Gospodin Zoran Lilic

POBEDICU VEC U PRVOM KRUGU

Koje su osnovne tacke iz vaseg predizbornog programa i na cemu cete insistirati u predsednickoj kampanji?

- Odgovor nije tezak. Zelim da Srbija bude zaista prava demokratska drzava, visoko razvijena u svakom pogledu, i da se oslobodi svih stega koje trenutno postoje, priznali mi to ili ne, i da, pre svega, vodi racuna o svojim gradjanima. Ako budemo to uspeli, nezavisno ko ce biti na tom mestu, onda smo zaista mnogo postigli, Srbija ce tada biti drzava zadovoljnih ljudi - a to je i najbitnije.

Pomenuli ste stege koje objektivno postoje. Zasto postoje tolike stege i da li je potrebno toliko vremena da se one otklone?

- Ne mislim da je potrebno mnogo vremena. Potrebna je promena nekih drustvenih okolnosti i nekih, moglo bi se reci, nama urodjenih sklonosti. Velika teskoca je u tome sto smo cetiri-pet godina bili pod sankcijama, a one su donele nesto sto nije tipicno za nas narod. Nece biti dobro ako to sto nije tipicno ostane da nas u buducnosti predstavlja i pokazuje da je srpski narod nesto drugo nego sto objektivno jeste. Nadam se da cemo uspeti da dokazemo da nismo ono za sta nas optuzuju. Mi ni po cemu ne pripadamo grupi genocidnih naroda, onih koji ne znaju sta hoce, koji nemaju svoju kulturu, svoju istoriju.

Hocemo li napredovati i kojim tempom cemo napredovati?

- Niko ko nije optimista ne bi smeo da se prihvati ovog posla. Mozda ce to biti tezak put, ali sam siguran da resenja postoje i da ih mozemo naci. Nece to biti ni brzo ni lako, ni prijatno. Verovatno se treba osloboditi nekih navika i predrasuda.

Gde su, po vasem osecanju, najozbiljniji potencijali i sta mi to mozemo da razvijamo?

- Nasi potencijali su sigurno resursi kojima raspolazemo, postojeca infrastruktura, znanja koja imamo...

Malo ljudi zna, pogotovu onih koji se nisu bavili poslovima kojima sam se ja bavio, da Srbija raspolaze nemerljivim potencijalima, ne samo u oblasti poljoprivrede.

Nedovoljno je poznato da Srbija raspolaze izuzetno velikom lepezom strateskih minerala koji su veoma interesantni za neka istrazivanja, svemirska na primer. Postoje velike rezerve ruda koje su nezamenljive u vasionskim istrazivanjima, a vrlo su vazne nekim ljudima i nekim drzavama. Uzmimo u obzir i Kosmet, koji ima strateske rezerve energenata za mnoge decenije. Srbija, dakle, nema razloga da ne razmislja o nekoj lepsoj buducnosti. Mozda to objasnjava cinjenicu zasto je nekima potrebna ekonomski slaba Srbija. Mi im to svakako necemo dozvoliti, jer dobro znamo da su ekonomski slabi subjekti pogodni za svaku drugu dominaciju.

Sto se tice ljudi, umnih i intelektualnih potencijala, takodje nema razloga da se ne razmislja o boljem vremenu, ali je sigurno da taj intelekt i svu pamet u ovoj zemlji treba, koliko je moguce vise, integrisati u proces postizanja osnovnog cilja - bolje buducnosti Srbije i Jugoslavije.

Gotovo cela generacija mladih ljudi, zbog nasih nesrecnih okolnosti, otisla je iz zemlje i pokusava da se snadje u inostranstvu. Da li vasa partija i vi licno licno imate neku ideju, neku strategiju, kako vratiti te ljude?

- Prvo, moramo da se slozimo, ili da se ne slozimo, kako god hocete, u cinjenici da nisu najumnije glave napustile ovu zemlju. Sigurno je da su odlazili ljudi koji su mogli mnogo da pomognu. Ti bi ljudi trebalo da odgovore svojoj obavezi, i pre svega, razvijaju ovu zemlju koja je njihova otaxbina. U svakom slucaju, postoji potreba da se dokazuju pred ovim narodom.

