Izazov vestacke inteligencije:

MOZAK JE NEGDE DRUGDE

Prisustvujemo, a da toga mozda nismo ni svesni, prevratu koji je u toku: ukidanje granica izmedju stvarnog i naucnofantasticnog. Pomocu mehanickih, elektronskih i energetickih produzetaka i pomagala, opredmecena fikcija, u vidu robota automata, tehnickih aparatura i inteligentnih masina, tesno okruzuje, vezuje i vec kontrolise stvarnost u svim podrucjima zivota. Pri tome, ono sto uznemirava nije to sto svet u potpunosti postaje tehnicki automatizovan, vec to da covecanstvo uglavnom nije pripremljeno za ovu promenu.

Kako naucnici opazaju skoru buducnost, ljudski rod postaje podredjen inteligentnim masinama koje upravljaju i kontrolisu svaki aspekt zivota. Medjutim, mozda je to i dobro, jer izmedju alternative: da li je bolje da nam zivot kontrolise inteligentna programabilna masina, ili da nam kontrolise covek programiran za taj posao, licno se opredeljujem za masinu. U nju bar (jos) nisu ugradili takve programske algoritme i kombinatoriku, koje samo devijantni coveciji um moze da proizvede; u tom smislu masine su zasad misaono cedne.

Teletehnologija, vestacka inteligencija, neuronske mreze, virtuelna realnost, digitalna televizija - opsenost do skoro vezana za fikciju, sada stvarnost. Ne cini li se da je vec sada, na pomolu 3001: konacna odiseja futurologa Artura Klarka, ako i nije, da li je uspeh Dip Blua protiv Kasparova u sahovskom mecu stoleca, poruka da su na pomolu kompjuteri koji misle? Za sada covek protiv inteligentne masine - kompjutera: revans, ali uskoro podredjen, a mozda i pobedjen.

Masine, doskoro produzeci i dopune ljudskog tela i organa, vestackom inteligencijom i neuronskim mrezama podrazavaju ih sve vernije, a u radnjama koje simuliraju mozak postaju sve pametnije. Ipak, znacaj ljudskog mozga jos nije za potcenjivanje, sto potvrdjuje i podatak da je poslednja decenija 20. veka od strane Ujedinjenih nacija oznacena kao decenija istrazivanja mozga. Razlog: izucavanje kompleksnih mozdanih funkcija, znacaj uporedjivanja covecjeg mozga sa kompjuterom, ukljucujuci implikacije na druge oblasti nauke, medicine i tehnike. Mozak, kao kompleksan bioloski racunar, pruza savrsenu analogiju sa kompjuterom na nivou neurona - nervnih celija upletenih u neuronska kola - slicna stampanim kolima racunara. Izmedju racunara i mozga je i ta slicnost da je mozak na nivou hibridnog racunara, analognog i digitalnog.

Imitacijom procesa otkrivenih u mozgu stvorene su vestacke neuronske mreze - kompjuteri cija je arhitektura podesena prema radu mozga, modeli za proracunavanje i pamcenje koji primenjuju uproscene modele bioloskih neuronskih mreza. Kao i mozak, i vestacka neuronska mreza sadrzi idealizovane neurone - cvorove koji su povezani u neku mrezu. Koriscenje vestackih neuronskih mreza u cilju stvaranja modela prepoznavanja i modela procesa podsecanja u mozgu omogucuje zakljucivanje iz komplikovanih ili nepreciznih podataka, kao i izvlacenje zakonitosti i otkrivanje trendova koji su suvise kompleksni za uocavanje na drugi nacin. Znacaj i podrska koja se danas pridaje istrazivanjima mozga i neuronskih mreza, nezaobilazna je i na ovim prostorima, gde se vrse istrazivanja i u beogradskom Evropskom centru za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija. Dosadasnja istrazivanja su objavljena u zapazenoj monografiji "Svest: naucno - tehnoloski izazov 21. veka", pod editorstvom priznatih naucnika u ovom domenu, prof. dr Dejana Rakovica i prof. dr Djure Koruge. U naporima na istrazivanju fenomena svesti, kao najkompleksnije mozdane funkcije, prof. Rakovic i prof. Koruga istrazuju fenomen hijerarhije neuronskih mreza i mozdane talase u modeliranju psiholoskih funkcija, odnosno informacione fizike kao nove naucne discipline. Istrazivanjima daju doprinos istrazivaci u oblasti neurofiziologije, psihologije, filozofije, biologije, medicine i tehnike, objedinjeni u "Zdruzenu laboratoriju za kognitivne neuronauke i neuroinzenjering", a u toku su istrazivanja na medjunarodnom projektu "Mozak i svest" pod regionalnim rukovodstvom prof. dr Dejana Rakovica, u okviru Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija. Sto se tice istrazivanja u ovom domenu u svetu, na cuvenom MIT-u, Masacusets, SAD, kao i svake godine, laboratorije i odseci pripremaju godisnji izvestaj o rezultatima istrazivanja i planovima za sledecu godinu. Srediste istrazivanja u ovoj godini je fokusirano na razumevanje i primenu: transporta informacija, poboljsane realnosti, interfejsa coveka i masine, razumevanja lika i druge domene. Zanimljivo je napomenuti da se kao rezultat istrazivanja poboljsanja stvarnosti, prakticno i na upotrebu nudi galerija "pametnih proizvoda": od ambijenta - "pametne prostorije", do potrosacke korpe; ostala poboljsanja stvarnosti tamo nisu nuzna. Njihovi modeli ne predvidjaju zivot na balkanskim prostorima.

