INTERVJU: DR DRAGAN VESELINOV

AUTONOMASI DOLAZE

Nije Vojvodina usla u Srbiju, dobrovoljno, da bi je Srbijanci, na belom konju i sabljom pobednika sa Soluna, dokinuli. Ona ima svoju ravnicarsku dusu i svoje zito koje nema vise nameru da daje u bescenje - poruka je novih vojvodjanskih autonomasa pred izbore

Da li ce koalicija Vojvodina izaci na izbore? Prema izjavama njenih celnika koje su se ovih dana mogle cuti, vrlo je verovatno da ce oni na izbore ici. Raspolozenje je, dakle, takvo, a konacna odluka bice doneta pocetkom septembra. Mozda ce nasu demokratsku javnost iznenaditi ovakav stav vojvodjanskih autonomasa (mnogi su, mozda, ocekivali i od njih siguran bojkot), ali tu je vise rec o neupucenosti u pravo stanje. Jer, za razliku od velikih srbijanskih stranaka, kojima bi najvise odgovaralo da Srbija bude jedna izborna jedinica, koaliciji Vojvodina potpuno odgovara ovih dvadeset i devet. Sto manje izbornih jedinica, to veca mogucnost da velike ribe progutaju manje! A i inace, vojvodjanske autonomase svadje i trvenja beogradske opozicije i raspad koalicije Zajedno ticu se koliko i praznik povodom cvetanja prvih mimoza (krajem zime) u Herceg-Novom. Njima je sada vazno, posto su ojacali, da dobiju sto vise poslanika i na velika vrata, kao autonomasi (nekada proganjani i spaljivani na lomaci, kao jeretici), udju u Skupstinu Srbije. Jedan od lidera koalicije Vojvodina dr Dragan Veselinov govori za nas list.

Proslo je gotovo devet meseci od poslednjih izbora, na kojima ste prvi put, kao vojvodjanski autonomasi, imali savezne poslanike. Kakve su procene o vasoj snazi danas?

- Silno nam raste popularnost. Osnivamo odbore dnevno. Ideja autonomije postala je potpuno legitimna. Nema razlike u drzanju izmedju Banacana, Bacvana i Sremaca. Rezim i Seselj nisu uspeli da nas prikazu separatistima, niti starosedelackim zaverenicima. U pokretu za Vojvodinu sve su nacionalne grupe, sve naseljenicke grupe i sve verske grupe.

Vi vise ne krijete da ste autonomasi, naprotiv. Imate li ikakve veze sa onima koji su nekada vladali u Vojvodini a onda za dva dana pocisceni jogurtom? I da li su imali prava oni koji su ih oduvali sa politicke scene, optuzujuci ih za separatizam?

- Nisu imali prava. Staro rukovodstvo Vojvodine bilo je iskljucivo srpsko. Poznajem licno te ljude i znam da nisu imali independisticki program. Cuvali su vlast i stari socijalisticki sistem u pokrajini. Cuvali su i vojvodjansku imovinu od prelivanja ka drugima. Ali tacno je da su izbegavali mnoge kontakte sa Beogradom, najpre zbog toga sto su politicari iz glavnog grada tezili centralizaciji novca i imovine.

Izbegavali su Beograd, ali rado su isli u Zagreb, kod Bakarica. Na zagrebackom kolodvoru cekao ih je crveni tepih a svirane su i "drzavne" himne - Lijepa nasa domovino i Cetir' konja debela...

- Oni su bili komunisti. Verovali su u autoritet vodje, a Bakaric je bio Buda medju komunistima. Nema nikakve sumnje da je bio bolji politicar od Pere Stambolica. Bio je i federalista, bio je Jugosloven u komunistickom smislu i zastupao je tvrdu samoupravnu ekonomiju, sto je dogmatama u Vojvodini odgovaralo. Niti su od njega mogli da dobiju prave odgovore, niti u Beogradu. Osam godina posle Bakariceve smrti, Jugoslavija se raspala, Vojvodina nestala, a Srbija propala. Nije, dakle, bilo odgovora ni u Beogradu ni u Zagrebu i danas je svejedno da li ste u Beogradu ili Zagrebu, na vlasti su kriminalci i lazovi.

U cemu ste slicni, u cemu razliciti sa bivsim autonomasima?

