SPORT:PARTIZAN - KROACIJA

KROATI OFARBANI U "CRNO-BELO"

Zasto su se fudbaleri naseg sampiona prepali kao da idu u Hag? Za pamcenje jedino gol mladog Dragana Isailovica

Da li jedan pucanj iz pistolja "mauzer" moze da oznaci istorijsku pobedu? Moze!!! Takav pucanj se cuo tacno pre 45 godina na Brdu kod Kranja. Cekajuci izvestaj sa utakmice izmedju Jugoslavije (FNRJ) i Sovjetskog Saveza (SSSR), koji je igran u Tampereu (22. jula 1952) u okviru Olimpijskog turnira, Josip Broz je nervozno setao stazama svoje vile, a obezbedjenju je naredio: "Kad pobedimo obavestite me, da to bude samo jednim pucnjem." Obezbedjenje je iskoristilo ukazano poverenje druga Starog i potrosilo taj jedan metak, jer Jugoslavija je pobedila sa 3:1. Bila je to, u stvari, ponovljena utakmica posto je u prvoj rezultat glasio 5:5. Posle Rezolucije Informbiroa Josipu je pobeda, makar bila i fudbalska, protiv jednog drugog, ali Josifa (Staljina), znacila mnogo vise. Dakako, u istorijskom smislu.

Savremenici jos tvrde da je drug Tito bio toliko zadovoljan istorijskom fudbalskom pobedom da je naredio da se sa po pet stotina dolara (?!) nagrade fudbaleri: Beara, Stankovic, Crnkovic, Zl. Cajkovski, Horvat, Boskov, Ognjanov, R. Mitic, Vukas, Bobek i Zebec.

Srbin Maric...

Da li je pobeda "Partizana" protiv zagrebacke "Kroacije" (1:0), bila istorijska u prvom njihovom mecu posle sest godina? Sigurno da nije, osim sto ce u fudbalskom almanahu biti zapisano da je pobedio "Partizan" u prvoj utakmici kvalifikacija za mesto u ligi evropskih sampiona. Istorijskom utakmicom proglasili su je u hrvatskom tisku. Nemac Gerhard Ajgner, generalni sekretar Evropske fudbalske asocijacije (UEFA), manirom ozbiljnog sportsmena ovako je objasnio utakmicu u Beogradu i narednu kroz sedam dana u Zagrebu: "Ovo je jos jedna sansa da fudbal zblizi dve zemlje koje su donedavno bile u sukobu." Ajgner je bio i politicar, rec rat upotrebio je u blazoj varijanti - sukob.

Navodno istorijski mec se, po onom sto je vidjeno na terenu i tribinama pretvorio u - prijateljski. Na tribinama se i nije moglo nista posebno dogoditi, jer "ozloglaseni" zagrebacki "bed glu bojsi" nisu ni doputovali u glavni grad SR Jugoslavije. Folklor navijaca uz boje klupske pripadnosti, "crno-bele" zastave i slicno zavrsavao se i klasicnim navijanjem "Hocemo pobedu", "Zastava se nasa vije hej, hej... neka parni valjak melje da ispuni nase zelje"...

Na terenu dzentlemensko fauliranje. Vise su ozbiljnih prekrsaja nacinili "nogometasi" u modrim dresovima. Oni su, doduse, imali dva "bojovnika" - bivse "zvezdase" Gorana Jurica i Roberta Prosineckog, ali u fudbalskom smislu. Prvi je bojevao u odbrani, a drugi na sredini terena. "Partizan" nije imao komandanta. Utisak je da su se "Partizanovci" plasili da naprave bilo kakav prekrsaj da ih mozda ne bi prosledili u Hag. Zbog toga su navijaci "crno-belih" bili ljuti. Usledilo je novo skandiranje: "Igrajte za Srbiju!" Kada i to nije bilo dovoljno, krenulo se s pesmom: "Od Topole pa do Ravne gore, sve su straze djenerala Draze." Opet nista nije vredelo. U pauzi, vecito nasmejani Ciro Blazevic, "Kouc" nacionalne selekcije Hrvatske, znatizeljnim novinarima je pre njihovog bilo kakvog pitanja odgovarao pitanjem: "Decki, zar "Kroacija" ne igra bolje!?"

Momak za kojega se u beogradskoj stampi uporno tvrdilo da je "srpski spijun" (navodno mu se otac zove Rajko) Silvio Maric dovodio je do ocaja navijace "Partizana". Nije postigao nijedan gol, a mogao je to da ucini bar tri puta. Za sebe je i pre meca tvrdio da je veliki maler. "Kad god sanjam da pobedjujemo i ja postizem gol dogodi se suprotno." Dogodilo se zaista suprotno. Gol odluke postigao je Dragan Isailovic, pet minuta pre kraja meca. Mladjani Isailovic u igru je usao tek u drugom poluvremenu i zamenio Rankovica, po imenu Ljubisa. Neko je u svecanoj lozi prokomentarisao: "Ovaj nije ni nalik na slavnog prezimenjaka."

Hrvat Kralj

Objektivno, "Partizan" je dobro prosao. Kralj je branio kraljevski, pa je i tu pala u vodu svaka insinuacija da ce Ivica (Hrvat) propustiti "bracu". Uzgred bilo receno, taj "stos" je u promet pustio Zlatko Canjuga, predsednik NK "Kroacija", prvi covek zagrebackog HDZ-a i Skupstine grada.

Da se fudbal (nogomet) u Jugoslaviji i Hrvatskoj ne nalazi na visokom nivou objasnio je i beogradski Zagrepcanin, legendarni Stjepan Bobek: "Ovde nema dobrog fudbala, jer nema pravih asova."

Pukli su i "tapkarosi"! Karte koje su nominalno na blagajoni placane sto osamdeset dinara u preprodaji vredele su, sat pre pocetka utakmice, upola cene. Svoju zlu sudbinu jedan od "tapkarosa" ovako je objasnio: "Mislio sam da je ovaj narod blesav i da ce se popaliti za mec. Ove govnare i ne treba niko da gleda."

Na kraju je sve doslo na svoje mesto. "Partizan" je pobedio. Ulog je bio prevelik i to je sigurno razlog sto su fudbalerima u "crno-belim" dresovima noge bile "zavezane". A od istorije, ostace upamcen samo gol Isailovica. Sansa "Partizana" u revansu u Zagrebu je ipak simbolicna. Osim, ako Zak Klajn, negde iz loze stadiona "Maksimir" ne odsvira penal u korist "crno-belih".

Da bi ova fantastika bila upotpunjena javio se za rec Makedonac Goce Popev, nekada internacionalni fudbalski sudija: "Ja sam sudio mnogo meceva 'Partizana' i 'Dinama' i uvek su bili bolji Zagrepcani, a pobedjivao je beogradski klub."

ALEKSANDAR MIHAJLOVIC