CEDOMORSTVO U BEOGRADU

PORODJAJ S UBISTVOM

Uprkos inicijativi Spasoja Krunica da zaustavi cedomorstvo, ova pojava izlazi iz domena dobrih namera gradske vlade. Rec je o individualnoj patologiji na cijoj preventivi treba da radi citavo drustvo

Taman smo zaboravili proslogodisnje cetiri bebe nadjene na smetlistu, kad je nedavno na gradskoj deponiji pronadjeno jos jedno novorodjence uguseno u najlon kesi. Novinari su saleteli Rome koji su bebu pronasli. Javnost je od svedoka, potplacenih kutijom cigareta, saznala tajnu o povelikom broju ugusenih beba. Jedan od njih se pohvalio da je pronasao trinaest novorodjencadi.

Odmah posle ovih vesti, ponesen tragicnoscu dogadjaja, Spasoje Krunic, predsednik gradske vlade, resio je da stane na put cedomorstvu u Beogradu. On je rekao da ce se zaloziti da se beba koja nema izgleda da bude udomljena donese u Skupstinu grada, koja ce joj naci staraoca.

Ako se inicijativa gospodina Krunica ostvari u dogledno vreme, treba ocekivati neobican dijalog izmedju policajca ispred Skupstine i zene sa bebom. Policajac bi verovatno pitao: Gde si, zeno, krenula sa bebom? Odgovor bi trebalo da glasi: Idem da je ostavim na prag. Ocajna sam. Moram to da uradim da roditelje ne obrukam, zato sto me momak ostavio, zato sto nemam para, itd. Posle te ispovesti cuvar reda bi morao da kaze: Kad je tako, gradjanko, ostavi je pa ce portir znati sta ce sa malim gradjaninom.

Sudeci po onima koji su upuceni u ovu pojavu, malo je verovatno da ce doci do ovakvih razgovora. Da bi tako postupile, trudne devojke ili zene, koje su zamislile da se odbacivanjem oslobode nezeljenog deteta, trebalo bi da procitaju izjavu Spasoja Krunica u novinama, porode se u vanbolnickim uslovima, budu prisebne da uviju bebicu, nahrane je, poslednji put, poljube i dosetaju do gradske Skupstine.

Sta gospodin Krunic nije znao kad ga je uhvatila tuga i kad je dao ishitrenu izjavu?

Bebe u kontejnerima nalaze se i u razvijenim zapadnim zemljama, kaze doktor Vida Rakic-Petroi, psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje. Ova pojava je u neposrednoj vezi sa dusevnim rastrojstvom majke i ulazi u domen individualne psihopatologije. Socijalni cinioci, oskudica, brak i porodica imaju uticaja samo ako je prethodno doslo do ozbiljnog dusevnog poremecaja. To potvrdjuju cinjenice: majka moze da se oslobodi deteta ostavljajuci ga u bolnici posle porodjaja, ili, kao nekad, da ga spusti na prag neke kuce da ga dobri ljudi preuzmu, preda Domu za nezbrinutu decu, da ga na usvajanje, proda ga parovima bez dece. I pored navedenih mogucnosti, one biraju kontejner Zasto?

Beba - psiholoski kontejner

Izvestan broj zena, zbog hormonalnog debalansa, mesec dana posle porodjaja moze upasti u dusevnu krizu bez obzira na prethodno zdravstveno stanje, imovinsi status, profesiju, nivo obrazovanja i broj prethodnih porodjaja. Ponekad se zbog novonastale neravnoteze ispolje skrivene psihijatrijske bolesti. Vecina psihijatara smatra da su zene sa dispozicijom ka dusevnim bolestima sest meseci posle porodjaja u rizicnom stanju.

Dusevno oboljenje potire materinski nagon. Kad se zbog porodjaja skrivena dusevna bolest ispolji, zene u trenutku pomucene svesti ne znaju sta cine. U tom psihickom stanju savest i sva osecanja se gube. Kad izadju iz bolesti i postanu svesne sta su ucinile, griza savesti im postaje nepodnosljiva. Nesrecne zene ne mogu da se pomire s cinjenicom da su ubile rodjeno dete, upadaju u depresiju, vecina se odlucuje i na samoubistvo, smatra doktor medicinskih nauka Vera Petrovic, sudski psihijatar.

