Izbori

VLAST PLACA OPOZICIJU

Nijedna stranka u Srbiji nije spremna da, u ovom trenutku javno kaze koliko je novca potrosila za predizbornu ili antiizbornu kampanju i odakle taj novac

Vlast namerava da u stampariji "Politike" odstampa 17 miliona glasackih listica umesto oko 14,5 miliona, koliko je ukupno potrebno za predsednicke i parlamentarne izbore. To kaze Nebojsa Covic, predsednicki kandidat Demokratske alternative, i dodaje da su njegove informacije pouzdane.

U postanske sanducice u Beogradu ubacen je politicki pamflet koji Vojislava Seselja, predsednickog kandidata Srpske radikalne stranke, prikazuje u najgorem svetlu. Na skoro tri kucane strane, veoma pismeno, pod naslovom "Razvojni put jednog prevaranta", iznose se Seseljevi "gresi" i potom kratko komentarisu.

"Kao predsednik opstine Zemun, otima seljacima zemlju, isteruje ljude iz stanova, ubira ogroman reket od prodaje tudje ili drzavne svojine. Hvalise se da je Zemun pretvorio u grad gvozdene discipline, a 'Zemunske novine' mu finansira smederevska zelezara, ciji je generalni direktor potpredsednik SPS", kaze se izmedju ostalog u nepotpisanom pamfletu u kojem se ocenjuje da bi Seseljevom pobedom Srbija bila konacno unistena, a Kosovo i Metohija prikljuceni Albaniji.

Portparol SRS-a Aleksandar Vucic prepoznao je u pamfletu rukopis Srpskog pokreta obnove i specijalno za NIN izjavio: "U SPO-u su svi budale. 'Sartid' se reklamira u 'Zemunskim novinama' jer je opstina Zemun od 'Sartida' kupila vodovodne cevi."

Radikali su 1993 godine potrosili oko 300 000 maraka za izbornu kampanju, sto je, prema Vucicevim recima, deseti deo novca koji je tada potrosio SPO. Ove godine stampali su 350 000 plakata po ceni od 24 pare u ABC stampariji, spotovi su im niskobudzetni, za razliku od nekih stranaka (SPO, JUL...) koji su spotove radili u silikon-grafiksu, sto mnogo kosta.

"Nasa stranka potrosice nekoliko desetina hiljada maraka za spotove. Protiv nas su samo oni koji nas ne poznaju, a oni koji nas upoznaju glasaju za nas. Srpska radikalna stranka nikada nikome nije ostala duzna. Cak ce i direktor Studija B potvrditi da smo mu sve uredno platili, za razliku od SPO koji nije dao ni dinara", kaze Vucic i dodaje: "Cujem da SPS finansira kampanju SPO, ali da ni oni ne mogu da nadju toliko para koliko Vuk moze da potrosi. Vuk je ulozio pet do sedam miliona maraka u kampanju, samo jedan metar kvadratni velikog panoa (bez zakupa i ostalih dazbina) kosta 250 maraka. I koliko je meni poznato, ti plakati se stampaju u inostranstvu."

Direktor Studija B Zoran Ostojic potvrdio je da SRS redovno placa svoje termine. Na pitanje da li je Studio B dobio novac od "Sartida", Ostojic je odgovorio: "Mozda je novac na putu do nas ali mi to jos nije javljeno." U slucaju da se SPS pojavi sa novcem i plati reklamu, za sta ima indicija, Studio B bi, posto je registrovano javno preduzece, prihvatio posao bez premisljanja.

A SPO je dao sve od sebe da napravi veliku i skupu predizbornu kampanju. Nosilac liste zaduzen je za izbornu jedinicu, kojih, prema programu SPO-a, nema 29 vec 250 - jedan poslanik, jedna izborna jedinica.

"Na ovaj nacin proveravamo da li pokrivamo celu teritoriju Srbije i zbog vecinskog sistema, a ocekujemo da ce ga jednog dana biti u ovoj zemlji, odlucili smo se da su za uspeh kampanje direktno odgovorni poslanici" kaze Milan Bozic, savetnik predsednika i clan Izvrsnog odbora SPO-a, i dodaje da je zeleo da mu politicki rivali zavide na kampanji.

