NEDELjNIK

SRBI PROTIV SRBA

Sta se to, pobogu, dogadja u srpskoj Bosni i Hercegovini? Hoce li se Srbi okrenuti jedni protiv drugih, dohvatiti za guse, pa kud' puklo da puklo...

A ko bi se to mogao potuci, poubijati? Pa, na jednoj su strani oni koji podrzavaju Karadzica i Krajisnika, na drugoj oni koji brane legalnu predsednicu Republike Srpske Biljanu Plavsic. Prvi zive u istocnom delu srpske drzave, drugi u zapadnom. Strane sveta ne moraju uvek biti razlog za sukobe, ali istorija zna za gradjanske ratove u kojima je, obicno, posredi bio sukob Severa i Juga. Razvijenog Severa i zaostalog Juga. Ovde imamo posla sa Srbima iz Krajine, kojima je Banjaluka oduvek bila i kulturni i ekonomski centar, i imamo posla sa Srbima iz istocnih krajeva koji nisu imali svoj pravi "glavni" grad. Sarajevo je bilo glavni grad svih,u njemu su vec nekoliko decenija glavnu rec vodili Muslimani. Od vaznijih gradova, Srbi na istoku imali su Trebinje i Bijeljinu. Ali, gde se to moglo meriti sa jednom Banjalukom? Izmisljeno je Pale, posto je Sarajevo pusto ostalo, a Pale nije imalo ni tradiciju ni kulturu jednog pravog grada, vise je bilo administrativni centar u kojemu je carovala Karadziceva klika, dok je trajao rat.

Nama se cini da su ovi sukobi izmedju Krajisnika i Biljane Plavsic (i njihovih pristalica, naravno), pre svega, sukobi mentaliteta. Tesko ce se sloziti, u jednoj drzavi, ljudi kojima je gradjanska svest odavno usla u glavu (a Banjaluka je jos za vreme beckog cesara bila napredan i razvijen grad, cak i urbanisticki) i oni kojima je Pale odjednom postalo centar sveta. Onda, na Palama se jos krece senka Radovana Karadzica, tamo je i tvrdoglavi Krajisnik koji spoljnu politiku vodi kao tvrd covek devetnaestoga veka, dok u Banjaluci stoluje jedna Biljana Plavsic koja govori engleski, ima gradjanskog sarma, vaspitanja i koja dobro shvata da je njena drzava mnogo patila, krvarila i da je njena drzava - jedna slamka medju vihorove. Na Palama se setaju, kao gusani, silni pukovnici i generali, i njima Dejton, kad se malo vina podnapiju, sluzi kao bandera keru, jer oni bi i dalje ratovali, do poslednjeg Srbina.

Nazalost, covek koji je u sve ovo debelo umesan, od prvog dana, covek koji je (verovatno) ceo ovaj bosanski uzas i zakuvao, danas precutno podrzava Krajisnika. Taj covek je Slobodan Milosevic. On i danas nesto kuva i muva, nikako da se uzme u pamet i tom nesrecnom srpskom narodu u Bosni konacno pomogne. Ovih dana ide u Banjaluku (tako pisu novine koje imaju izvore). Ali, u Banjaluku ide tek posto je Madlen Olbrajt, americki drzavni sekretar, javno to od njega zatrazila upozoravajuci ga, poslednji put, kako je duzan da postuje ono sto je potpisao. Trazila je od Slobodana Milosevica da glasno i jasno podrzi Biljanu Plavsic. Moze li on to glasno i jasno? Tesko. Muvace nesto, pokusace da Madlen zednu prevede preko vode, popustice tek kad americki avioni pocnu da nadletaju Pale i time dokazati da je, kao i Krajisnik, politicar devetnaestoga, a mozda i osamnaestoga veka.

Uostalom, kako je Milosevic reagovao na upozorenje Madlen Olbrajt? Odrzao je jedno naucno-politicko predavanje o neophodnosti da se u Republici Srpskoj raspisu vanredni izbori: i parlamentarni i predsednicki! Ali, zasto predsednicki? Kao, kad se neko poziva na narod, onda, prema Milosevicu, on to poverenje treba kod tog istog naroda i da proveri. Sef Jugoslavije tako misli, kao pravnik. Ne kaze samo koliko je dugo Biljana Plavsic predsednik Republike Srpske, kako je izabrana, ko to dovodi u pitanje njeno predsednikovanje, osim njega i njegovog kamarada Krajisnika. A Biljana Plavsic svoj mandat nije cestito ni pocela da trosi, za razliku od Milosevica koji je punih pet godina sedeo na prestolu Srbije i nije mu na um padalo da svake godine ide na izbore, za izglasavanje poverenja.

Mozemo da mislimo o Amerikancima sta hocemo, ali mi smo poslednji narod na svetu koji moze da ih uci demokratiji. Da li americki predsednik, kad god mu neki americki Krajisnik baci prasinu u oci, da li ide na prevremene izbore radi dobijanja poverenja? I zasto bi Biljana Plavsic isla na izbore i time skrckala velike pare (izbori, gospodine Milosevicu, mnogo kostaju), kad se legalnost i legitimnost njene funkcije ozbiljnim argumentima ne dovode u pitanje.

Nije se Slobodan Milosevic oglasavao ranije, kad je paljanska oligarhija htela da uhapsi Biljanu Plavsic i, prema njenim recima, strpa je u ludnicu. Ne samo da je cutao nego je ceo ovaj podmukli plan trebalo da bude izveden na teritoriji drzave kojoj je sef (setimo se hapsenja Biljane Plavsic na beogradskom aerodromu!). Oni koji su ceo ovaj plan skovali, u svojim staljinistickim glavama, verovatno nisu gledali veliki Formanov film Let iznad kukavicjeg gnezda. Predsednica Plavsic verovatno jeste. Zato je inteligentno preletela sva kukavicja gnezda koja su joj bili pripremili i nasla se u Banjaluci.

Nije se niko iz Jugoslavije oglasio ni kad je paljanska drzavno-partijska televizija sforovce pocela da poredi sa fasistickim okupatorima od pre pedeset godina. Cutao je Milosevic i na vesti da raspusteni parlament Republike Srpske zaseda i donosi odluke! Kako zaseda nesto sto ne postoji? A da, pozvace se na Ustavni sud koji je stavio van snage odluku predsednika Srpske Republike. Cuo je da je ta odluka nazovi Ustavnog suda doneta pod pritiskom, da nije bilo kvoruma, da nije bilo ni pravog obrazlozenja (sud nije rekao na osnovu kog clana Ustava je sudio i presudio), cuo je da je jedan sudija pretucen ne bi li glasao protiv odluke predsednice Plavsic, sve je, dakle, znao, ali nastavio je da radi u korist sukoba medju Srbima.

Ako se u srpskoj Bosni desi nesto strasno, ako Srbin udari na Srbina, on ce biti kriv.

Petar Ignja