Politicari na terenu

UBIJANJE SPORTA

Covicevo smenjivanje je prirodan i logican potez vlasti koja ne sme da prepusti kontrolu nad najtrofejnijim sportom ljudima od nepoverenja

Jaz u crnogorskom rukovodstvu stvorio se onog trenutka kada je sa redovne partije basketa izostao jedan od dvojice crnogorskih lidera. Kraj nekog uticajnog funkcionera se sa sigurnoscu moze najaviti onog casa kada se u nekoj sportskoj rubrici blago kritikuje klub ili sportski savez, u kome taj funkcioner iz ljubavi prema sportu i igri stoluje. Dirljivu vezanost sporta i politike mozda najbolje odslikava anketa NIN-a sprovedena u turobnom periodu obelezenom pustim prodavnicama, sedim i tuznim licima koja se saginju nad kontejnerima i redovima prodavaca flasiranog benzina. Na pitanje sta vam najvise nedostaje zbog nepravednih sankcija ubedljivo najvise ispitanika odgovorilo je - medjunarodna sportska takmicenja.

Domaci sociolozi su vec tada poceli da sumnjaju da izmedju sporta i politike postoji neka tajna veza. Storija o nesrecnoj povezanosti sportista, cije slike prosecan Jugosloven drzi u blizini svetog Nikole, i politicara prema kojima se gaji autenticni prezir, obnovljena je pred Evropsko prvenstvo u kosarci. "Opet cemo ih razbiti" - komentarise nekoliko miliona eksperata za kosarku i ostale okretne igre. Nema Divca i Paspalja, ali su Spanci, Italijani, Hrvati, Grci i ostali i dalje nejaki za ozbiljnije duele sa nasima. Monotoniju losih vesti, banalnih svadja opozicionih lidera ponovo ce prekinuti plava posada iz broda "Enterprajz", pruzajuci priliku svim smrtnicima da uzmu dvonedeljni tajm-aut i spreme nov velicanstven docek. "Niko od nas ne moze da zaboravi slavlje koje nam je priredjeno u Beogradu. Svake godine nase obaveze u klubovima su sve vece, pripreme su nam sve napornije, ali nalazimo motiva da dodjemo i odigramo najbolje sto mozemo", kaze za NIN kapiten jugoslovenske kosarkaske reprezentacije Aleksandar djordjevic.

Politicki udari

Senku na euforicnu sliku baca samo cinjenica da je i kosarka - "poslednje utociste sportskog idealizma", poput vaterpola, rukometa, tenisa, dozivela blag politicki udar. Iako ce vest o odlasku predsednika Kosarkaskog saveza Jugoslavije Nebojse Covica sportski radnici lakonski objasniti recima "kako je dosao, tako je i otisao", sama zestina kampanje protiv neposlusnog gradonacelnika Beograda postavila je pitanje da li ce i kosarka doziveti sudbinu rukometa ili vaterpola, sportova koji su, nakon zestokog politickog uticaja, poceli da deluju kao odbori neke politicke stranke iz Babusnice ili Zubinog Potoka. Dakle, lose, neefikasno i gubitnicki. To, naravno, ne znaci da se sport instrumentalizuje samo ovde i u ovom vremenu, niti da to cini samo vlast.

Nasuprot apologetskom poimanju sporta samih sportskih izaslanika, kao himne zdravog zivota i igre bez ikakvih spoljnih ciljeva, nalaze se malobrojni pregledi razvoja sportskih nadmetanja od Mesopotamije (pre 4 500 do 5 000 godina) i starog Rima kada su najvece pobune kretale sa arena i hipodroma (najcesce nakon poraza izabranika velikih despota imperatora) do Olimpijskih igara u Moskvi i Los Andjelesu kada se iznad simpaticnih Kubertenovih parola vodila hladna borba Rusa i Amerikanaca. Novi ciklus politicke upotrebe sporta poceo je na poslednjoj Olimpijadi u Atlanti, koja je za strane posmatrace u SAD, delovala kao multimedijalna glorifikacija novih svetskih odnosa. Najbolji sportisti iz ostatka sveta dobijali su paznju domacih medija samo u slucaju da se u pozadini njihovih nastupa nalazila zanimljiva i potresna politicka prica. Tako je televizijska mreza En-Bi-Si slikala kineske gimnasticare koji pricaju o Dengu, rumunske sportiste koji su optereceni teskim traumama iz perioda Nikolaja Causeskua, ali i hrvatske vaterpoliste koji su pobedom nad SR Jugoslavijom ostvarili "historijsku zadacu". "Ovaj mec bio je najvazniji u mojoj karijeri. Dok smo bili u vodi, sve vrijeme smo razmisljali da postoji jedan grad koji se zove Vukovar, u kome je stradao neduzan hrvatski narod", izjavio je najbolji hrvatski vaterpolista Dubravko Simenc posle pobede nad izabranicima Zeljka Simica.

