MAMAC U CETIRI OKA
Seselj odbija da daje izjave. Porucuje: ili tri-cetiri strane razgovora u NIN-u, ili nista. Ispalo je nista - nema prostora...
Tako smo ostali bez reci trojice u ovom casu najvise rangiranih (vidi strane 13-15) kandidata za, Milosevicevim odlaskom upraznjeno, mesto predsednika Republike Srbije.
Duhove, narocito opozicione, najpre je uzbudila cinjenica da je Slobodan Milosevic, kao predsednik SRJ, vec prvog radnog dana pozvao u audijenciju lidera SPO Vuka Draskovica, sto mu je Vuk hitno dosao na noge, i na kraju njegovim recima poverovao. (Seselj se podrazumeva.)
Tek kad se afera sa Draskovicevom posetom Belom dvoru zavrsi, do kraja, bice moguca prava ocena - kaze dr Vojislav Kostunica, lider Demokratske stranke Srbije. Nisu, veli, iskljucena ni neka druga iznenadjenja.
- Draskovic je prakticno rekao da je tim razgovorom zamenio okrugli sto na kome je toliko insistirao. Posao je od toga da bi obecanja Slobodana Milosevica trebalo da budu nesto sa cim se moze, koliko-toliko, racunati. Mislim da gresi.
Karakteristicno je, primecuje Kostunica, da su se susrela dva neovlascena pregovaraca. Nije Slobodan Milosevic ovlascen kao predsednik Savezne Republike Jugoslavije da govori o izborima u Srbiji. Velika Draskoviceva greska je sto, raspravljajuci sa Milosevicem o pitanju izbora cini prve korake u pravcu prosirenja Milosevicevih ovlascenja, kao sto su mnogi cinili pre njega, sto cini i medjunarodna zajednica, iz nama nerazumljivih razloga. To je bilo pogresno. Milosevic je potpuno nenadlezna i neovlascena licnost za tu vrstu razgovora i tu vrstu obecanja. A i Draskovic je govorio u ime onoga ciji mandat nije imao.
Iz pogresnog voza
A ovo je komentar dr Vesne Pesic, predsednice Gradjanskog saveza Srbije (nekad "Zajedno"):
- Izjava Vuka Draskovica o obecanjima predsednika Milosevica govori o tome da su neki lideri spremni da udju u privatne pregovore s rezimom. Politika SPO-a je bila okrugli sto, sto je bilo dobro. A sada Draskovic pregovara o uslovima za izbore sa nenadleznom osobom a na okrugli sto je zaboravio. Njemu gradjanski protest nije dao mandat da trazi "ustupke" vlasti. Uostalom, i sam Draskovic nije poverovao predsedniku Milosevicu da ce biti demokratskih izbora, vec je rec o dogovoru sa njim da Draskovic povuce SPO i opoziciju na predstojece, neregularne izbore. GSS smatra da, ako Draskovic ostane pri ovom dogovoru s Milosevicem (nadam se da nece!), njegov primer ne bi trebalo slediti. Neka se i "lideri" i opozicija jednom "izdiferencira" kako bi postalo jasno sta koja stranka hoce i koje stranke su zaista spremne da se bore za promenu vlasti koja je unistila zemlju. Sada je za to prava sansa ali i duznost stranaka da se sa pogresnog voza iskrcaju na dobrobit Srbije i njenih gradjana.
Potpredsednik Demokratske stranke Slobodan Vuksanovic u susretu Milosevic-Draskovic vidi, kako se izrazio, neku ironicnu simboliku. Kaze:
- Taj susret dogodio se u otetoj kuci Karadjordjevica, a smatram da bi Beli dvor trebalo ili vratiti starim vlasnicima ili pretvoriti u muzej. Cak ni Josip Broz nije sebi dozvoljavao da ga koristi kao kancelariju za radne sastanke. E sad, u Belom dvoru najveci zagovornik monarhije veruje obecanjima Slobodana Milosevica koji do sada nikada nije dozvolio postene izborne uslove, koji je hapsio i premlacivao gradjane i opozicione lidere kada su se borili za otvorene medije (9. mart 1991), koji je prosle zime tri meseca drzao Srbiju pod policijskom opsadom samo zato sto nije hteo da prizna izborne rezultate i koji je policijom izbacio poslanike Demokrtske stranke iz Republicke skupstine samo zato da bi u izbornoj godini promenio broj izbornih jedinica.
