Mihalj Kertes, direktor Savezne uprave carina

SERIF IZ HAJDUCKE SUME

Dok sira i strucna javnost optuzuju prvog coveka Savezne uprave carine da je Srbiju pretvorio u buvljak, Mihalj Kertes se slika sa predsednikom SRJ Slobodanom Milosevicem, dajuci svima na znanje ciju podrsku i zastitu uziva

Direktor Savezne uprave carina za sebe voli da kaze da je covek koji danas duvani, hrani, napija, oblaci i vozi Jugoslovene. I bukvalno od njegove volje, direktora Mihalja Kertesa, zavisi carinjenje i uvoz banana i cokolade, viskija i vina, kosulja i gaca, limuzina i autobusa. Osetili su to i Beogradjani kada je zbog "nepotpune dokumentacije" na Kelebiji zaustavio 10 polovnih autobusa, koje je grad Berlin poklonio Beogradu. Nije vredeo ni pritisak javnosti, ni pretnje gradske vlade Beograda da ce nasilno deblokirati autobuse, ni kuknjava Beogradjana sto se voze u krsevima od gradskih autobusa, ni spocitavanje predizborne "igre", ni angazovanje nemacke ambasade. Bracika, kako ga najcesce zovu, bio je neumoljiv. "Po ispunjenju svih propisanih uslova, organi carinske sluzbe sprovesce postupak carinjenja robe. Navedene uslove moraju da ispune svi uvoznici, pa i Skupstina grada Beograda", saopstio je javnosti preko "Tanjuga".

Da je u pitanju samo "postovanje principa" pokazalo se posle nekoliko dana kada je Bracika, valjda po ispunjenju uslova, pustio autobuse koje je samo nekoliko kilometara od Kelebije docekala "principijelna policija" i odmah uhapsila i sprovela u depo Gradskog saobracajnog preduzeca. Do daljnjeg, odnosno dok ne prodju izbori. Na ulicu nisu mogli ni u vreme strajka Samostalnog sindikata ovog preduzeca, iako je ceo grad bio u saobracajnom kolapsu, a svako vozilo dobrodoslo.

Budno Kertesovo oko nije samo na spoljnim granicama, vec i na unutrasnjim. Njegovi carinici vec mesecima kontrolisu granicu sa Crnom Gorom a niko ne zna po kom "principu" neku robu ne pusta, a po kojem je oduzima. Nedavni naftni sok je to najbolje pokazao. Vlasnici privatnih pumpi u Srbiji nisu mogli da dobiju naftne derivate od crnogorskog uvoznika, iako su za to imali sve potrebne papire. Cisterne, jednostavno, u Srbiju nisu mogle da udju, dok srpski uvoznici, "Jugopetrol" i "Beopetrol", ne rasporede svoje uvozne kontingente. Od direktora carine se tada nije moglo dobiti nijedno objasnjenje, a drugi u carini nisu smeli da ga daju.

Kada je postao prvi covek jugocarine Kertes je od nezadovoljnih radnika dobio nadimak -Diktator. Njegovim dolaskom zavedeni su rad i red, sto mnogima nije bilo po volji. Carinicima je podelio cinove, prema strucnoj spremi, a potom i funkcije. Odanima, iako nisu imali skolsku spremu dao je vazna mesta, visoke plate i privilegije da od putnika uzimaju boks cigareta dnevno i flasu viskija mesecno. Medju najodanijim carinicima najvise je, tvrde sami zaposleni, ljudi iz Backe Palanke, pa je ovo mesto sa najvise carinika po stanovniku. Oko trista ljudi je zaposleno na carini, uglavnom Kertesovih rodjaka, prijatelja, poznanika, kumova...

