PAOR U PARLAMENTU
- Tesko je biti i jedno i drugo. Ali dobro je biti paor zato sto ti omogucava da u politici budes samostalan i da ne moze niko da te ucenjuje, odnosno sta uradis, kako uradis, to ti je. Kako uradis, toliko imas, a u politici onda mozes svakom da kazes svoje misljenje jer ne zavisis od drzavnih jasala.
Hocete da kazete da je seljacima dobro?
- Ne. Ja nisam rekao da je dobro, ali sam rekao da su samostalni, u dobroj meri da donose samostalne odluke. Ako proizvode dobro i kvalitetno, onda nemaju bojazni da nece naplatiti. Ima teskoca, ali predstoji ti mala aktivnost da budes domisljat. I sve to stimulise nas narod da vraca svoje pare, da trguje, da nosi na pijacu, tako da mislim da je to kao zanimanje dosta slobodno i dosta privlacno.
Vasi egzistencijalni poslovi ne ometaju vas u vrsenju vasih politickih obaveza.
- Znate kako, oni se malo preplicu, ali ja se trudim da to nekako grupisem tako da obavim i jedno i drugo. Trudim se. Vrlo komplikovano, moram priznati, da usaglasim poslove u familiji, posto ne mogu sve sam da radim. Tu su i politicke obaveze, ali eto, trudim se.
Idete redovno na sve sednice?
- Ja mislim da nisam falio ni sa jedne sednice. Mislim da treba dolaziti na sednice, ucestvovati u radu Skupstine. Zato si izabran od strane gradjana, zato si dobio mandat. A rad parlamenta je "boks mec", dok sudija ne odsvira kraj ili dok neko ne ubaci peskir u ring, kao sto je bilo slucajeva.
Sad je aktuelan Predlog zakona o lokalnoj samoupravi. Vi ste bili dosta angazovani kad je u pitanju taj zakon, bar kroz odbor.
- Ne kroz odbor nego u razgovorima sa vladom. I moram da vam kazem da je citav niz komplikacija izazvan zbog tog zakona. Mi smo 22. maja imali jednu sednicu kod gospodina Marjanovica i ja sam tamo, naravno, rekao nekoliko osnovnih stvari. Prvo, da je zakon sa tadasnjim predlogom clana 104 je neprihvatljiv za vojvodjanske Madjare - da se formiraju dvodomne skupstine tamo gde su vojvodjanski Madjari u manjini, odnosno u vecini, da ne mozemo prihvatiti citav niz drugih nepreciznosti, ali ova je najvaznija. I naravno, dogovor sa tog sastanka bio je da ce se predlog za formiranje dvodomnih skupstina preformulisati i da se nece primenjivati takozvani etnicki nego teritorijalni princip. Znaci, nece biti dvodomne skupstine tamo gde su manjine u vecini, nego samo na teritoriji Kosova, i to u opstinama gde su Albanci u vecini ali i u opstinama gde su Srbi u vecini. Prema tome, cisto jedan teritorijalni princip, jer misli vlada - Kosovo je nesto sasvim drugo.
Da li je javnost sa time upoznata?
- Naravno, o tome su izvestile televizija i stampa. Bilo je prisutno oko sto novinara i 20-30 televizijskih ekipa. Ja sam u prisustvu gospodina Vucelica i gospodina Ratka Markovica rekao jasno i glasno do kakvog smo dogovora dosli. Najinteresantnije u celoj situaciji je da vojvodjanska madjarska sredstva javnog informisanja, a to znaci "Madjar so", madjarska redakcija radija i televizije, nisu bili pisutni i nisu ni tada a ni kasnije, ni prema "Beti" ni prema Tanjugu ni prema bilo kome izvestili o rezultatima tog sastanka.
Zasto je onda reagovao spoljnopoliticki odbor madjarskog parlamenta?
