INTERVJU: DR ZORAN DjINDjIC

NE PRISTAJEMO NA PONIZENJE

Iako dr Zoran Djindjic nije predsednicki kandidat i Demokratska stranka ne izlazi na parlamentarne izbore, i dalje su u centru paznje javnosti. Posle duzeg vremena, dr Djindjic govori za NIN o razlozima bojkota, incidentu u Kraljevu, konkurentskim strankama, Milu i Momiru...

Rezim je odlucio da ipak pozove posmatrace OEBS-a na septembarske izbore, SPO da minira vasu antiizbornu kampanju. Sta vama preostaje?

- Nasa odluka nema veze ni sa OEBS-om ni sa SPO-om. Ta odluka je rezultat procene da se jednom mora reCi dosta siledzijstvu, ponizavanju, nacionalnom i gradjanskom propadanju. Sto se ponasanja SPO-om tice, to je njihov problem. Tudja savest me ne interesuje. Medjutim, nadam se da ljudi sada malo bolje razumeju sta se desavalo u koaliciji "Zajedno" i da razloge za njen neuspeh sada mogu videti u pravom svetlu. Ne mozete se za opsti interes boriti u savezu sa nekim kome je licna vlast i licna korist najsvetiji od svih ciljeva.

Verovatno se nikada u parlamentarnoj istoriji nije desilo da se ucesnici u izbornoj trci uopste ne bave jedni drugima, nego strankom koja ne ucestvuje na izborima. Imamo tri predsednicka kandidata. I sta oni rade? Da li napadaju jedan drugog? Ne. Oni napadaju mene! I time dokazuju da je trka samo farsa, da je ona rezirana i dogovorena, a da su pravi protivnici oni koji su farsu procitali i u njoj ne ucestvuju.

Da li ocekujete neke velike transfere, nesporazume, konfuziju na nivou clanstva, medju gradjanima?

- Odluku o bojkotu izbora doneli smo uvazavajuci interes zemlje i naroda, a ne u prvom redu zbog stranackog interesa. Nasoj zemlji potrebne su korenite reforme. One nisu moguce bez energetske ijnekcije. A injekciju entuzijazma i nade narod ce dobiti samo ako poveruje da se nesto istinski pokrenulo sa mrtve tacke. Deset godina dozivljavamo ponizenja i poraze. Deset godina nema uspeha ni radosti. Trebaju li nam jos jedni tuzni izbori? Ovi izbori pripremljeni su tako da se svakom zgadi politika i da svi izgube nadu da u Srbiji moze biti drugacije nego sto je sada. Ima nekih koji kazu: bolje ista nego nista. Mi u DS ne kazemo sve ili nista, mi smo realisti. Svesni smo toga da je uspostavljanje dobrog drustvenog uredjenja dug i tegoban posao. Medjutim, na ponizavanje ne pristajemo. Ne vidimo da bismo pristajanjem na ultimatume i ucene rezima pomogli svojoj zemlji.

Ne mislite li da je takva argumentacija previse sofisticirana za obicne glasace?

- Ne mislim da je ova argumentacija komplikovana. Pogledajte sta se desava od prvih visestranackih izbora do danas. Sve vise ljudi gubi poverenje u institucije. Stranke i politicari su neomiljeni, broj apstinenata sve veci. To je prirodna reakcija na cinjenicu da je politicki sistem potpuno beskoristan za svakodnevne zivotne probleme. Ljudi ne vide nikakvu korist od politickih institucija.

Oni onda mogu da kazu: Mi cemo ih ukinuti.

- Dobro, jeste, ali na mnogo vecu podrsku ce naici zahtev da se uvede diktatura ako su ljudi siti svega i ako su svi isti. Ovako, ako mi polarizujemo i povucemo demarkacionu liniju kroz Srbiju, mnogo je teze postici saglasnost u tome da su institucije beznacajne. Strah koji vlada u vlasti protiv bojkota je upravo strah da ce vecina ljudi zapravo da krene iza onih institucija koje osporavaju institucije, a partija je institucija. Ona ne mora da bude u institucijama. Njima nije opasno kada pojedinci osporavaju institucije, opasno je kada postoji organizovano osporavanje institucija, jer onda to ima za cilj da poboljsa institucije, da promeni ljude u njima.

Vazite za racionalnog politicara koga je tesko izvesti iz takta. Medjutim, incident u Kraljevu vas je isprovocirao i naveo da, protivno ranijim izjavama, vodite kampanju protiv SPO-a. Kakve ce biti posledice i jeste li svesni da u kontekstu te polarizacije, koju ste pominjali, moze doci do ozbiljnih sukoba, za sta ce i SPO i SPS i radikali optuziti upravo vas?

