Junaci naseg doba

KO ZNA - ZNA

Sta drzava duguje direktoru Tanjuga Zoranu Jevdjevicu
To je covek o kome nista ne znam. On to, verovatno, i zasluzuje. Pre svega, ime... Da li je on Jevdjovic ili Jevdjevic? Problem nikad nije razjasnjen. Licno sam za Jevdjevica; osecaj za jezik...

Jevdjevic, dakle, ili Jevdjovic, tekovina je Dejtona. Sepurio se tamo, u vojnoj bazi, uz Slobu i Momira. Izvestavao. Za pozitivno izvestavanje nagradjen je mestom direktora Telegrafske agencije Nova Jugoslavija, skraceno Tanjug, ali zbog njega novinari Tanjuga nerado govore gde rade. I trude se da pricute ko im je sef.

Sef, medjutim, k'o sef. Istice uspehe. Hvali se, pa kaze: "To ime je jedna dobra oznaka kvaliteta i znacaja, kao ime nekog dobrog vina ili neke dobre trdicionalne marke automobila".

Tanjug!

Automobilski gledano, Tanjug je u medjuvremenu postao "trabant". Stuca iz dvotaktnog motora.

Zoran Jevdjevic (39) otvoreno kaze: "Mislim da svi oni koji se razumeju u ovaj zanat mogu lako da ustanove da nove agencije nisu nista sto je relevantno i uporedivo sa Tanjugovom kucom."

Ali nece biti! Pretpostavimo da se ne razumem u ovaj zanat, zato pribegavam matematici. Licno sam analizirao dnevnu stampu, dana 17. juna, i ustanovio sledece: dana 17. juna "Politika" je objavila 21 Tanjugov izvestaj i deset izvestaja agencije Beta, Blic osam Betinih i dva Tanjugova, dok je kod Dnevnog telegrafa skor 12:3 za Betu, a kod Nase Borbe 12:0! Sve u svemu, 42:26, pobeda Bete!

Ali zato generalni Tanjuga Zoran Jevdjevic (Jevdjovic) kaze da "sa stanovista perspektive, Tanjug je najveca i najznacajnija agencija u ovom delu evropskog prostora".

Ovaj deo evropskog prostora trpi sve. To se, u savremenom recniku, zove multikulturalnost. Tamo gde je Tanjug neprikosnoven ("Politika", crvena "Borba"), citamo sledece naslove: "Putem demokratskog razvoja", "Djukanovic i Marovic primili Majlsa", "Zivojin Jovanovic primio Janceva", "Pocelo savetovanje o primeni propisa u gradnji objekata", "Nevreme u Sokobanji", "Reformama vlada Srbije osigurala kursnu i cenovnu stabilnost", "Udruzena levica sa realnim programom za izbore"! Sve same senzacije! Sto rekao Jevdjevic: "Ja sam tako shvatio svoj zadatak". Zato je, veli, "najmanje izlozen kritikama i partijske i politicke javnosti".

Najmanje izlozen - to je ta dobit! A jednom je domoljubno uskliknuo: "Ako sam ja prosrpski orijentisan, ako radim u korist svoje drzave, za mene je to sasvim normalno, ja to priznajem; pa, evo, radite mi sta hocete".

Nisu mu radili sta su hteli; on i dalje radi sta hoce. Dalo mu se, iskrenom patrioti.

Zatim kaze: "Ja sam, priznajem, zavisan od sopstvene drzave, a oni koji primaju pare od nekih drugih institucija ili drzava, verovatno su zavisni od drugih drzava". I umesto da tu stane, i poentira u drzavnom i partijskom interesu, Zoran Jevdjevic nespretno srlja: "Ja zaista delim sudbinu, i finansijsku i materijalnu, moje sadasnje kuce, kao i prethodne gde sam bio, ali i materijalnu i finansijsku sudbinu ove drzave".

Medjutim, ne bas. Ne deli! Vozi ga sofer, i on je, u "mercedesu", zadovoljan sobom bez ikakvog razloga. Jedini razlog moglo bi biti prijateljstvo sa Slobom i Mirom, Milosevic-Markovic. Prijateljstvo je zanat najstariji, ali je tajna kako je postao prijatelj; mnogi bi to hteli, no u tajnu nikako da proniknu.

Moji izvori tvrde da je tako, pomocu prijateljstva, Zoran Jevdjevic i postao to sto jeste; pre toga je jurisao za srpsku stvar, a zatim se smirio kad su mu rekli da treba. Sada kod Milosevica ulazi u dvor takoreci bez kucanja, dok ostali zurnalisti drezde u parku. Manjka im talenat kojim su Bog i Milosevic obdarili Jevdjevica - zato cekaju.

Njegovo geslo je: ko zna - zna.

On zna. Tanjug je jednom javio - nije imao preca posla - kako NIN pokusava da "objedini" opoziciju. (Znaci navoda bili su, valjda, ironicni). Kamo srece, NIN-u bi, kao i Srbiji, to "objedinjavanje" cinilo cast!

Nema sumnje da Zoran Jevdjevic zna kako se rade radnje. Ne bi, inace, uzalud uskliknuo: "Ekonomsko ulaganje - da, ali onda, gospodo, ulazite pare, nemojte insistirati na besmislenoj privatizaciji!"

U istom svecanom tonu Zoran Jevdjevic je svoje novinarstvo uskladio sa zakonom. Kaze, u duhu Radmile Milentijevic: "Ni profesionalizam ne znaci nekakvu suplju floskulu u kojoj je profesionalno samo ono kako to zamisljaju neke nase kolege iz nezavisnih medija ili kako se to u politickim govorima i nastupima ostrascenih delova nase politicke scene govori".

Moze se, dakle, biti malo trudan! Malo profesionalac, malo ne. Profesionalizam s merom, sa zadrskom, sa ljudskim likom!?

Jevdjeviceva situacija je stabilna. Nema boljih, ima gorih. Do sledeceg vucenja. Ako je covek rekao da zavisi od sopstvene drzave, i prima njene pare, a ne prima pare od neke druge drzave - ko bi takvom coveku smeo bilo sta da kaze. On, za direktorsku platu, voli svoju zemlju, njene ljude, kao i prirodne resurse.

Zvuci poznato.

JUL napred, ostali stoj!