- Spoljnopoliticki odbor madjarskog parlamenta reagovao je 11. juna osudjujuci dvodomne skupstine za vojvodjanske Madjare i etnicki princip majorizacije. To znaci jedno dvadeset dana otkako je cela stvar mrtva i nije bila aktuelna. I sad, naravno, postavlja se pitanje kome je bilo u interesu da spoljnopoliticki odbor reaguje tako kako je reagovao na ono sto vec dvadeset dana ne postoji i da pomalo ispadne smesan u ocima javnosti Srbije i, naravno politicara i vlasti jer ce oni glatko odgovoriti: pa sta se bunite, ta stvar vise nije aktuelna.
Zasto mislite da je trebalo izuzeti madjarsku manjinu u Vojvodini i manjinu u Sandzaku u odnosu na Albance?
- Mislim da je trebalo i Albance izuzeti i ako je proporcionalan zakon, on treba da bude proporcionalan za sve, ali vlada ne misli da to treba izuzeti. Ja sam bio generalno u principu za to da se sve manjine izuzmu i rekao sam im da ako ne mogu dozvoliti sebi da Albanci majorizuju Srbe, onda ni svi drugi ne mogu dozvoliti da ih Srbi majorizuju.
Koje su vase primedbe na zakonsno resenje?
- Mislim da zaista treba gradonacelnika birati neposredno da polozaj predsednika opstine ili gradonacelnika ne bi zavisio od svakodnevnih dogovora politickih stranaka, jer se ti odnosi danas menjaju cas ovako, cas onako. Uostalom, mislim da lokalna samouprava nije pitanje politickih odnosa, jer da li je nesto kanalizacija, ili je vodovod, ili struja ili ne znam sta, nema veze sa nacionalnim sastavom, sa etnickim odnosima, generalno gledano.
Znaci, primedbe koje se odnose na svo stanovnistvo?
- Apsolutno. DZVM ima dvostruku funkciju postojanja u skupstini. Jedna je da doprinese generalno demokratizaciji politickih odnosa u Srbiji, a druga je zastita i artikulacija manjinskih interesa. Prema tome, te dve stvari su kompatibilne. Zeleci da opstine imaju vecu ekonomsku samostalnost ja ne mogu da kazem da ne zelim da Varvarin ili Cicevac nema vecu ekonomsku samostalnost nego sto ima Kanjiza, recimo, ili sto bi imale Kanjiza i Senta. To bi bilo uzasno neprincipijelno.
Mislite li da nakon ovog zakona, kako neki pretpostavljaju, uskoro slede vanredni lokalni izbori?
- Ako hocete sada da kazem, ja sam odmah posle onih izbornih komplikacija od prosle godine rekao da bi bilo najbolje raspisati nove izbore. Zaista mislim da je tu bilo mnogo necistih situacija i da su novi izbori potrebni. S druge strane, mislim da su socijalisti vrlo dobro izracunali da im proporcionalni izbori obezbedjuju povratak vlasti, a da to mogu pravdati upravo ovom situacijom koja je nastala, da tako kazem, zbog izbornih zavrzlama.
Vama bi to odgovaralo?
- Mislim da bi bilo dobro da eventualno na tim predtojecim lokalnim izborima povratimo ove svoje stare pozicije. Nismo mi tako losi kao sto se misli da nemamo odbornika.
Sa stanovista manjine, u cemu se vi u najvecoj meri razlikujete od gospodina Kase?
- Razlikujemo se u tome sto ja mislim da politika tako ne moze da se vodi da se, s jedne strane, u inostranstvu vice sta nam rade, kako nam kradu, recimo, izborne rezultate, a da se onda posle dve nedelje napravi koalicija sa tim istim socijalistima koji su nam, navodno, ukrali glasove. Tako gospodin Kasa zrtvuje svog potpredsednika, kome su verovatno ukrali glasove, ali zato za svoje pozicije, za svoju fotelju odnekud iz neba dobije osam glasova, koliko mu treba, i onda biva izabran.
Treslo se i u vasoj stranci. U cemu su se ti potresi sastojali?