"Ruku na srce, nisam bio zadovoljan zatecenim stanjem u carini. Vladali su opustenost, aljkavost i saren moral kod mnogih pripadnika carinske sluzbe. Na osnovu, za mene bitnih kriterijuma - odnos prema poslu i drzavi i pocinjenih krupnih gresaka, smenjen je jedan broj upravnika carinarnica i carinskih ispostava i uklonjeno poprilicno carinskih radnika. Postavljamo na njihovo mesto vrlo kvalitetne ljude s ciljem da casnim radom stite gradjane i drzavnu kasu. Zasto bi ono sto pripada SRJ islo u dzepove bosova i mafioza ili bilo cije druge? Ja licno svake noci obilazim carinske prelaze da se uverim u odnos prema putnicima i prema drzavi. Verovali ili ne, nailazio sam na odbijanje carinika da izvrsi kontrolu po mom nalogu... Stalnom kontrolom otkrivamo svasta, recimo, pojedince koji zele da iznesu iz zemlje i po nekoliko desetina hiljada maraka. Oduzeli smo sedam kilograma zlata koje je jedna osoba zelela da prosvercuje iz zemlje. U humanitarnom konvoju zaplenili smo oruzje. Znamo kome je bilo namenjeno i zasto", govorio je tada Mihalj Kertes.

Na mesto direktora Savezne uprave carina dosao je sa poprilicno bogatom biografijom i burnom politickom karijerom. Nekadasnji socijalni radnik i sekretar OK SK iz Backe Palanke, vinuo se u politicku orbitu predvodeci antiautonomasku revoluciju u Novom Sadu, kada se 1988. godine proslavio recenicom da se on kao Madjar ne boji Srba. Potom je usledila politicka karijera. Biran je za poslanika u Grockoj, uz osporavanje opozicije i podrsku Vrhovnog suda. Upamcen je i kao ministar za narod, jer je bio predsednik Odbora za prituzbe i zalbe gradjana, ali i kao ministar bez portfelja u Sainovicevoj vladi. Proslavio se kao pomocnik ministra unutrasnjih poslova Jugoslavije, kada je savezni SUP "priveo" u MUP Srbije. Sigurno mu se kao plus ubraja i organizovanje kontramitinga levih snaga zimus u Beogradu.

Za Kertesovo ime su vezane mnoge afere, od krijumcarenja oruzja u Bosnu, preko "duvanskog rata" do "devizne pozajmice". Bio je licni sekretar i cuvar "majke Srbije" Dafine Milanovic. Priznao je u srpskom parlamentu da je prisluskivao i prevodio telefonske razgovore Andrasa Agostona, lidera vojvodjanskih Madjara, da bi sve to kasnije nazvao salom. Upamcen je po srdacnom doceku prvog predsednika SRJ Dobrice Cosica ispred Savezne skupstine i izbacivanju iz savezne vlade od strane premijera Milana Panica. To mu je zapamtio i kao direktor carine mu priredjivao "dobrodoslice" na granicnom prelazu, ne pustajuci ga satima u zemlju.

I dok je on na granicnim prelazima "trenirao strogocu", crna berza, siva ekonomija i sverc su cvetali a Srbija malo-pomalo postajala jedan veliki buvljak svega i svacega. Kertes je svojevremeno oznacen kao funkcioner koji je, makar precutno, dozvolio ilegalni uvoz kafe, cigareta, alkohola, automobila, garderobe... Upozorenja su stizala i od same carinske sluzbe. Aleksandar Kusakovic sa prelaza Vrska cuka je zbog takvih primedbi najuren iz sluzbe. Kao potvrda njegovih upozorenja nedavno su na granicnom prelazu Kelebija u svercu uhvacena dva carinika i tri policajca. Kada naidje neki kamion sa robom, mnogi carinici jednostavno "ne rade". Na prelazu Presevo zbog toga su uhapsena dva carinika. O subotickom prelazu madjarska carina je napisala poseban elaborat u kome se tvrdi da Savezna uprava carina SRJ namerno propusta da carini 50 odsto robe koja ulazi u Jugoslaviju.