Napolju smo u jednoj dimenziji, a ovde smo u pravom smislu u tri dimenzije i u mogucnosti da pokazemo ono sto objektivno jesmo. Vrlo dobro znam sta se desava sirom sveta, a imao sam prilike da se vidim i da razgovaram sa nasim ljudima i znam kolika je njihova potreba da budu ovde i ono sto znaju primene u interesu svog naroda. Sigurno da tim ljudima treba pruziti mogucnost da to i dokazu.

Ono sto se desavalo poslednjih godina, bez obzira sta ko mislio, jeste tragedija i nepravda prema srpskom narodu, ali je i nauk za vreme koje dolazi.

Ucinili smo sve da ti ljudi, koji su otisli iz raznih razloga, zbog vojne obaveze, pripadnosti razlicitim nacionalnostima, mogu da se vrate i to sto imaju, sto je njihov intelektualni potencijal i potencijal u svakom drugom pogledu, stave na raspolaganje svojoj matici.

Zaista je vreme da prestanemo da se delimo i da pocnemo da pokazujemo kakvi smo kada smo upuceni jedni na druge, da se ujedinimo u jednom jedinom cilju koji je za mene iznad svih ciljeva - da Srbija opstane kao drzava i da zaista bude demokratska i razvijena. Da bude jedna od vodecih balkanskih drzava. Takva Srbija treba da bude garant i ove Jugoslavije i mozda neke jace Jugoslavije. Ukoliko, pak, podlegnemo nasim podelama i unutrasnjim sukobima, imacemo mnogo problema da sacuvamo i ovakvu Srbiju kakva jeste. Mislim da tome treba da se suprotstavimo svim svojim mocima.

Ako smo dobro razumeli, vi ste za definitivno nacionalno pomirenje?

- Apsolutno.

Negde ste izjavili, kandidujuci se za predsednicku funkciju, da cete traziti "odresene ruke". Da li je to tacno i sta to znaci?

- Nisam izjavio. To su objavile neke novine iz njima poznatih izvora. Sigurno je da svako od nas, kad se prihvata velikih obaveza, ima pravo i da postavi neke uslove i da zna sta ce se desavati u vremenu u kome bi eventualno trebalo da odlucuje, na neki nacin, o perspektivi ovog naroda.

Vasu prethodnu funkciju mnogi su dozivljavali kao pretezno protokolarnu?

- Treba biti objektivan, stvarno treba biti realan covek. Siguran sam da sam zaista radio onako kako propisuje Ustav zemlje koju sam predstavljao, Savezne Republike Jugoslavije. Ni manje ni vise, nego ono sto propisuje Ustav.

Mnogi su mi u pocetku zamerali sto odista postujem Ustav. Te zamerke su nonsens u vasoj profesiji, ali je tako bilo. Na kraju su zakljucili: mogao sam mozda manje da postujem Ustav, pa bi verovatno bilo drugacije. Ne znam da li bi bilo drugacije. Mislim da je dobro da svi postuju i zakone i ustave zemlje u kojoj imaju privilegiju da dobiju poverenje gradjana i da im sluze u obavljanju vlasti; ne da vladaju, vec da sluze u obavljanju vlasti.

Socijalisticka partija Srbije odredila se prema dogadjajima u Crnoj Gori i opredelila za jednu stranu. Zasto je izabrala bas tu stranu?

- Pokusao sam to u dve recenice da objasnim u samoj Podgorici. Tada sam rekao da se nismo opredelili ni za jednu stranu u personalnom smislu i iskreno to sada ponavljam. Opredelili smo se, pre svega, za jaku Srbiju, a mislim da je jaka Srbija garant buducnosti Jugoslavije. Ali, isto tako, neophodno je da to bude i Crna Gora. Prema tome, ljudi koji su na strani istinskih, ne laznih reformi, na strani razvoja Crne Gore, zajednistva Srbije i Crne Gore, zasluzuju nasu podrsku. Vreme ce pokazati da li smo bili u pravu.

