STRADANJU NIJE KRAJ
Zasto niste prihvatili predlog da se kandidujete za predsednika Srbije na ovim izborima?
- Da bi bio ostvaren, predlog istaknutih i uglednih Srba iz Amerike, koji je meni cinio izuzetnu cast, podrazumevao je nekoliko kljucnih preduslova. Jedan od njih bio je prihvatanje predloga o nepolitickoj vladi strucnjaka i slozna podrska demokratske opozicije u Srbiji kandidatu dijaspore za predsednika Srbije. Uz to se, naravno, podrazumevalo i da ce izbori biti fer i posteni. Ovo su bili i moji glavni uslovi koji bi morali da budu ispunjeni pre nego sto bih uopste razmatrao svoju aktivnu ulogu u politickom zivotu Srbije. Jer, kako ja to shvatam, bilo kakva pozicija u vodjstvu Srbije, narocito u ovom kobnom vremenu, izuzetna je odgovornost i veliki zadatak i pred bogom i pred ljudima. Kratko receno: nikad se nisam prihvatao nekog zadatka i odgovornosti ako nisam imao barem minimalne uslove da uspem u onome sto sam zapoceo.
Ako bi vas neko od vodja demokratske opozicije u Srbiji pitao za misljenje o izlasku na predstojece izbore, sta biste rekli, da li treba izaci na njih?
- Pod sadasnjim uslovima, izlazak demokratskih snaga i partija na izbore iduceg meseca bio bi vise nego greska, jer bi to bio kriminal prema naciji i narodu. Pitam se: koliko je puta moguce prevariti pametnog i postenog Srbina? U Americi postoji izreka koja kaze: "Ako me prevaris jednom - sram te bilo, ako me prevaris drugi put - sram mene bilo!" Zato ne mogu a da ne kazem da bi izlaskom na ovako rezirane izbore demokratska opozicija samo dala legitimitet apsolutnoj vlasti koja, u najboljem slucaju, uziva poverenje i podrsku negde oko 10 odsto birackog tela u Srbiji.
Vi ste, znaci, za bojkot izbora?
- Sta drugo uciniti u situaciji kad je vlast u Srbiji odbila predloge Gonzalesove komisije, sto se i u Vasingtonu zna i ozbiljno shvata, pa je onda iseckala Srbiju na neprirodne izborne jedinice kako bi i pre pocetka izborne utakmice bila sigurna u svoje ubedljivo vodjstvo, a nema ni sustinske promene u delovanju javnih sredstava informisanja. Tome bi trebalo dodati jos i to da ce isti ljudi koji su ucestvovali u izbornoj kradji na novembarskim opstinskim izborima sprovoditi i predstojece. Zato smatram da bi samo slozan bojkot izbora stvarno i ozbiljno uzdrmao ovu manjinsku vlast, sto bi za rezultat ubrzo imalo nove postene izbore. Kad se sve ovo uzme u obzir, nema drugog zakljucka nego da je izlazak na izbore pod sadasnjim pravilima nista drugo nego vrhunska nacionalna neodgovornost i odraz politicke nezrelosti.
Pomenuli ste upravo Vasington, gde se predstavnici Kongresa srpskog ujedinjenja gotovo svakog meseca sastaju sa najvisim predstavnicima americke administracije. Kakvi su rezultati tih susreta?
- Iskreno govoreci, rezultati su i povoljni i nepovoljni. Zadovoljni smo sto se nasi odnosi sa znacajnim osobama u americkoj spoljnoj politici produbljuju, sto se glas Srba u Americi cuje, sto nasi predlozi i saveti nailaze na ozbiljnu paznju...
Znaci li to da u SAD postoji, nasuprot hrvatskom i muslimanskom, i srpski lobi?
- Poverenje koje je u Vasingtonu zadobila srpska strana, uprkos tome sto Kongres srpskog ujedinjenja beskompromisno zastupa opste legitimne srpske interese, neki pripisuju stvaranju i jacanju srpskog lobija, ali je izvesno da je sve sto je postignuto rezultat visegodisnjeg neprestanog i napornog rada Kongresa srpskog ujedinjenja i nekih njegovih vodecih clanova. Postojanje lobija nije nebitno, ali su njegovi rezultati mlnogo znacajniji.
Pomenuli ste i neke nepovoljne momente, ako se tako moze reci?
- Nepovoljan ishod je u tome sto ove poboljsane odnose sa vaznim ljudima u Vasingtonu ne mozemo da pretvorimo u konkretna pozitivna delovanja u korist Srba. Mi smo dobili veliku nadu da ce Dejtonski ugovor otvoriti vrata za saradnju izmedju dijaspore i Republike Srpske. Ocekivali smo i da ce talasi dostojanstvenog i odlucnog narodnog bunta prosle zime protiv stanja u Srbiji pokrenuti neophodne reforme i da ce sve krenuti sa "mrtve tacke". To se, nazalost, nije dogodilo. U nasim vasingtonskim susretima primetili smo, sto ubrajamo u nepovoljne okolnosti, da je elan koji su i zvanicni i poluzvanicni Vasington imali da pomognu Srbiji da se vrati u normalan zivot, sad opao zbog raspleta politickih dogadjaja u Srbiji i najnovijih zbivanja.
Kako vam se, posle susreta sa ljudima iz americke spoljne politike u Vasingtonu, cini sadasnja medjunarodna pozicija Srba, ne samo Srbije i Jugoslavije vec svih srpskih zemalja?