Tako je Savezna uprava carina,za ove tri godine kako joj je Mihalj Kertes na celu, postala drzava u drzavi, jer regulise robni i finansijski promet, uposlenost kapaciteta i ljudi, uvoz i izvoz na veliko i malo. U zgradi na Novom Beogradu nalazi se Kertesov informativni centar u koji se slivaju svi podaci o radu cetrnaest carinarnica u SRJ, tako da direktor kao veliki kontrolor ima uvid u svakom trenutku ko u ovoj zemlji sta kupuje, prodaje, uvozi i izvozi, i odakle svojim ljudima daje direktna uputstva kako da se u odredjenoj situaciji ponasaju. Mnogi su ga zbog toga prozvali srpskim serifom iz Servudske sume a njegove carinike serifima u srpskoj sumi.

Za tri godine upravljanja Saveznom upravom carina glavni jugoslovenski carinik se ponasao kao dvorski carinik uz obicaj, kako pisu crnogorske novine, da prihode od savezne carine umesto u federalnu, stavlja prvo u svoju, a potom u republicku kasu. On licno odredjuje, tvrde neki njegovi carinici, ko ce platiti carinu a ko ne. Preduzecu "Dunav Grocka" omogucio je da uveze sivace masine iz Francuske bez carine, na osnovu zakona o ekologiji, jer "zuje manje d ostalih". Da bi zastitio proizvodnju "Sartida 1913" zabranio je uvoz celicnih limova, bez njegovog odobrenja.

Sa Crnom Gorom Kertes je skoro zaratio kada je 1995. godine pokusao da smeni sefa carine u Podgorici i, kasnije, kada je "udario" na AMSJ, na cijem celu je bio Milo djukanovic. Ipak, uspeo je da napakosti Crnogorcima tako sto je od Makedonaca, koji su na Crnogorskom primorju vec zakupili turisticke aranzmane, trazio pasose. Zauzvrat crnogorski premijer je za svog prvog carinika imenovao Jovicu Markusa, tako da je Jugoslavija dobila dva serifa za promet na drzavnoj granici.

Ljudi iz finansijskog sveta tvrde da je zadatak Kertesa, zapravo, da posrbi carinu i njene prihode, odnosno da ih mimo SRJ dovede Srbiji. Crnogorska "Pobjeda" ga je prozvala jer je, navodno, sklonio 230 miliona dinara. U tekstu pod naslovom "Car od carine" ovaj list ocenjuje da Kertes novac za savezni budzet "suprotno zakonu, po svemu sudeci, usmerava na druge adrese". Posto iz Kertesove carine odgovora nije bilo, reagovala je vlada Crne Gore koja je saveznoj vladi porucila da "vise ni ona nece uplacivati novac od carina". Sam Kertes ima obicaj da se hvali kako svojim prihodima finansira drzavu, a u jednom intervjuu je porucio da se "iz ove fotelje ide ili u zatvor ili u ludnicu! Ja sam izabrao ovo drugo..." Zbog takve odlucnosti je narocito cenjen kod clanova SPS-a. "Ljudi slicni Kertesu mogu sve", radosno kaze poslanik Raka Radovic iz Trstenika.

Na sve optuzbe Mihalj Kertes je svoje odgovore uprilicio na konferenciji za stampu. Za sverc cigareta okrivio je proizvodjaca, niski DIN i same gradjane, koji, navodno, u svojim putnim torbama kao licni prtljag mogu da unesu bez carine u zemlju "dnevno i cetiri slepera duvana". Uz to se prvi carinik Jugoslavije ogradio da on ne zna sta se desava na drzavnoj medji van granicnog prelaza, sto navodi na sumnju da je Vojska Jugoslavije kriva za krijumcarenje razne robe iz susednih zemalja. Doduse, obecao je da ce Vlada SRJ doneti uredbu prema kojoj ce svi uvoznici kafe, cigareta i alkohola morati da plate porez, carinu i akcize. Samo na dazbinama za cigarete drzava je lane izgubila 507 miliona dinara. Besedu za novinar Braca je zavrsio u svom stilu: "Ako ne zaustavim sverc, tucite me cim stignete", posle cega je napustio salu i novinare ostavio bez odgovora na mnoga pitanja.

