TRAZI SE POSTEN PREDSEDNIK
Ovdasnja javnost je, cini se, na samom startu predizborne kampanje mnogo vise zaokupljena predstojecim predsednickim nego parlamentarnim izborima u Srbiji. A u trci za predsednicku funkciju vec su se izdvojila tri ozbiljna kandidata - Lilic, Seselj i Draskovic. I, sudeci po objavljenim rezultatima istrazivanja javnog mnjenja, svaki od njih trojice ima - barem teorijske - sanse da pobedi
Nemojte jos zuriti da se kladite. Sve je mnogo neizvesnije nego sto vam se, mozda, cini na prvi pogled!
Pazljiva analiza i uporedjivanje velikog broja podataka koje su ovih dana javno prezentirali istrazivaci dve domace agencije, "Mark-plan" i "Partner" (u oba slucaja rec je o istrazivanjima koja se vec duze vreme sistematski rade po istoj metodologiji, sto omogucava pracenje dinamicnih promena u stavovima domace javnosti), moze vam biti od velike pomoci u prognoziranju ishoda predstojecih parlamentarnih i predsednickih izbora u Srbiji.
Dabome, ostaje jos da se vidi da li ce sve vodece (sadasnje parlamentarne) stranke opozicije u Srbiji uopste izaci na sledece parlamentarne i predsednicke izbore ili ce (barem neke od njih, ako vec ne sve zajedno) istrajati na odluci o bojkotu. Zatim, kakva ce - ako ti izbori budu stvarno bojkotovani - biti njihova istinska vrednost i legitimnost? Stoga podatke koji slede treba shvatiti samo uslovno, tek kao svojevrsnu indikaciju, kao pokusaj da se formulisu neki odgovori na pitanje - "sta bi bilo kad bi bilo?" - i kad bi izbori u Srbiji zaista bili odrzani 21. septembra uz ucesce svih glavnih stranaka iz rezimskog i opozicionog tabora...
Ali, treba odmah reci: konacnog resenja svih zagonetki jos nema. Ona se, mozda, tek naziru, mada su sve kombinacije, i svakojaka iznenadjenja, jos moguca.
Najpre je vidljiva cinjenica da najveci broj gradjana i biraca u Srbiji (bez Kosova), kao i onih u Crnoj Gori (koji su posebno prikazani u istrazivanju "Mark-plana") nema poverenja ni u jednog domaceg politicara. Zatim, da ubedljiva vecina smatra da su uslovi zivota u ovoj zemlji sve tezi i da anketirani gradjani (u ogromnoj vecini) smatraju da danas zive gore nego sto su ziveli na pocetku ove godine; da u ovoj zemlji ima vise kriminala nego u bilo kojoj susednoj zemlji, da je licna i imovinska sigurnost ljudi ozbiljno ugrozena, da caruje organizovani kriminal, a da drzavni organi ne pokakazuju ozbiljnu spremnost da se sa tim problemom uhvate u kostac...
Zato je, valjda, razumljivo sto najveci broj anketiranih biraca u Srbiji (kao i u Crnoj Gori) na pitanje - "Koje najznacajnije osobine treba da ima predsednik vase republike?" - na prvo mesto stavlja: "Postenje"! Daleko iza toga, kao neuporedivo manje vazne, dolaze osobine kao sto su "pamet", "odlucnost", "doslednost", "patriotizam"... A tek negde pri samom dnu liste pozeljnih licnih osobina buduceg predsednika nalaze se "demokraticnost", "tolerantnost".
Drugim recima, najvece sanse na predsednickim izborima imace kandidat koga bije glas da je izrazito posten, a koji pri tome moze biti i sasvim osrednje pameti, osrednje dosledan... A to sto neki kandidat za predsednika, eventualno, nije nimalo demokratican, niti tolerantan, nece mu - po misljenju biraca u Srbiji - predstavljati narocito veliku smetnju...
Ako vec na osnovu ovih nekoliko "licnih crta" pocnete da pravite "foto-robot" buduceg predsednika Srbije, obavezno imajte na umu da ce konacni ishod, ipak, odluciti oni koji su u ovom trenutku jos neopredeljeni. Jer, prema nalazima agencije "Mark-plan", najveci broj (36 odsto) ispitanika kaze da sada nema poverenja ni u jednog politicara, dok je broj onih koji tako misle veci od ukupnog broja ispitanika koji bi vec danas svoje poverenje poklonili nekom od tri prvoplasirana politicara na ovoj rang listi: Slobodanu Milosevicu, Vojislavu Seselju i Vojislavu Kostunici.