Nas slucaj

Prica o perverznoj ljubavi izmedju sporta i politike dobija nove dimenzije u zemlji Srbiji, u kojoj se politicki uspeh najpreciznije meri sedistem u svecanoj lozi velikih fudbalskih klubova ili funkcijom u sportskim savezima. U toj vrsti metasportskog nadmetanja ogromnu prednost imaju funkcioneri vladajuce trojne koalicije (vidi antrfile), ali ne treba precutati da su i lideri koalicije Zajedno, Vuk Draskovic, Zoran djindjic i Vesna Pesic kampanju za savezne izbore zavrsili na Marakani, gledajuci mec izmedju "Crvene zvezde" i "Barselone". Zvezda je tog dana prosla kao i demokratska opozicija. Lose.

Mozda se najbolja potvrda novog socioloskog pravila, prema kome se politicari najvise zanimaju za slojeve drustva koje politika ne zanima, moze pronaci u sportu. Nas politika ne zanima, izjavljuju sinhronizovano juniori, kadeti, omladinci, veterani, muskarci i zene, dok ih sa balkona blagonaklono podrzavaju poluanonimni ili nesto poznatiji levicari.

Politika nije previse zanimala ni vodece strucnjake u vaterpolu, dok se prosle godine u kancelariju predsednika Vaterpolo saveza Jugoslavije nije uselio Zeljko Simic, politicka zvezda padalica koju je neizmerno privlacila voda i njeni metafizicki aspekti. O politici nije pricano ni kada su reprezentaciju napustili tvorci svih nasih uspeha Nikola Stamenic i Vlaho Orlic. Posle neuspeha na Olimpijadi, domaci mediji poceli su da sumnjaju u Simiceve sposobnosti. "Na celo je dosao covek koji nista prethodno ne priznaje i donosi svoja originalna resenja, dovoljno originalna da ne mogu da donesu dobar rezultat", izjavio je Stamenic posle neuspeha jugoslovenskih vaterpolista u Atlanti. Iako se Stamenic kasnije vratio vaterpolu, a Simic politici, taj sport se jos uvek nije vratio na stare pozicije.

Sledeci novostvoreno pravilo da pred svako veliko takmicenje treba promesati karte, jugoslovenski rukometasi odlucili su da smene trenera Zorana Zivkovica. Grupa uticajnih politicara, medju kojima se, kako tvrde sami sportisti, isticao otac reprezentativca Igora Butulije i predsednik Saveznog ustavnog suda Ratko Butulija, pokazali su razumevanja za nase najvece bogatstvo. Posle zapanjujuceg poraza od Korejanaca u cetvrtfinalu Svetskog prvenstva, Rukometni savez se prisetio da Zivkovic i nije bio tako los trener.

"Mene je to posebno zabolelo jer sam se vratio u Jugoslaviju iz najcistijih mogucih pobuda, otkazao sam vec potpisani ugovor sa Kuvajtom kako bih pomogao nasoj reprezentaciji da se iz izolacije vrati medju vodece rukometne zemlje. Nakon uspesnog nastupa na Evropskom prvenstvu u Spaniji, krenula je neverovatna kampanja smenjivanja koju su vodili ljudi koji se nikada nisu bavili rukometom. Ni danas ne mogu da razumem sta se to dogodilo, jer smatram da mogu da odgovaram samo za sportske elemente. Dugo se bavim ovim poslom, ali mislim da nikada nije bilo toliko politickog pritiska i spoljnih uticaja na sportiste kao danas. U velikoj Jugoslaviji takva samovolja nije bila moguca, jer je bilo vise saveza, koji su onda trazili neko resenje prihvatljivo resenje za sve", kaze za NIN trener jugoslovenske rukometne reprezentacije Zoran Tuta Zivkovic.

Treci nastavak tugaljive serije odigrao se u Teniskom savezu Jugoslavije, gde je nekada svemocni republicki premijer a sada veliki ljubitelj tenisa Radoman Bozovic dosao u konflikt sa Radmilom Armenulicem. Otisao je ovaj drugi.