Vuksanovic se pita kako je mogucno da posle sedam godina ovakvih iskustava bilo ko moze da veruje obecanjima coveka koji nije dozvoljavao ni legalizaciju visestranackog sistema, pa smo i visestranacki sistem morali da izborimo ulicnim demonstracijama.
Gubitak legitimiteta
O dvorskom slucaju u ostroj intonaciji govori i Milan Panic, nekad savezni premijer (dok ga Milosevic nije najurio), ugledni biznismen iz Amerike. (Panic je najavio kandidaturu za predsednika Srbije, ali se jos zvanicno nije prijavio.) Panic primecuje:
- Pojedine stranke demokratske opozicije koje su progutale mamac rezima i odlucile da ucestvuju na izborima moraju da znaju da time nece doprineti da ovi izbori dobiju legitimitet, nego ce, naprotiv, one same izgubiti sopstveni legitimitet i podrsku naroda. Neki lideri opozicije misle da je sloboda medija osvojena samim tim sto se oni pojavljuju na televiziji, posle njihovog separatnog aranzmana sa rezimom.
I profesor Dragoljub Micunovic (Demokratski centar) govori da se radi o Milosevicevom prevazilazenju ustavnih kompetencija, i da ne razume Vuka Draskovica:
- Sada moramo da verujemo da je neko nekome nesto obecao u cetiri oka i da to sve treba da obavezuje. To je unelo dosta deprimirajucih tonova u opoziciju i vise ne mozemo da pregovaramo ni o cemu. Svako individualno sa nekim razgovara o necemu. Ne mozemo vise da govorimo o okupljanju svih demokratskih snaga, niti da napravimo zajednicki napor da to bude velika politicka snaga koja ce postaviti odredjene zahteve i ukazati na puteve izlaska iz ove krize. Dakle, ostali smo bez alternative. Najgora stvar koja se moze dogoditi, to je vracati se u stanje drustva bez alternative. To je karakteristika socijalistickih drustava. U tom pogledu, cini mi se da je taj gest udarac svoj ostaloj opoziciji.
Ova glamurozna epizoda (Vuk u Belom dvoru na Slobinom kaucu, Vuk Slobi veruje!) donekle je osencila kljucno pitanje - izaci na septembarske izbore ili ih bojkotovati. Da ili ne?
Ne pod ovim uslovima, rezolutno veli Milan Panic:
- U ovom trenutku najvaznije politicko pitanje u Srbiji je pitanje uslova za fer i potesene izbore. Moj stav je jasan. Ja u potpunosti podrzavam program minimalnih uslova za odrzavanje izbora koji je potpisalo 12 opozicionih stranaka. Nezakonit izbor Slobodana Milosevica za predsednika Savezne Republike Jugoslavije bio je, kao sto se sad vidi, samo uvod u nove nezakonite poteze koji su povuceni prilikom raspisivanja predsednickih i parlamentarnih izbora u Srbiji. Takodje, rezim Slobodana Milosevica povecavanjem broja izbornih jedinica direktno krsi usvojena pravila politicke igre i to uoci samih izbora! Umesto da omoguci opoziciji ravnopravan status u medijima, rezim daje neiskrena i zakasnela obecanja o njihovom otvaranju.
Antiizborna kampanja
Zbog svega toga - kaze Panic - demokratska opozicija mora da udje u antiizbornu kampanju. Izbori na koje ne izadju stranke demokratske opozicije nece imati unutrasnji, a prema uveravanjima njegovih sagovornika iz Vasingtona i Moskve, ni medjunarodni legitimitet. Medjunarodna zajednica nece priznati pripremljenu rezimsku farsu od izbora.
- Sa nasim stavom: za antiizbornu kampanju, dodaje Panic - usli smo u borbu za buducnost ove zemlje. To je odluka od trajne vrednosti koja ne moze da se proda za par minuta pojavljivanja na RTS-u i za prazna obecanja coveka koji je izneverio sve do sada sto je obecao. Ja vas samo podsecam na njegova obecanja, meni data 1992, da ce u interesu srpskog naroda da da ostavku. On to nije uradio i uveo je nas narod samo jos u dublju krizu. Nasa je duznost ne samo da vodimo antiizbornu kampanju, vec i da istovremeno ponudimo programe za obnovu ekonomskog i politickog sistema. Sa svoje strane ja sam spreman da pozovem i finansijski podrzim najbolje i najuglednije strucnjake i naucnike da ucestvuju u sprovodjenju programa obnove nase zemlje.