- Koncepcijski, ja ne izbegavam sukob sa SPO-om. U svemu sto sam rekao nema nikakvih licnih uvreda. To je pitanje razlike u politickim koncepcijama i zbog toga koalicija vise ne postoji.

Razlika se ogleda u odnosu prema vlasti, tipu vlasti, stilu vrsenja vlasti. Vrh Srpskog pokreta obnove je sklon licnoj vlasti, izbegavanju kontrole, vlasti koja pociva na licnom neprikosnovenom autoritetu. Demokratska stranka kao model vlasti uzima kontrolisanu vlast, vlast koja pociva na argumentima, koja je podlozna kritici i gde ne postoji krajnji licni autoritet koji verifikuje neku odluku. Clanovi stranke uticu na odluke, nisu samo sledbenici jednog hajduka koji ce sa njima da deli plen ako pobedi, nego su oni politicka partija koja ima odredjene ciljeve i mogu da kontrolisu proces sprovodjenja tih ciljeva. Tu je bilo velikih sporova i nismo mogli da nadjemo kompromis.

To se vidi i sada - nama su vaznija pravila, a SPO-u su vazniji kandidati. Mi smatramo da demokratija dolazi putem pravila, oni smatraju da demokratija dolazi putem kandidata koji ce uvesti demokratiju kao Isus sto je doneo hriscanstvo. Mi smatramo da je to naivno, staromodno, arhaicno shvatanje demokratije.

Druga velika razlika je u odnosu prema javnim dobrima, prema novcu. Mi smatramo da je najveca opasnost korupcija, nepotizam, jer to unistava zdravu privredu.

I treca, osnovna razlika jeste u tome sto su cvrsto vezani za proslost i kad god treba da govorimo o strategiji i o buducnosti, oni tu buducnost vide samo kao presvucenu proslost.

Radikali, SPO i SPS su po stilu politike, po nacinu donosenja odluka, po antropologiji i odnosu prema ljudima slicne stranke i to je linija koja je ovoga puta povucena. Vrlo je korisno za Srbiju da se taj stil politike koji reprezentuju gospoda Milosevic, Seselj i Draskovic, i stil politike koji je razlicit od toga, na dva tasa vage postave. Da se konacno jedan drugi stil politike i vizuelno uspostavi, doduse vrlo saroliko kao stranke koje ne ucestvuju na izborima, kao deo Srbije koji ne zeli takve izbore. Prvi put alternativa koju Srbija ima nije vlast - opozicija, komunizam - antikomunizam, jedan lider - drugi lider, nego dva stila politike.

Da ce ovaj nas stil politike izazvati krvoprolice, to niko ni u snu ne moze da tvrdi. Da ce oni pokusati nas da uguse na svaki nacin, to je prirodno, jer oni izmedju sebe mogu da se nagode oko podele kolaca, ali ne mogu da trpe jednu civilizacijsku alternativu kakva smo mi.

Reakcije kakva je bila ova u Kraljevu i kakvih ce biti i dalje su izraz bespomocnosti i samo pomazu nama da se uspostavimo kao realna snaga. Jer protiv nekog ko nije vazan, nije potrebna takva organizacija i sinhronizacija RTS-a, incidenta, komentara.

Nisam sigurna da mnogi gradjani dozivljavaju Demokratsku stranku kao bitno razlicitu u odnosu na ove tri stranke, u smislu funkcionisanja stranke, tog liderskog koncepta, centralizacije, stroge hijerarhije.

- Globalni imidz svih stranaka je slican i proizvod je bolesnih odnosa na politickoj sceni. Medjutim, poredm toga postoji realno iskustvo desetina hiljada ljudi da se vrlo razlikuju u lokalnim sredinama pristalice i funkcioneri stranaka. Svi znaju kako se donose odluke u Demokratskoj stranci u Nisu, u Novom Sadu, u Pirotu, a kako u drugim strankama.

Osim toga, sada smo dobili jednu ciljnu grupu koja je sama sebe stvorila i imamo stotine hiljada ljudi u Srbiji sa vrlo jasnom predstavom o tome koji su to politicki standardi koji zadovoljavaju, sta je to politicko dostojanstvo, sta treba uraditi, sta ne treba uraditi. I to nije samo iz emocija, nego iz promisljanja.

Pomenuli ste nekoliko stotina hiljada ljudi koji su aktivni, opredeljeni, a glasaca ima potencijalno sedam miliona (sa Albancima). Vi nemate dokaza da je ta kriticna masa ljudi koji zele promenu postignuta, a dobrovoljno prelazite u poziciju vanparlamentarne stranke, cime su vam jos vise otezane mogucnosti da delujete na gradjane.