Posmatrajuci siromasne rezultate domacih tenisera, Armenulic ipak istice da se teniski slucaj ne moze porediti sa primerima iz vaterpola, rukometa i kosarke. "Zeljko Simic ili Nebojsa Covic su ipak imali veze sa sportom, sto se ne moze reci za Bozovica. Cak ne mogu da tvrdim da je rec o politickom uticaju, jer je njegova karijera na zalasku. Rekao bih da je rec o grupi nekakvih biznismena, koji su uvideli da sa Bozovicem na celu mogu da profitiraju. Nisu mi poznate njihove veze sa tenisom; mozda su u osnovnoj skoli preskakali konopac", kaze Armenulic.

Od svih sagovornika NIN-a, bivsi trener teniske reprezentacije jedini postavlja pricu o fenomenu nacionalnih reprezentacija, koje se sve vise finansiraju na "zapadni nacin", ali ih drzava koristi kao u nekom davno prohujalom periodu. "Politika i sport moraju da budu povezani, drzave moraju da stoje iza svojih reprezentacija, ali to ne znaci da politicari mogu da se mesaju u rad trenera ili izbor igraca. Do pre neku godinu, u svetskom sportu je postojala jasna podela izmedju Zapada gde su sportske reprezentacije finansirali sponzori, jake kompanije koje su na taj nacin sticale dobar imidz i Istok, gde je iza reprezentacija stajala drzava. Sada smo negde ne brisanom prostoru i imamo paradoksalnu situaciju da reprezentacije pocinju da finansiraju sponzori, ali se drzava i dalje ponasa kao da se nista nije promenilo", kaze za NIN bivsi prvi covek jugoslovenskog tenisa.

Slucaj Covic

Poznavaoci jugoslovenskog sporta tvrde da se na osnovu akcije smenjivanja predsednika Kosarkaskog saveza Jugoslavije moze napisati najpreciznija studija o politickoj upotrebi sporta. Razocaran sirovim metodama u obracunu s njim, bivsi gradonacelnik Beograda rezignirano je odbio da prica o smenjivanju, ali je NIN dobio pouzdane informacije iz vrha KSJ o citavom slucaju. Na celo najuglednije sportske organizacije u zemlji dosao je na poziv istih ljudi koji su proteklih meseci obavili posao glavnih egzekutora. Njegova smena narucena je iz Tolstojeve 33, ali nije poznato da li je odluka o smenjivanju doneta nakon njegovog odstranjivanja iz vladajuce partije ili odbijanja da se, poput Milorada Vucelica i Zeljka Simica, u vrh te partije i vrati.

Pre dva meseca, predsednika KSJ posetili su clanovi predsednistva Dragoslav Raznatovic i Zoran Radovic i prijateljski ga savetovali da se ne bavi prljavom politikom, izbornom kradjom i ostalim nestaslucima socijalista. Covic nije pokazao previse razumevanja za prijateljske savete, a opasnost da jedan politicki neprijatelj podeli deo moguceg uspeha u Barseloni naterala je, prema izvorima NIN-a, predsednika Srbije da naredi operaciju odstranjivanja antitela iz najzdravijeg organizma u zemlji. Hirurg je bio ugledni direktor CIP-a (Brze pruge Srbije) i najveci sponzor izbornih kampanja SPS-a, Milutin Mrkonjic. Ne caseci ni casa, virtuoz mutnih dvorskih igara organizovao je nekoliko radnih ruckova u vili CIP-a na Dedinju (bivsa slovenacka vila) i predstava je mogla da pocne. Uloge su podeljene.

Glavnu ulogu je odigrao direktor Hemofarma Misa Babic, koji sticajem cudnih okolnosti ima znatna potrazivanja od savezne vlade. Slucaj komedijant se pobrinuo da predsednik Kosarkaskog saveza Crne Gore Zeljko Cerovic ima funkciju direktora Hemomonda (filijale Hemofarma), da je clan Predsednistva KSJ Dragisa Vucinic direktor sektora za investicije Hemofarma, zena drugog clana istog Predsednistva Veska Barovica radi u istoj firmi, dok je sin Igora Popovica, jos jednog clana, stipendista Hemofarma. Akciji su se spontano pridruzili ljudi kojima je Covic na pocetku mandata oduzeo zlatne kartice, onemogucio efikasnu saradnju sa sudijama ili pak oni koji ocekuju zanimljivu politicku funkciju. Iz istih izvora se moze saznati da bivsi kosarkas "Zvezde" Zoran Radovic ocekuje mesto pomocnika saveznog ministra za sport.