- Istoriju ili proslost DZVM mogli bismo podeliti u tri faze. Prva faza, do sencanske skupstine, 1994-1995, bila je faza u kojoj smo sirili politicku platformu i funcionisali na osnovu konsenzusa politickh snaga unutar stranke. I to je bilo dobro, jer smo bili razliciti i raznobojni ali smo o nacionalnom pitanju imali otprilike jedan isti stav i imali smo konsenzus. Onda je dosla sencanska raskolna godisnja skupstina gde su se nezadovoljnici okupili oko gospodina Kase. To je bio opasan presedan zato sto sada vojvodjanski Madjari imaju sest patuljastih odnosno cetiri patuljaste politicke stranke i dve znacajnije.
Da li je to sindrom srpske politicke scene?
- Pa naravno. Ne mozemo mi biti nista bolji od vas. Prema tome, opasan je presedan bio zbog toga sto je inaugurisao nacelo da se za svoju istinu necemo boriti unutar stranke, organizacije u kojoj jesmo, nego cemo izaci izvan stranke pokusavajuci da uticemo na stranku koja je ostala.
Tu ste vi vec poceli da se sukobljavate i sa gospodinom Agostonom?
- Naravno. Ja sam bio poduze u sukobu ali nisam mislio da o tome moram javno da govorim svaki put, nego sam govorio na sednici Predsednistva, pa na sednici Saveta, dok nije doslo do Godisnje skupstine. Taj sukob razlicitih koncepcija je trajao godinu i po, skoro dve godine dana.
Koja je to koncepcija gospodina Agostona?
- Ne, ja bih rekao koju sam ja zastupao. Ja sam zastupao koncepciju da moramo da trazimo razgovor sa SVM kao tada jos jedinom madjarskom strankom da dodjemo do nacionalnog konsenzusa. Kad ostvarimo taj nacionalni konsenzus, da idemo onda pa da trazimo politicke partnere na srpskoj sceni. To gospodin Agoston nije hteo da prihvati. I onda se dogodilo da smo isli sa dve liste, da je SVM imao svoju listu, da je DZVM imao svoju listu. SVM je dobio 63 odsto glasova a DZVM 37 odsto. SVM je dobio tri savezna poslanika a DZVM nista.
Da li je ta politicka disperzija medju Madjarima dobra ili losa?
- Ja mislim da je losa. Mislim da je lose zato sto se ispostavilo da su tu licni interesi preci od interesa madjarske manjine. Toliko stranaka je samo stvar licnog interesa. Moram da vam kazem da smo vrlo ponosni na to sto smo jedino mi ostali u DZVM. Svako kome se nesto nije svidjalo pola sata on je odlazio i poceo da pravi svoju stranku. Jedini smo mi potpuno dosledni ostali.
Sa kojim politickim partijama u Srbiji biste saradjivali?
- E sad, taj koncept trazenja srpskih politickih partnera je, cini mi se, tokom zime bio nesto malo jednostavniji a sada je nesto malo komplikovaniji. Rekao sam da mislim da ono sto bi trebalo da nam bude i moglo da nam bude politicki partner, da je to koalicija "Zajedno". Ali koalicija "Zajedno" je u tako dosta nedefinisanoj situaciji, da li raspada, medjusobnog sukoba, mi tacno ne znamo sta je tu moguce. Mi smo bili kod svih njih - i kod gospodje Pesic i kod Draskovica i kod gospodina Djindjica, i rekli smo im da mozemo biti politicki saveznici ukoliko pre predstojecih izbora oni u jednoj deklaraciji, u javnom aktu, ako hocete cak i u govoru, kazu koja je granica do koje oni mogu ici u susret resavanja pitanja manjina i da tada mozemo saradjivati ukoliko smo uopste od interesa za saradnju. Bez takve vrste javnog oglasavanja, ne mozemo saradjivati. Moram vam reci da je SPO najsvesniji potrebe resavanja manjinskog pitanja. Oni imaju jednu drugu ideju: da preko modela resavanja pitanja problema sa manjinama mogu da rese albansko pitanje.
Koliko se, po vama, razlikuje ili ne razlikuje politicka situacija u Vojvodini u odnosu na celu Srbiju?
