DUH BELOG DVORA

KOBNA JAJA U PODGORICI

Nije rec o "Kobnim jajima" Mihaila Bulgakova, nego o obicnim kokosijim, kojima su Podgoricani docekali drugove socijaliste iz Beograda, kao nezvane goste

Ulazak Slobodana Milosevica u Beli dvor, zajedno s familijom, uz pocasnu strazu svetloplavih uniformi koje smo nekada zvali Titovom gardom, nije samo cin skorojevicke imitacije vremena i vlasti onih od kojih su se svim nasim narodima i narodnostima tresle gace (jednima od straha, drugima od srece), nego je pokusaj da se, na razvalinama jedne oligarhije, uspostavi nova, neokomunisticka, koja bi, jednog dana, mogla da se izrodi i u krunisanje prvog modernog srpskog monarha.

Zasto ne? Prica o monarhiji odavno je, kod nas, uzela maha. Mnogi nemaju nista protiv monarhije, ali ne svidja im se kandidat za kralja. Ne zna srpski. Novi kandidat srpski govori tecno. Uz njegovo ime ide i epitet ujedinitelja Srbije (Oj, Srbijo iz tri dela, uskoro ces biti cela...). Mislimo, naravno, na vracanje Vojvodine i Kosova Srbiji, koji iz Srbije nikuda nisu ni otisli. Ostali smo bez Baranje koja je, zajedno sa Banatom, Sremom i Backom bila Vojvodina. To smo vec prezalili. Zato sada svi u Srbiji Baranju zovu "istocnom Slavonijom". Mora se gledati napred u buducnost.

Velike zasluge

Novi kandidat za monarha pokusao je jos jedno veliko istorijsko delo da ucini i prisajedini sve srpske zemlje matici Srbiji - srpsku Bosnu i Hercegovinu, Liku, Baniju i Kordun, Kninsku krajinu, naravno. I samo u tome nije uspeo. Pa sta!? Vazna je bila istorijska ideja. Nije ni Karadjordje oslobodio Srbiju od Turaka, ucinio je to knez Milos, ali je prvi ostao u nasoj svesti kao vozd. Napoleon je prisajedinio Francuskoj pola Evrope, na kraju je sve izgubio, ali Vrancuzima ne pada na pamet da mu traze dlaku u jajetu. Vazna je ideja, vazno je jacanje Jugoslavije (Crne Gore i Srbije iz jednog dela), a nece ni ta Amerika vecno biti toliko jaka.

Ima, dakle, ozbiljnijih istorijskih zasluga nas novi kandidat da se, jednog dana, okruni. Nije ni Napoleon bio covek kraljevske krvi, pa se ipak okrunio. A kad smo vec kod toga, mozda ne bi bilo lose razmisljati i ovako: kad za drzavu i narod zasluzni ljudi, koje mozemo zvati i mesijama, postaju monarsi, oni se krunisu direktno - u careve. Napoleon, Bokasa... Mozda je vreme (kazem, mozda), da Srbija preskoci kralja i odmah dobije cara. O tome ce nadlezni odluciti a ne neko novinarsko piskaralo i, poznajuci srpski narod, novinarsko piskaralo samo jos veruje da ce narod to pozdraviti i proslaviti: klicanjem i velikom bengalskom vatrom na Uscu.

Kako je izgledalo tih prvih sedam radnih dana predsednika Milosevica u Belom dvoru? Mi, naravno, mozemo govoriti samo o onome sto smo videli i culi na malom ekranu teve-prijemnika (kazu veliki stilisti). Sta je bilo unutra, ne znamo. Novinar nije muva, a kakva bi tek novinarcina bio - novinar dvorska muva?!

Prvog dana predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic, koji jos nije podneo ostavku na mesto predsednika Srbije, primio je u prvu zvanicnu i radnu posetu ekipu visokih, tacnije najvisih rukovodilaca Crne Gore (bez Sveta, Mila i Milice) i Srbije (bez Milorada). Vecina njih naci ce se, nekoliko dana kasnije, u onoj dugoj koloni crnih automobila, koje ce Podgoricani (ne svi!) docekati kajganom i salatom od paradajza...

Tepih boje duge

Zvanicno saopstenje o tome sta su predsednik Milosevic i srecnici koji su prvi usli u Beli dvor na prvi radni sastanak razgovarali (ostace njihovo ime zbog toga u istoriji, a svakako u narodnom predanju) nije bilo uzbudljivo. Ozbiljne se stvari ozbiljnom narodu, kakav je nas, ne saopstavaju detaljno. Ne valja da ozbiljnost udari na ozbiljnost, ostacemo bez srpskog humora. Zato o prvom radnom prijemu naseg predsednika - zasad toliko. Da, samo nekoliko reci o radnom stolu i radnim stolicama radne sobe u Belom dvoru. Kakav namestaj, moj brajko! To samo govori da su Karadjordjevici, koji su ranije radili u radnoj sobi Beloga dvora, imali ukusa. Nasloni i noge stola i stolica bili su izuvijani i izukrstani kao ruke rasnih balerina u jeku igre, a tepih se presijavao na julskom suncu, kao paunov rep.

