KAO NEKADA BROZ
Ustav jos kaze da kad predsednik Republike podnese ostavku on o tome obavestava javnost i predsednika Narodne skupstine. Pazljivo slusajuci sve vesti na dan pre polaganja ili na dan samog polaganja zakletve, nismo culi ni da je Milosevic opozvan niti da je podneo ostavku. Ustav Srbije zabranjuje predsedniku Republike da ima bilo kakvu drugu javnu funkciju. Kako je onda mogao da bude izabran za predsednika Jugoslavije, polozi zakletvu i tu funkciju zvanicno preuzme, kad je jos bio predsednik Srbije?
Pa, pravno gledano, nije mogao. Ali, Slobodan Milosevic nista drugo i ne radi osim sto se kao pravnik sveti pravu (mucio se na studijama?) ne postujuci ga. Zvanicni drzavni pravnici ce reci (sta se od njih osim poltronstva moze ocekivati) kako je Slobodan Milosevic postupio prema Ustavu i poslao pismo predsedniku Skupstine Draganu Tomicu, kojim ga obavestava...
Da vidimo sta u tom pismu pise, prema Tanjugu. "Predsednik Slobodan Milosevic uputio je danas pre podne pismo predsedniku Narodne skupstine Srbije Draganu Tomicu s obzirom da, saglasno Ustavu Republike Srbije, on od danas preuzima vrsenje duznosti predsednika Republike Srbije do izbora novog predsednika Republike Srbije."
Ispada da je Milosevic obavestio Dragana Tomica da je on od danas v.d. predsednika Republike Srbije. U kojem clanu Ustava Srbije pise da se nesto ovako radi? Slobodan Milosevic bio je duzan da napise ostavku, potpise taj akt i tek onda o svemu tome obavesti - prvo javnost a onda i predsednika Skupstine Srbije. Posle toga, tek posle toga, mogao je da polozi valjanu zakletvu na mesto predsednika Jugoslavije.
Veliki je to cinizam zaklinjati se na postovanje ustava i zakonitosti i u istome trenutku krsiti i jedno i drugo, na najvisem nivou.
Ako je sve tako, a jeste, ima li onda mesta pitanju: da li je i cega li je to sve predsednik Slobodan Milosevic? Izgleda da je on samo - predsednik. To je Tanjug lepo uocio, kad je javio kako je predsednik Milosevic uputio pismo predsedniku Narodne skupstine Srbije Draganu Tomicu. Dok se za Milosevica kaze da je samo predsednik, Tomicu se dodaje i cega je to predsednik. Zabune nema, greske nema.
Moze se razmisljati i ovako: posto predsedniku Srbije mandat nije istekao a on na tu svoju funkciju nije podneo ostavku (nije ni opozvan), on je i dalje predsednik Srbije. A ako je predsednik Srbije (i dalje), onda nije mogao da polaze zakletvu za sefa Jugoslavije i on i nije pravno valjano to ni postao. I tako dalje i tome slicno... dogadja se u drzavi u kojoj pravo sluzi samo da iz njega studenti okidaju na ispitima.
Ovih ce se dana, verujemo, povodom celoga slucaja oglasiti i nasi pravni eksperti, bice i onih koji ce odgovor zatraziti od ustavnih sudova, ali jedno je sigurno - nema tog prava i tog suda koji moze da promeni volju Slobodana Milosevica.
Naivni ce postaviti i ovakvo pitanje: zasto Milosevic nije podneo ostavku, to je samo postovanje forme, sta ga je to kostalo? Naivniji od najnaivnijih pomislice (mozda) da je covek zauzet i da je na tu sitnicu zaboravio. Nista od toga nije tacno. Ni pre pet godina, kad je svojom voljom odlucio da prekine predsednicki mandat i posle dve godine ide na izbore sa Panicem, Milosevic nije podneo ostavku. Bilo je to ocigledno krsenje Ustava Srbije, ali ostavke nije bilo, ni kao formalnoga cina. Nema je ni danas, jer Slobodan Milosevic jednostavno ne moze da potpise ostavku. On u sebi olicava klasicnog komunistickog vlastodrsca koji ostavku tretira kao tipicni burzoaski nacin ponasanja, a mi smo nasu burzoaziju likvidirali. Nema burzoazije - nema ostavki. Komunisti na svojim mestima ostaju do smrti (Staljin, Broz, Causesku...).
Ima tu jos necega sto se tice karaktera licnosti, ali to je posao Zarka Trebjesanina, psihologa kulture.