Na pitanje da li je tacno da SPS finansira SPO, Bozic je odgovorio da je to prosto komicna teza jer SPS nema razloga da finansira politickog protivnika od koga mu preti jedina realna opasnost. Srpski pokret obnove je malo toga u kampanji platio gotovim novcem jer su se clanovi stranke angazovali da nadju papir, folije za pripremu plakata... Najveca stavka je placanje reklamnih termina u medijima. Stampano je nekoliko stotina hiljada plakata, raznih velicina (veliki plakati za "bilbordove" i panoe firme "Alma-kvatro" radjeni su u Italiji) u stamparijama BIGZ-a, ABC-a i BMG-a.

"Emitovanje spotova na TV 'Bastilji' je 600 dinara po sekundi, dok je na malim televizijama izmedju 200 i 400. Kada se svedu racuni, vise se isplati reklama na drzavnoj televiziji jer ona pokriva teritoriju cele drzave", kaze Bozic. "Spotovi su namerno uradjeni sofisticirano, mozda previse za ukus obicnog biraca, ali zeleli smo da kvalitet spota prikaze kvalitete i ozbiljnost stranke."

Partije, uglavnom demokratske orijentacije, bojkotuju izbore zato sto ce ovi biti lazirani. Smatraju da je amoralno u predizborne kampanje ulagati ogroman novac, i to u ovom trenutku kada je zemlja ekonomski slaba.

"Stranke koje su usle u izbornu kampanju imale su razlicite oblike finansiranja a kampanja kakvu ima trougao levice nijedna stranka ne moze da finansira iz svojih izvora", kaze Aleksandra Joksimovic, portparol Demokratske stranke. "Levica je, po mom misljenju, zloupotrebila drzavne institucije."

Kad je trebalo reci koliko je novca i cijeg je novca ulozeno u antiizbornu kampanju, buduci da i ona kosta, Milenko Nikic, sef izbornog staba, rekao je da mu je Aleksandra Joksimovic zapretila kako ce da ga bije ako ista kaze o tome za novine. Do sada je odstampano 835 500 plakata, 1 353 000 letaka, i jos 700 000 nalepnica i banderola. U stampi je jos 1 100 000 letaka sa razlozima za bojkot izbora i plakata s likom Zorana Djindjica, predsednika DS, a u pripremi je jos 20 000 zajednickih letaka i upaljaca. Podaci koje navodimo odnose se na period od 18. avgusta do 5. septembra. Prema Nikicevim saznanjima, leci su stampani po ceni od 16,17 para, a posteri po 35 para. Na pitanje zasto ove podatke ne iznosi zvanicno, g. Nikic je odgovorio da stamparijama ne zeli da "navuce" finansijsku policiju.

Jedina stranka u Beogradu, a mozda i u celoj Srbiji, koja pouzdano zna koliko je novca dobila od drzave, jeste Demokratska stranka Srbije.

"Dobili smo 27 000 dinara iz budzeta i vratili smo te pare, jer mi ne ucestvujemo na izborima. Ova cifra govori koliko su ta sredstva smesna u odnosu na potrebu. Vojislav Kostunica trazio je da se ogranice sredstva koja se mogu uloziti u kampanju. Tako smo pokusali da obezbedimo nekakvu ravnopravnost", kaze Milorad Jovanovic, portparol DSS, cija stranka od inostranih donatora nije trazila dodatna sredstva za finansiranje antiizborne kampanje.

Centrala DSS stampala je oko 100 000 plakata i isto toliko letaka sto je, pretvoreno u novac, kostalo oko 46 000 dinara. Diskete sa pripremama za stampu poslate su svim opstinskim odborima kojima je ostavljeno da, prema svojim mogucnostima, dostampavaju plakate i letke.

"Nikada kampanje stranaka koje izlaze na izbore nisu bile skpulje. Recimo, JUL ima na RTS-u spot od dva i po minuta, neka gradjani sami izracunaju koliko kosta jedno emitovanje pre Dnevnika. Spot SPO traje minut," kaze Jovanovic i objasnjava kako su se clanovi stranke maksimalno angazovali u antiizbornoj kampanji, koja se pokazala jeftinom u odnosu na druge kampanje.