- Nisu, nisu. Iste su mogucnosti i u parlamentu i van parlamenta. Jedan aktivan pristalica dovodi deset pasivnih, a jedan pasivan dovodi samo sebe. Ako bi tih trista hiljada ljudi bili instruisani, ako bi rekli: ako nemamo tri miliona, onda ni mi ne znacimo nista, oni bi za mesec dana imali tri miliona. Svako moze tih devet svojih rodjaka, svojih prijatelja da ubedi, jer tih devet su iz oportunizma, iz nedostatka informacija, iz straha pasivni i na drugoj strani. Stvar je, znaci, samo organizovati ovaj mobilni deo i on ce vrlo brzo izvrsiti uticaj ako je uveren u tu svoju stvar. Do sada nije mogao da bude uveren, jer je politicka scena bila vrlo sarolika i jer su na strani vlasti i na strani opozicije bili isti problemi, iste anomalije, isti prigovori i onda ljudi ne mogu da se iz srca zaloze za nesto u cemu vide mnogo onoga protiv cega se zapravo bore.

Koliko mislite da se u tome moze uspeti za mesec dana kampanje?

- Moze se realnoj apstinenciji pridodati jos odredjen broj i ta apstinencija osmisliti. Da ne skrene u rezignaciju, nego da bude politicki program, da ljudi shvate da njihovo nezadovoljstvo nije neko licno, psiholosko, iz nesnalazenja ili zato sto su se slucajno, eto, zatekli na Balkanu, a oni spadaju u neki drugi civilizacijski krug; nego da ima vrlo jasne argumente. Veliki broj apstinenata na taj nacin iz difuznog prevodimo u fazu svesnog nezadovoljstva, cime ono postaje konstruktivno, a ne destruktivno i autodestruktivno.

Pravili smo analize protesta u nekoliko gradova, sa nekoliko instituta. Veliki broj ucesnika u tim protestima bili su apstinenti na izborima 3. novembra, znaci ne zato sto ih izbori ne interesuju, nego zato sto ne vide sansu. Ovako smo, ja mislim, zadrzali neku kopcu sa njima. Od nas i naseg rada na terenu i jacine nase organizacije zavisi koliko cemo uspeti da ih vezemo. Da smo u parlamentu, isto bismo morali da budemo na terenu, ali bismo imali i velike probleme sa kredibilitetom. Lakse nam je da izadjemo na kraj sa represijom nego sa gubitkom kredibiliteta. Osim medijskog rata koji se vodi protiv nas, pocece i akcija za presecanje svih tokova finansiranja DS. Nasim lokalnim funkcionerima se nudi da prebegnu u profitabilni tabor. Nekima istovremeno nude i prete.

A sama kampanja, koliko ce ona biti karnevalskog tipa, kako je vec bilo nekih podsmesljivih komentara...?

- Gde imate posla sa jednim mrzovoljnim, antiljudskim, jednim nekrofilnim sistemom - karneval je forma emancipacije. Oni koji su se podsmevali sto su protesti bili karnevalski, nisu razumevali da je to najbolji oblik ispoljavanja slobode, a ne tribine, diskusije i mudri govori, jer je nasa nacionalna kultura takva. Mi nismo, ne znam ni ja, Svajcarci, pa da uzivamo sto ce neko da nam drzi neki uceni govor. Mi smo vitalan narod, ziv, mediteranski narod. U karnevalu su svi ucesnici i svi su ravnopravni. I kampanja i u Italiji, i u Spaniji, i u Grckoj ima vid karnevala. To je ruzno samo za one koji su naucili na referate i da kroz centralne komitete kampanja bude dirigovana.

Mnogo toga ce biti doktrinarno - pricanje ljudima na tribinama, objasnjavanje, ali ideal bi bio da se to pretvori u konstruktivno oslobadjanje narodne energije koje bi dovelo do toga da ljudi kazu: izbori su farsa, mi smo suvise vredan i dobar narod da bismo morali da na tako niske standarde pristanemo.

Vasa procena da Srbiji nema spasa bez korenitih reformi i da ce zbog toga novi izbori uslediti veoma brzo, moze zvucati neubedljivo, jer je vec toliko puta Srbija doticala dno. Pozivate se na analize strucnjaka, a oni zbog nekih eventualnih pogresnih procena nece otici u politicku anonimnost kao sto rizikuje vasa stranka.