Moguce je da ima argumenata i za onu drugu stranu. U svakom slucaju, ova zemlja mora da se suoci sa nekim svojim velikim problemima koji postoje, ne samo u Crnoj Gori nego i u Srbiji. Sto se pre suoci, to bolje za sve njene gradjane. Mislim, u prvom redu, na visok stepen kriminalizacije drustva.

Ono sto se desavalo u Crnoj Gori, za mene je bliska proslost koja nema mnogo znacaja za ono sto se desava i sto ce se desavati na prostoru Savezne Republike Jugoslavije, iz prostog razloga sto na kraju ipak gradjani sami odlucuju o svojoj sudbini, ali sigurno je da moze da ima znacaja za ono sto ce se dogadjati u Crnoj Gori

Srbija nece skoro biti lisena problema. Kosovo ce duze vreme ostati krizno zariste. Sta mislite o trenutnom stanju na Kosovu? Kakve su perspektive? Sta se moze uciniti da tenzija splasne?

- Kosovo treba resavati onako kako je primereno najdemokratskijim zemljama koje nam, inace, drze predavanja kako treba da se ponasamo. To znaci da Srbija treba da se ponasa i postavi prava nacionalnih manjina kako to rade Amerika, Francuska, Italija, Belgija, Spanija, sve zemlje koje plediraju da budu najdemokratskije u nasoj zajednickoj Evropi i na sirem planu. Mislim da problem Kosova i Metohije samo u tom slucaju moze da bude resen dijalogom, a svaki drugi put koji bi eventualno Siptari izabrali ne bi bio dobar, pre svega za Siptare. Evo, zasto ne izadju na izbore, ako po svim analizama i pozicionih i opozicionih stranaka mogu da imaju izmedju 25 i 30 poslanika, sto bi verovatno bila jedna od najjacih opozicionih grupacija u parlamentu Srbije. To je najbolji put da resavaju svoje probleme, ako oni uopste postoje.

Niko me ne moze razuveriti da onima koji zele neku bolju drzavu od ove koja im garantuje sva prava, pravo da uce na svom jeziku, da imaju svoju kulturu, svoj televizijski program, da participiraju u vlasti, ucestvuju u izborima, glasaju, biraju i budu birani - ukoliko sve to nije dovoljno, treba kazati da traze neku drugu drzavu. Ne znam koja bi to drzava bila, videcemo, ali znam da cu se uvek boriti protiv terorizma i separatizma a za jedinstvenu Srbiju.

Dugo ste bili privrednik. Kakav je vas komentar privatizacije u Srbiji? Sta bi trebalo da ucinimo da bismo bili bogatiji?

- Odgovor je jasan. Jednostavno, da bismo bili bogatiji moramo mnogo vise da radimo i da se otarasimo ranijih navika i shvatanja da sa malo rada zivimo izuzetno dobro. To se odnosilo na manji broj ljudi, ali nesporna je cinjenica naseg ranijeg privrednog zivota.

Zaista sam utrosio mnogo vremena da se upoznam, i pre ove funkcije i funkciije predsednika Skupstine, sa detaljima i nacinom transformacije vlasnistva i privatizacijom u nekim istocnoevropskim zemljama i jos tada sam bio siguran da je to nesto sto je nakaradno za najveci broj ljudi. U mnogo navrata i u Privrednoj komori, gde sam bio clan Predsednistva, i u nekim drugim institucijama, nazvao sam to "privatizacijom sa kadrovske liste". To je, zapravo, najbrzi put da osiromasi celo drustvo, a da se napravi sloj od nekoliko procenata ljudi koji ce kasnije da upravljaju celokupnim zivotom svih gradjana. Mislim da je to zaista nakaradno i da mnoge istocnoevropske drzave placaju ceh takvom nacinu razmisljanja. Zalagao sam se da ne primenimo taj princip u Srbiji.