Iako su radili nesto drugacijim metodom (na drugacijem uzorku i sa drugacijim upitnikom), do veoma slicnih rezultata dosli su i istrazivaci agencije "Partner". Prema njihovim nalazima, ukupna cifra onih koji su u julu mesecu odgovorili da ne bi izasli na predsednicke izbore (12,7) ili da su neodlucni (25,3) iznosi 38 odsto birackog tela. To je i nesto vise (za dva procenta) od broja onih koji su prema nalazima "Mark-plana" u junu mesecu rekli da "nemaju poverenja ni u jednog politicara". Medjutim, "Partner" je posebno obradio i prikazao rezultate iste vrste koji se odnose na parlamentarne izbore, a koji daju jos jasniju sliku ovog fenomena. Iz tih podataka se vidi da je u julu bilo 15,3 odsto sigurnih "apstinenata" i 41,3 odsto "neodlucnih", sto ukupno iznosi cak 56,6 odsto birackog tela.
Moglo bi se, znaci, reci da predsednicki izbori u Srbiji ovog trenutka izazivaju neuporedivo vece zanimanje javnosti od parlamentarnih izbora i da ce, verovatno, odziv biraca za predsednicke izbore biti i nesto veci.
Uporedni prikaz rezultata koje je "Partner" prikupljao od aprila do jula ove godine pokazuje, takodje, da ukupan zbir "apstinenata" i "neodlucnih" raste. U aprilu je bilo samo 29, a u julu vec 38 odsto "apstinenata" i "neodlucnih" u odnosu na predsednicke izbore. A to povecanje (ukupnog zbira "apstinenata" i "neodlucnih") u odnosu na parlamentane izbore jos je drasticnije: u aprilu je 43,6 odsto, a u julu 56,6 odsto ispitanika reklo da ne zna za koju ce stranku glasati ili da uopste nece glasati na sledecim skupstinskim izborima u Srbiji. Pri tome jos valja imati na umu da je ovako visok procenat apstinenata i neodlucnih registrovan i pre nego sto su pojedine opozicione stranke najavile bojkot izbora. To, makar posredno, govori da bi eventualna antiizborna kampanja jednog broja opozicionih stranaka, (odnosno poziv gradjanima da bojkotuju naredne izbore), mogla bitno uticati na konacnu sliku...
U svakom slucaju, vec prikupljeni podaci govore da sa priblizavanjem izbora raste i osecaj neizvesnosti kod ljudi. I, da je razocaranje u pojedine politicke licnosti srazmerno veliko, mada je razocaranje u pojedine politicke stranke jos vece!
Rejting Slobodana Milosevica u domacoj javnosti je i dalje, cini se, u nezadrzivom padu. Linija konstantnog pada njegove popularnosti, koja je uocljiva vec duze vreme, bila je tokom poslednjih meseci - sudeci prema rezultatima istrazivanja "Mark-plana" - malo ublazena (jedno vreme je isla strmoglavo!), ali nije zaustavljena: u septembru prosle godine njega je "politicarem od poverenja" smatralo 19,2 odsto ispitanika, u februaru ove godine tako je mislilo 13,5 odsto, a u junu je tako mislilo samo 13,2 odsto ispitanika. Iako rezultate agencije "Partner" u ovom slucaju (zbog razlicite metodologije) nije lako porediti sa rezultatima "Mark-plana", uocljivo je da i Socijalisticka partija Srbije (SPS) tokom vise meseci uzastopno belezi pad popularnosti: u maju ove godine 19,8 odsto ispitanika reklo je da ce na skupstinskim izborima glasati za tu partiju, u junu je tako mislilo 18,6 odsto, u julu samo 16,9 odsto...