Tako su bez odgovora ostala pitanja gde su pare Savezne uprave carina zaplenjene od putnika, domacih i stranih, koje su po zakonu trebalo da budu uplacene Saveznom deviznom inspektoratu. Do danas nisu nadjene ni devize, ni zapisnici carinika sa granicnih prelaza. Jugoslovenski gradjani ne smeju iz zemlje da iznesu vise od 1 000 maraka bez posebne potvrde, a strani drzavljani ne smeju da u nasu zemlju unose vece sume deviza, a da ih prethodno ne prijave, pa kada izlaze iz zemlje carinicima moraju da pokazu koliko im je para ostalo u novcaniku. Praksa je, medjutim, takva da turisti, gastarbajteri i poslovni ljudi nisu dovoljno obavesteni o ovoj carinskoj proceduri. Neretko i sami carinici govore licima koja ulaze u zemlju da ne moraju da prijavljuju unosenje deviza, pa kada izlaze iz SRJ sledi oduzimanje para zbog deviznog prekrsaja.

Poznavaoci prilika tvrde da je to tipican nacin "navlacenja musterija", najcesce stranaca, kojima se devize plene na licu mesta. Bugarska ambasada u Beogradu je nedavno izdala saopstenje u kome se kaze da su nasi carinici Bugarima konfiskovali oko pola miliona maraka. Diplomate po Beogradu pricaju da je Kertesov dug stranim poslovnim ljudima oko 2,5 miliona maraka, a mnogi su vec angazovali advokate, pa se sve moze izroditi u internacionalni spor.

Ne uzima Braca samo od stranaca. U iznenadnoj carinskoj kontroli i policijskoj raciji u niskom trznom centru "Kalca", tamosnje privatnike je "orobio" za 1,5 milion maraka (raciju je izvela specijalna Kertesova ekipa VMK, sto u prevodu znaci "vanredne mere kontrole"). Zna Braca i da pokloni. Tako je svojevremeno, pricaju u njegovoj Backoj Palanci, Novosadskom univerzitetu poklonio nekakav "mercedes" koji je carina zaplenila (iako to nema pravo). Ljudi sa Univerziteta krenu za Nemacku i na granici ih nemacki carinici ljubazno zamole da napuste vozilo jer je ukradeno.

Ali se Palancani ne zale. Grad dozivljava pravi procvat. Nezaposlenih nema a prica se da je Braca izgradio i zaobilaznicu oko Backe Palanke da bi on i predsednik Srbije brze i lakse mogli da otputuju u Karadjordjevo. U centru varosi je i jedna prodavnica svega i svacega, ispred koje je uvek red. Naziv radnje i njen vlasnik su zvanicno nepoznati, a roba se prodaje po bagatelnoj ceni. Takvu radnju moze da ima samo neko ko je nedodirljiv, a roba tako jeftina samo ako za nju nije dato ni dinara. Znaci li to da prvi haraclija hajducke Srbije radi na divlje i ne placa porez? Da li je nas Braca vispreni i neuhvatljivi volsebnik, ili je posredi nesto drugo?

Kada se proletos ukazala mogucnost da savezna vlada stavi na dnevni red njegovu "utaju poreza", a savezni inspektor cak da podnese i krivicnu prijavu, direktro Savezne uprave carina povukao je svoj najubedljiviji adut. Slikao se sa Slobodanom Milosevicem u Arandjelovcu i seljacima u Sumadiji. Posle Bracinog pojavljivanja na programima RTS-a, tik uz Milosevica, u saveznoj vladi su prestale pripreme za njegovu prozivku.

Danas, tek sto su price o Kertesovom odlasku sa mesta prvog carinika ponovo pocele da kruze, on se opet slikao sa predsednikom Milosevicem. Ovaj put u Feketicu, na otvaranju autoputa. Zato i nije cudo sto je Kertesova omiljena izreka zapravo zakletva Slobodanu Milosevicu: "Ako smaknu Milosevica odoh u sumu, u hajduke, boricu se za njega dok u meni ima kapi madjarske krvi!"

Slobodan Ikonic