Zakon koji je donet, u odnosu na zakon koji je predlozen, u mnogo cemu je unapredjen. Cinjenica je da ce cetiri-pet miliona gradjana Srbije postati pravi akcionari, a ne akcionari putem vaucera koje ce neko za male pare - opet neko, ne vi, ne ni ja, niti neko od nas ovde, ali neko ko ima pare - kupiti i postati vecinski vlasnik bilo kog naseg velikog sistema ili druge firme koja donosi dobit. Sigurno nece uzeti nesto sto brzo ne stvara profit. Prema tome, mislim da je put koji su odabrali nas Odbor za reforme i Vlada Srbije uglavnom dobar i da ce znacajno ubrzati sveukupne reforme i ekonomski oporavak zemlje.

Koliki je, objektivno, interes stranog kapitala za plasman u nasoj zemlji?

- Interes je izuzetno velik, zbog geostrateskog i geopolitickog, sirovinskog i resurnog, i uopste, celokupnog privrednog potencijala kojim Srbija raspolaze. Koliko cemo biti vesti da to materijalizujemo, zavisi od ljudi koji imaju obavezu da sprovedu sve sto je Zakonom i parlamentarnim odlukama utvrdjeno.

Imao sam prilike na funkcijama na kojima sam bio da ucestvujem u mnogim razgovorima, na inicijativu ljudi koji su voljni da ovde investiraju. Ne dolaze oni zato sto su nam prijatelji ni zato sto su nam neprijatelji, nego dolaze zato sto postoji njihov objektivni interes. I dolaze pre svega iz onih drzava koje su nam donedavno pravile dosta, dosta problema, iz razloga koji su njima bili objektivni, a za nas, sa naseg stanovista, subjektivni.

Da vas podsetimo, imali smo neke mastovite projekte od kojih nije bilo nista: slobodna carinska zona na Dunavu, Europolis, brze pruge?

- Nije da nije bilo nista. Slobodna carinska zona je izuzetno atraktivan projekat i sigurno ce doneti rezultate. Zasto ih dosad nije bilo, razlozi su poznati: bojkotovale su nas clanice Evropske unije. Nemoguce je da sistem Rajna - Majna - Dunav zaustavi svoj razvoj zbog toga sto se na tom putu nasla Srbija, ali je moguce da ce traziti interes upravo u realizaciji ovakvog projekta. Mislim da je to pravi projekat i da moze znatno da unapredi privredu Srbije. Isto to vazi za Europolis, za autoputeve, komunikacije.

Strani kapital je zainteresovan, pre svega za atraktivne delatnosti, za telekomunikacije i elektroprivredu, a nije zainteresovan za ono sto je kod nas najveci problem, a to su veliki sistemi za koje se ne moze reci da su uspesni?

- Logicno je da strani kapital prvenstveno ulazi u sisteme iz kojih moze najbrze da valorizuje ono sto je ulozio, a da su neki drugi sistemi od sekundarnog znacaja. Ali je isto tako logicno da mi, ukoliko se izvrsi dokapitalizacija ili zajednicko ulaganje u oblasti telekomunikacija ili elektroprivrede i jos nekih drugih atraktivnih delatnosti, iz toga izvlacimo sredstva za razvoj ovih sistema o kojima ste govorili. Naravno, pod presudnim uslovom da su oni atraktivni za razvoj Republike Srbije i to u celom svom obimu. Visak kapaciteta, medjutim, mora da se prestrukturira na neki drugi nacin i da se pri tom vodi racuna o socijalnoj dimenziji. Ali ne treba da se ulaze po svaku cenu i ne znam koliko dugo u ono sto je za nas same neprofitabilno i neatraktivno! Znaci, iz jednog dela zajednickog ulaganja obezbedjujemo sredstva za razvoj onih delatnosti i sistema koji su od strateskog znacaja za Srbiju. Ne moze Srbija ni bez zelezare ni bez drugih industrija, moramo i to da sacuvamo, pitanje je samo u kom organizacionom obliku.

Ko ce da vam vodi predsednicku kampanju? Hocete li angazovati neku specijalizovanu agenciju?

- Ne, apsolutno ne. Mislim da za to nema nikakvog razloga.