Nazalost, oba ova istrazivanja okoncana su pre nego sto je SPS obnarodovao nominaciju Zorana Lilica za svog predsednickog kandidata, pa zato na prve procene njegovog rejtinga valja jos malo sacekati. Ipak, nema nikakve sumnje da je SPS i dalje pojedinacno najjaca stranka u Srbiji, jer - nakon raspada koalicije "Zajedno" - sve ostale stranke, pojedinacno gledano, imaju manje privrzenika nego socijalisti. Drugo mesto (u skupstinskoj utakmici) zauzimaju radikali (SRS), odnosno (predsednicki kandidat) Vojislav Seselj. Agencija "Partner" u julu mesecu nalazi da bi na parlamentarnim izborima u Srbiji za SRS glasalo 12,5 odsto ispitanika, a iz raspolozivih podataka proizilazi da je i popularnost radikala od maja meseca (kada su bili u zenitu) u blagom padu. Isto to govore i podaci o rejtingu Vojislava Seselja kao predsednickog kandidata: prema agenciji "Partner", od maja meseca (kada je sa 19 odsto glasova stajao najbolje) do jula (17,1 odsto) Seselj je svakog meseca gubio po jedan procenat.
Na rang-listi "politicara od poverenja" agencije "Mark-plan" Seselj sa 12,8 odsto glasova u junu mesecu drzi drugo mesto (iza Slobodana Milosevica), a na grafickom prikazu odgovora na pitanje "Koga biste kandidovali za predsednika Republika Srbije", on se sa 17,5 odsto glasova nalazi takodje na drugom mestu. Medjutim, od njegovih privrzenika u ovom slucaju (prema "Mark-planu") brojnija je samo kategorija ispitanika (26,5) koji su odgovorili da jos ne znaju za koga bi glasali. Iza Seselja, sa otprilike upola manje glasova u tom trenutku (8,4), sledi Vuk Draskovic, a zatim svi ostali...
I prema agenciji "Partner", koja je u julu postavila slicno pitanje - "Za kog predsednickog kandidata biste glasali ukoliko bi se danas odrzali izbori za predsednika Srbije?" - Seselj ubedljivo vodi. Medjutim, koliko god da je vec sada nesporno da je Seselj "jak" predsednicki kandidat i da on ima ozbiljne sanse barem da se nadje u drugom izbornom krugu, cini se ipak da njegovu (vodecu) poziciju na junskoj listi "Mark-plana" i istoj takvoj julskoj rang-listi agencije "Partner" treba uzeti sa dobrom dozom opreznosti. Naime, kao sto je vec receno, u vreme kada su trazeni odgovori na pitanje o eventualnim sansama razlicitih predsednickih kandidata (cak i onih koji tada jos nisu najavili svoje kandidature i za koje se sa velikom izvesnoscu znalo da se uopste i nece kandidovati za predsednicku funkciju), jos se nije znalo ko ce braniti boje SPS-a. Tako je vodja radikala uspeo da pobedi samo "neimenovanog" kandidata vladajuce stranke (koji je prema "Partneru" u tom trenutku dobio 14,6 odsto glasova), mada Seselj u vreme kada je sprovedeno ovo istrazivanje jos nije imao priliku da se (makar i na ovaj nacin) odmeri sa Zoranom Lilicem!
Prezentirajuci svoje julsko istrazivanje, predstavnici agencije "Partner" su u utorak na konferenciji za stampu saopstili da su naknadno (proteklog vikenda), nakon objavljivanja Liliceve predsednicke kandidature, sproveli i dodatnu telefonsku anketu na manjem kontrolnom uzorku. Kazu: dobili su potvrdu prethodno utvrdjenog Seseljevog rejtinga, ali je predsednicki kandidat SPS-a Zoran Lilic (sa 22 odsto glasova) odmah izbio na celnu poziciju!
Cini se, ipak, da i tu vrstu merenja i uporedjivanja dva razlicita rezultata, dobijena na osnovu dva razlicita "instrumenta" i dva razlicita uzorka, treba u ovom momentu primiti k znanju s dosta opreza.
Ali i na drugoj strani domaceg politickog spektra dogodili su se znacajni obrti: neki od onih politicara koji su krajem prosle i pocetkom ove godine, tokom masovnih gradjanskih protesta sirom Srbije, dozivljavali zvezdane trenutke svoje popularnosti, sada su doziveli - dramatican pad. Valjda nikome ne treba objasnjavati zasto se to dogodilo.