- Treba izracunati rizike i ja ne propagiram bojkot kao sjajnu strategiju. Ja kazem da je mnogo manji rizik da se stranka marginalizuje ako ne ucestvujemo na izborima, i imamo odredjene analize za to. Mi smo zemlja koja je za mesec dana potrosila milijardu maraka, a da to niko nije primetio. Kao jedno bure bez dna, u koje mozete da naspete koliko god hocete, to ce da iscuri. Ako mi to bure ne popravimo, nema tih para koje mogu ovu zemlju da podignu.

Ali to moze dugo da traje. To nije tih sest meseci, godinu dana.

- Malo moze da traje. Mozemo jos da prodamo nesto, elektroprivredu, naftnu industriju, ali to je opet stezanje omce oko vrata, jer vec sada nikom vise u SPS-u ne pada na pamet da kaze: finansiracemo kampanju iz PTT-a. Nijedno propadanje nije beskonacno. Nema tog slobodnog pada koji traje pedeset godina. Vidite da je razmak izmedju nas i Evrope svakoga dana sve veci, izmedju nas i nasih suseda. Ako za dve ili tri godine mi ne zaustavimo to propadanje, mi smo u tako losoj situaciji da je meni svejedno da li sam u parlamentu ili nisam, da li imam stranku ili nemam, da li sam ja plus-minus na toj lestvici, jer drustvo tesko onda moze da se izvuce iz te rupe. Ako ne budemo imali korenite reforme, gubi se smisao zbog kojeg je osnovana Demokratska stranka. Mi je nismo osnovali da bismo ucestvovali u preraspodeli vlasti u postojecem sistemu nego da bude motor ili pomagac u procesu reformi. Reformi nema, deset godina od osnivanja stranke je proslo i ja nemam pravo da budem predsednik te stranke koja nijednog trenutka nije mogla da vrsi tu svoju funkciju i da svoje kapacitete i kompetencije pokaze.

Znaci, jos dve godine.

- U narednih nekoliko godina, do dvehiljadite, moramo svi da svedemo neke racune. Ako mi ovaj milenijum zavrsimo sa svim neresenim problemima ovoga veka: nacionalnim - potpuno rastureni, potpuno dezorijentisani kao nacija, drzavnim - potpuno neuredjena i propala drzava; i gradjanskim - potpuno obespravljeni gradjani bez ikakve mogucnosti da svoju porodicu i sebe reprodukuju na nekom pristojnom nivou, mi kao neki pripadnici elite, milom ili silom, znaci ljudi koji su vrsili javne poslove, treba svako za sebe da svoj zivotni racun svedemo i da kazemo da smo mi porazena ekonomska, politicka i kulturna elita, koja je svoj narod dovela na kraju jednog milenijuma u situaciju bez izgleda. I sad, ako ja imam trideset ili cetrdeset, ili pedeset poslanika u tome, i to stavim u racun i kazem: Ali, na drugoj strani ja sam uspeo da iz nicega napravim jednu veliku stranku, to je onda razlog da neko revoltirano kaze: da li si ti normalan? Sta ti uporedjujes?

Kako objasnjavate da se oko toga socijalisticka elita u Srbiji ni najmanje ne uzbudjuje, ako je cak i u Crnoj Gori doslo do podele na komunisticko i reformsko krilo?

- Sacica ljudi se ne uzbudjuje jer su fosili iz neke druge epohe, a poznato je da fosili nemaju emocije. Ostali, vecina, naprosto su anestezirani. I u SPS-u postoje dva tipa ljudi, postoje dve politicke koncepcije - jedna ova normalna socijalisticko-socijaldemokratska i druga socijalisticko-komunisticka. Ti procesi, medjutim, ne mogu da izbiju na povrsinu jer ih pritiska licni autoritet i uverenje partijske nomenklature da bez tog licnog autoriteta nema partije.

Crnogorci su se konsolidovali tako sto su rekli: komunizam, to jest Milosevic, to je nesto sto nije nase. Aktivirali su elementarni patriotizam po semi: oni koji su za komunizam, oni rade za Milosevica. Sto uopste ne mora da bude tacno. Bulatovic voli Milosevica isto koliko Djukanovic. On je samo usao u jednu semu koja je logicna, prirodna i nije posle mogao da se izvuce iz te seme. Pokusao je da tu semu malo oslabi time sto je rekao: Da, ali Djukanovic je protiv Jugoslavije, sto medjutim, uopste nije tacno. Djukanovic je za Jugoslaviju kao i Bulatovic. Ali logika tog razdvajanja je bila tako jaka da je ovoga gurnula u ruke Milosevicu, a od ovoga je napravila reformskog politicara. Milo Djukanovic moze privatno da misli sta god hoce, on je sada simbol i ljudi ce u tome videti demokratizaciju.