Ono sto sam imao da kazem gradjanima Srbije i Jugoslavije, rekao sam u prethodne cetiri godine. Neko je to prihvatio sa vise simpatija, neko sa manje. Mi koji smo imali obavezu i privilegiju da radimo taj posao, znamo koliko smo ulozili energije da sacuvamo Srbiju i Saveznu Republiku Jugoslaviju, a mislim da to zna i vecina gradjana Srbije i Jugoslavije. Marketing je nesto specificno. Mozda je, kako bi neko rekao, "iznutra suplje, a okolo nema nista". Mozda je to pravi izraz. Znaci, marketing je sposobnost svakog od nas da se nametne glasackom telu, pa - misli se - i nebitno sa koliko istine. Tu se vise ispoljava vestina agencije a manje sposobnost kandidata. Mislim da za ta posla zaista ima dovoljno akrobata u Srbiji i Jugoslaviji i da nema potrebe da se jos i ja time bavim. U svakom slucaju, potrebna je kvalitetna i argumentovana aktivnost tokom kampanje, a i to je specifican marketing. Narod ce odluciti.

Stizete li jos nesto da citate osim stampe?

- Imao sam zadovoljstvo da od 25. juna procitam nekoliko dobrih knjiga. Interesantno, prva knjiga koja mi je dosla do ruku je delo Arcibalda Rajsa "Cujte, Srbi". Ne znam da li ste je citali?

Ne.

- Ako niste, trebalo bi. To je veliki prijatelj Srba, koji je jos 1928. godine, pred smrt, rekao neke stvari koje mi ni do danas nismo shvatili. On je briljantno opisao nas karakter, sve vrline nas Srba, ali i jednu veliku manu - da smo uvek gubili zbog nesloge i medjusobnog nerazumevanja, zbog preterane zelje za vlascu a male brige za narod. To moramo promeniti. Poslednja knjiga koju sam procitao je delo Umberta Eka "Fukoovo klatno". Eto, tako, bilo je nesto vise vremena. Inace, u poslednjih cetiri-pet godina malo sam citao, i zbog toga mi je zao.

Stignete li, mimo protokola, da odete na neku izlozbu, koncert? Za sta imate vise afiniteta?

- I za jedno i za drugo. Volim slikarstvo, ipak, vise sam sklon muzici i mislim da nismo, porodicno, cak ni u vreme kada sam se bavio prethodnim poslom, propustili nijedan znacajniji koncert, uglavnom ozbiljne muzike, zatim i zabavne, pa balet. I stvarno mi je prijalo. To je nesto sto nas oplemenjuje, pa i opusta.

Nekad su predsednici isli u lov na visoku i rogatu divljac. Koliko znamo, predsednik Milosevic se ne bavi tim disciplinama, ali cujemo da ste vi strastveni ribolovac?

- Kako da ne! Samo sto to nema bas mnogo veze sa onim lovom na visoku divljac. Mozda sklonost ka ribolovu ili, bolje receno, ljubav prema ribolovu otuda sto sam odrastao pored obala Dunava. Pogotovu u prolece, kada se sliju sve te silne kise - nekada u onoj staroj Palanci, sada je to vec druga Palanka - a Dunav dodje bukvalno do nasih stepenica, tako da je nemoguce da se ne druzite sa rekom, da covek ne pozeli da se oproba i kao ribolovac. I danas, kada imam vremena, pa i zajedno sa sinom, rado idem u ribolov.

Da li i sin pokazuje tu strast?

- Da. Koristimo svaku priliko da odemo na Dunav, neki kanal, na Tisu u Becej, na Drinu. Isli smo na pecanje na Drinu i u vreme kada mnogi nisu smeli ni neke druge aktivnosti tamo da obavljaju.

Predavanje prirodi, toj vodenoj lepoti, pravi je odmor. Odlazicu sve dok budem mogao. I dan-danas, sat ili dva, nebitno koliko, covek treba da izadje u prirodu da bi osetio slobodu koju mu samo ona moze pruziti.

Prilika je da se pohvalite nekim rezultatom, nekim kapitalnim ulovom?

