JURIS NA DEDINJE
Posle osvajanja politicke vlasti uvek se tezi osvajanju i statusnih simbola koji predstavljaju tu vlast. U Beogradu su to pre svega kuce i placevi na Dedinju
Kada se svojevremeno Slobodan Milosevic uselio u vilu Gece Kona na Dedinju, prvi put u posleratnoj istoriji javnost se usudila da postavi pitanje prisvajanja elitnih ali tudjih porodicnih zdanja. Na tome se i zavrsilo,jer je novo rukovodstvo nastavilo da medjusobno deli vile na Dedinju bez ikakve zelje da sakrije identitet novih, valjda zasluznih, stanara. Problem naseljavanja "zabranjenog grada" nastupio je tek pre dve godine kada je doneta odluka da se obustavi svaka gradanja (u to se racunaju i prepravke) do donosenja novog urbanistickog plana.
Dogradnja Dedinja
O razlozima koji su izazvali ovu odluku gradski sekretar Sekretarijata za urbanizam Zoran Nikezic kaze: "Zabrana je uspostavljena da bi se u normalnim uslovima uradio regulacioni plan. On je sada pri kraju i ovih dana ce izaci njegov nacrt pred komisiju IO. Uobicajeno je da se takve zabrane uvode u slicnim situacijama da bi se sprecilo gradjenje do usvajanja plana kojim bi u potpunosti bio postovan princip gradjenja na Dedinju. Na mnogim objektima je obustavljena gradnja zato sto nije postojao pravni osnov za dobijanje dozvole, ali ako se pokaze da ti objekti nece narusavati postojecu celinu, verovatno ce dozvole biti dobijene i gradnja ce se nastaviti."
To "verovatno" koje Nikezic pominje, ali i faktor "vreme", dva su osnovna razloga zbog kojih je u ovom trenutku tesko ustanoviti ko su novi vlasnici vila na Dedinju. Jer, sve one, mada elitne, ipak svojom velicinom i komforom ne odgovaraju apetitima novih stanara koji su radi da pre useljenja izvrse prosirenja koja idu i do trista kvadratnih metara. Posto za tako nesto ne postoji mogucnost dobijanja dozvola, bar ne do usvajanja novog urbanistickog plana, pribegava se zastiti indentiteta novog vlasnika u toku procesa izgradnje ili prepravke neke vile.
"Dedinje trenutno naseljavaju ljudi koji su iz vladajuCe garniture, ali mi ne znamo ko su ti ljudi jer to prolazi samo kroz evidenciju Uprave prihoda, a ne i kroz opstinu Savski venac", kaze sekretar opstine Ivana Pejovic i dodaje: "Jedini nacin da saznamo ko su novi stanovnici Dedinja je da od MUP-a dobijemo promenu prebivalista za biracke spiskove i da na osnovu birackih spiskova ustanovimo ko su ti stanari.A koliko ce u tome biti azurni, ostaje nam da vidimo, jer do sada nije postojala nikakva saradnja.Zato, kada nam se javi problem bespravne gradnje, a on je jedan od akutnih problema na Dedinju, mi mozemo da saznamo samo ko je investitor te gradnje, a ne i ko je korisnik koji iza toga stoji. Vlasnika mozemo samo da naslucujemo."
Slucaj Hadzi Antic
Jedan od tih vlasnika "koji se samo naslucuju" je Hadzi Dragan Antic, koji sa svojom vilom u Bulevaru mira 20 predstavlja idealan primer trenutne situacije na Dedinju. Vila je bila vlasnistvo Saveznog SUP-a i imala je 620 kvadratnih metara, koje je g. AntiC odlucio da poveca na zavidnih 818 kvadratnih metara. Ako se prenebregne pitanje sta ce Hadzi Antic u objektu MUP-a i sa kojim pravom vrsi izmene na tom objektu (u resenju inspekcije SO Savski venac Hadzi Dragan Antic je prijavljen na toj adresi), ostaje samo problem bespravne gradnje.
Direktor "Politike" je, svojevremeno, ne trepnuvsi, platio cak 10 000 dinara na ime kazne zbog bespravne gradnje, da bi potom nastavio sa radovima na vili.Problem je nastupio onda kada je gradska inspekcija po nalogu Dragana Covica izdala nalog da se dogradjeni deo srusi zbog neposedovanja odgovarajucih gradjevinskih dozvola. Tada se, prema recima g. Covica, Hadzi Dragan Antic gubi iz price a celokupnu odovornost na sebe preuzima investitor koji najednom postaje Komercijalna banka (Prema predugovoru zavedenom u "Gemaksu" pod br. 702-96 dana 14. 10. 1996, narucilac, odnosno investitor radova je Hadzi Dragan Antic.) Novoimenovani investitor, medjutim, tvrdi da za dogradnju poseduje odgovarajuce dozvole, ali i koristi svoj rok od 60 dana da ih dostavi.A kao vlasnik vile se pojavljuje vlada SRJ.