Mora se, medjutim, voditi racuna da funkcionalni patriotizam ne preraste u nacionalizam. Da se formula komunizam jednako Milosevic ne transformise u formulu komunizam jednako Srbija, pa da se crnogorski patriotizam okrene protiv Srbije, za sta tamo postoji tradicionalna matrica. Zato je vazno da reformisti u Crnoj Gori imaju jasnu podrsku iz Srbije, posto dogmate ionako imaju previse podrske iz Beograda.

Sta je sa medjunarodnim faktorom? Vi ste rekli da se Slobodan Milosevic uopste ne snalazi u spoljnom svetu, a sve vreme njega indirektno podrzava od taj Zapad. On cak pokusava nekakvu diplomatsku ofanzivu: poziva clanove Predsednistva Bosne i Hercegovine, salje poruke novom albanskom predsedniku...

- To je sve pozoriste. Uspesnost spoljne politike merim po koristi koju zemlja ima od toga, a ne po promociji predsednika. Imali ste u proslosti diktatore koji su sakom dijamanata ili sa nekoliko tankera nafte kupovali izuzetnu diplomatsku promociju.

Na osnovu kardinalno pogresnih spoljnopolitickih procena, koje je Milosevic imao pre svega na pocetku svoje vlasti, nasa zemlja je bez potrebe dovedena na ivicu drzavnog opstanka. Uporedite druge zemlje, startnu poziciju nasih najblizih suseda, od pre deset godina. I pogledajte gde su danas oni, a gde smo mi! Katastrofa. Sto je najgore, uopste se ne vidi izlaz iz tunela u koji nas je uveo Milosevic, svojim fantazijama o komunizmu, ruskim generalima i trulom Zapadu.

Cenim Zapad ali vodim pre svega racuna o interesu svoje zemlje. U spoljnoj politici je dobro ono sto je korisno za zemlju. Tu ne sme biti ni predrasuda ni emocija. Pazljivo pratim sve sto se dogadja u svetu posto mi je jasno da je svet u medjuvremenu postao veliko globalno selo. I da u njemu mozes preziveti samo ako brzo shvatas i brzo se prilagodjavas. Problem vecine nasih politicara je u tome sto uopste ne zele da shvate svet. To bi ih teralo da svakodnevno uce, da priznaju greske, da se menjaju. A to je naporno. Mnogo je lakse zacauriti se, a sve sto je novo i nepoznato posmatrati kao opasnost i zaveru.

A sta mislite o teoriji da izlazak SPO na izbore podrazumeva njegov ulazak u vladu i podrsku Zapada takvom konceptu, jer ce znaciti demokratizaciju?

- Zapad ne interesuju personalna resenja. Zapad interesuju pravila ponasanja i nesto sto je merljivo. Zapad bi prihvatio i SPS na vlasti da je SPS stranka reformi. Znaci, da se sad odrze fer izbori i da u Srbiji vladaju neki zakoni, njih ne interesuje ko je na izborima pobedio.

Ako bi nastala jedna vlada SPO-a i SPS-a koja bi krenula sa reformama, time se stvara prostor za nas, jer mi smo stranka koja je kompetentna u tim stvarima. Mi bismo onda pokazali da smo dominantna politicka organizacija koja zna, koja ima ideje, u oblastima koje su vazne za ekonomski i socijalni zivot i to bismo mi pozdravili. A neka koalicija koja bi bila u Evropi priznata zato sto su u njoj neke clanice koje kao imaju neki kredibilitet, to je prica za malu decu.

Buduca republicka skupstina u kojoj ce biti nova koalicija vrsice pritisak da vas istisne iz lokalne vlasti, ako vec tokom ove kampanje ne dodje do raspada.

- Ako bude nove koalicije, ali ja sumnjam u to. Ja mislim da nikakvih novih koalicija nece biti. Bice vlast SPS-a, zapravo JUL-a. I svako onaj ko misli da ce biti pozvan u koaliciju kad obezbedi pobedu socijalistima, taj pravi racun bez krcmara.

Znaci, ne treba ni da pitam da li cete se eventualno predomisliti...

- Odluka je definitivna. Ali, to ne znaci da smo mi protiv svih izbora, da se opredeljujemo za vanparlamentarno delovanje kao princip. Ne. Mi smo protiv izbora pod ovakvim uslovima. Ucestvovali bismo na izborima koji bi ispunjavali minimum fer uslova. Siguran sam da ce takvih izbora biti u Srbiji. I siguran sam da ce ih DS docekati jaca i stabilnija nego sto bi bila da je izasla na izbore pod ovim ponizavajucim uslovima.

SVETLANA DjURDjEVIC-LUKIC