CRNOGORSKO DRZAVLjANSTVO

NOVI MILOV POTEZ

Da li je najavljeni zakon o crnogorskom drzavljanstvu novi sporni potez Djukanoviceve vlade?

Jugoslovenski paviljon na Venecijanskom bijenalu ne zove se vise tako. "Montenegro" je, uz ime umetnika, ove godine jedini napis na njemu, iako se u svim ostalim pratecim papirima pominje Jugoslavija. Brojni posetioci, poput, recimo, lekarke iz Litvanije, zbunjeni su ovom nedoslednoscu jer nisu culi za "ekolosku", odnosno potencijalno "of-sor" drzavu Mila i Momira.

Ovaj, jedan od poslednjih primera samostalnog nastupanja manjeg oka u glavi, benevolentnom posmatracu moze delovati kao razumljiv pokusaj turisticke propagande. U uzavreloj atmosferi pljustanja teskih reci na one koji hoce da podele Jugoslaviju, odnosno jaja i kamenica na siritelje omraze u Crnoj Gori ("Milo deli penzije, a Momir Crnu Goru"), senke postaju mnogo ostrije. Najavljeni Predlog zakona o drzavljanstvu Republike Crne Gore u tom kontekstu mogao bi biti pozamasan trn, odnosno balvan.

Pobornicima teze o ocevidnom separatizmu Djukanoviceve vlade vec u sturim informacijama o skorom usvajanju ovog zakona neke stavke zvuce zastrasujuce. Navodi se, naime, da se crnogorsko drzavljanstvo moze steci ne samo poreklom, rodjenjem na teritoriji ove republike i prijemom, vec i "po medjunarodnim ugovorima". Predvidjena je i mogucnost da ga dobije drzavljanin druge republike clanice koji ima prebivaliste na teritoriji Crne Gore i podnese zahtev.

Da li su, nakon dugotrajne neizvesnosti i oklevanja oko donosenja saveznog zakona iz ove oblasti (stupio na snagu prvog januara, dakle gotovo punih pet godina od proglasenja SRJ,) na pomolu nova preganjanja u ovoj vrlo delikatnoj sferi od koje zavisi sudbina hiljade i hiljade gradjana? Kakve ce to medjunarodne ugovore sklapati Crna Gora? Hoce li vlasnici vikendica na primorju masovno prijavljivati prebivaliste u Crnoj Gori, a Crnogorci u Srbiji traziti tamosnje drzavljanstvo po poreklu?

Pravno zaokruzivanje?

Ovdasnji strucnjaci sa kojima smo razgovarali ne vide razlog za pridavanje narocitog politickog znacaja ovom zakonu. Uz ograde da ne zele da konkretnije komentarisu Predlog koji nisu imali u rukama, nekoliko cenjenih pravnika smatra da se radi o regularnoj proceduri donosenja republickih zakona nakon saveznih, sto bi trebalo da ucini i Srbija.

I prethodna i sadasnja federacija, naime, imaju slozeno drzavljanstvo - savezno i republicko, pa je taj sistem potrebno do kraja pravno zaokruziti. U Srbiji je formalno na snazi jos zakon iz 1979, sa izmenama i dopunama iz 1983. godine. Sve do ove godine o prijemu u drzavljanstvo SRJ prakticno su odlucivale republike. Uz sve zamerke koje su mnogi strucnjaci, a narocito borci za gradjanska prava, imali na novi savezni zakon o drzavljanstvu - da se prakticno ne priznaje kontinuitet SRJ sa SFRJ uslovljavanjem dobijanja jugoslovenskog drzavljanstva odricanjem drzavljanstva drugih republika bivse SFRJ, ponovnim davanjem prioriteta u sticanju drzavljanstva na osnovu porekla roditelja a ne prebivalista, prevelikim diskrecionim ovlascenjima Saveznog MUP-a itd. - njime je pitanje koje je drzavljanstvo izvorno, primarno, u dobroj meri zapravo reseno u korist saveznog.