Za to vreme opstinski organ Savskog venca donosi resenje o obustavi radova na kuci Hadzi Dragana Antica, ali ta odluka ostaje cisto formalna s obzirom na to da MUP Savski venac odbija da im pruzi asistenciju prilikom izvrsenja ovoga naloga. "Kuca Hadzi Antica je samo jedna u dugom nizu, a mi smo mnoga slicna resenja doneli sa kojima ne mozemo da postignemo nista jer nemamo asistenciju MUP-a Savski venac. Kada se usvoji urbanisticki plan, bice nam mnogo lakse da oznacimo bespravnu gradnju i da se odupremo toj pojavi koja je na Dedinju veoma cesta jer to nisu male kuce, a time je problem bespravne gradnje veci", kaze Ivana Pejovic. On takodje napominje da opstina ne moze da resi problem kanalizacije i vodovoda na Dedinju, kao ni naseljavanje neelitnog i nehigijenskog dela, ali da ono Dedinje "za koje svi znamo" moze sve, pa cak i to da aktivira izvesna drustva i svoje stanovnike u akciji onemogucavanja da se ti problemi rese.
Dakle, dogradnja Dedinja traje bez obzira sto to urbanisticki plan ne dozvoljava jer ni opstinske kao ni gradske vlasti nisu u mogucnosti da stanu na put tome. Ono sto se kao logicno resenje namece, jeste da novi stanari nisu spremni da cekaju na "ulepsavanje" svojih vila do donosenja pravnog osnova za to, ili,pak, do novih izbora posle kojih situacija mozda nece biti toliko povoljna.
Medjutim, pitanje je da li republicki organi koji zmure pred ovom pojavom (uostalom, oni i odobravaju kupovinu vila i zemljista) ne cine to svesno da bi stanare svojih elitnih zdanja imali "u saci" onda kada se ukaze potreba. Ako je tacna prica koju su neki mediji lansirali da je Bogoljub Karic licno ucenjen od Slobodana Milosevica da dozvola za njegovu kucu na Dedinju moze biti podlozna i pravnoj diskusiji, onda je mnogo jasnije zbog cega se Dedinje tako ubrzano naseljava i tako ubrzano prepravlja u trenutku kada to zakon ne odobrava.Ako prevedemo na obican govor, zakljucak glasi: nekom kuca, a nekom lojalnost, jer ce u protivnom nadleznoj inspekciji mozda biti dozvoljeno da radi svoj posao.
BRDO ZIVOTA
Na Topciderskom brdu gotovo da nije bilo jevrejske kuce. Mahom su tu ziveli trgovci. Ispod Slobodana Milosevica ziveli su zeleznicari i taj deo je i dan-danas nehigijensko naselje. To je nekada bila periferija, a beogradska elita zivela je dvadesetih godina u Krunskoj ulici (Proleterskih brigada). Od ministara gore nije ziveo skoro niko, a ako je i ziveo, kucu je sam izgradio. Na primer: kucu u Tolstojevoj 5, gde se sada nalazi Soros, sagradio je dr Milutin Jovanovic, poslanik Kraljevine SHS i Kraljevine Jugoslavije na strani. Druga kuca ministarska bila je u Tolstojevoj (nekadasnjoj 9, sada 11) gde je ziveo ministar saobracaja Kraljevine Jugoslavije Avramovic.
U Tolstojevoj, prvu kucu 1918 izgradio je Milorad Mitrovic, pesnik. Sledecu je napravio inz. Marjan Vujovic, direktor tehnicke direkcije grada Beograda, koji je asfaltirao celu ulicu. Tolstojeva 2 nije postojala, a danasnji Klub funkcionera SRJ (u Tolstojevoj 2) izgradio je Aleksandar Rankovic 1964, na imanju Karadjordjevica. Tolstojeva 33 bila je kuca spanskog borca Retoromana (jednostranom izjavom volje postao Svajcarac) Alesa Beblera.
