteresovali za vas rad?

- Ne. Njihov odnos je negativan, ili skeptican. Jednostavno, vecina njih smatra da se time ne treba baviti. Medjutim, ima dovoljno mladih istoricara koji nam pomazu; nalaze materijale u arhivama, analiziraju dostupne knjige i saopstavaju nam razne podatke. Pomazu nam u tajnosti. Mole nas da o tome ne pricamo njihovim kolegama.

Kako tumacite to da je matematika imala revolucionare poput Lobocevskog, fizika Ajnstajna... Kako tumacite taj dogmatizam da se ne stavljaju pod sumnju izvori i aksiomi istorijske nauke?

- To je dobro pitanje. Matematicari imaju puno iskustva u revidiranju osnova svoje nauke. Tako da matematicari i fizicari nemaju apriorni strah prema reviziji osnova svojih nauka. U izvesnom smislu, i matematika i fizika su jednostavnije nauke nego sto je to istorija. U matematici postoji jedan neveliki broj aksioma i pravilo izvodjenja teorema iz njih. Po tom principu se svi rezultati mogu prilicno brzo proveriti. U istoriji postoji ogroman materijal i on je, u osnovi, subjektivno obojen. Ona jos nije dostigla nivo formalizacije i koriscenja matematickih metoda. Moguce je shvatiti istoricare jer je ta stvar mnogo slozenija nego u matematici ili fizici. Dakle, oni su prinudjeni da zbog toga sto je materijal ogroman, svoj rad zasnuju na verovanju i tvrdnjama prethodnika. Skaliger i Petalijus su u 16. veku uradii znacajan posao, napisali su veliku knjigu u kojoj je tablica svih datuma. Da bi se taj rad revidirao, potreban je ogroman posao za koji treba izgubiti pola zivota. Prema tome, njihovi ucenici nisu to proveravali; oni su verovali svojim uciteljima. Greske koje su oni napravili su ovekovecene na osnovi, koja je, moguce, bila pogresna.

Mislite li da je rec o nenamernim greskama i verovanju prethodnim istorijskim autoritetima, ili da to ima i upotrebnu politicku tendenciju?

- U pocetku smo mislili da je to rezultat samo nenamernih gresaka. Kasnija istrazivanja su dovela do zakljucka da je znacajan deo gresaka ucinjen namerno i ne treba ih tretirati kao greske vec kao falsifikate. Ima osnova da se sumnja da su ti falsifikati ucinjeni ne zbog naucnih razloga, vec i u izvesnom smislu politickih, za dogadjaje iz 16. i 17. veka. U svakom slucaju, glavni rad Skaligera i Petalijusa iz hronologije je rezultat njihovog rada koji je bio narucen od strane poznatog Tridenskog sabora. Bio je to sabor iz vremena reformacije, vremena velike borbe izmedju protenstantizma, katolicizma i pravoslavlja. U tim okolnostima, na tom saboru su dve velike stvari uradjene. Prva: ustanovljen je kanon Biblije i napravljena je globalna hronologija.

Moze li se reci da je tada fundiran i novi svetski poredak, da je priprema uradjena u 17. veku?

- U izvesnom smislu da. Time je zapocet novi poredak i u Rusiji, u Turskoj...

Verovatno ste svesni da vasa teza rusi utvrdjenu sliku sveta i da prakticno pokazujete da istorija nije uciteljica zivota vec da je velika manipulatorka!?

- Ne zelim da nastupam kao neko ko okrivljuje istoriju. Mora se biti pazljiv. Mi razmatramo dogadjaje iz 16. i 17. veka, a ljudi koji su, po nasem misljenju, formirali nepravilnu hronologiju, sledili su ciljeve koji su bili daleko od nauke.

Ali ti ciljevi su cesto bili opasni po neke narode i civilizacije. Zar oni nisu bili pogubni za ono sto mi nazivamo slovenskom civilizacijom, za istoriju i kulturu slovenskih naroda? U svojoj knjizi kazete da su Jevreji tako dobili jednu nategnutu i predugu istoriju, dok su drugi dobili marginalne istorijske ulogeP.K.

- U svojim poslednjim knjigama "Nova hronologija Rusije" i "Imperija" zasnivam hipotezu (podvlacim da je to ipak hipoteza), da iz udzbenika poznata "Mongolska imperija", nije bila formirana od divljih plemena koja su dolazila sa granice Kine i osvojila Rusiju i deo zapadne Evrope, Malu Aziju, Egipat, nego je to bila Slovensko-turska imperija. Bila je to, zapravo Rusko- turska imperija, a samo ime Mongolija je doslo deformacijom grcke reci megalion, koja znaci veliki, - velika imperija. Treba reci da je to bila visenacionalna imperija zasnovana na slovensko-turskim odnosima. U njoj je bilo mnogo naroda. I "mongolska" osvajanja u stvari su bila velika slovenska osvajanja Evrope, Egipta i Azije. Po nasoj hipotezi, ta imperija je zivela od 14. do kraja 16. veka. O tome pisu mnogi autori: na primer, poznati Mavro Orbini, autor poznate knjige "Carstvo Slovena". Smatraju ga Dalmatincem, Dubrovcaninom.