- Ja mislim da raste raspolozenje za autonomiju Vojvodine. Bio sam u jednoj fabrici i cetvoro njih me je pitalo, moram reci da su bili Srbi: sta cemo mi, gospodine Pal, uraditi da autonomija Vojvodine bude snaznija i da se mi konacno izborimo za to? To je vrlo iznenadjujuce za mene. Ja sam odgovorio sledece: Kad polovina Srba u Vojvodini bude zelela autonomiju Vojvodine, onda od toga nesto moze biti. Ali autonomija podrazumeva, naravno, nediranje u suverenitet, nediranje u teritorijalni integritet, podrazumeva to da smo svi mi lojalni gradjani, i Srbi i manjine, ali podrazumeva i to da su nam kese odvojene, da nam kese nisu sestre, da zaustavimo protok para od Novog Sada ka Beogradu, Dunavom od Novog Sada, ako je moguce.
Mozete li reci da u nasem okruzenju postoji dobro reseno pitanje nacionalnih manjina, pa u tom smislu i za madjarsku nacionalnu manjinu?
- Mislim da generalno nema. Priblizan ideal koji bismo mi zeleli je model autonomije Tirola, gde su Nemci u Italiji. To je dobro, to funkcionise, to je na primer i nesto sto bismo mi mogli da ostvarimo. I naravno, tu je i onaj finski model o kome mi govorimo. Ali, osnovno pitanje je to da li drzava ima poverenja u pripadnike manjina ili nema. Ocigledno je da je u Srbiji mnogo stvari centralizovano bas zbog toga sto Srbija nema poverenja u gradjane Srbije - pripadnike svojih nacionalnih manjina. Misli se da su oni faktor nestabilnosti duz granice. Misli se da zele da ruse teritorijalni integritet. Sto se vojvodjanske manjine tice, to nije aktuelno. Zbog drugih eventualnih napetosti, to se nama sad u Vojvodini vraca kao bumerang.
Problem Albanaca na Kosovu je evidentan. Smeta li to resavanju vasih problema?
- Ja mislim da je lose povezivanje madjarskog i albanskog pitanja. To su dve sasvim razlicite situacije. Ja nisam srucnjak za albansko pitanje. Ja tu ne mogu nista da kazem. Nemam ni kontakte. To je jedan netipican problem sa manjinom koja je toliko brojna i ja tu ne mogu nista da kazem jer to ne znam, nemam kontakte i nisam strucnjak za tu situaciju. Ali, mogu da kazem za Madjare da su Madjari manjina u klasicnom smislu, da mogu da stanu u devet kolena pored krstaca svojih pradedova i predaka, sto znaci da su autohtona manjina i da tu imaju po evropskim normama pravo, ne na getoizaciju i na rezervat, vec pravo na zastitu i u 21. i u 22. veku da budu to sto jesu.
Mislimo da to pitanje moze i treba da se resi u dijalogu sa vlastima. Ponavljam, ne sa politickim strankama nego u dijalogu sa vlastima, jer manjine, ako im se resava njihovo pitanje, moraju imati garanciju kada dodje do smene politickih snaga, politickih stranaka da im to zasta su se izborili i ostane.
Kako gledate na najave pomeranja na republickom i saveznom nivou, odnosno sa republickog na savezni nivo?
- To treba tek da se vidi. Ono sto nas najvise interesuje, to nije vojska i policija. To je ono sto neke, ocigledno, najvise interesuje. Nas najvise interesuje pitanje skolstva, pitanje informisanja, pitanje kulture, pitanje sluzbene upotrebe jezika, a to su republicke kompetencije.
Da li ste optimista?
- Znate kako, svasta se dogadjalo. U pogledu DZVM apsolutno sam optimista, zaista, ne lazno, nego iz onog raspolozenja koje vidim na terenu i kako se otprilike gradjanstvo ponasa, kakve su reakcije. Oseti se to kada stranka ide nizbrdo i oseti se kad ide uzbrdo, kad ide nagore.
SLOBODAN IKONIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.