Ovo naglasava i mr Goran Svilanovic, asistent na Pravnom fakultetu u Beogradu, u izjavi za NIN. On podseca da se na nekoliko mesta u saveznom zakonu pominje da o zahtevima za sticanje jugoslovenskog drzavljanstva prijemom i na osnovu medjunarodnih ugovora, kao i o prestanku jugoslovenskog drzavljanstva odlucuju nadlezni savezni i republicki organ, ali da to nije do kraja izvedeno, vec u praksi resenja donosi savezno ministarstvo, bez republika.

U crnogorskoj vladi nisu bili precizni oko datuma pristizanja ovog predloga pred poslanike, izjavljujuci samo da je "u postupku donosenja", ranijim Programom vlade predvidjen za drugi kvartal, a u vezi sa ustavnim zakonom koji predvidja rok za uskladjivanje zakona o drzavljanstvu sa Ustavom Republike Crne Gore. Predlog je sacinilo republicko Ministarstvo unutrasnjih poslova, a ne Ministarstvo pravde, kao i u slucaju saveznog zakona.

Prioritet federalnog

Zarko Sturanovic, pomocnik ministra unutrasnjih poslova Crne Gore, za NIN kategoricno tvrdi da se radi o redovnoj proceduri, jer su se tek nakon stupanja na snagu Zakona o jugoslovenskom drzavljanstvu stekli uslovi za donosenje ovog zakona.

- Nema razloga za sumnju da je njegovo donosenje u sadasnjem trenutku uslovljeno politickim implikacijama. U odnosu na vazeci zakon, Prijedlog zakona ne sadrzi bitnije novine, izuzev odredjenja da se sticanje i prestanak crnogorskog drzavljanstva vezuje za sticanje i prestanak jugoslovenskog drzavljanstva, dok je ranije automatizam sticanja drzavljanstva bio obrnut. Na ovaj nacin se afirmise prioritet jugoslovenskog drzavljanstva, sto je i primjereno saveznoj nadleznosti - kaze gospodin Sturanovic.

Pominjanje medjunarodnih ugovora usledilo je samo zbog doslovnog prenosenja odredbi saveznog zakona, ne podrazumeva sklapanje zasebnih ugovora Crne Gore jer je savezno drzavljanstvo primarno, izvorno.

- Drzavljani Republike Srbije imaju na teritoriji Republike Crne Gore normativno i fakticki ista prava i duznosti kao i crnogorski drzavljani, pa samim tim ne ocekujemo povecanje broja zahtjeva za prijem u crnogorsko drzavljanstvo, niti za tim ima potrebe - objasnjava i drugu "spornu", a zapravo staru i uobicajenu odredbu pomocnik crnogorskog ministra unutrasnjih poslova.

U praksi to, medjutim, nije bas tako. Cesti mini carinski ratovi, aktuelna sporenja oko (ne)zakonite kontrole protoka robe kod Prijepolja i naplate potrazivanja crnogorskih firmi u Srbiji dovode u pitanje proklamovanu jednakost gradjana i "privrednih subjekata" kao drzavljana ove ili one republike. Nedavno masovno prijavljivanje gradjana Srbije na adrese u Crnoj Gori radi legalne registracije uvezenih kola ilustrativan je primer razlicitih propisa i "seobe" gradjana u administrativno povoljniji ambijent.

Nema sumnje da ce gradjani naci nacina da svaku eventualnu liberalniju administrativnu politiku Crne Gore po bilo kom osnovu iskoriste, ali i da u ponudjenom Predlogu za sada "stofa" za sukob nema. To indirektno potvrdjuje i savezni ministar pravde Zoran Knezevic. Zamoljen da za NIN prokomentarise najavljeni crnogorski zakonski projekat, posebno da li na neki nacin prevazilazi okvire saveznih propisa i da li po njemu mozda to ima neke politicke implikacije, vrlo ljubazno je odgovorio da bi to bilo u ovom trenutku neumesno. Kako se radi samo o Predlogu, a on je savezni ministar, to bi moglo biti kontraproduktivno... Knezevic je crnogorski kadar u saveznoj vladi, pripadnik struje Momira Bulatovica, i pre samo nekoliko dana vrlo je ostro napao protivnicku struju u Crnoj Gori za kontinuirani napad na sve institucije SRJ. Ovakva uvidjavnost kada se radi o Predlogu zakona o drzavljanstvu Republike Crne Gore stoga moze znaciti da primedbi zapravo nema.