Na polaganje zakletve (svecana obaveza vise dolikuje nasem sistemu) Milosevic se dovezao sa familijom (supruga Mira, kcerka Marija, sin Marko), ali za razliku od Cosica koji je u Skupstinu stigao taksijem, familija Milosevic dovezla se o drzavnom trosku. (Otici ce onim Brozovim "mercedesom" sa sestoro vrata i zavesicama na prozorima. Ljudi su vec bili pomislili kako se ovaj auto, posto ga je Panic svojevremeno oskrnavio, skacuci, u Vrscu, po njegovom krovu, nasao u starom gvozdju. A mozda se i pitaju - zar bi Milosevic uopste seo u limuzinu u kojoj se kocoperio jedan biciklista? Verovatno ne bi. Odgovor je, ipak, jednostavan: Broz je imao cetiri ista "mercedesa" sa sestoro vrata).
Pred Saveznom skupstinom oziveo je bio prizor iz slavnih i raskosnih Brozovih vremena. Duga kolona automobila, u jednom na zadnjem sedistu jedan covek i jedna zena, kao pratnja vojni policajci u svetloplavim uniformama na motociklima, i cela parada hita prema najvisem organu vlasti, gde se polaze zakletva (svecana obaveza). U svecanoj skupstinskoj sali poznata lica (poslanici?) uzagrenih ociju cekaju da ga vide. Kao nekada Pinki Tita. On je usao, na svoj nacin, ne videci nikoga i ne prepoznajuci nikoga. Nije bilo Bidze i Rake, oni su republicki, mozda bi ga pesmom malo raskravili - Slobodane, ti si komunista, volimo te k'o Isusa Hrista...
Ima jedan trenutak koji su kamere sigurno zabelezile i "sacuvale za istoriju". To je kraj polaganja zakletve i proglasenje Milosevica za predsednika Jugoslavije. Inace treba reci da je Milosevic sedeo u prvom redu kao na buvama. Jedva je cekao da ustane i ode. I kad je drug Bozovic, koji je vladao Jugoslavijom pre Milosevica (vladao kratko ali uspesno) rekao da je Milosevic postao to sto je postao i na cemu mu "ceo svet" zavidi (zapadnjacki), dok mu istocnjaci od srca cestitaju, nije Bozovic jos ni rekao poslednju rec a Milosevic je prvi djipio i uputio se u salu za cestitanje. Nije ni to dugo trajalo, to cestitanje. Pa, ne mislite valjda da je svako mogao da pridje novom predsedniku, pogotovu neka novinarska susa i da mu cestita. Novinari su posluzili da drzavna televizija objavi kako ih ima vise od stotinu akreditovanih. A sta su imali da se tiskaju toliko? I o cemu ce to i toliko toliki akreditovani novinari da pisu?
Mnogo je zanimljivije bilo napolju. Ispred Filozofskog fakulteta, na cuvenom demokratskom platou, studenti i profesori. Svira tuzna muzika, kao da su rekvijemi, u svakom slucaju nesto pogrebno, samrtno. Cuje se da ce, ako treba, studenti napraviti novu stranku, stranku Studentskog protesta (ili tako nesto) i da ce u nju moci da udje sve normalno i demokratsko iz ove zemlje Srbije i da ce takva snaga sigurno dobiti izbore. Istoricar Milan St. Protic, praunuk poznatog srpskog politicara s pocetka dvadesetoga veka Stojana Protica, govori i tesi narod i studente kako nemaju razloga da ocajavaju sto je Milosevic samo promenio radno mesto i sto ce i dalje vladati jer to nije obicna promena radnog mesta nego je odlazak iz Srbije u Jugoslaviju, koja nije nista drugo do obicna funkcija. Otisao je iz Srbije, kaze, i nije ga narod izabrao ni poslao za sefa Jugoslavije, kako su to njegovi satrapi dosad punih usta ponavljali (narod, narod, narod...), nego je izabran tajno, na brzinu, da se i ne zna, da se i ne vidi, i sad ti koji su ga tako birali nece dugo ni oni ni on.
Mozda u ovoj cinjenici treba traziti objasnjenje zasto je Slobodan Milosevic tako naglo i pre svih i pre poslednje reci bivseg vladara Jugoslavije Srdje Bozovica ustao i uputio se u sobu za cestitanje, sto dalje od kamera. Njega na mesto predsednika nije izabrao narod Jugoslavije, nego poslanici njegove partije, uz pomoc nesto Crnogoraca. To jeste velika razlika i on to odlicno zna.