Ima li razloga za bojazan od inteligentnih masina baziranih na vestackoj inteligenciji, ili kompjutera modeliranih na principu imitacije rada ljudskog mozga - neuronskih mreza, kada su u svom radu prijateljski nastrojene: od prepoznavanja naseg govora, razumevanja i odgovora na postavljena pitanja - dvosmerna komunikacija sa masinom, do primanja glasovnih poruka na telefonima koji nisu na principu tonskog biranja? Bez upotrebe tastature i poznavanja operativnog rada na kompjuteru, coveku je omoguceno da diktira pisma i izvestaje racunaru - automatskoj poslovnoj sekretarici, jer inteligentna masina razume govor i komande vlasnika uredjaja. Ako zeli da komunicira sa masinom, vlasnik joj moze postavljati uobicajena pitanja tipa: "Kakva je za danas vremenska prognoza", "Ko je juce pobedio na utakmici", ili: "Sta mislis da danas treba da obucem"?. Masina odgovara logicno, jer su u nju prethodno programski ugradjena skoro sva saznanja o vlasniku, njegovim interesovanjima i preferencama.

Korak dalje i tu je vec u upotrebi i prisutna, pametna masina - "brojac zalogaja". Pogonjena ekspertnim sistemom, inteligentno ispituje vezu izmedju dijete, koja je potrebna vecini ljudi radi otklanjanje viska kilograma, i zdravstvenog stanja, a na osnovu ustanovljene veze, izracunava potreban unos vrste i kolicine hrane u toku 24 casa; stavise, preporucuje i "urucuje" i meni. Na prekoracenja, na osnovu zdravstvenih i tezinskih pokazatelja vlasnika, kompjuter reaguje zvucnim signalom negodovanja, bezosecajno i nepogresivo. I ovaj, kao i svi pametni uredjaji, opredeljuje coveka na spremnost na samopokoravanje; donosi odluke i razmislja u njegovo ime, oslobadjajuci ga mucnog donosenja onih odgovornih. Da li su ove masine namenjene i napravljene za slabomisleni narastaj, ili im je namena sputavanje nezavisnosti coveka, ostaje da se zakljuci, ali je za mnoge savremenike covek polako poceo da uklanja samoga sebe sa privilegovane pozicije sa zivotne scene. Uz pomoc naucno-tehnicke kulture, koja vec prevladjuje nad kulturom u celini, na zalost netehnicke inteligencije. U kreiranju kompjuterskih sistema koji bi mogli da identifikuju ljude i tumace njihove radnje, naucnici su vec otisli dovoljno daleko pa vec sada nude paletu "pametnih proizvoda" inteligentnih masina: izgradnju pametnih domova i poslovnih prostorija, kupovinu i nosenje pametne odece, voznju pametnim automobilima. Izgradjen je skup racunarskih sistema za prepoznavanje lica, njegovih izraza i gestikulacije, a sredina - prostorija u kojoj se zivi ili radi, nazvana inteligentnom prostorijom, opremljena je kamerama i mikrofonima koji svoje audio i video zapise prenose u mrezu racunara. Zadatak umrezenih racunara je da procenjuju, beleze i prate sta ljudi u inteligentnoj prostoriji govore i rade, i na osnovu ovih saznanja o ljudima, njihovim navikama i preferencama, softverom pogonjena inteligentna prostorija se prema ljudima pametno odredjuje. Zahvaljujuci sprezi umrezenih racunara, pratecih uredjaja za audio i video snimanje, kao i softvera za prepoznavanje, ukucani mogu da koriste svoje radnje, glasove i izraze, i da, umesto tastature, senzora ili naocara, kontrolisu racunarske programe u razne svrhe.