Naravno, sa politicarima se nikada ne zna. A sto se tice Venecijanskog bijenala, "crnogorski" paviljon pomoci turizmu nece. Prostor oko zgrade je gotovo zapusten, a sama postavka valjda najkonzervativnija na citavoj izlozbi.

DISCIPLINOVANJE CRNE GORE

Po izboru Milosevica za predsednika SRJ mnoge srpske firme otkazale su saradnju svojim crnogorskim partnerima, a Privredna komora Jugoslavije dosla do zakljucka kako je luka u Solunu pogodnija od Luke Bar

Delovalo je iluzorno da ce Crna Gora ikada postici sporazum sa Srbijom o uvozu naftnih derivata iskljucivo preko Luke Bar (pregovori su trajali nekoliko godina), kada je u "pravom" trenutku odjeknula vest da je dogovor postignut. Izgledalo je veoma lako, po objasnjenjima koja su plasirana: Crna Gora ce biti uvoznik sto ce joj doneti znacajna sredstva, ali ni Srbija nece proci losije jer ce cenu na svom podrucju podici na ime akcize. Bez ulazenja u problematiku da li bi se to svidelo i gradjanima Srbije (nebitno kada, po svemu sudeci, od posla nece biti nista), interesantno je samo locirati vreme ovoga dogovora koje se sasvim slucajno poklopilo sa trenutkom u kojem je krilo Mila Djukanovica preuzimalo vlast, a Slobodan Milosevic cekao da ga izaberu za predsednika SRJ.

Ako se radilo o trgovini, bila je veoma losa trgovina - samo neku nedelju po Milosevicevom ustolicenju (obavljeno je uz podrsku "reformista"), Privredna komora Jugoslavije predstavila je Memorandum o razumevanju izmedju Luke Solun i PKJ koji ce rezultirati poslovnim ugovorom u avgustu. On ce vaziti narednih pet godina i po objasnjenju PKJ obezbedice "povoljan tretman u pogledu placanja takse, spediterskih i drugih usluga". Pitanje je - za koga?

Vec na sastanku Mila Djukanovica sa privrednicima Crne Gore koji je odrzan pre saopstenja PKJ, direktor Luke Bar, Petrasin Kasalica je istakao da "transport velikih tereta, posebno rasutih i tekucih, teskih i po nekoliko miliona tona, umesto ugovorenim putem, preko te Luke, sada ide preko rumunskih, grckih i bugarskih luka, gde se svaka usluga placa odmah i u dolarima, a u Baru dinarima i na duzi rok cekanja". G. Kasalica je takodje istakao da veliki broj srpskih preduzeca bojkotuje barsku Luku, a medju njima posebno smederevski "Sartid" koji je naglo prestao da koristi usluge Luke Bar da bi presao na luke Burgas i Konstancu.