Zatim se, po nasoj hipotezi, krajem 16. veka, ta imperija raspala. Raspad imperije je nama poznat pod imenom: reformacija u Zapadnoj Evropi. Raspala se na odvojene drzave koje su se proglasile nezavisnim, i poceo je period velikih ratova. Posebno su se posvadjale Rusija i Turska, koje su do tog trenutka prakticno bile dve oblasti unutar jedne imperije (konfederalni savez). U Rusiji je na vlast dosla nova dinastija Romanovih; to je bila prva prozapadna dinastija i oni su zapoceli niz dugogodisnjih ratova sa Turcima. Poceli su krvavi ratovi na Balkanu, sto je dovelo do situacije kakvu imamo danas.

Znaci, u 16. i 17. veku istoricarima i hronolizma tih novih drzava bila je neprijatna pomisao i ideja da su svi oni jednom bili u zajednickoj drzavi. Da bi sprecili njeno mogucno, ponovljeno ujedinjenje, verovatno je bilo preduzeto ponovno pisanje istorije. To je samo moja hipoteza. U tom cilju dogadjaji oko mongolskih osvajanja su gurnuti daleko u proslost, i danas u Skalgerijevom udzbeniku mi vidimo velika slovenska osvajanja, odnosno preseljenja naroda, ali pomerena u 4. i 5. vek nase ere.

Posle toga su pravljene nenamerne greske u istoriografiji, i mnogi originalni dokumenti su pomereni u proslost.

Da odemo malo dalje u proslost. Vase najsokantnije pretpostavke koje proizilaze iz vase teorije i koje potkopavaju i ruse ne samo vazecu istoriju tzv. hriscanske civilizacije, jesu da je Isus rodjen krajem petog milenijuma. Dajete dva datuma 5. i 11. vek, cime se i Nikejski sabor pomera na kraj 9. veka. S druge strane, rusite i zvanicnu topografiju Novog i Starog zaveta i kazete da istorijski Jerusalim nije u Palestini vec u Troji, a da Troja moze da bude i kod Napulja!?

- Tesko je to ukratko objasniti; treba procitati knjigu. Nasi rezultati pokazuju da je sasvim realna hipoteza da je Hrist ziveo u 11. veku. Dogadjaji iz Jevandjelja su, zapravo, dogadjaji iz Konstantionopolja, tj. Istanbula. Za grad je moguce navesti razne lokacije: Troja, Napulj... ali nasa poslednja hipoteza iz poslednje dve godine pokazuje da je jevandjeljski Jerusalim, u stvari, Carigrad. Uostalom, u nasoj knjizi "Imperija" prica se o jednom spomeniku kod Carigrada, poznatog muslimanskog sveca koga oni nazivaju Djusa, Jusa, ili Jusa. Hriscani smatraju da je to spomenik Isusa Navina. To je ogroman spomenik na planini Bikos, severno od Istnabula, na azijskoj obali. Okolo spomenika u podnozju brda ima jos nekoliko spomenika; na azijskom delu pet spomenika, a kazu i da na evropskom delu ima jos nekoliko, velikih dimenzija, pet puta dva metra. Nije iskljuceno da je to neki spomenik i secanje o dogadjajima oko raspeca Isusa Hrista.

U Evropi se o tome prakticno nista ne zna, iako je spomenik medju osmanskim naseljenicima, muslimanima, veoma postovan.

Kuran je pun postovanja za Isusa. Mnogi istoricari smatraju Kuran autenticnijim od Jevandjelja. Da li se mozda plasite da i vama bude pripisano da ste instrument neke nove velikoruske politike o Konstantinopolju kao trecem Rimu? Da li mozda ti prigovori vec stizu do vas?

- Da, poneko tako govori, ali ja na to odgovorim da sam naucnik, zajedno sa svojim kolegama, sa kojima radim na ovom projektu. Nismo nikakvi politicari, niti clanovi partija i posebno podvlacimo da se u principu ne bavimo politickim pitanjima. Sve sto pisemo, proizilazi iz nasih naucnih istrazivanja. Ako neko iz toga pravi dalekosezne zakljucke, to ostaje na savesti onih koji to rade. Stavise, mi veoma uvazavamo sve vernike i mi, u svojim radovima, ne zelimo ni na koji nacin da dirnemo u religiozna verovanja raznih konfesija.

