Kriminal

VREME ATENTATA

U talasu nasilja koje godinama zapljuskuje Srbiju, pored jaja, tuca i ubistava, sve vise u prvi plan izbijaju i pravi politicki atentati

Pre desetak godina, kada su nas narod uglavnom mucile trivijalnosti poput nestasice kafe i benzina, u filmu Gorana Markovica "Nesto izmedju" Amerikanka izgovara cuvenu recenicu: "Kakva ste vi to zemlja kad ni predsednika ne mozes da ubijes! Ima ih osam." Kafe i benzina danas ima dovoljno, ali je narod izlozen jednoj drugoj muci koja preti da postane nova svakodnevica. Talas nasilja, koji je u najrazlicitijim oblicima zapljusnuo Srbiju poslednjih godina, ne jenjava a sva je prilika da su ga na svojoj kozi pocele da osecaju i najzasticenije kategorije gradjana poput politicara i visokih drzavnih cinovnika. Recenica iz Markovicevog filma ne vazi vise za ove prostore.

Zdravko Krstic, predsednik Skupstine opstine Savski venac jos se oporavlja od, na srecu, neuspesnog pokusaja atentata koji se odigrao 20. avgusta usred belog dana u beogradskoj Bircaninovoj ulici. Tri dana kasnije u vatrenom obracunu na splavu diskoteci "Seks" dvojica mladica su ubijena a sestoro gostiju ranjeno. Tome je prethodila pucnjava u Zemunu a bilo je pistoljskih obracuna i na beogradskoj periferiji. Ako se tome dodaju nerasvetljena ubistva nekoliko policajaca (Bizic, Lukovic) i celnika srpske policije generala Radovana Stojcica Badze, kao i niz nerasvetljenih ubistava medju kriminalcima, slobodno se moze reci da je sadasnje vreme u Srbiji - vreme atentata.

Kriminal je normalna pojava, kazu teoreticari citirajuci Dirkema. I ne samo normalna nego na odredjen nacin i korisna, cinicno zakljucuju. On drzi kolektivna osecanja u pripravnosti, ucvrscuje sadrzaj naseg sadasnjeg i predodredjuje sadrzaj naseg buduceg morala. Nenormalno je samo ako ga neuobicajeno mnogo ima. Mi danas upravo prisustvujemo nenormalnoj eskalaciji ove normalne pojave. I to nekako bas pred izbore, kao i prosle, kada su u novinama citulje vodile mrtvu trku sa predizbornim sloganima (ovaj put i antiizbornim).

"Porast ubistava i ubistava u pokusaju raste ne samo pred izbore nego je povecan i u vreme bilo kojeg drugog intenzivnog politickog dogadjanja", zapazanje je dr Dragana Simeunovica, profesora na Fakultetu politickih nauka u Beogradu. "Razlog tome jeste sto u takvim trenucima, prirodno, i vlast i drzava koncentrisu svoju paznju i snagu na druge probleme, iako pri tome ne zapostavljaju ni kontrolu kriminala. Medjutim, burni politicki dogadjaji, kakvi su kod nas ne samo izborni, mogucnost raznovrsnih promena i potresa u sferi politike, atmosfera napetosti, pa i obostrana nasilja koja prate sudare suprotstavljenih politickih strana, stvaraju kod kriminalaca uverenje da je vreme politickog meteza pravo vreme da se s nekim izmire racuni, pa cak izazivaju slicna osecanja i kod obicnih gradjana."

Malo bolja analiza nacina na koji je izvrsen napad na predsednika opstine Krstica, s obzirom na to da nije pucano u telo nego u noge, navodi na zakljucak da je posredi politicka opomena. U tom slucaju, blize odredjenje politickog motiva znaju samo predsednik SO Savski venac i oni koji su na njega pucali. Kao potvrdu ove teze Dobrivoje Radovanovic, direktor Instituta za kriminoloska i socioloska istrazivanja, ukazuje da su ovoj zemlji i inace svojstvena razracunavanja nasilnim putem, pominjuci da su se takve stari desavale i pre Drugog svetskog rata, recimo, u nekim sumadijskim selima, i u okolini Aleksinca.