Tesko je poverovati da se direktor "Sartida" i jedan od vodecih funkcionera SPS-a Dusan Matkovic odlucio na ovaj potez samo zato sto nema "dogovorenu tarifu sa crnogorskom zeleznicom". Konstanca je 500 kilometara dalje od Luke Bar, Burgas 300, a Solun 130, prelazak granice se po kamionu ili kontingentu placa 200 dolara i ako se tome jos doda cinjenica da su u Baru cene nize za 30 do 40 odsto, da se placa u dinarima i to sa velikim kasnjenjima onda postaje jasno da se ipak radi o drugoj vrsti pritisaka. O tome svedoci i cinjenica da je Sartid ovih dana poveo tajne pregovore sa Zelezarom u Zenici i da je, po recima Miodraga Perovica, direktora Zeljezare u Niksicu, sklopio poslovni aranzman iako je niksicka Zeljezara po svom programu gotovo identicna onoj u Zenici (preduzeca iz Srbije su u ovom trenutku Zeljezari u Niksicu duzna 18 miliona dinara, a otkazuju joj saradnju, kao sto je slucaj i sa RTB Bor). Bojkot crnogorskih preduzeca propracen je i sve cesce pominjanom "granicom" kod Pljevalja (koja postoji ma sta Sainovic pricao) kao i zabranom uvoza nafte iz Jugopetrola Kotor koi je do sada snabdevao privatne pumpe u Srbiji, a koje trenutno ne snabdeva niko. Ipak, najveci problem svakako predstavlja Bar koji je interesantan i zbog toga sto predstavlja saobracajni cvor, sa svojim putevima, zeleznicom i Lukom, a i zbog toga sto je prilicno jako uporiste Djukanovicevog krila. Pritisak na ovaj grad se, svakako, najvise oseca.

Predsednik Odbora za ekonomske odnose PKJ Vasilije Ilic je istakao da dogovor sa Lukom Solun predstavlja kontinuitet od Drugog svetskog rata i da "sve ima svoju racunicu i razumljivo je da treba iskoristiti mogucnosti i povoljnost sporazuma". On takodje kaze da nije vodjena rasprava, niti je pravljena racunica na koji ce se nacin sporazum odraziti na poslovanje Luke Bar, sto je veoma cudno kada se zna da je zadatak Privredne komore Jugoslavije da brine o privrednim interesima obe clanice federacije, a da je Luka Bar jedina koju federacija poseduje. Kako ce se taj sporazum odraziti govori cinjenica da je Luka Bar u prvom polugodju ove godine pretovarila 900 hiljada tona tereta, a da joj je kapacitet dvostruko veci i da je pri tome tacno 40 odsto jeftinija od Soluna. Sada ce imati jos manje poslova, a za to nece biti kriv samo "Sartid" koji trenutno svoje terete valja za vise od 1 000 nautickih milja (dva dana duzi put) umesto da ga istovaruje u Baru. Prema recima g. Kasalice "Sartid" Luci Bar duguje tri miliona dolara, a u poslednjih godinu dana je "za veoma kvalitetne usluge" uplatio samo pet miliona dinara. A kao sto je vec receno "Sartid" nije jedini jer su se veoma slicni problemi javili i u saradnji sa visegodisnjim partnerima "Zorkom" iz Sapca i RTB Borom.

O cemu se zapravo radi u izjavi za NIN objasnjava Ivan Kalezic, predsednik DPS-a za barski okrug i potpredsednik opstine: "Svake druge godine se ponavlja ista prica: oni nas ucene da brodovi nece ulaziti u nasu Luku ukoliko mi ne dokazemo nase 'jugoslovenstvo'. To se zove disciplinovanje Crne Gore. Pri tom se pritisak ne oseca samo na Luku vec i u turizmu (uvodjenje viza), pa cak i u kulturi. Ove godine sve je izrazenije nego inace usled dnevne politike i podrske koju je SPS pruzio Momiru Bulatovicu s namerom da mu pomogne u predsednickoj kampanji. A mi smo svi vec umorni od pritisaka." Na pitanje da li to znaci da DPS Bara vise ne moze da postigne dogovor sa svojim koalicionim partnerom g. Kalezic kaze: "SPS je zvanicno stao na jednu stranu i mi vise ne mozemo da pregovaramo. Ali to ne znaci da smo protiv jugoslovenstva kao sto nam namecu, vec da samo verujemo kako dve stranke nisu jedino sto cini Jugoslaviju. Bar je Jugoslavija u malom, a koalicije su moguce sa jos mnogo drugih stranaka."

SANDRA PETRUSIC
SVETLANA DjURDjEVIC-LUKIC