Ne lici li ovo na uvodjenje kosmotehnologije u zemaljsko okruzenje, jer se ima za dozivljaj kontrolisanje doma na nivou komandnog pulta, za korisnika naizgled virtuelne masine? Izgleda da je tako, jer kompjuterski ekran postaje komandni terminal sa mogucnoscu da se svime i svacim upravlja i kontrolise i sa daljine, ukljucujuci: proces rada kod kuce i na poslu, drustvene i neke druge medjuljudske odnose, zabavu, sport i razonodu. Svakodnevica zemaljskog doma uzdignuta je mogucnostima vestacke inteligencije do nivoa primenjene kosmotehnologije, dobivsi tako kosmicku znacajnost, sto je pocetak kraja naucne fantastike i zacetak nove tehnoloske nadstvarnosti.

Pokreti i premestanja tela, govor i gestikulacija, umni i fizicki napori, svedeni su na elektricne, mehanicke i elektronske komande inteligentne masine - programirane na pamcenje. Modeli pamcenja inteligentne prostorije su tu, da, izmedju ostalog, posluze za: pronalazenje ukucana- dece, da, ako je u pitanju poslovna prostorija, obezbede poslovni sastanak od nezeljenih upada i prekida, a za ljude koji navracaju - saznaju ko su i sta ce da kazu; podseca li ovo na telepatiju? Ni moda nije ostala po strani, pa se u dizajnu pametne odece manje paznje obraca na marku modne kuce i stil dizajnera, a vise na opremljenost kamerama, mikrofonima, kompjuterima i ostalim pomagalima usivenim, priheftanim, prilepljenim, prikopcanim ili pridodatim odeci. Nabavkom ove odece vlasnik dobija licnog obavestajca - asistenta, koji mu pomaze u komplikovanim situacijama raspoznavanja lica, reci, pojmova ili vaznih podataka o drugim licima. Pri tom, u ovoj odeci, osim sto dobro izgleda, vlasnik se i sigurno oseca, jer zna o drugima i ono o cemu oni ni ne slute.Sto se tice voznje pametnim automobilima, to uvek nedostaje, s obzirom na nedostatak pametnih vozaca. Vozilo opremljeno inteligentnim sistemom za upravljanje i detekciju psihofizickih osobina vozaca, na osnovu stanja vozaca, upozorava recimo na prekid voznje kada ustanovi umor; u nekim drugim stanjima vozaca, kada je pod uticajem Bahusovih zadovoljstava, jos nije odredjen stepen kontrole koju bi primenio pametni auto. Mozda i zbog toga sto se u zemljama gde je vestacka inteligencija najvise odmakla u primeni i razvoju, za voznju u ovakvom stanju, vozacka dozvola oduzima uglavnom na duzi period. Tada vise nije potreban ni pametan automobil, ako ni zbog cega drugog, ono zasto sto ni onaj obicni vise ne sme da se upotrebi.

Sport i pamet, kada se udruze, kao rezultat mogu da pruze inteligentne sisteme za prognozu fudbalskih i ostalih utakmica, trka - konja i pasa, naravno ako se ne lazira. Osnovu ekspertnog sistema za donosenje odluke o pobedniku cine rezultati prethodnih trka koje neuronska mreza pomocu statisticke metodologije koristi u odabiru najboljih. Komplikovani modeli za odlucivanje ne treba da brinu korisnika, jer sve sto treba da ga zanima jeste da je prognoza izlaznih rezultata na nivou pouzdanosti visa od 94 odsto. U nekim drugim aspektima primene vestacke inteligencije u sportu, zanimljiva su pomagala - vestacki misici kao implanti u postojecu muskulaturu coveka. Da li iz potrebe da misici, ne samo kod bildera, budu jos veci i cvrsci, ili u cilju pravljenja buduceg vestackog coveka, tek, ugradjeni vestacki misici su jedan od najnovijih izuma zasnovanih na pametnim materijalima. Buduci da su dvostruko veci i cvrsci od prirodnih, a kontrahuju se isto tako brzo, verovatno su vidjeni na mnogim takmicenjima bildera; neka slicna pomagala na bazi silikona jos su nezamenljiva. Da je to tako, dovoljno je ukljuciti jedan od TV kanala, na kojem se vrte moderne serije, ili takmicenja za mis; o sipkama i plesacicama da se i ne govori - silikon je zaista mocan i lep materijal. Razvoj pametnih materijala belezi stalne promene, pa se sa donedavnog "cuda" polimera, optickih vlakana i mikroprocesora, preslo na ugradnju senzora, procesora i pokretaca; sve u svrhu poboljsanja raznih tehnickih karakteristika materijala. Uskoro, vise nece biti proizvoda bez ugradjenih pametnih materijala: od laptop kompjutera do betonskih mostova. Na redu je da pocnu da ih ugradjuju i u ljude.