- Jeste prilika, ali nije lepo da ja o tome govorim. Bilo je mnogo toga. Ribolovci, strasni sportski ribolovci, znaju to. Neke slike su cak i objavljene, neke mladice, somovi, smudjevi. Najbitnije je da to znaju ljudi u cijem se krugu krecem, a ribolovci su specifican soj. Nekada ta riba "poraste" preko vikenda. Mislim da je najvaznije sto se tako lepo druzimo i dobro razumemo.

Inace, najveci trofej je tamo nekakav som od 22 kilograma, od metar i sezdeset - ulovljen na Dunavu. Nazalost, nisam ga ulovio ja, nego jedan od ljudi iz obezbedjenja kada sam otisao da spavam. Bilo je to negde oko dva sata nocu, tako da sam ja tu cekao, cekao i otisao. Na priboru koji sam ostavio, ulovio je neko ko nikada nije pecao. Valjda je i to sudbina. I to se dogadja. Bio je to nas zajednicki trofej. Danas je i on zagrizeni ribolovac.

Znate li da pripremite nesto od toga sto ulovite?

- Nazalost ne, ali imam drugare koji to dobro rade. Vrlo cesto nema ulova, ali ima ribe iz zamrzivaca.

Vratimo se politici. Koga biste od protivkandidata voleli da imate u finalu, u drugom krugu izbora?

- Stvarno, iskreno, nisam o tome razmisljao. S druge strane, nisam navikao na drugi krug. U svakom slucaju, treba postovati sve kandidate koji smatraju da imaju sanse u izborima za predsednika Srbije. Siguran sam da ce se to resiti u prvom krugu. Cucemo se i videti posle prvog kruga.

Ko Vam priprema govore, da li ih sami pisete?

- Posle tih govora, stampa se dosta upustala u to da li ga je napisao ovaj ili onaj, da li mi je neko rekao sta da kazem. Krajnje odgovorno tvrdim da sam to uglavnom radio sam i cesto na putovanju, nekad cak u kolima, avionu do odredjenog mesta, na nekoj ceduljici. Mislim da je to ipak stvar inspiracije i stvar trenutka. Jer, nemoguce je pripremiti nesto danas za sutra u situaciji u kojoj se mi nalazimo, iako se stvarala atmosfera u nasoj stampi da je tako radjeno, ali meni to nije smetalo.

Kako dozivljavate kritiku vasih delatnosti, ironicne i humoristicke komentare?

- Skoro sam vam rekao, i ne samo vama, da sam i iz jednih i drugih tekstova, i iz onih ironicnih i onih sa hvalospevom, i onih kritickih, pokusavao da zakljucim sta je to sto sam dobro uradio a u cemu sam pogresio. Nastojao sam i da izvucem pouku koja ce naterati i jedne i druge i trece da pisu afirmativno, pre svega, u korist posla koji sam uradio. Ne za mene licno. Mi smo kao ljudi suvise mali da bismo se poistovetili sa institucijom koju predstavljamo.

Najiskrenije, iz svih tih tekstova sam pokusavao da izvucem novu inspiraciju za posao koji radim, bez obzira sto mi nije bilo uvek bas prijatno. Nikada nisam demantovao nijedan tekst, niti sam bilo kako reagovao povodom tacnosti teksta. Mislim da mi je svaki od tih tekstova koristio. Na stranu sto mi se svaki nije dopao. Ljudski je da mi se ne dopadne.

Ocigledno je da u predsednicku trku ulazite kao optimista. Ali sta ako izgubite?

- Kao i u svakoj trci, onaj ko izgubi, ima pravo da se bavi nekim drugim poslovima. Prvo, nisam navikao da gubim. Bar ne bez velike borbe! Drugo, duboko sam uveren da ono sto zelimo da uradimo zaista predstavlja interes i Srbije i srpskog naroda i svih gradjana Srbije. Prema tome, nema razloga da razmisljam da li cemo na tome izgubiti. Ukoliko se to i desi, onda treba cestitati onom ko je dobio, uvaziti volju ljudi koji su ga izabrali i zapravo pomoci i omoguciti da ovaj narod zivi sto je moguce bolje.

Milivoje Glisic