I dalje Panic:
Sada je vreme da svi jedinstveno kazemo NE kradji i izbornim manipulacijama i DA promenama i demokratskoj Srbiji. Ja, kao gradjanin Srbije i Jugoslavije i bivsi premijer, pozivam gospodina Gonzalesa i OEBS da ponovo posete nasu zemlju i da se upoznaju sa manipulacijama i krsenjem demokratskih pravila politicke igre, i da se sami uvere u nastojanja rezima da ove izbore dobije na svaki, pa i na najbrutalniji nacin.
Vesna Pesic drzi da tu postoje dva problema. Prvi se odnosi na cinjenicu da opozicija nije dobro organizovana zato sto nece da pobedi na izborima! Neke stranke imaju sopstvene, privatne, interese koji nemaju nikakve veze sa interesima Srbije i njenih gradjana. Zato nije cudno sto je glavni otpor autokratskom rezimu preseljen u Crnu Goru a, mozda, i u Republiku Srpsku.
- Drugi je problem u tome sto ni najbolje organizovana opozicija nema sanse na nedemokratskim izborima u kojima su karte, po ko zna koji put, unapred obelezene. Rezim nije postovao ni Gonzalesove preporuke ni zahteve gradjanskog protesta o dogovoru vlasti i opozicije oko slobodnih postenih izbora. Od tog dogovora nije bilo nista. Bez demokratskih izbora nema legitimne, smenjive i odgovorne vlasti. GSS smatra da bi sve politicke i drustvene snage koje zele demokratske promene trebalo da ignorisu ovakve izbore, podvuku crtu, ojacaju i dobro organizuju svoje redove i objave novi pocetak u borbi za pravnu drzavu, demokratsku Srbiju i privredni oporavak zemlje.
Sedam godina kradje
Demokratska stranka - govori Slobodan Vuksanovic - takodje ne pristaje na pretpostavljenu kradju:
- Mi se drzimo dogovora 12 opoziconih stranaka da pod postojecim izbornim uslovima necemo izaci na izbore. Sedam godina socijalisti kradu i gradjane i demokratske stranke i red bi bio da konacno utvrdimo pravila koja ce biti postena i koja ce vaziti i za buduce vreme, bez obzira ko je u opoziciji, a ko na vlasti.
Bez homogene opozicije, pak, sve je iluzija; rezim ce opstati iako ima podrsku samo 35 odsto birackog tela. Ima li nade da se demokratski deo opozicije u poslednji cas homogenizuju? Da se ne izneveri ona energija minulih zimskih meseci...
Slobodan Vuksanovic:
- Rec je o tome da je dovedeno u pitanje dostojanstvo opozicionih stranaka pred gradjanima i dostojanstvo gradjana pred samim sobom. Mi ne mozemo da dopustimo da u Srbiji pobedi jedan varvarski nacin bavljenja politikom jer mi zivimo u sred civilizovanog sveta. Zato smatram da opozicija moze da se "oporavi" i homogenizuje ako bude sacuvala svoje dostojanstvo. U tome ce uspeti samo ako bar jednom bude imala odlucnosti da kaze socijalistima - "E sad je dosta!" - i ako bude slozno odbila nove izborne prevare. Tako ce pokazati gradjanima da je odgovorna, da joj nije najvaznije nekoliko poslanickih mandata i slikanje na televiziji - vec da je svesna da politicke stranke postoje zbog gradjana i da bi sluzile gradjanima. Siguran sam da ce gradjani znati da postuju nas cist obraz i da ce nas podrzati u otporu novom izbornom nasilju.