- Slicnost je samo jedna: i jedni i drugi traze ekonomsku samostalnost Vojvodine. Razlike su sledece: mi verujemo u trzisni sistem, privatnu svojinu i demokratski politicki sistem. Mi smatramo da Vojvodina mora da odbrani srpski narod koji u njoj zivi, a ne radnicka klasa. Mi sledimo Vasu Stajica i smatramo da je federalizacija Srbije nuzan proces.

Pa to smo imali, Srbiju iz tri dela, prema Ustavu iz '74, a ispalo je da je svega bilo osim drzave Srbije...

- Greska Ustava iz '74. u tome je sto Srbija nije bila drzava od Vranja do Drine. Imali su Vojvodjani autonomiju, Srbijanci nista, a njih je sest puta vise i prirodno su i fizicka zastita vojvodjanskih Srba. Od 1918. naovamo, krivicom samih beogradskih politicara neguje se iluzija kako Srbijancima ne treba drzava i da je ona u Kninu, Belom Manastiru, na Palama i u Beogradu, da je to sve Srbija. Stari autonomasi nisu to videli i umesto da nude Sumadincima drzavu, oni jesu bili ravnodusni prema osecanju Srbijanaca da su na nepoznatoj zemlji, bez granica i bez svoje imovine. Mi smo mnogo bolji od stare generacije, jer trazimo promenu ne samo politickog i ekonomskog sistema, vec zahtevamo da nasa braca u Srbiji obnove svoju drzavu. Mi samo trazimo autonomiju. To je razlika i mislimo da to s pravom mozemo da trazimo.

Da li je ovo predizborna kampanja ili je to sve davno zapisano u programu koalicije?

- Naravno da je davno zapisano. A nas je program jednostavan: zahtevamo da prirodna bogatstva, drzavni kapital na teritoriji Vojvodine, fondovi iz bruto prihoda, pripadnu Vojvodini. Trazimo da kulturna dobra, muzeji, biblioteke, narodni parkovi... sve to da pripadne svojim gradovima i opstinama. Trazimo da svi prihodi drzave od saveznih i republickih poreza i taksa, carina i akciza, kao i prihodi od drzavnih igara na srecu pripadnu Vojvodini u srazmeri s njenim ucescem u nacionalnom dohotku Jugoslavije, odnosno Srbije.

Moze li Vojvodina danas slobodno da prodaje svoje proizvode na slobodnom trzistu?

- Ne, ne moze. Zato trazimo slobodnu zitnu trgovinu i slobodan izvoz. Hocemo da se ukinu niske zastitne cene za zito, da se obustavi politika dozvola i kvota za izvoz, jer one vode pljacki vojvodjanskih njiva, radi politickog mira na srusenim fabrikama u gradovima. Mi ne dobijamo besplatno aute iz Kragujevca i televizore iz Nisa, pa necemo ni nase zito da dajemo besplatno. Evo, Vojvodini je zabranjeno da izvozi zito u Republiku Srpsku. A Bosanci nude 1,6 dinara za kilo, dok Marjanoviceva druzina daje maksimalno 1,1 dinar. Svaki vojvodjanski seljak gubi tri hiljade maraka po hektaru. Pomnozimo tu svotu sa na stotine hiljada hektara pod psenicom i videce se koliko novca odlazi socijalistickoj kompaniji u dzep. A to je oduzeto, oteto nasim zemljoradnicima.

Sa zita, pravo na izbore. Vi ste protiv bojkota. Zasto?

- Uvek je dobro ici na izbore, umesto pretiti bojkotom. Narod treba dizati na noge a ne traziti od njega da sedi u kuci i gleda kako se drugi bore. Beogradska je opozicija morala izaci na izbore. Mislim da se uplasila svoje programske nemoci i drasticnog pada popularnosti. Nesloga i svadje su je unistili. Ove godine izborni su uslovi bolji nego prosle, kad je koalicija Zajedno izasla na izbore. Manji je prag za ulazak u parlament, imamo Studio B, imamo niz lokalnih radio i televizijskih stanica i imamo vise od pedeset opstina, i to najsnaznijih opstina, sa sezdeset odsto stanovnistva Srbije i sto ne bismo upotrebili svoju vlast da pobedimo? Bojim se da beogradska opozicija propada brze nego sto treba. Njoj je sudjeno da propadne zbog velikosrpskog programa, zbog nacionalizma, zbog centralizma, ali je morala da se ujedini bar oko predsednickog kandidata. Propala je sansa da dobijemo trijumvirat predsednika u Jugoslaviji: moguceg Panica u Srbiji, Djukanovica u Crnoj Gori i Milosevica - ali Milosevica u sendvicu izmedju njih dvojice. Mogli smo izazvati pozitivnu krizu.