- U Kongresu srpskog ujedinjenja sacinjena je iscrpna i surovo iskrena analiza stanja u svim srpskim zemljama u svetlu domacih uslova i medjunarodnih odnosa. Zakljucci do kojih smo dosli nisu ohrabrujuci, jer se u prethodnih godinu dana pogorsala i politicka i ekonomska i internacionalna situacija. To, konkretno, znaci da je novi rat u Bosni i Hercegovini moguc naredne godine i da su Srbija i vaskoliki srpski narod na pragu nove ozbiljne zivotne krize.
Kazete: novi rat u Bosni? Zar celi svet ne govori samo o miru, zar se u Hagu ne apostrofiraju krivci za ratne zlocine? Zar svet nije stavio tacku na rat u Bosni?
- Zvanicni Vasington je u ovom momentu odlucan da se sprovede Dejtonski ugovor i da se uspostave mir i stabilnost u Bosni i celom regionu. Medjutim, ako se ovo ne postigne, bar u nekom ociglednom stepenu, do leta naredne godine, Amerika i Evropa imaju drugi plan. Sta da se radi? Ne smemo da zaboravimo da u Vasingtonu i vaznijim evropskim prestonicama postoje struje koje godinama rade na slabljenju Srba zbog raznoraznih interesa i medjunarodnih strategija. Te snage su neko vreme cutale i manje-vise mirovale posle Dejtonskog ugovora, a narocito u toku demokratskog bunta i demonstracija u Srbiji. Sada, evo vec nekoliko meseci, u Vasingtonu se ponovo oseca i oglasava ta antisrpska energija koju mi koji zivimo u Americi dobro prepoznajemo. Iako je predsednik Klinton odlucno istupio za odrzanje Bosne kako je predvidjeno u Dejtonu, ocigledno je da antisrpske snage ocekuju pogodan trenutak da ponude svoje "resenje" koje bi, po svoj prilici, znacilo kasapljenje Republike Srpske na dva dela, s tim sto bi sve teritorije zapadno od Brckog pripale Federaciji. Pogodan trenutak za to mogla bi da bude debata u Kongresu za povlacenje americkih trupa iz Bosne. Od jednog uticajnog kongresmena culi smo nedavno, licno, da Kongres ne zeli da trosi nekih 10 biliona dolara godisnje kako bi odrzavao neku drzavu u kojoj narod ne zeli da zivi zajedno. Osim toga, muslimanski ekstremisti veruju da je njihova dobro opremljena i uvezbana armija vise nego spremna da "svrsi posao".
Imaju li Srbi neku mogucnost da to sprece?
- Opasnost od novog rata u Bosni mogla bi se potpuno smanjiti ili cak sasvim eliminisati ako bi vodjstvo Republike Srpske, vlada u Beogradu i svi vodeci krugovi srpskog naroda slozno stali na stranu jedne pametne i realne politike koja bi odgovarala sadasnjim uslovima i buducem razvoju Balkana.
Rekoste na pocetku da su srpski interesi u Vasingtonu konacno stekli izvesno poverenje i da se u americkoj administraciji cuje i srpski glas. A kako je sa glasom dijaspore u srpskim zemljama, cuje li se?
- Da li tu kod vas iko mari sta mi mislimo, pita li nas za savet, da li bi nas poslusao? A bar 15 procenata Srba zivi na Zapadu, u rasejanju. Racunice kazu da je to dva, cak i tri miliona ljudi, a sve do nedavnog gradjanskog rata najveci deo zvanicnih krugova je zazirao od dijaspore kao od neprijatelja. Za vreme rata, 1991. pa do danas, Srbi iz rasejanja uglavnom su upotrebljavani, pa i zloupotrebljavani, da salju pomoc, pare, ali i da brane srpsko ime i cine druge slicne usluge. Nase mnogobrojne, dobronamerne i dobre savete ljudi na vlasti su sve odreda odbacivali. Strah me je sto je i sad, u ovom teskom - mozda i zavrsnom - cinu nacionalne krize stanje nepromenjeno, pa mi Srbi iz dijaspore nismo u stanju da pomognemo zavicaju i ljudima u njemu. Bespomocni smo kao ljudi koji stoje kraj pruge i gledaju kako zahuktali voz juri u provaliju, a masinovodje ne haju za krike upozorenja. Nazalost, ni najnoviji predlog iz dijaspore za vladu strucnjaka niko u Srbiji nije podrzao. To je tuzan odgovor na pitanje cuje li se glas Srba iz rasejanja u Srbiji.
Srbi iz dijaspore pozivaju Srbe u srpskim zemljama na slogu i jedinstvo. Koliko su Srbi u rasejanju slozni i jedinstveni?
- Ima svetlosti u mraku nasih razmirica iako, nazalost, i dijaspora pati od istovetnih boljki kao i matica kad su u pitanju jedinstvo i sloga. Nasa zajednicka nesreca je sto Srbi jos nisu okoncali gradjanski rat od pre pola veka, pa partizani i cetnici i dalje "ratuju". Dijaspora je zahvacena i smrtonosnim virusom politickih i drugih nesloga, koji je iz srpskih zemalja presao preko okeana. Ipak, vidim pozitivne znake, a najvazniji je da je crkveni spor zavrsen i da ce Srpska pravoslavna crkva opet biti ujedinjena, posle 34 godine raskola i deoba. Ohrabruje me i to sto kriza u matici zblizava sve rodoljube u dijaspori u nastojanju da pomognu svom narodu. Ovaj centrifugalni proces bice jos brzi kad bude, a ja verujem u to, izabrana domacinska vlada strucnjaka, kad mladi u Srbiji dobiju pravu sansu. Mi u rasejanju smatramo da Srbiji treba orlovska vizija i lavovsko srce da se izvuce iz ove vrlo ozbiljne nacionalne krize. Dodao bih danas tome da joj je potrebna i mudrost lisice, koja interese svog roda stavlja iznad licnih zelja i ambicija.
MIROSLAV VUJOVIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.