Vuksanovic dodaje da ne zivimo u normalnoj i uredjenoj drzavi, pa zato medjustranacke rasprave dobijaju mnogo vece dimenzije nego sto je to uobicajeno. Zbog toga je potrosen deo "zimske" energije. Medjutim, ljudi koji su prosle zime povratili ugled naseg naroda u svetu, nisu se smrzavali i setali zbog bilo kog politicara ili stranke, vec zbog sebe i svojih porodica. Shvatili su da je izborna kradja simbol opste kradje i da, ako dozvole izbornu kradju, dozvolice nove kradje penzija, plata, stednje, radnih mesta - a o rasturanju drzave se i ne govori. Svi ti ljudi znali su i znaju da pobeda na opstinskim izborima ne znaci mnogo bez pobede na republickim. Zato je Vuksanovic siguran da ce ovaj narod znati da spreci novu izbornu kradju (koju je SPS pripremio), jer se i do sada pokazalo da SPS popusta samo kad ustane "sirotinja raja".
Kod takvog stanja stvari, koju bi od aktuelnih licnosti - pitamo - gospodja Pesic volela da vidi na celu Srbije.
- Na celo Srbije bi trebalo da stane licnost hladne glave, cistih ruku i drzavnicke mudrosti i snage da okupi sve demokratske snage u Srbiji koje bi izvele naciju i drzavu iz brloga i haosa u kome su se nasle. Takve licnosti postoje, postoje i gradjani, stranke i udruzenja koji su spremni da preuzmu odgovornost za buducnost zemlje.Potrebno je da se oni sami medju sobom prepoznaju i da se organizovano izbore za Srbiju na postenim i slobodnim izborima. Na ovim izborima takve sanse nece biti.
A Seselj; visoko se kotira. Kako bi izgledala njegova vladavina?
Vesna Pesic:
- Seselj moze postati predsednik Srbije samo voljom vladajuce stranke. U tom slucaju da takva volja postoji, to bi znacilo da je rezim resio da do kraja ponizi i kazni Srbiju. Batina se ne bi drzala vise iza ledja, nego bi bila upotrebljena "u vaspitne svrhe" disciplinovanja naroda kako mu vise ne bi palo na pamet da se bori za svoju izbornu volju i jasno izrazenu zelju da zivi u normalnoj i sredjenoj drzavi. Brutalnost, demagogija, mrznja i prenadrazenost nacionalnim emocijama, predstavljaju radove namenjene Seselju i njegovoj stranci. Cilj je da se zastrasi svaki racionalni pokusaj da se izadje iz opste paralize drustva, mafijastva i kriminala.
Lilic u jednini
Kako, ipak, rezim opstaje sa 35 odsto podrske i dokle ce opstati - tumaci potpredsednik Demokratske stranke Vuksanovic. Kaze da je ta dugacka prica motivisana psiholoskim i drugim razlozima. Na primer:
- Kada je u Srbiji posle 9. marta 1991. "demokratija bila u ofanzivi", otpoceo je uzasan rat na prostorima bivse Jugoslavije. Logicno je bilo da su tada unutrasnje politicke teme bile potisnute. Ili, ima li boljeg primera od izbornog zakona sa 29 izbornih jedinica koji je napravljen kao mesavina proporcionalnog i vecinskog sistema, da bi SPS i pre izbora imao osiguranih oko 60 mandata? Sta mislite o 7 odsto nevazecih glasackih listica na poslednjim saveznim izborima, sto iznosi preko 230 hiljada glasova? Sta normalan covek da kaze o propagandi koju vec sedam godina sprovodi drzavna televizija? Kako uopste komentarisati svedocenja socijalista - clanova birackih odbora o nacinima kradje na poslednjim lokalnim izborima? Eto tako Milosevicev rezim opstaje.
Pitamo, na kraju, sagovornike, relaksacije radi, kakav ce predsednik Srbije biti - ako bude - bivsi predsednik Jugoslavije Zoran Lilic.
- Ako govorimo sa stanovista institucije - zakljucuje sef Demokratskog centra dr Micunovic - ogromna je vlast skoncentrisana u rukama predsednika Republike Srbije. Ali, kad nemamo raspored snaga pojedinih institucija ili funkcija, nego su one vezane za licnost, formalna moc koju ce imati Lilic bice verovatno potpuno beznacajna u odnosu na neformalnu moc koju ce imati Milosevic.
Kakav ce biti Lilic? Kostunica kaze, bice u jednini!
- Tacno onako kakvi su bili izborni plakati SPS 1990. godine, kada je bio vecinski izborni sistem. Na svakom plakatu, uz fotografiju odredjenog kandidata, stajala je i fotografija Slobodana Milosevica. Tako to vidim, u jednini...
MILIVOJE GLISIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.