Junaci naseg doba

ZVEZDICA BEZ LICA

Licni pratilac predsednika Milosevica Senta Milenkovic konacno je postao general major

Napoleon je bio kaplar, i Hitler je bio kaplar. Josip Broz takodje. Opste je poznato dokle su dogurali: ljudsko pamcenje ne moze bez njih.

Senta Milenkovic nikad nije bio kaplar, sto mu je, uzme li se u obzir napred receno, losa preporuka pred istorijom. Generalske epolete prisivene su mu na pukovnicku uniformu koju je vec posedovao; da li je pre toga bio major, potpukovnik, sta li, ne zna se, kako i prilici policiji. Kad bi se o policiji sve znalo, onda bi i policija sve znala. Istrazni postupak bio bi izlisan...

Ustvari, o general majoru Senti Milenkovicu ne zna se nista. To je covek bez biografije, zvanicne i javne, i bez lica, rekao bih, da ga Ranko Guzina nije nacrtao.

Zna se, pak, da je Senta Milenkovic neka vrsta Milosevicevog Zezelja. Poverljiviji od poverljivih. Ono sto je general Zezelj bio Josipu Brozu, to je general Senta predsedniku Republike Srbije, u najblizoj buducnosti predsedniku Republike Jugoslavije. Zato je, zapravo, i proizveden u general majora - radi federalnog ranga!

Poslovicna vernost. Senta svuda ide za svojim predsednikom - u vatru, u vatru, u vodu, u vodu!

Uobicajeno je, u celom svetu, da ima zlobnika, a kod nas narocito, koji se rugaju svakoj privrzenosti i toplim medjuljudskim odnosima. Domaci zlobnici kazu, tako, da predsednik Milosevic vise vremena provodi sa novoproizvedenim general majorom, nego sa dr Mirom Markovic. Ali sta, takva su pravila sluzbe!

Dublji analiticari politicke vestine Slobodana Milosevica drze da Slobodan mora sve da destabilizuje, da bi svoj polozaj dodatno stabilizovao. Pominju primere raskola u Crnoj Gori, u Republici Srpskoj, pominju Krajinu, Slavoniju, vele da je on inspirator svega toga, pominju, najzad, i njegovu rolu u Dejtonu; ako je tako, podrazumeva se da je takvom coveku u takvoj misiji neophodan barem general major pri ruci. Jer, prema mojim izvorima bliskim policijskoj struci, general Senta je brz kako na vatrenom, tako i na hladnom oruzju, ume i da udari svojom pravicnom rukom, a ako treba i da pritegne vrat - u toj meri su njegove pravedne ruke izvezbane i snazne.

Jedino je - kruzi mitska prica - trapav u voznji. Jednom je, prema nezvanicnim izvorima, bio za volanom predsednickog automobila kada su, u Kosutnjaku, doziveli, predsednik i on, saobracajni incident. Vozili su se, ipak, pod srecnom zvezdom. Predsednik i on samo su se ugruvali.

U policiji su jos neki ljudi, povodom Dana ustanka naroda Srbije, unapredjeni u vise generalske cinove. To ce reci da je kriminalcima, ma gde bili, konacno odzvonilo. Ne sasvim, medjutim. I kriminal u nekim slucajevima ima svoje vitalno, bolje reci, ako se tako moze reci, razvojno mesto. Nacelnik bezbednosti Republike Srpske govorio je, na primer, ovih dana, da "drzavni kriminal primenjuju i razvijene zemlje", a narocito zemlje u razvoju!

Eto odgovora ne samo Biljani Plavsic, nego i svima nama: nema razvoja kad drzava ne svercuje...

Iz dostupnih izvora - da se vratim nasem junaku - saznaje se da je Senta Milenkovic bio vrlo blizak prijatelj pokojnog Badze Stojicica, da je kao i Badza dobar, besprekorno utreniran dzudista, i da je dugo radio na aerodromu u Surcinu. Pripadao je antiteroristickoj jedinici i sa drobrim referencama prebacen je u Milosevicevo licno obezbedjenje. Sira javnost zapazila ga je 1989. godine na Gazimestanu, kada su ga slikali sa rukom na oruzju, ispod kaputa. Taj datum se moze uzeti kao dan kada je Senta Milenkovic i zvanicno postao pratilac Predsednika Republike. Onda je formirano Odeljenje za obezbedjenje Predsednika, Senta je imenovan za nacelnika.

Najpre je general-major Milenkovic zavrsio Visu kriminalisticku skolu u Zemunu, zatim se skolovao uz rad. Na Defektoloskom fakultetu. To vanredno sticanje znanja jedina je javna epizoda Sente Milenkovica. Snazan, kakav je, i zasticen autoritetom radnog mesta, Senta Milenkovic pokusao da ispit iz socijalne politike polozi uobicajenim rekvizitima. Profesorki je objasnio da nema vremena da se priprema, trazio je da polaze tajno, ali je, uprkos autoritetu radnog mesta, dobio samo peticu. Logicno, izvikao se na profesorku, pokazao da je naoruzan. Stvar je sredio dekan kome se buduci, general pozalio da ga profesorka "namerno obara".

Dekan se potrudio da mu se upise sestica i upisana je. General je diplomirao. Dekan kaze da bi fakultet imao stetne posledice da je postupio drukcije "prema uglednoj licnosti".

Zanimljivo je da je u zahtevu studenta Milenkovica za ponovni ispit sve bilo necitko ispisano - ime majke, recimo. Jedino je adresa bila citljiva.

Mala drama nastala je kada je kivna profesorka napisala pismo dekanu, s protestom sto nije prisustvovala ponovljenom ispitu. Dekan je tvrdio da nisu mogli da je pronadju ni na fakultetu ni kod kuce, a profesorka je uzvratila da je bas u to vreme drzala nastavu studentima - na istom spratu.

Ostrasceni istrazivaci dosijea studenta Sente Milenkovica na Defektoloskom fakultetu (broj 254/92-11B) tvrde kako se vidi da je upisan skolske 1992/93, a diplomirao je 21. decembra 1996. godine. Najvisu ocenu, osmicu, dobio je kod profesora Vladimira Krivokapica, tadasnjeg ministra pravde.

I jos dodaju da iz etike ima sesticu!

Uprkos takvim privilegijama, sto osmice, redje sestice, licno bih, da imam licnog pratioca, podozrevao. Culi ste sta se dogodilo Jeljcinu: njegov covek od najviseg poverenja sada prica okolo kako je sef velike ruske drzave vise puta pokusao samoubistvo.

I sto je najgore, prica da Jeljcin pije...