Ali, to je naucno pitnaje, a ako se matematickim i drugim metodama dobije da u hronologiji ima velikih gresaka, onda mi kao naucnici imamo pravo da na to ukazemo.

Verujete li da se naucnim argumentima mogu ubediti istoricari, ne samo u Rusiji, da zajedno udjete u naucnu saradnju koja ce ponuditi novu sliku sveta za 21. vek, novu proslost sveta za 21. vek?

- Mi pokusavamo da sa istoricarima siroko saradjujemo, ali bez uspeha. Knjige su nam prevedene i na engleski. Jedna je izasla u Americi, a druga u Holandiji.

Verujem da je medju zapadnim istoricarima ta teorija malo poznata, zato sto su knjige izdali matematicki izdavaci, ali ocekujem da njihova reakcija bude slicna reakciji ruskih istoricara. Zbog toga se i ne trudimo da napravimo neke velike kontakte. Videcemo.

Kakvu reakciju na vase knjige imate u ruskoj javnosti?

- U Rusiji se trenutno vodi siroka diskusija. U poslednje dve godine pojavilo se oko 60 publikacija o ovoj temi. Reakcija je, otprilike, pola-pola. Jedna polovina ljudi cita ovu materiju sa velikim zanimanjem, a druga polovina ima ostar, negativan stav. Medjutim, u tim negativnim reakcijama mi nismo naisli ni na jednu koja bi, po nasem misljenju, sadrzala ozbiljne kontraargumente.

Sta je to sto se najvise zamera vasim hipotezama?

- Sve te zamerke su u principu nekonkretne. Pokusala su dva astronoma da ospore nase datiranje pomocu astronomije. Napisali su clanak u kome su pokusali da nam ospore tacnost datiranja. Mi smo proucili njihove zamerke, uocili njihove greske i objavili clanak u kome smo ukazali na te greske. To je bio jedini ozbiljni kontaargument, do sada. Ostale zamerke su bile emocionalnog karaktera.

Pozivaju se na tradiciju. Kazu da je nemoguce da su toliko stotina godina ljudi gresili, na sta mi odgovaramo da nismo prvi koji ukazujemo na to; da su mnogi ozbiljni naucnici skretali paznju na ovaj problem. Sve vam je jasno kad cujete floskulu: "Neka se matematicari bave matematikom, a istoricari istorijom." Skepticni smo i pesimisticni u pogledu toga da ce se u 21. vek uci sa novim pogledom na istoriju. Imamo iskustvo zaboravljenih radova Isaka Njutna, Nikolaja Morozova, De Arsila i jos nekih ljudi. Posle izvesne velike galame, diskusija je redovno nestajala. Mada, za razliku od njih, nadamo se da smo predlozili neke nove metode. Ponudili smo izvesnu hipotezu koja nam se cini jako zdravom. U principu, racunamo na to da ce istoricari ipak obratiti paznju na ovaj problem. Iako je komplikovano reci konacan odgovor.

Znaci, i u 21. vek sa silovanom i falsifikovanom istorijom?

- Da. Izgleda da je tako.

Da li su sacuvani dokumenti sa Tridentskog sabora?

- Koliko je nama poznato, dokumenti sa Tridentskog sabora nisu sacuvani. Mozda i ne znamo dobro sta se desilo na tom saboru jer su hronologiju deformisali vec posle sabora. Mozda su se neki dogadjaji, za koje se danas smatra da su se desili na Nikejskom saboru, desili na Tridentskom saboru. Ali to je opet hipoteza koju treba proveriti. Normalno je da se postavi pitanje: gde su dokumenti sa Tridentskog sabora? Mogu li se naci? Ako je nasa hipoteza tacna, onda mora da su dokumenti sa Tridentskog sabora unisteni.

Kolika je, po vasem misljenju, razlika izmedju Nikejskog i Tridentskog sabora?

- Redovi cine 1100 godina. Po nasoj hipotezi: ili u 10. veku je Nikejski sabor bio, ili se u dobroj meri poklapaju dogadjaji Nikejskog i Tridentskog sabora.

Ako Nikejski sabor datirate u 11. vek, znaci li to da je Nikejski sabor prakticno odrzan odmah posle Isusove smrti?

- Ne mogu vam na to odgovoriti, ali priblizno je to bio isti period.

Vi tvrdite da je Mojsije Isusov stric?

- Tako pise u Kuranu, to jest da je Marija sestra Aronova.

Da li to potvrdjuje vasa teorija?

- Apsolutno, da potvrdjuje prica iz Kurana.

DRAGAN JOVANOVIC
LjUBISA STAVRIC