MISEVI I MACKE
Niko nema parlamentarnu vecinu i niko nece moci da vlada sam. Ali, kakva korist od toga za drzavu? Neprirodna koalicija, ako Vuk Draskovic udje u vladu, trajace od petka do subote, a onda ce Milosevic, uz pomoc Seselja, nastaviti da tera svoje
Da li smo na pragu neverovatnih stranackih koalicija (strucnjaci kazu - neprincipijelnih), kad ce tri "pobednicke" ekipe morati da podele izborni plen? I o kakvom se plenu uopste moze govoriti? Jadan je to plen i jadni su to rezultati koji ce naterati Slobodana Milosevica, Vojislava Seselja i Vuka Draskovica da, poput ljutoga mraza koji tera macku i miseve da spavaju zajedno, legnu u isti krevet i pokriju se ofucanim cebetom koje se zove - nacionalni spas Srbije. Nema Srbiji spasa, bar za izvesno vreme.
U kolikoj je drustvenoj i moralnoj i kulturnoj krizi nasa domaja, pokazuju i rezultati izbora koji nam stizu iz Vojvodine i Novoga Sada. U slavnoj srpskoj Atini pobedili su radikali! Nisu tamo slavno prosli ni vojvodjanski autonomasi, ali jesu nekako prosli, usli su u parlament, a sad se svadjaju oko podele kao i svi juznjaci. Ko to sad sme da kaze kako Vojvodjani nisu pravi Srbi?
Posto smo odlaborirali smicalicu nacionalni spas Srbije (preko trilinske koalicione vlade nacionalnog jedinstva), mozda bismo mogli da se upustimo u drukcije mesanje postizbornih karata i pokusamo da predvidimo ko to s kim moze, zeli, hoce, mora i sta ta kombinatorika eventualno moze da donese (prognoziranje bar nije zabranjeno, jer ni meteorologe niko ne kinji kad omanu u svom poslu).
Prva kombinacija, koja se ne samo logicno, nego i politicki gledano, namece, bila bi vlada koju bi napravila desnica, posto je levica izbore izgubila. I bez obzira sto Vojislav Seselj opominje pucanstvo da matematika u politici ne znaci nista, ili ne znaci mnogo, ipak se moramo drzati racuna: srpski radikali i srpska obnova imaju 127 poslanika u Skupstini Srbije i to jeste apsolutna vecina. Ona jeste klimava, jer je rec o samo dva poslanika vise iznad polovine, ali postoji i izvesna rezerva kod autonomasa i nekih manjih stranaka. Nisu njihovi programi toliko razliciti da se ne bi nekako mogli naci, bar za neko vreme, koje bi, jednog dana, istorija oznacila kao kraj poluvekovne vladavine komunista u Srbiji. Zasto se lideri stranaka toliko busaju u prsa kad pominju svoje programe, a sva istrazivanja pokazuju da vise od devedeset odsto biraca pojma nema sta ko ima na programu i te programe uopste ne razlikuje? Ali ima nesto sto govori da je koalicija stranaka koje nisu, danas, u vlasti ipak prirodna, naturalnija od svih kanabetskih kombinacija (boje breskve), a to je naucna podela srbijanske politicke pozornice, koju je Mira Markovic manihejski obojila crveno i crno i krstila kao levicu i desnicu.
Kad jedan naucnik kaze da je Srbija samo leva ili samo desna i da centra nema, sto se desnicari s tim ne bi slozili i njenu teoriju pretvorili u stvarnost? Ali, izgleda da ni sami desnicari nisu pravi desnicari i da medju njima ima mnogo levaka. Na primedbu da bi jedna ovakva parlamentarna i vladina koalicija mogla da udje u istoriju, pa makar i na nacin so napoleonovskih dana, jer bi za kratko vreme mogli da se donesu novi zakoni, da se drzavno informisanje oslobodi slugu rezima, Seselj je dolepotpisanom odgovorio kontrapitanjem - a koji to zakoni ne valjaju? Pa, nijedan nas zakon nije dobar (branio se dolepotpisani), a pre svega treba promeniti izborni zakon, Srbiju pretvoriti u jednu izbornu jedinicu i onda bi levi blok konacno zaribao: umesto izbornog poklon paketa koji mu stize sa Kosova i Metohije u vidu trideset i nesto poslanika (Siptari na izbore ne izlaze a ka' ce ne znamo), dobio bi tri-cetiri i onda bi sve doslo na svoje mesto. I dok god bude ovih kosovskih secerlema, levica ce u Srbiji na jos mnogim izborima startovati sa viskom od petnaestak odsto oslanika i tu boga nema. Kakvi, ne moze obican covek Seselju nista. On tera svoje.
