MILOSEVIC BEZ NASLEDNIKA
Sta je zajednicko Srbiji, Hrvatskoj, Peruu, Kolumbiji, Kamerunu...
Nedavno objavljena studija politickog zivota Srbije u proteklih sedam godina, od formalnog uvodjenja visestranacja, pod nazivom "Vlast i opozicija u Srbiji", autora Ognjena Pribicevica - doktora politickih nauka i saradnika Instituta drustvenih nauka u Beogradu - celovitom analizom politickih i socijalnih previranja tokom perioda nesporno prelomnog za buducnost Srbije, i smelim tezama, animirala je strucnu i politicku javnost. Knjiga je objavljena krajem jula, u izdanju beogradskog Radija B-92, u ediciji "Rat i mir".
Na cemu zasnivate tezu da je vlast u Srbiji, uprkos postojanju svih institucija parlamentarne demokratije i visestranacja, u sustini autoritarna, time i pseudodemokratska?
- Na cinjenici da su te institucije, bas kao i visepartijski sistem, samo fasada za samovolju i bezvlasce rezima. Vlast nikada nije sustinski prihvatila postojanje opozicionih politickih partija niti im je omogucila slobodno delovanje. U prilog toj tvrdnji je i cinjenica da je sve politicke poteze, odluke od presudnog znacaja za srpsku naciju, proteklih godina donosio jedan covek, i to ne samo mimo konsultacija sa prvacima opozicije, vec i mimo obe skupstine - republicke i savezne, koje su potpuno marginalizovane. Danas koalicija levice ima vecu kontrolu nad svim polugama vlasti - medijima, finansijama, policijom, nego sto je to ranije imao Savez komunista. Vidite i sami da su direktori najmocnijih preduzeca u Srbiji istovremeno i clanovi vlade, a da se pri tom nisu odrekli direktorskih fotelja, niti privilegija koje im te funkcije pruzaju. U bivsem Savezu komunista to je bilo nezamislivo. Mozda su najociglednija potvrda autoritarnosti srpskog rezima - mediji. Kontrola SPS-a nad Radio televizijom Srbije i drzavnim medijima veca je nego u periodu jednopartijskog sistema, sredinom osamdesetih. Cak i tada je u najuticajnijim medijima postojao pluralizam misljenja, stavova koji su bili dostupni javnosti. Danas, medjutim, vlast vesto stvara privid politickih sloboda - umnozavajuci politicki bezopasne medije, uz istovremeno ometanje i ogranicavanje dometa opozicionih glasila ali i formiranje kvaziopozicionih stranaka, koje ozive posebno pred izbore. Politicki sistem Srbije politikolozi svrstavaju u meke autoritarne rezime poput Hrvatske, ali i Perua, Singapura, Kameruna, Kolumbije. U svim navedenim drzavama slika je identicna: parlamentarne institucije su fasada, ne postoji pravna drzava, politicku scenu cine slabe i brojne partije sa jakim neprikosnovenim vodjama.
Zasto vlast u Srbiji vestacki odrzava tu, kako tvrdite, fasadu demokratije?
- Jer joj je to uslov opstanka u izmenjenim medjunarodnim okolnostima. Da je na snazi bipolarni sistem u svetu, takvi pseudodemokratski rezimi ne bi opstali ni jedan dan. Medjutim, snazan pritisak Zapada d sea demokratizuju svi segmenti drustvenog i politickog zivota u drzavama koje to nisu, presudno je uticao da se Milosevic, bas kao i Tudjman ili Fudzimori, umesto ukidanja demokratije, opredele za njeno izigravanje i ogranicavanje. Tako su demokratski osnov i sustina politickog sistema "isisani" iz svih institucija u kojima bi trebalo da funkcionisu, a ostala je ljustura ili fasada demokratije.
Sta je motivaciona snaga, generator opstanka autoritarnih rezima na pragu novog milenijuma?
- U Srbiji je to pragmatizam Miloseviceve politike, koji je pravio nagle zaokrete, forsirajuci onu politicku opciju koju bi u datom periodu procenio najsvrsishodnijom. Krajem osamdesetih je zaigrao na mocnu kartu nacionalizma, pa je srpsko rukovodstvo samo zamenilo komunisticko ruho nacionalpatriotskim. Tako je Srbija jedina drzava u Evropi u kojoj su jos na vlasti komunisti iz prethodnog perioda. Takodje, ne treba zanemariti ni socijalni momenat, jer se ogroman broj osiromasenog stanovnistva grcevito "drzi" za minimum socijalne sigurnosti koji im jos pruza drzava, mada sam uveren da Milosevic gubi uporiste i u tim slojevima.