Osim dusevno obolelelih, na cedomorstvo se odlucuju i zdrave zene. Rodjenje deteta je nesreca za primitivne i neobrazovane zene, koje zive u losem braku i u teskim materijalnim uslovima. U nemogucnosti da bilo sta izmene, upadaju u tesko emocionalno stanje, postaju agresivne, a svoju nevolju prenose na tek rodjeno bice. Beba je tada sredstvo osvete.

Zena mora imati osecaj sigurnosti i ne sme biti sama da bi mogla da se ostvari kao majka. Kad to izostane, u teskoj situaciji, kad su je napustili njeni najblizi, otac deteta i porodica, ona se na svaki nacin bori da pronadje resenje. A kad joj bas nista ne polazi za rukom, upada u stanje beznadja. Situacija se zavrsava ubistvom bebe. Ona se ne bi na taj korak odlucila kad bi joj osobe iz njene okoline, u koje je ona imala poverenja, priskocile u pomoc, kaze doktorka Petrovic.

Jasno je da se zena na taj cin ne odlucuje zato sto je procitala u novinama i dobila ideju kako se to radi, vec zato sto zeli da se oslobodi teskog dusevnog tereta ili neprijatnih secanja. Beba je tada psiholoski kontejner za sve sto se u zeni sakupilo i ona je u casu suzene svesti baca u stvarni.

Zasto su ranije zene ostavljale bebe na prag a ne u kontejner? Nekada su zene, strahujuci od bozje kazne, ostavljale bebu na mestu gde je mogu naci i uzeti. Jednom urezano religijsko osecanje u detinjstvu i strah od boga bili su jaci od sopstvene nesrece koja je zenu snasla rodjenjem deteta, kaze doktor Ksenija Kondic, klinicki psiholog sa beogradskog Filozofskog fakulteta.

Ubistvo s privilegijom

Cedomorstvo sud i zakon svuda u svetu, pa i nas, ubraja u privilegovano ubistvo uzimajuci u obzir dusevno stanje zene u kojem je nedelo ucinila. Retko se otkrivaju zene koje su na ovaj nacin odbacile bebu. To su vecinom mlade, neobrazovane, neudate i materijalno nezbrinute osobe. One malobrojne koje su dosle pred sud bile su vecinom iz primitivnih sredina. Pravdale su se jakim patrijarhalnim moralom, uzasnim strahom da "ne obruka obraz ocu" i da se "ne sazna". One napustaju mesto stanovanja, dolaze u Beograd i bacaju dokaz svoje sramote u najvecoj tajnosti. Zato je malo verovatno da bi takva zena odnela bebu pred Gradsku skupstinu.

Ovaj drustveni fenomen, socioloski posmatrano, ubraja se u sporadicne pojave. Buduci da nije masovna pojava i nema epidemoloski karakter kao narkomanija, alkoholizam, prostitucija i maloletnicka delinkvencija, ne spada u socijalnu patologiju.

Koliko drustvo moze da spreci ovu pojavu?

Prma novom zakonu, devojka sa 16 godina moze da se oslobodi nezeljene trudnoce bez saglasnosti roditelja. Komisija za prekid trudnoce odobrava svakoj devojci pobacaj, pod uslovom da ga plati. Najjeftiniji prekid trudnoce danas kosta 500 dinara. Otkud devojci toliki novac i gde da ga nadje a da se ne postavi pitanje svrhe pozajmice? Kome da se obrati, gradskoj vladi, siromasnim centrima za socijalni rad ili komsinici cija je penzija 300 dinara.

Svakoj majci koja ne moze da se stara o bebi u bolnicama se savetuje da je preda u Dom za nezbrinutu decu u Zvecanskoj ili da je ostavi u bolnici. Tada niko ne upozorava majku na sve nepotrebne zavrzlame i otezavajuce okolnosti oko usvojenja deteta. I na kraju, kako pomiriti humanisticki sistem vrednosti sa sve naglasenijim individualizmom novog drustva, u kojem je jedinka kriva za sve sto joj se dogadja, pa i za bebu koja je htela da se rodi mimo majcine zelje.

Vera Boskovic