"Bojim se da je napad na predsednika opstine pocetak neposrednog razracunavanja medju strankama", upozorava Radovanovic. "Svejedno da li se radi o razracunavanju vladajuce stranke sa opozicijom, ili, sto je u ovom slucaju verovatnije, o razracunavanju izmedju opozicionih stranaka. U pitanju je eskalacija - od jaja, preko tuce, do pucnjave. U takvoj situaciji mogu se ocekivati i politicki atentati." Gospodin Radovanovic ne iskljucuje ni mogucnost da se radi o klasicnom kriminalu, jer nema iole znacajnog politicara koji nije upleten u razne vrste poslova, pogodbi, kompromisa, usluga..., mada mu se prvi zakljucak cini verovatnijim.

Za nastanak kriminalizovanog drustva, po svemu sudeci, neophodan domacin je kriminalizovana drzava, ili, kako to strucnjaci kazu, bar drzava koja se pojavljuje kao preovladjujuci kriminogeni faktor. A za jednu drzavu se moze reci da je kriminalizovana kada su, i pored zakona koji na odgovarajuci nacin sankcionisu postupke, institucije drzave i vlast u dosluhu sa kriminalom, bilo tako sto ga podsticu ili cine, bilo tako sto ga selektivno instrumentalizuju i tolerisu. Otuda i zapazanje da u nestabilnim drustvenim situacijama, kao sto je nasa, sve policije sveta, a ne samo kod nas, gube interes, ili pak interes gube ljudi iz sveta kriminala, koji inace saradjuju s policijom, da detaljno i redovno dostavljaju informacije, obicno o svojim konkurentima, kao sto se to inace cini u politicki mirnim vremenima.

Po recima profesora Simeunovica prekid ili umanjenje dotoka informacija je neobicno vazan faktor smanjenja mogucnosti otkrivanja, a uz to i faktor koji izuzetno ohrabruje sve one koji su se odlucili na najteze oblike kriminala ili osvete. Oni jednostavno osecaju da je policija, usled mogucnosti drasticnih politickih promena, ne samo manje okupirana klasicnim nasiljem i kriminalom vec da je i uplasena za svoje pozicije ukoliko izbori ili neka druga politicka previranja donesu odredjeni preokret.

Prakticnu potvrdu za to, po ko zna koji put, daje i bivsi policajac beogradskog SUP-a magistar Marko Nicovic: "U moje vreme kriminalci su imali izbor; ili ce da rade za nas, ili ce da idu u zatvor, ili ce da beze u inostranstvo. Danas je ta koncepcija poremecena." Ove reci nesumnjivo govore da se, osim policije, promenilo i podzemlje. Od nekih kriminalaca se moze cuti da im, posle svakog ubistva u Beogradu, ljudi iz policije nude sve moguce povlastice za bilo kakvu informaciju o izvrsiocima. "Sve povlastice mogu kupiti novcem te nema ni potrebe za dousnistvo", znao je da kaze jedan od "vidjenijih" prestonickih prestupnika.

Poseban problem, izazvan minulim ratom, jeste enormno povecanje licnog naoruzanja kod gradjana, bilo legalnog bilo ilegalnog. Samo posle pucnjave na splavu "Seks" policija je pronasla stotinak pistolja, bacenih u Savu ispred policijske racije. "Javno mnjenje treba da se ustalasa i da se izvrsi pritisak na establisment kako bi se doneo zakon kojim se zabranjuje nosenje oruzja. Ako se to ne uradi, ni milion policajaca nam nece biti dovoljno, jer sada imamo nekoliko miliona naoruzanih ljudi", smatra Nicovic uz konstataciju da "policija gubi svrhu ako ima naoruzan narod".

U takvoj situaciji svako moze biti i zrtva i dzelat. Drugim recima, trenutne politicke prilike ne koriste samo kriminalci za kriminalne, licne i "poslovne" obracune, nego ih koriste i raznovrsne strukture politicke moci u borbi za rusenje ili ocuvanje politickih pozicija. Za profesora Simeunovica to nije tako jednostavna prica jer, kako kaze, "cesto se u okviru istovetnog politickog pokreta sasvim prirodno javljaju politicke razmirice, borba za prestiz pa i duboka mrznja koja vodi eliminaciji rivala, bez obzira sto on moze biti politicki istomisljenik".

Nedvosmislena potvrda za to su mnogobrojna ubistva i atentati ciji izvrsioci nisu otkriveni, a prema tvrdnjama upucenih verovatno nece ni biti. To samo znaci da ce se lanac smrti nastaviti bez obzira sto je borba protiv kriminala visoko rangirana u programima svih relevantnih politickih stranaka.

Bice da nas je ona Amerikanka urekla.

Slobodan Ikonic