Ne cini li vam se da cete, mozda, dobiti dobar broj poslanika ali izgubiti na glasu u demokratskoj javnosti koja trenutno, pod uticajem nekoliko lidera, veruje da je bojkot gotovo sveti cin a da su svi drugi, koji na izbore idu, saradnici rezima?

- Koalicija Vojvodina ne gubi nista. Ona ce steci maksimalni legitimitet. Mi smo popularniji od socijalista u prestonici Vojvodine i cilj nam je da preko vecine glasova, kojoj tezimo, pokrenemo pitanje polozaja Vojvodine u Srbiji. U Vojvodini beogradska opozicija ne bi imala sta da trazi. Srpski pokret obnove bice katastrofalno porazen od nas, ali tuci cemo i socijaliste i Seselja. Partije iz Beograda znaju da u Vojvodini vise ne postoje i to im, zacudo, jos nije otvorilo oci da shvate kako nemaju program za Srbiju. Ko u Vojvodini, najrazvijenijoj nasoj sredini, nema glasace, taj ni Srbiju nece uvesti u Evropu. A mi ne nameravamo da cekamo narednih osamdeset godina da Kostunice, Djindjici i raznorazni saborni i slavski hriscani, krenu za nama. Mi idemo sami, jer smo sami Vojvodinu i napravili. Mi se necemo otcepiti, kao sto nam oni to spocitavaju, ali cemo pojacavati ekonomsku samostalnost, kako ne bismo trpeli vranjansko-leskovacke ujdurme. Ne zelimo da budemo kolonija, ne zelimo da finansiramo cevabdzijsko-pljeskavicarsku kamarilu. Neka sluge za svoje domove potraze na drugom mestu.

Da, ali prosli izbori nisu bas potvrdili da je "beogradska opozicija" u Vojvodini bez sansi. Naprotiv, Srpski pokret obnove jak je u velikim mestima, demokrate takodje, Seselj vodi prema svim anketama. Kako objasnjavate Seseljevu popularnost kod Lala, sa kojima on ima najmanje slicnosti?

- Kao partija, koalicija Vojvodina jaca je od SPS-a, a socijalisti dvaput su jaci od radikala. Seselj je, nazalost, kao licnost popularan, ali njega i rezim cuva, legitimisuci njegov politicki kriminal.

Dobro, neka bude tako, ali otkuda da mirni Vojvodjani i jedna kulturna sredina, toliko bas navijaju za coveka koga bije glas da od Srbije pravi fasisticki svinjac?

- Ja mislim da i time sto je i za fasizam, Vojvodina pokazuje da je najmanje opterecena nacionalistickom i vulgarnom patrijarhalnom idejom domacina. Fasizam je socijalna, a nije nacionalna ideja i on ne moze da uspe medju Hutuima i Tutsima u Ruandi, vec u gradjanskoj sredini. Vojvodina, na negativan nacin, kao nekada Italija i Nemacka, reaguju danas, jer je ekonomski propala i socijalna beda tamo gde postoji formirana gradjanska svest pogoduje pojavi fasizma. Zato je ona uvek glasala protiv Milosevica, ali za fasizam i socijalne ideje glasa, jer je razvijenija od Srbije.

Moze li se ocekivati jos veca radikalizacija Vojvodine?

- Mi ipak gledamo na Srbiju. Trazimo ono sto nama Vojvodjanima pripada i sigurni smo da pored nas Seselj nece proci. Idemo ka radikalizaciji teritorijalne napetosti. Sama Srbija bez pokrajina i drobljenje beogradske vlasti. Borba za parce hleba u svom regionu postaje sudbina Srbije. To ce davati izgovore autokrati iz Beograda da ide na otvorenu diktaturu koja ce povratno radjati jos vece napetosti izmedju Kosova, Srbije i Vojvodine. Lako moze doci do nemira, terorizma. Jacanje regionalne vlasti negativnim putem dovesce do decentralizacije. A moglo je sve to da se udesi pozitivnim putem pre deset godina, bez Osme sednice, bez Gazimestana i "velike Srbije". Moglo je.

PETAR IGNjA