Ma koliko opozicione stranke izbegavale da, konkretno, kazu koliko su novca potrosile na izborne ili antiizborne kampanje i ciji je to novac, dale su bar nekakav odgovor koji je glasio da su usred kampanje i da bi morale veoma ozbiljno da se pozabave knjigovodstvom kako bi rekli tacne iznose. Opozicija je bar pokazala dobru volju da nesto saopsti javnosti, ali partije levog bloka nisu bile toliko uvidjavne.

Potpredsednik Nove demokratije Radivoje Lazarevic rekao je samo da su se ozbiljno pripremali za kampanju, da su zadovoljni uslugama agencije MCL i da su se aktivisti ND maksimalno angazovali da pomognu svojoj stranci da kampanja bude sto jeftinija. Pitanje ko je stampao plakate i ko je pomagao (sponzorisao) ND, Lazarevic je smatrao nevaspitanoscu. A na pitanje da li mu je poznato da SPS finansira neku drugu stranku, g. Lazarevic je odgovorio: "Ne znam. Mi imamo dovoljno posla u vlastitoj partiji i ne bavimo se ogovaranjima."

Koliko je Jugoslovenska udruzena levica potrosila novca za izbore? Izjava Danila Pantovica, predsednika komiteta za odnose sa javnoscu JUL-a, iznenadila bi bar neke sugradjane jer je ulozeno samo malo vise novca nego sto je uobicajno za redovnu partijsku ativnost.

"Nismo placali idejna resenja niti izradu spotova, jer su clanovi JUL-a, koji se marketingom inace bave, predstavljali kreativni tim ove predizborne kampanje", kaze Pantovic, sto je optrilike ista izjava koju je dao g. Bozic i ostali opozicionari.

Nema govora o tome da je rec o milionima dinara, odnosno maraka, kako kazu opozicioni prvaci koji, kazu julovci, tako opravdavaju neubedljivost i bledilo ideja koje prezentuju javnosti. A JUL im se, naravno, nece zbog toga izvinjavati.

Kampanje leve koalicije su produkcijski potpuno odvojene, ali su zajednicki plakati za predsednickog kandidata Zorana Lilica i promocije. Medjutim, ono sto ni g. Pantovic ne zna, ili nece da kaze, jeste procentni odnos ucesca u zajednickoj kampanji. Tom vrstom matematike u JUL-u nisu bavili jer je potpuno jasno da takvo ucesce nije egzaktno merljivo. Takodje, g. Pantovic smatra da nema potrebe da prokomentarise jos jednu od gluposti koju je cuo ovih dana. Pretpostavlja da "Sartid" nema nikakvog interesa da finansira SRS, jer da ga ima, zvao bi radikale da budu deo leve koalicije.

"Partijama leve koalicije jednako ne znace nista ni radikali ni SPO, a o ostalima da i ne govorimo", zakljucuje Pantovic.

Medjutim, najcutljiviji ili najdisciplinovaniji su clanovi Socijalisticke partije Srbije. Cak ni Ivica Dacic, portparol SPS-a, nije smatrao da je najbolji sagovornik za razgovor o finansiranju izborne kampanje vladajuce partije. U Informativnom centru ove stranke ljubazno su objasnili da je jedini kompetentan sef strucne sluzbe, ali da se sa njim ne moze razgovarati jer u opisu njegovog radnog mesta nije davanje izjava za medije. Nikog drugog nisu umeli da preporuce u Informativnom centru SPS-a, tako da nije bilo moguce proveriti da li je stampano sest miliona plakata, sto bi bio maltene plakat po glavi stanovnika Srbije, koliko je i koga to kostalo.

Posto nema zvanicnog odgovora iz SPS-a da li pomaze neku ili mozda cak i sve stranke u izbornoj i antiizbornoj kampanji, moguce je samo spekulisati poluistinama i izjavama koje vise skrivaju nego sto otkrivaju istinu.

Lidija Kujundzic