Karakteristicno je, medjutim, da se veliko razocaranje javnosti i sledstveno tome pad popularnosti nije podjednako odrazio na rejting sve troje lidera koalicije "Zajedno". Najvise stete pretrpeo je Zoran Djindjic, ciji je rejting - sudeci prema "skali poverenja" koju pravi "Mark-plan" - danas vise nego prepolovljen u odnosu na februar mesec: u februaru je bilo 14,4 odsto, a danas samo 5,6 odsto ispitanika koji Djindjica smatraju "politicarem od poverenja". I istrazivaci agencije "Partner" nalaze da je Djindjicev rejting danas znatno nizi nego sto je bio pre samo nekoliko meseci, mada podaci ove agencije govore da je taj pad nesto blazi; ispitujuci opredeljenje biraca prema eventualnoj kandidaturi Zorana Djindjica za predsednika Srbije, "Partner" nalazi da bi u aprilu za njega glasalo 8,5 odsto biraca, u maju 6,7 odsto, u junu 4,9 odsto i u julu 5,1 odsto...
Vuk Draskovic je otprilike tamo gde je bio i ranije. On, izgleda, ima stabilnu grupu pristalica, medju kojima je bilo najmanje kolebanja. "Mark-plan" belezi da je u celokupnom posmatranom uzorku (koji obuhvata Srbiju bez Kosova i Crnu Goru) Vuka Draskovica "politicarem od poverenja" u februaru smatralo 6,7 odsto, a u junu 6,4 odsto. Medjutim, ako se posmatra po regionima, cini se da Draskoviceve pristalice nisu svuda ravnomerno rasporedjene: on je u junu najbolje stajao u zapadnoj Srbiji (8,4) i u Beogradu (8,3), a najslabije u Vojvodini (2,2). Zanimljivo je, takodje, da je njegova popularnost (za razliku od, recimo, popularnosti Zorana Djindjica) u Beogradu, bila ista i u februaru i u junu, a da je najvise izgubio bas u Vojvodini, gde mu je rejting za samo nekoliko meseci - prepolovljen.
Po istrazivanju "Mark-plana", u junu mesecu 8,4 odsto gradjana Srbije bi Draskovica kandidovalo za predsednika Srbije, sto je bilo svakako manje od broja onih koji bi kandidovali Vojislava Seselja, ali vise od broja onih koji bi za to mesto (ponovo) kandidovali Slobodana Milosevica (8,1), Zorana Djindjica (6,3), Vojislava Kostunicu (5,7) ili Milana Panica (2,7).
Kod agencije "Partner" Draskovic kao predsednicki kandidat stoji nesto slabije; na rang-listi predsednickih kandidata nacinjenoj u julu on zauzima tek cetvrto mesto (6,3 odsto glasova), iza kandidata SPS-a (i pre nego sto je najvljena Liliceva kandidatura), Vojislava Seselja i Milana Panica (7 odsto). Potom slede Zoran Djindjic (5,1 odsto) i Nebojsa Covic (4,8 odsto). Medjutim i ovu listu treba, cini se, uzeti sa dobrom dozom rezerve, jer je Paniceva kandidatura i dalje neizvesna, a jos manje su izvesne kandidature Djindjica i Covica.
Zanimljivo je da je jedini politacar koji na ovim listama u toku poslednjih meseci belezi izvestan (mada tek blag i to kod srazmerno male grupe postovalaca) porast "rejtinga" - Vesna Pesic; ona je na listi "Mark-plana" ("politicar od poverenja") u februaru imala 1,2 odsto, a u junu 1,5 odsto.
Podaci o strukturi potencijalnih glasaca (ko bi za koga glasao?) manje-vise su standardni i u tom pogledu nema velikih iznenadjenja. Recimo, agencija "Partner" navodi da najveci broj onih koji bi glasali za Seselja i Draskovica pripadaju mladoj generaciji (od 18 do 30 godina starosti), dok najveci broj onih koji se opredeljuju za kandidata SPS-a (Lilica) spadaju u najstariju generaciju (preko 56 godina starosti). Ali, u istrazivanju "Mark-plana" (istina, u nesto drugacijem kontekstu), nalazimo i jedno vazno upozorenje: izrazito nepoverenje prema Vuku Draskovicu i Vojislavu Seselju pokazuje zenski deo biracke populacije. Za Draskovica se opredeljuje dva puta vise muskaraca nego zena (2:1), dok je u Seseljevom slucaju taj odnos takodje vrlo vidljiv (3:2). A to, svakako, znaci da ce predsednicki kandidat leve koalicije moci da racuna i na podrsku dobrog dela zenske biracke populacije.