Sto se Crnogoraca tice, oni su ovih dana uveliko okrenuli ledja Bulatovicu, vernom Milosevicevom coveku, i sad je veliko pitanje ko jos to podrzava Milosevica u zemlji kojom ce vladati, osim njegovih partijaca i julovaca. Moguce samo oni. A to je daleko od onoga sa cim je raspolagao Broz. Tesko je, zato, izdrzati i Brozov "mercedes" (sestovratni, sa razgrnutim zavesama) i Beli dvor i plavi voz. Sto Momcilu taman cizma bila, tu Vukasin obe noge mece...
Sad Crnogorci kazu, kaze, pre svega, Svetozar Marovic, predsednik njihove Skupstine, kako Jugoslavija nije zajednica Milosevica i Bulatovica. Na sednici crnogorskog parlamenta Milosevicu je jasno poruceno kako je, kad je o Crnoj Gori rec, on nezvani gost u kuci. Uporedjujuci crveni tepih koji ce biti prostrt pred Milosevicem (i bio je!) - sa crvenim gajtanom oko vrata Crne Gore, Novak Kilibarda, poslanik i predsednik Narodne stranke (jedne i jedine), upitao je poslanike Demokratske partije socijalista da li su razmisljali o posledicama izbora "toga coveka" za predsednika Jugoslavije? Djavola su mu odgovorili. Sta da mu odgovore? Sila boga ne moli. Treba i mlade Crnogorce razumeti. Oni ce tek da rade. Predsednik vlade Crne Gore Milo Djukanovic, politicar koga Miri Markovic ne treba posebno predstavljati, veruje da ce savezni parlament moci da obezbedi nadzor nad ustavnim ingerencijama predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Da, moci ce, ima tu "instrumenata", raznijeh, ali samo da se mladi Crnogorci u takvim prilikama ponovo ne utrte i popuste sili koja boga ne moli. Poslanik Dragan Soc, covek koji ozbiljno naginje realnosti, odgovara Milu Djukanovicu: "Dozvolite mi da budem, na osnovu iskustva, skeptik i da kazem kako je to apsolutno nemoguce. Bar na nacin na koji vi to zamisljate. Bilo ga je moguce sprijeciti da dodje u tu situaciju..." Jer, zahvaljujuci "mehanizmima glasanja", koji lako sprecavaju neciji izbor (ako jedna savezna strana ima protiv), sad je tesko napraviti opoziv, pa kad to Sloba zasluzi. A zasluzice onog trena kad prekrsi Ustav. A prekrsice ga prvom prilikom i krsice ga, po navici i osecanju moci, kad god mu se prohte. Ali, smenjen ne moze biti. Za opoziv je potrebna saglasnost dveju strana - srbijanske i crnogorske.
Jedini nacin odbrane od Slobodana Milosevica jesu, kaze Soc, vanredni izbori. Ko ce ih raspisati? Kako? Izgleda da je prosao voz za odbranu od samovolje Slobodana Milosevica redovnim putem i da za sledece cetiri godine, koliko mu traje mandat, ostaju samo vanredni nacini. Nasa opozicija u tome nije bez iskustva.
Na kraju, jer sve ima pocetak i kraj pa i svecanost u saveznom parlamentu, Slobodan se Milosevic sa familijom uputio pravo u Beli dvor. Tamo ce raditi. Nece u Novom Beogradu. Jeftino deluju obe savezne palate, pogotovo ona komuno-partijska. To je napisala i ona americka novinarka kad je intervjuisala Miru Markovic. Napisala je da Mira radi u jednoj konfekcijski sklepanoj zgradi, koja deluje jeftino. Sediste Jula je posle toga premesteno u staru predratnu zgradu, zidala je beogradska burzoazija, obavijenu brsljenovima i uraslu u zelenilo. Tamo ce u sredu uvece, kad Jul slavi trogodisnjicu, doci i novi predsednik Slobodan Milosevic, za koga su vredne julovske ruke posadile svezu travu u novom travnjaku.
Put od Skupstine do Belog dvora poznati je Brozov paradni put. Od skupstinskog zdanja skrece se udesno, kod Tri lista duvana, i pici pravo do Dedinja. Onoga dana kad se Milosevic sa svojom familijom uputio prema Belom dvoru, zavijajuci udesno, kod Tri lista duvana, doziveo je nesto sto Broz nikada nije: doziveo je zvizduke, uzvike, psovke, na njegova sestovratna kola poletele su cipele, patike (sta je vec ko poneo), ona obuce koju su studenti namenili akciji - za svaku glavu jedna cipela.
Da, istorija se ponavlja. Samo sto jedna tragedija kasnije izgleda kao farsa.
PETAR IGNjA
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.