U medicinu je vestacka inteligencija unela citav arsenal pomagala, mehanickih, elektronskih i energetickih produzetaka i zastita koje zamenjuju bioloske i prirodne odbrambene mehanizme covecjeg tela. Razvijeni su i kompleksni kompjuterski sistemi, zasnovani na tehnologijama vestacke inteligencije, u cilju planiranja terapija za bolesne, potrage za podacima i stvaranju alarmantnih upozorenja za znatna odstupanja rezultata nalaza, i slicno. Na nivou sofisticiranih softvera vec je u upotrebi kolekcija inteligentnih sistema za podrsku klinickom odlucivanju u slucajevima: klasifikacije i analize kancerogenih celija, dijagnoze srcanog udara - mimo postojecih standardnih tehnika i postupaka, nuznosti odredjivanja hitnih laboratorijskih testova u vezi sa simptomima obolelih, klasifikaciji mentalno obolelelih u smislu potrebe za hospitalizacijom, itd. Mnogi od ovih ekspertskih sistema namenjeni su i menadzerima klinika, pa su na trzistu inteligentni sistemi za smanjenje bolnickih troskova, predvidjanje i duzinu oporavka pacijenata, sve u funkciji ekonomisanja resursima. Ostvaren napredak u primeni vestacke inteligencije u medicini je narocito znacajan u oblasti detekcije kancera, i upravo su obelodanjene dve nove tehnologije. Osim za detekciju kancera i terapiju, ove tehnologije podrzavaju i trodimenzionalni multimodalni prikaz tumora, kao i kompjuterski podrzanu dijagnozu. Novina tehnike prikaza je u tome sto su primenjeni naucni metodi vizuelizacije, slicni onima koji se koriste u geoloskim naukama ili astronomiji, pomocu kojih se sjedinjuju informacije sa nekoliko sistema za snimanje u jednu koherentnu sliku, cija se pouzdanost visoko kotira.

U okruzenju pomagala i zastita koje zamenjuju bioloske i prirodne odbrambene mehanizme tela, sve se manje racuna na ljudski imunitet i proizvodnju antitela; sopstvena inicijativa i odbrana organizma prenosi se na tehnicke naprave i pomagala. Upravo je prikazana najnovija primena vrhunske nanotehnologije, vestacka inteligencija u pohodu na virusne procese, izumom molekularnih masina. Ovo, reklo bi se epohalno otkrice, pruza u buducnosti zamenu za odlaske lekarima, jer ce svi ljudi u svom telu imati sopstvene minijaturne mehanicke lekare. Ovi mikroroboti za sada su programirani da se krecu izmedju crvenih krvnih zrnaca krvotoka, trazeci i unistavajuci viruse, dok su radni delovi ovih molekularnih masina izradjeni oko prenosnika koji nije veci od molekula proteina. Ako je cilj da se ljudsko telo odvoji od svog sistema inicijative i odbrane, u slucaju bolesti ovog modernog doba, molekularna masina - minijaturni robot je epohalan pronalazak, iako ga mnogi jos svrstavaju u naucnu fantastiku, jer osigurava vestacki imunitet preuzimanjem uloge unutrasnjih imunoloskih mehanizama koji zakazuju.

Priznanje domacoj pameti

Posle uspeha beogradskog simpozijuma Svest: naucno-tehnoloski izazov 21. veka, odrzanog 29-30. maja 1996 godine u organizaciji Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija, upravo se najavljuje medjunarodni simpozijum i radionica "Mozak i svest", koji ce se odrzati 22-26. septembra 1997. u Beogradu, takodje u organizaciji Evropskog centra za mir i razvoj Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija. Kako izjavljuje prof. dr Dejan Rakovic, kopredsednik organizacionog odbora, predvidja seokupljanje velikog broja stranih i domacih naucnika iz ovog domena, a prateca radionica je zamisljena kao satelitski susret i komunikacija sa istaknutim predavacima o temi sadasnjeg stanja i razvoja u domenu svesti. Program rada pratece radionice je tematski veoma zanimljiv jer, kad se radi o svesti, spektar istrazivanja krece se od filozofsko-religioznih implikacija - fenomenologija svesti, do traganja za novom paradigmom - kvantne teorije i problema misli, neuromolekularnog procesovanja i svesti, neuronskih mreza i mozdanih talasa.

Bez sumnje, priznanje domacoj pameti. A na pitanje da li je stvarnost vec prevazisla fikciju, dva su odgovora, da se ne bismo prevarili: da ne verujemo u ono sto nije, i da ne odbijemo da verujemo u ono sto jeste. S tim u vezi, a mozda i nije, vredi cuti, u okviru radionice, i predavanja: "Kosmoplanetarni aspekti nepoznatih psihickih fenomena" autora Aleksandra Trofimova i V. Kaznaceva, "Visa stanja svesti" Gopala Chandra Radza, ili "Sta treba da nas misticizam nauci o svesti" Roberta Formana. Ako ni zbog cega drugog, ono zbog umnozavanja sopstvenih opsena. Ionako je stvarnost suvise nadstvarna, programirana i kontrolisana.

Dr Mirjana Nikolic