Namestaj u bivsem kabinetu predsednika Jugoslavije, u onoj socrealistickoj zgradi na Novom Beogradu, prost je, konfekcijski i nema nikakvu umetnicku vrednost. Kazu da ga Broz nije volio. Tepih je mnogo dlakav i debeo i uopste ne presijava na julskom suncu, a nema ni dovoljno cvorova, neophodnih za vazne sastanke jednog predsednika sa svojim saradnicima.

Da li Beli dvor ima kuhinju? Ako ima, ko ce biti sef kuhinje? Brozov kuvar Mica jeste u penziji, ali eno ga na televiziji, kod Vanje Bulica, kao "crni biser" evocira uspomene.

Da li je bio drugi radni dan ili treci, nije bitno, vazno je da su se u Beli dvor uputili Vojislav Seselj i Vuk Draskovic (nisu isli zajedno).

Predsednik zemunske opstine nije javnosti rekao sta su njih dvojica - sef drzave (ili drzava) i jedan predsednik opstine, razgovarali. Toliko se vojvoda bio uziveo u frazerski recnik svoga domacina, da je i sam poceo novinarima da saopstava fraze u stilu nasih poznatih drzavnih saopstenja iz kabineta.

Ali, Vuk je Draskovic bio otvoreniji. Priznao je javnosti da je Milosevicu postavio uslove izlaska Srpskog pokreta obnove na izbore. I ne samo svoje stranke, nego cele demokratske opozicije. O dvadeset i devet izbornih jedinica nije bilo govora. Zato sto lider Srpskog pokreta obnove to ne smatra bitnim; bitni su posteni izbori i stroga kontrola izbora. Onda je rekao i nesto sto je ostatak demokratske opozicije ujelo za srce: kao, rekao je Vuku Milosevic, nemojte mi, molim Vas (upotrebio je predsednik veliko slovo) pominjati uslove za postene izbore, postenje je moj stav! Istina je da je Vuk Draskovic pisac i da ume da barata stilskim figurama. On ce se, pred kamerama, posto mu je do usiju stigao eho izgovorenih reci (ta oko Belog dvora ima toliko drveca pa reci odzvanjaju kao u sumi), malo nasmejati. Da li je poverovao Milosevicu? Onda bi to bio smeh zadovoljnika. Ili je bila stilska figura? Ironija? Vreme ce vrlo brzo pokazati sta je bilo. Danas mozemo reci da je veliki deo naroda sve shvatio ozbiljno. Ozbiljan narod u ozbiljnim vremenima nema vremena za ironiju. Da li ti, Vuce, ulazis u pakt sa Milosevic pred izbore ili ne, pitanje je koje "demokratsku raju" Srbije zanima. Sve ostalo lici na politikantski kalambur.

Nezvani gosti

Novine ovaj susret vec najavljuju kao odluku Milosevica i Draskovica da dokinu Seselja. Bivsi potpredsednik Srpskog pokreta obnove Mihajlo Markovic, poslanik sa leptir masnom, ovaj potez Vuka Draskovica da poseti Beli dvor naziva - hrabrim potezom. To je, kaze, pokusaj Draskovica da izadje iz ilegale srpske vlasti i predje iz opozicije i zvanicno u vlast. "Iskreno bih se radovao kada bi za sobom poveo sve one tajne saradnike vlasti koji srpskoj opoziciji ne daju ni koraka napred vec sedam godina. Ako to ucini, Srbija bi mogla da mu bude zahvalna." Da li ovde i Markovic pravi stilsku figuru zvanu ironija, djavo bi ga znao. Ispalo bi da svi Srbi postaju veliki stilisti.

Sedmog radnog dana, predsednik Milosevic resio je da se odmori pa je u Podgoricu, na radni sastanak sa Momirom Bulatovicem, poslao svoje saradnike. A Crnogorci, koji do podne spavaju (od podne se odmaraju), nisu zalili truda i predvodjeni Odborom za docek nezvanih gostiju, osuli su paljbu na bratsku partijsku delegaciju iz Beograda - jajima i paradajzom. Vucelica nije tamo bilo. Kazu - lukav je Milorad, znao je sta ce se desiti. Tacnije je, ipak, da je Vucelic sklonjen u stranu, jer gazda ne prasta. On, Milorad, nije uradio domaci zadatak, nije uspeo da nagovori Mila Djukanovica i njegove da podrze promenu Ustava Jugoslavije i Milosevica ucine narodnim, a ne poslanickim predsednikom. Ovih je dana Gorica Gajevic dosla na celo izbornog staba "levice", iako je receno, ne tako davno, da ce to biti posao za Milorada Vucelica. Eto sta ti je politika...

Dolazak visoke delegacije beogradskih drugova u Podgoricu licio je na ono kad, kao, Cesi nesto zabrljaju, evo njima u Prag brace iz Kremlja; ili kad Broz okrene pogled (malo) prema Vasingtonu, njemu u goste dodje drug Breznjev, pa se izljube i mirna Backa. Naravno da tu podigne prst, slabiji obori glavu i obeca da ce se popraviti. Ali, odavno su mrtvi drugovi Staljin, Hruscov i Breznjev. Na Crvenom trgu igra se rok.

Naravoucenije: drugovi, ne krecite u goste nepozvani!

PETAR IGNjA