JACI OD CIE
Kad smo mu rekli koliko ga volimo, ocinski je uzvratio: "Volim i ja vas".Od te ljubavi, kazu, boli glava.
Ubrzo po tom izlivu, policija nas je tukla na Brankovom mostu.
Izliv neznosti nije, dakle, bio iskren, kao sto ni njegova policija nije bila nezna.
Strastveni izliv neznosti pretvorio se u izliv besa, ali je nasa ljubav po potrebi slepa, sklona prastanju, i, poput svih velikih ljubavi, ima patolosku zestinu; sto nas jace bije, sve nam je lepse!
Vremenom smo se navikli na batine, cak smo ih i zavoleli...
S druge strane, da nije Njega, ne bi bilo ni nas. Radmila Milentijevic, pola Srpkinja, pola Amerikanka, po zanimanju srpska ministarka, upravo je objavila: Da nije bilo Slobodana Milosevica 1990. godine, kada je americka Centralna obavestajna sluzba, popularna CIA, odlucila da unisti Srbiju, Srbije ne bi bilo! Slobodan je pobedio CIU!
Sto rekao On sam, Srbije ce biti ili je nece biti!
Koleginica Milentijevic prisetila se te istorijske okonosti u pravom trenutku: bas kad je Milosevic namerio da sedne u Lilicevu fotelju i da, blagom sminkom Ustava, spasava Federaciju.
Kad je sacuvao Srbiju, sacuvace i Jugoslaviju!
Jos jednom je, ranije, Slobodan Milosevic cuvao Jugoslaviju, na Cetrnaestom kongresu Saveza komunista, ali mu se tada Jugoslavija raspala, zajedno sa Partijom. Medjutim, nesto je ipak ostalo i to nesto se dalje raspadati nece! Niti ce Jugoslavija klecati...
Idi Amin Dada u svoje vreme dodelio je sebi titulu Pobednika Nad Britanskom Imperijom, uz bracnu ponudu engleskoj kraljici. Mi, pak, po koleginici Milentijevic, imamo pobednika nad CIOM, sto je sigurno vece dostignuce.
To su cinjenice. Kad je vec tako, po sebi se razume da cemo prodati PTT mrezu, da bismo Ga izabrali za predsednika Jugoslavije. Sa znatno vecim ovlascenjima, da ne bi, kao Dobrica Cosic, krsio Ustav...
Svi vidjeni ljudi Njegove partije i sestrinskog JUL-a, kao i mnoge drzavne institucije, iskreno i javno su se odusevili ingenioznom idejom Milorada Vucelica da Slobodan Milosevic, po volji naroda i neposrednim glasanjem, postane predsednik Savezne Republike Jugoslavije. (Lilica, izgleda, narod nije hteo, pa zato i nije neposredno glasao). Ni cuveni kolumnista dr Zivorad Djordjevic, direktor crvene "Borbe", nije mogao da sacuva prisebnost kad je cuo za Vucelicevu inicijativu, nego se zagrcnuo: "Drzavnici najmocnijih zemalja sveta su procenili ko je stvarni promotor mira na ovim prostorima, ko ima razum i snagu, a ko je cas pacifista, cas ratni huskac, i za partnera su odabrali upravo Slobodana Milosevica da bi sa njim ravnopravno pregovarali i spasavali Evropu od sireg ratnog haosa".
Pisac, doduse, priznaje da u svemu ima i nesto mazohizma: moglo se ici na lagodno izglasavanje u Skupstini Jugoslavije, "bez ikakvog politickog rizika", ali opredeljenje za neposredno izjasnjavanje biraca za buduceg predsednika, "ma kako izgledalo mazohisticki, govori samo o snazi ideja i dela te licnosti na koju se odnosi ova inicijativa".
Odjeci i reagovanja u rezimskim glasilima, kao i masovne ankete na RTS, govore da narod sto posto, ponekad i vise, hoce Milosevica, da nijedan glas u narodu nije protiv, i da bi upravo narod trebalo neposredno da se izjasnjava, a kad se jednom izjasni, izjasnjavace se uvek. Nas narod voli da voli, i s ljubavlju pristaje na promenu Ustava. Sta ce, opet, biti ako narod jednoga dana bude hteo Slobodana Milosevica dozivotno, kao sto je hteo Josipa Broza? Pretpostavljam, bice kako narod hoce.
Secate se kako je bilo s Brozom? Predlozeno je da dozivotno ostane na funkciji, sto je glatko prihvaceno. Onda je neko primetio - komunisti su bili veliki lingvisti - da izraz "dozivotno" ima zlokobnu relativnost; "dozivotno" implicira da taj zivot ima i kraj, tj. da ce Broz jednoga dana umreti, a na to se nije smelo ni pomisliti. Kako, dakle, ostati besmrtan? Komunisti su se, sa izrazitim smislom za nijanse, dosetili optimisticke sintagme - bez ogranicenja mandata!
Ovu pricu pricam uzgred; slicnosti su slucajne, ako ih uopste ima...
Drzim, takodje, da imam pravo na demokratski iskorak. Evo ga. Leva koalicija, koju sacinjavaju predlagac inicijative, Milosevicev SPS, i prihvatac inicijative, JUL Mire Markovic, nesumnjivo je najnevaspitanija koalicija. Ne odgovara na pisma, cuti na faksove, u kabinete im se ne moze uci. Klinton odgovara svakome, Milosevic nikome, a ipak ocekuje da mu podrzim kandidaturu. Leva koalicija, elem, one iz stampe sto joj nisu po volji ne poziva cak ni na svoje pobednicke svecanosti. O kurtoaziji nema govora. Do izbora za njih ne postojimo. Ni snishodljive molbe, ni pisma sa pecatom, ni faksovi sluzbene ozbiljnosti ne mogu da pomognu. Levica, jednostavno, nece da razgovara.
Tako jos nisam sreo uzivo Goricu Gajevic, nisam imao cast ni sa Dusankom Djogo...
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.