(nastavak sa prve strane)

Susret: Milosevic - Plavsic

U MREZI CRVENOG PAUKA

Republika Srpska je zapala u duboku krizu koju bi mogao razresiti mozda samo Slobodan Milosevic, jer srpski narod ipak, pre moze da veruje njemu nego strancima

Predsednica Republike Srpske Biljana Plavsic konacno je popustila, ili se bar tako cini. Dosla je u Beograd da bi se sastala sa predsednikom SR Jugoslavije Slobodanom Milosevicem, potpisnikom Dejtonskog sporazuma. Kroz kapiju Belog dvora usla je tacno u podne 24. septembra i nije izasla ni do cetiri sata popodne. A novinari i fotoreporteri, koji su iscekivali da njen automobil izadje nisu je docekali jer je izasla na sporedni izlaz. Vise za sebe su komentarisali novinari kako ne pamte da je Milosevic ikada tako dugo ragovarao sa nekim nasim politicarem, sto su objasnili tvrdoglavscu Biljane Plavsic koja je do sada tako uporno odbijala pritiske predsednika SR Jugoslavije.

Ali nije samo Biljana Plavsic bila kod Milosevica. Dosao je u Beli dvor i Momcilo Krajisnik, clan Predsednistva BiH. Tako da je Milosevic ponovo bio veliki pomiritelj, ovaj put nerazumnih, tvrdoglavih krajiskih politicara koje jeuspeo da natera da se potpisu na "sporazum o prvazilazenju krize u Republici Srpskoj".

Narodu RS ostaje da se nada da ce politicari sporazum postovati i da ce posle izbora moci da zive u manjem strahu da ne pogrese, odnosno da ne ispadnu brzopleti sto se u politici debelo placa. Socijalisticka stranka RS, Srpska demokratska stranka, Srpska radikalna stranka RS, Demokratska patriotska stranka, Stranka Krajine i Posavine i Srpska patriotska stranka SPAS - odlucile su da je pametnije cutati nego za NIN reci sta misle o motivima koji su predsednicu Plavsic nagnali da ipak dodje kod Slobodana Milosevica. Moguce je da su vesti u Banjaluku stigle kasnije i da su lideri stranaka u RS ocekivali drugaciji ishod sastanka tj. da se Biljana Plavsic ne uplete u mrezu Slobodana Milosevica koji ju je strpljivo kao pauk strpljivo cekao da ga podrzi.

Obe strane, paljanska i banjalucka, preduzece sve potrebne mere kako bi se obustavile sve konfrontacije koje vode ka podeli Republike Srpske. Jedinstvo RS vitalni je interes srpskog naroda i svih gradjana RS. Tom interesu moraju biti podredjeni svi drugi parcijalni i stranacki interesi. Politicke konfrontacije koje su proizvele krizu u RS mogu se razresiti jedino na demokratski nacin, narodnom voljom na izborima za parlament, predsednika RS i predsednika iz RS u Predsednistvu BiH. Izbori za parlament, koje ce nadgledati OEBS, odrzace se u skladu sa zakonom RS u subotu 15. novembra, a izbori za predsednika RS i predsednika iz RS u predsednistvu BiH odrzace se 7. decembra ove godine kaze se u saopstenju koje je izdato odmah nakon sastanka Biljane Plavsic i Momcila Krajisnika sa Slobodanom Milosevicem.

Dogovoreno je da ce na prvoj sednici novoizabranog parlamenta biti imenovana komisija koja ce sprovesti predsednicke izbore u RS. Predsednica Plavsic i Momcilo Krajisnik saglasni su da jedinstven medijski prostor u RS i slobodan pristup svih politickih ucesnika izbora predstavlja neophodan uslov za demokratske izbore. Svakoga dana ce se Dnevnik Srpske radio televizije naizmenicno emitovati sa Pala i iz Banjaluke. Potpis Milosevica na ovom sporazumu garantuje da je postignut u njegovom prisustvu, sto ga pred narogusenim i nestrpljivim zapadnim, pre svega americkim, politicarima potvrdjuje kao politicara koji se zalaze za bezuslovno sprovodjenje Dejtonskog sporazuma.

Da su Amerikanci postali nestrpljivi najbolje govori izjava koja je stigla uoci samog susreta Biljane Plavsic i Momcila Krajisnika kod Slobodana Milosevica. Doskorasnji komandant NATO-a za Evropu Dzordz Dzulvan tvrdi da bi uz dobar dogovor i koordinaciju snaga SFOR-a bivsi lider Republike Srpske Radovan Karadzic mogao biti uhapsen iako ga stalno cuva nekoliko stotina ljudi.

"Kada bismo imali politicku odluku o hapsenju Karadzica, sto jos nemamo, morali bismo u akciju da posaljemo posebnu jedinicu", kaze Dzulvan.

Kada se Amerikanci zainate to nije kao kada se nasi politicari tvrdoglave. Oni ne popustaju vec pritiskaju dok njihovi protivnici ne popuste, a uvek popuste jer nemaju kud. Analiticari u Srbiji pretpostavljaju da ce Amerikanci cekati, ali ne dugo, sa hapsenjem Radovana Karadzica. Mozda, samo dok se izbori u Srbiji ne okoncaju. Iako ce medjunarodne snage ostati do kraja 1997. godine verovatno nece cekati da se izbori u Republici Srpskoj zavrse, pa da tek onda uhapse Karadzica. Zuri im se da demonstriraju efikasnost sile oruzja kojom raspolazu na teritoriji Bosne i Hercegovine, ali ne toliko da pogrese. Bitno im je da Radovana Karadzica uhapse zivog, a da nijedan vojnik medjunarodnih snaga ne pogine.

Posto je sastanak Biljane Plavsic i Momcila Krajisnika sa Slobodanom Milosevicem bio tajni, toliko tajni da ni u Saveznoj skupstini, Saveznom ministarstvu informisanja, cak ni u kabinetu predsednika RS nisu mogli da potvrde mesto sastanka, to jutro kada je on trebalo da se odrzi. Sasvim je moguce da u saopstenju nije objavljeno sve. A to sto nije objavljeno mogli bi biti i uslovi pod kojima bi se Radovan Karadzic izrucio SFOR-u odnosno isporucio Medjunarodnom sudu za ratne zlocine u Hagu.

Amerikanci zele Karadzica zivog, a mozda im ipak vise odgovara mrtav. Karadzicu u ovom trenutku ne odgovara apsolutno nista, cak ni da se pouzda u trgovinu sa Haskim tribunalom po principu - svedocenje kojim bi se ublazila kazna. Cak je i ugledni engleski magazin "Ekonomist" zakljucio da se ni Slobodanu Milosevicu, a ni Amerikancima koji su ga izabrali za potpisnika mirovnog sporazuma iz Dejtona, ne isplati da Karadzic stigne ziv u Hag.

Lidija Kujundzic