Karakteristicno je, takodje, da sva tri predsednicka kandidata koji se vec izdvajaju na svim rang-listama mogu da racunaju na glasove najmanje obrazovanog dela stanovnistva, odnosno biracke populacije. Jer, politicari koji, po pravilu, u ovakvim istrazivanja uzivaju podrsku najobrazovanijeg dela populacije, a to su Vesna Pesic i Vojislav Kostunica, sada ne ucestvuju aktivno u predsednickoj trci.
Mapa birackog tela koje ce se izjasnjavati o predsedniku moze se izraziti na razlicite nacine. Agencija "Partner" je utvrdila da najveci broj onih koji bi glasali za kandidata SPS-a najpriljeznije prati prvi program RTS-a, a od dnevnih novina (ako ih uopste cita) "Vecernje novosti" i "Politiku"; najveci broj onih koji bi glasali za Seselja izjavljuje da uopse ne cita nijedne dnevne novine, a od svih TV programa najcesce gleda TV Pink; potencijalni biraci Vuka Draskovica, u proseku, citaju dnevnu stampu vise od postovalaca dva prethodna kandidata i to najvise "Blic", "Dnevni telegraf" ("i druge listove", ne kaze se koje), a od TV programa najcesce gledaju "Studio B" i druge lokalne stanice...
Moze li se, dakle, vec nesto zakljucivati na samom startu predsednicke trke u Srbiji? Posto se izbori odrzavaju po dvokruznom sistemu, za sada je - cini se - jedino izvesno da pobednik nece biti odlucen vec u prvom krugu i da ce prva dvojica kandidata, koji udju u "finale", imati prilike da se jos jednom ogledaju.
Nekome bi se, mozda, moglo uciniti da su i finalisti vec poznati, s obzirom na to da se kandidati leve koaolicije (Lilic) i SRS (Seselj) vec izdvajaju na celu. Ali, to jos ne mora nista da znaci; buduci da na listama koje su dve agencije ("Mark-plan" i "Partner"), pre zvanicnog raspisivanja izbora, ponudile svojim ispitanicima ima i mnogo imena potencijalnih kandidata koji, zapravo, nece ucestvovati u ovoj trci, situacija ce se vrlo brzo donekle - rascistiti. Iz toga bi sadasnji treci, Draskovic, mozda mogao za sebe da izvuce i neke koristi. Drugim recima, njegove sanse da opstane u trci do finalnog kruga sada direktno zavise od odgovora na pitanje: ko ce se sve kandidovati, a ko jos odustati od kandidature... Jedan broj predsednickih kandidata - "autsajdera", koji nemaju nikakve sanse da udju u drugi krug, a kamoli da pobede, pokupice po obicaju i "rasuti" nekoliko procenata glasova. Ali, pri tome se obicno nikada ne zna kome su od ozbiljnih kandidata oni vise koristili, a kome naudili...
Sve u svemu, izgleda da u ovom trenutku, na samom startu predizborne kampanje, sva tri ozbiljna kandidata - Lilic, Seselj i Draskovic - imaju barem teorijske sanse da udju u drugi finalni krug. A tek bi onda u drugom krugu pocela velika politicka kombinatorika: ako se u drugom krugu nadju Lilic i Seselj, pitanje je za koga bi glasali Draskovicevi i ostali glasaci?; Ako u finale udju Lilic i Draskovic, za koga bi onda glasali Seseljevi i, konacno, ako na kraju trke kojim slucajem ostanu samo Seselj i Draskovic, za koga bi glasale pristalice leve koalicije?
Sve kombinacije i sva moguca iznenadjenja se jos cine - mogucim. A, kako ce svaki od ove trojice kandidata na celu trke iskoristiti tu svoju sansu, ostaje, naravno, tek da se vidi.
Stevan Niksic
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.