U vracanju kosarke kosarkasima ucestvovali su i predsednik KK "Crvena zvezda" i sef republicke finansijske policije Voja Stojanovic (nasledio potpredsednika SPS Duska Matkovica) i predsednik "Partizana" savezni ministar za spoljnu trgovinu Borisa Vukovic. Podrsku kosarci dali su i mnogi biznismeni koji neizmerno vole reprezentaciju ali ne i finansijsku policiju i carinu. Smenjivanju Covica usprotivili su se samo dvojica kosarkasa koji nece igrati na Evropskom prvenstvu u Spaniji - Vlade Divac i Zarko Paspalj. U javnom pismu, bivsi kapiten reprezentacije Zarko Paspalj, cije se odsustvo iz reprezentacije povezuje sa incidentom pred finalnu utakmicu sa Amerikancima, ocenjuje da funkcioneri KSJ "privatizuju nas najtrofejniji sport - kosarku i unistavaju sve moralne kategorije". "Nadam se da ce mnogobrojni ljubitelji kosarke, a i svi ucesnici tog sporta dici glas i spreciti ovakvo siledzijsko ponasanje u sportu", kaze se u Paspaljevom pismu.

Igraci koji putuju za Barselonu odlucili su da se bave onim sto najbolje znaju. Kapiten sadasnjeg tima Aleksandar djordjevic nije zeleo da odgovara na politicka pitanja. "Ne bih o tome. Mi ne dolazimo na ove pripreme da razmisljamo o tim politickim pricama, vec da igramo kosarku najbolje sto umemo i pruzimo zadovoljstvo nasim ljudima", kaze djordjevic.

Covicevo smenjivanje deluje kao prirodan i sasvim logican potez vlasti, koja ne sme da prepusti kontrolu nad najtrofejnijom kolektivnom igrom ljudima od nepoverenja i istovremeno ima grcevitu potrebu da zahvati deo tudjeg uspeha i tako prekine nepregledni niz vaskolikih promasaja. Covic je upravo jedan od tih promasaja. Jedan bivsi reprezentativac izjavio je nedavno da je Covicev izbor mozda bio promasaj, ali je nacin na koji je smenjen sigurno katastrofa.

Ljudi koji redovno prate sportske dogadjaje obicno kazu da sport sluzi kao najava onog sto ce nam se uskoro dogadjati. I, kao sto su netrpeljivost i zestoki sukobi izmedju "delija" i "bed blu bojsa" mogli da najave gradjanski rat izmedju Srba i Hrvata, tako i danasnja neogranicena rasprodaja fudbalera moze da nasluti model drustva i ekonomije u kome cemo ziveti. Prodaja nacionalne telekomunikacije vec je obavljena, a najavljuju se slicni poduhvati u oblasti elektroprivrede i saobracaja. Zestoki politicki naleti na poslednja neupraznjena mesta u sportskim organizacijama kao da najavljuju period u kome ce se kolicina politickog uticaja, izgubljenog u opstinama i gradovima diljem Srbije, preseliti u sport, kulturu, zdravstvo i ostale celije drustvenog zivota.

Svi nasi lideri

Predsednik Auto-moto saveza Jugoslavije - savezni ministar odbrane Pavle Bulatovic (umesto crnogorskog premijera Mila djukanovica)

Predsednik Skupstine Rukometnog saveza Jugoslavije - potpredsednik Skupstine Srbije i visoki funkcioner Nove demokratije Vojislav Andric

Predsednik Teniskog saveza Jugoslavije - bivsi republicki premijer i predsednik Veca gradjana Savezne skupstine Radoman Bozovic

Predsednik Atletskog saveza Jugoslavije - bivsi potpredsednik republicke vlade Svetozar Krstic

Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije i Jugoslovenskog sportskog drustva "Partizan" - potpredsednik savezne vlade Danko Djunic

Predsednik Karate saveza Jugoslavije - visoki funkcioner JUL-a Marko Nicovic

Predsednik Dzudo saveza - general-major MUP-a Srbije Stanisa Trujic (umesto pokojnog sefa srpske policije Radovana Stojicica Badze

Predsednik komisije Fudbalskog saveza Jugoslavije za zenski fudbal - savezni ministar bez portfelja Margit Savovic

Biciklisticki savez Jugoslavije - funkcije imaju bivsi i sadasnji ministri Vuk Ognjenovic, Zoran Bingulac, Tomica Raicevic i Margit Savovic

P.S

Predsednik Fudbalskog kluba "Palilulac" - portparol Socijalisticke partije Srbije Ivica Dacic

Batic Bacevic