Vilu "Nadezda" prekoputa Slobodana Milosevica hteo je da kupi Saban Saulic. Jednu od prvih kuca u Topcideru imao je Hadzi Lazar Jovanovic u kojoj je zivela jedno vreme ('94) pevacica Lepa Lukic. Navodno, tu je nekada na ruckove dolazio Garasanin. Letnjikovce su imali Bajlonijevi, Policevici, Jankovici, Starcevici. U sadasnjoj ulici Vase Pelagica bio je dvor Petra Prvog Karadjordjevica.Nusic je imao kucu na Dedinju u Maglajskoj ulici.
U Tolstojevoj ulici na parnoj strani sagradjena je stambena zgrada 200 metara nize od S. Milosevica, za nomenklaturu. Tiolstojevu su tu gde je Milosevic, radili sedamdesete godine. Naseljuju je najvisi drzavno-partijski i vojni rukovodioci: Krsto Popivoda, Rodoljub Colakovic, Pavle Jaksic, Aleksandar Velickov, Marin Cetinic...
Ilinciceve kuce zidane su za Cucu Sokic, a druga za njenu sestru. Tata im je napravio kuce bliznakinje. U jednu se posle rata uselio Todor Vujasinovic, ministar u prvoj vladi DFJ, a u drugu Bugarin Karaivanov, koji je '48 bio protiv Informbiroa. U Uzickoj je bila kuca Nikole Uzunovica, predsedniku vlade Jugoslavije, koja je sada rezidencija americkog ambasadora. Lazar Pacu, Pasicev ministar finansija, koji ni kralju nije hteo da da pare, imao je letnjikovac. U Tolstojevoj ulici Radomir Pasic, sin Nikolin, kratko je ziveo i sve ostavio zeni - najlepsa kuca (1919 1923). Posle se doseljavaju trgovci i zeleznicari.
Uzicka ulica zvala se pre Rumunska. Peko Dapcevic je ziveo u broju 12, a rezidencija predsednika republike bila je u 16 (ne znam koliko se ovom podatku moze verovati).
Kucu u Uzickoj 5, jedna od najvecih vila (vise od 500 kvadratnih metara) zaposeo je Svetozar Vukmanovic Tempo, posle rezidencija BIH, sada vila RS. Vila u Uzickoj 7a (CIP) bila je nekada slovenacka rezidencija. Rezidencija Kosova bila u broju 12, Makedonije u 23 i Hrvatske u 40.
Na Topciderskoj zvezdi bila je nekada nemacka odbrana, tridesetih je tu sagradjena kuca za Edvarda Kardelja, tj. napravljena je Uzicka 1, koja je kostala kao 200 radnickih stanova. Imala je mozaik i fontanicu. Posle su tu ziveli Josip Vrhovec i Fadilj Hodza. Kasnije je to postala rezidencija Crne Gore, koja je preseljena iz broja 20 gde je nekada ziveo kraljevski namesnik Stankovic. Dvadesetih godina tu je ziveo Avdo Humo (a posle Brionskog plenuma preselio se u Tolstojevu 4), a sada je u toj kuci MUP Srbije. Da bi Momir i Milo usli, pre raspada SFRJ, Uzicka 1 data je Severnoj Koreji za ambasadu - vrlo brzo su Korejci bili iseljeni.
Uzicka 21 sagradjena je specijalno za Jovanku Broz ali ona nikada nije zivela u toj kuci (kao sto je retko vidjaju i u Bulevaru mira 75). Zivela je u rezidenciji SIP-a gde je nekada boravio Kiro Gligorov. Jedno vreme bila je u zakupu Delegacije komisije Evropske zajednice (ambasador Mark Jansen - do avgusta '93. sigurno), Pavle Pekic, general Udbe, ziveo je u 40 a posle je to bila hrvatska rezidencija - poslednji gost pre rata Stipe Mesic, a posle rezidencija predsednika vlade Srbije Radomana Bozovica. Takozvana Beogradska vila u 38 je vlasnistvo grada, u 23-25 ziveo je Rankovic, a sada je tu Milutin Brkovic, CIP. Uzicka 27 i 35 Karici. Uzicka 39 Crveni krst Jugoslavije. Dafina Milanovic u Radanskoj ulici, Hadzi Dragan Antic u Bulevaru mira 20. Kucu je sagradila na pocetku ovog veka porodica Dimitrijevic prodavsi je '38. drzavi - korisnik je donedavno bilo Savezno ministarstvo unutrasnjih poslova. Izvodjac gradjevinskih radova "Gemaks inzenjering", avans 645 000 dinara, kredit od 300 000 dala Komercijalna banka.
Na kraju Uzicke ziveo je Dimitrije Disa Stefanovic, finansijski direktor "Politike".
Sandra Petrusic
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.