Naravno da on ne tera prazna kola. Zna on dobro da u Srbiji nikakve pouzdane koalicije nisu mogucne, jer to da se dva brata, dve sestre ili dva kuma lako posvadjaju, nama je od pradedova (nije rec ni o kakvom fatumu, nego o posledicama istorijskog nasledja i civilizacijske zakrzljalosti naciona serbskoga). Srpske radikale, zato, zanima samo apsolutna pobeda na izborima i apsolutna vlast. Nikako da mu neko treci napuni zajednicke pelene. Njegovo je shvatanje radikalno. U obzir dolaze samo korenite promene. Kad i ne budu imali sta da menjaju, radikali ce (tako je zapisao Crnjansi kad je dvadesetih godina posetio Veliku Kikindu), promeniti stranu ulicama i onda ce oni sto su nekad isli levom stranom imati da idu desnom stranom, jer ce radikali kazati sta je koja strana. Oni ce, a sve u korist srpstva, i grad Zombolj, blizu Kekende, dati Rumunima (jer su u ovom gradicu mahom ziveli Nemci), a u zurbi ce, kad je povlacena granica, zaboraviti pet srpskih sela u Rumuniji, zbog kojih su u trampu i krenuli. Radikali i danas tretiraju Siptare kao, nekada, Pasic Nemce, zele da ih bace preko Prokletija u Albaniju, kazu da nikakva autonomija ne dolazi u obzir, a Kosovo je, evo, posle nekoliko godina prividnog mira poceo da kljuca.
Nesreca je sto i Slobodan Milosevic ima slican pogled na svet kao i srpski radikali. Njega kao da nije opametio izgubljeni rat u Hrvatskoj i Bosni, nego cacka i kosovsku mecku. Zasto? Zato sto malo razume drustvene i politicke prilike. Sad citalac moze da se upita, jer je pitanje iznudjeno, kako to da i pored tolike slicnosti levog bloka i srpskih radikala, niko ne govori o postizbornoj koaliciji izmedju Milosevica i Seselja. Zato sto upuceni znaju da je ozvanicena koalicija Milosevicu nepotrebna, posto postoji precutna. Nikada radikali, dok ne zarade apsolutnu vecinu u parlamentu, nece udariti na vlast. Na opoziciju - rado.
Nece Milosevic u koaliciju sa Seseljem jer ne mora, a ni svet na to ne bi mirno gledao. Zar da socijalisti dovedu u pitanje svoj "demokratski" ugled, koji imaju u svetu i sire (u kosmosu), radi nekakve koalicije? Ne, nikada to oni nece uciniti. Znamo mi njig. A prica se i, bogami, pise da je Milosevicu iz Vasingtona stiglo upozorenje da sa radikalima ne pravi javni racun bez krcmara.
Javnost se nasa vec pomirila da ce Srpski pokret obnove uci u koaliciju sa socijalistima i julovcima. Kad bi nasa levica bila prava evropska levica i kad bi Vuka Draskovica Slobodan Milosevic mogao da primikao partnera u vlasti, onda nasa javnost i biraci koji nisu glasali ne bi imali prava da na Vuka dizu hajku sto zeli vlast. Stranke zato i postoje - da uzmu vlast. Ali demokratska javnost i svakako, Vukovi biraci mogu da dignu glas i upitaju i svog lidera i sebe - a kuda to onda vodi?
Nije bas u pravu portparolka Demokratske stranke kad kaze da je Draskovic doziveo krah na izborima. Kakav krah. Predsednik Srbije verovatno nece biti izabran i onda su svi izgubili. Srpski pokret obnove dobio je cetrdeset i pet poslanika, vise nego ikada dosad. Ne moze se za stranku koja sutra moze da udje u vladu i dobije (mozda) cak i mesto premijera reci da je na izborima dozivela fijasko. Prosao je Vuk kako je i mogao proci - osrednje, i to je trenutno, u drzavi Srbiji, plafon koji moze da ostvari jedna (ipak) demokratska strana. Srbija nije ni demokratska ni gradjanska zemlja i to je pretpostavka koju svaki ozbiljan demokratski politicar treba da zna. Ko u partijskoj drzavi dobije dvadeset i dva odsto glasova, nije za potcenjivanje.
Krah Srpskog pokreta obnove mogao bi da usledi tek posle podele vlasti (na tri nejednaka dela) sa politickim protivnicima. Vrlo bi se brzo izjalovila sva obecanja koja je Milosevic dao Draskovicu. Nikada dve totalitarne partije nece iskreno saradjivati sa demokratskim strankama. Demokratija znaci njihovu politicku srmt. Kako ono kazu bledoliki - samo je mrtav Indijanac dobar Indijanas...
U trenutku kad demokratska javnost pocinje da optuzuje Vuka Draskovica za izdaju, kad se protiv njega ispisuju parole i nose trgom na kome je on pravi gospodar, njemu nista nece vredeti da se pravda. Kad dvojica kazu da si pijan, lezi pa se valjaj... Niko ti nece verovati da si popio limunadu. On moze da kaze kako koalicija sa "bandom crvenom" ne dolazi u obzir, kao sto je odmah odbacio i svaku pomisao na saradnju s radikalima. A kad to bude rekao, onda ce se umiriti mnogi koji su pozurili da ga nazovu izdajnikom demokratske opozicije. Morace da se sete kako je sve pocelo i ko je prvi poceo da razjeda koaliciju Zajedno. Jos za vrme demonstracija (januara li bese?). Ako Vuk uradi drukcije, bice to odluka nagona, a ne razuma. Jeste Aristotel rekao da je covek po svojoj prirodi politicka zivotinja, ali bilo je to pre dvadeset i tri veka.
Mogu macka i mis da zajedno prespavaju zimu, ali posle zime dolazi prolece.
PETAR IGNjA
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.