Da li je Milosevicev opstanak na vlasti istovremeno indikator psiholoske i politicke zrelosti gradjana Srbije?
- Autoritarna politicka kultura je svakako znacajan razlog njegovog opstanka na vlasti. Prema najnovijim istrazivanjima, gotovo cetvrtina stanovnistva Srbije - uglavnom starijeg doba, niskog obrazovanja, koji zive u unutrasnjosti ili na obodu velikih gradova, sklona je da se vezuje, time i da glasa za politicara koji olicava vodju, "oca nacije" u najcistijem znacenju te sintagme. Dakle, skloni su da svoju sudbinu prepuste lideru koji uliva strahopostovanje i kojeg ce bespogovorno podrzavati.
U studiji tvrdite i da je formiranje Jugoslovenske levice "velika politicka greska" Slobodana Milosevica. Zasto?
- Formiranje JUL-a jeste greska jer predstavlja strano telo koje nagriza i rastace tkivo Socijalisticke partije, inace relativno dobro organizovane stranke nastale na razvalinama Saveza komunista. JUL je stvorio konfuziju u redovima SPS-a, jer je to fiktivna organizacija koja, bas kao i Nova demokratije, nema uporiste u birackom telu. Tim potezom je, verovatno, najvise pogodjen srednji politicki kadar SPS-a koji se, prirodno, pita kako su poslanici JUL-a dobili trecinu mandata u Saveznom parlamentu a pri tom, ponavljam, nemaju uporiste medju biracima, koji su glasajuci za koaliciju levice, u stvari glasali za SPS.
Na koji nacin je, principijelno, moguce srusiti autoritarne oblike vlasti?
- U savremenoj politickoj teoriji pominju se tri nacina - svakako najbezbolniji je kompromis stare, odlazece, i nove politicke elite. To je put kojim je isla Spanija i neke zemlje Latinske Amerike. Mirnom predajom vlasti novim, progresivnim snagama koje su "na pragu", odlazeca garnitura obezbedjuje sebi politicku penziju a drustvo lisava tenzija sukoba. Ukoliko, ipak, do toga ne dodje, preostaje nasilan put bilo da je to puc u vojsci, policiji, bilo demonstracijama. Ulica ima snagu da promeni rezim. Treci nacin je raslojavanje i puc unutar vladajuce partije.
Da li je ta varijanta realna u nasim uslovima?
- Trenutno ne, jer je SPS cudna partija, i u evropskim razmerama, koja nema coveka broj dva. Ima, medjutim, politickih analiticara koji spekulisu da bi do pojave struja u SPS-u uskoro moglo doci, da bi cak Lilic, pod pretpostavkom da pobedi na ovim fals izborima, pa time formalno dobije vecu moc od Milosevica, mogao biti covek koji bi ohrabrio racionalne snage unutar SPS-a na kompromis sa opozicionim partijama, koje su tu pred vratima. Ali kako god okrenete pricu, Milosevic je na silaznoj putanji, pitanje je samo vremena i nacina konacnog silaska sa scene.
Raspad koalicije "Zajedno" ali i ucestali sukobi i raskoli unutar opozicije, nesumnjivo potvrdjuju da ona generalno, kao politicki rival nije dorasla vladajucoj koaliciji. Koje su, po vasem vidjenju, najvece greske srpske opozicije?
- Najveca greska je njeno politicko i ideolosko pozicioniranje u centru i desno od njega, dok je sirok teren levo od centra ostavila gotovo nedodirnutim. Ukoliko opozicija zeli da pobedi SPS, mora odlucnije da udje u taj prostor i tu potrazi svoje uporiste - medju osiromasenim radnicima, sluzbenicima, penzionerima, seljacima.
Stranke demokratskog centra prakticno ne mogu imati siroko uporiste u narodu jer je drustvo polarizovano, a srednji socijalni sloj je gotovo nestao. Taj sloj cini svega 10 do 15 odsto celokupne populacije, dok ostatak cine osiromaseni gradjani koji su na ivici egzistencije i pet procenata kvazielite u kojoj su politicari, "estradne zvezde" i kriminalci. Ako me vec pitate za slabosti opozicije, onda je tu nezaobilazan i faktor sujete nekih stranackih prvaka koji, nazalost, nisu uvideli da je cilj za koji opozicija treba da se izbori znacajniji od mogucnosti da njihova liderska pozicija bude privremeno potisnuta u drugi plan, ili da ce ulaskom u saveze sa drugim partijama izgubiti stranacki identitet.
Ali, razbijenost opozicionih partija je takodje uzrokovana i "spoljnim virusom", jer na politickoj sceni egzistira ogroman broj malih stranaka, programski neutemeljenih, koje je formirala politicka policija i koje nekako "ozive" pred izbore sa ciljem da "razvodne" opoziciju i stvore konfuziju u javnom mnjenju.
Kakvu politicku jesen ocekujete i da li verujete da ce inicijativa za bojkot parlamentarnih i predsednickih izbora konacno objediniti srpsku opoziciju?
- Ocekujem burnu jesen koju ce obeleziti porast socijalnih i politickih tenzija, novi nemiri, protesti. Mnoga potisnuta socijalna nezadovoljstva, politicke strasti, sasvim izvesno, isplivace na povrsinu. Sto se bojkota parlamentarnih i predsednickih izbora tice, verujem da je to jedina snaga koja moze, u organizacionom smislu, da poveze stranke demokratske opozicije. Bojkot izbora pod i u uslovima nasilnog prekrajanja izbornog zakona neposredno pred njihovo sprovodjenje, u uslovima zatvorenosti drzavnih glasila za opoziciju, potpunog ignorisaanja zahteva demokratske opozicije za dogovor i kompromis, jeste moralna kategorija. To je poslednja sansa da se odlucno kaze "ne" bezvlascu. Pitanje je koliko ce front koji ce se ukljuciti u antiizbornu kampanju biti sirok. Za sada je izvesno da ce izbore bojkotovati DS, DSS, GSS, Studentski pokret, kao i da ce se u antiizbornu kampanju ukljuciti Milan Panic. Verujem, takodje, da ce gradjani bojkotovati septembarske izbore jer im je jasno da je to prevara, kao i da izbori za republicku skupstinu pod ravnopravnim uslovima ne mogu biti sprovedeni pre marta, aprila naredne godine.
Da li eventualno prisustvo posmatraca OEBS-a moze da oduzme legitimitet antiizbornoj kampanji?
- Ne, jer delegacija OEBS-a ne moze da se proseta Beogradom i nekim gradovima Srbije 15 dana ili eventualno mesec dana pred izbore. To bi bilo neozbiljno, jer ako demokratska opozicija nema ravnopravan pristup drzavnim glasilima, pre svega RTS-u i ako je u tim medijima konstantno anatemisana, prozivana izdajnickom, prevrtljivom, onda kozmeticko "otvaranje" neposredno pred izbore ne znaci nista. Drzavni mediji moraju najmanje sest meseci pre izbora biti objektivni i podjednako dostupni svim partijama.
Sta ocekujete od predsednickih izbora, gde su se vec sada jasno izdvojila cetiri pretendenta na tu funkciju i u kojima ce, prema meritornim istrazivanjima javnog mnjenja, postenje biti presudna vrlina prilikom izbora novog predsednika Srbije?
- Ocekujem da ih demokratska opozicija bojkotuje. Ni izvesno ucesce Vuka Draskovica tim izborima nece dati legitimitet, a on ce tim potezom napraviti veliku politicku gresku, jer se prema relevantnim sondazama javnog mnjenja veoma lose kotira. (Nedavno istrazivanje Partnera i Mark-plana je pokazalo da bi za Draskovica glasalo 6,4 odsto biraca.) Tu je strategija SPS-a jasna-Draskovic ispada vec u prvom krugu. U drugom ce se suociti relativno pristojan, umiven i bezopasan Lilic i Seselj sa bremenom sovinizma i agresivnosti koji mu stoji nad glavom kao Damoklov mac. Tek tada ce SPS otvoriti Pandorinu kutiju u kojoj je hiljadu i jedan dosije o nezakonitom delovanju Seselja. Ne treba biti suvise mudar da bi se znalo ko ce pobediti.
Kako objasnjavate visok rejting Seselja medju biracima, sto pokazuju najnovije sondaze javnog mnjenja?
(Prema istrazivanjima Partnera i Mark-plana, za lidera radikala bi glasalo 12,8 odsto biraca)
- Prostorom koji mu SPS daje u medijima jer im je to trenutno u interesu i relativno stabilnim birackim telom u svesti, uglavnom neobrazovanih i siromasnih gradjana, Seselj olicava energicnog, preduzimljivog politicara sposobnog da razresi njihove egzistencijalne probleme.
Tokom razgovora pomenuli ste Milana Panica. Kakva je njegova uloga u izbornoj prici? Da li bi, prema vasim informacijama, on mogao biti kandidat demokratske opozicije na predsednickim izborima, kada, razume se, budu odrzani pod fer uslovima?
- Rano je jos o tome govoriti, mada je Milan Panic svoju politicku sudbinu vezao za DS, DSS i GSS. On je, svakako, covek koji bi svojim iskustvom, uticajem i entuzijazmom mogao da doprinese organizacionom povezivanju opozicionih politickih partija.
TAMARA STUPAR
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.