(nastavak sa prve strane)

OSLOBADjANjE MEDIJA : STUDIO B

KOLO SRECE UOKOLI

- Nikada nismo bili ratni huskaci i uvek smo bili protiv rata. Znali smo od samog pocetka da rat ne moze da donese nista dobro i da se sve zavrsava za zelenim stolom. Mislim da je krajnje neprofesionalno i nekorektno da se na takav nacin daju bilo kakve kvalifikacije. Zato smo pozvali gospodina Gelbarda i Keti Marton, posto su oni najavili da ce doci u Beograd, da dodju i posete Studio B i vide te navodne ratne lobiste na delu.

Spekulise se nacinom na koji ste ponovo postavljeni za v.d. glavnog i odgovornog urednika Studija B. Sta vi kazete o tome?

- Carsija kao carsija. Beograd je samo jedna carsija, naravno, stalno nesto spekulise, stalno nesto ne valja. Jeste da je na trapav nacin sve to uradjeno, ali nije ni meni bas najprijatnije. Kada sam shvatio da na celo Studija B moze da dodje partijski kadar, nije bilo prirodno da odbijem mesto direktora i v.d. glavnog i odgovornog urednika.

Moglo je da se dogodi da partijski kadrovi budu na celu Studija B?

- Naravno. Ja mislim da nema nista tragicnije za Studio B do da postane partijsko glasilo, bilo koje partije. Nisam imao nista sa onima koji su me predlagali i onima koji su glasali za mene. Apsolutno nikakve pregovore nisam vodio. Nisam pristao ni na kakve kompromise i u ovom trenutku ne znam cak ni kolika ce mi plata biti. Mozda mi se nece isplatiti da radim za taj novac i mozda cu da odustanem. Mozda cu dati otkaz.

Vuk Draskovic vam je cestitao na imenovanju u utorak oko 14 casova, a sastanak Upravnog odbora je bio zakazan za 15 casova. Sta imate da kazete o tome?

- Ne znam sta da vam kazem. Medjutim, znam da postoje ljudi koji su ubedjeni da je Vuk vizionar. Mozda ovo potvrdjuje da su oni u pravu.

U kom smislu vizionar?

- Znaci, ovo je bila njegova vizija. Ako je razmisljao o tome ko ce biti direktor Studija B, verovatno mu se privideo Dragan Kojadinovic.

Da li ste razgovarali sa Vukom Draskovicem makar i nakratko?

- Da, naravno. Vuk Draskovic je moj komsija i vidjamo se svaki dan, posebno kada on seta svog kucnog ljubimca, jednog prekrasnog vucjaka.

Rekli ste jednom da vas je on maltene molio da prihvatite mesto direktora Studija B.

- Ne. Reci da je Vuk Draskovic molio Dragana Kojadinovica ne bi bilo tacno. Mi smo o tome razgovarali. Vuk Draskovic je smatrao da je prirodno da se Dragan Kojadinovic vrati u kucu koju je osnovao ili gde je bio jedan od osnivaca, tako da taj termin "molio" uopste nije adekvatan. Medjutim, zanimljivo je da sam ja verovatno prvi kandidat, uslovno receno, gde su se slozile tri partije - Srpska radikalna stranka, Socijalisticka partija Srbije i Srpski pokret obnove. To ce nekome biti indikativno i mozda ruzno, ali meni je drago, jer smatram da su vrednovali moj profesionalizam.

Koliko ste ostavki dobili i od koga?

- Dobio sam, kao sto je to i red, od jednog dela urednistva. Red bi bio da su svi podneli ostavke. Imali smo vise urednika nego sto imamo novinara. Ali, ovo nisu svi urednici koji postoje. Oni nisu uradili ono sto je sasvim normalno u celom svetu - da podnesu ostavke kada se promeni glavni urednik kako bi mogao da formira svoj tim bez ikakvih opterecenja.

Dobio sam ostavke od Jasmine Vidakovic, urednika emisija; Vladimira Milica, urednika dokumentarnog programa; Snezane Stojadinovic, zamenika odgovornog urednika informativnog programa; Dragane Milicevic - Milutinovic, urednika emisija. Dobio sam ostavku Dragana Vujadinovica, direktora ekonomsko - pravnog sektora; Maje Divac, odgovornog urednika informativnog programa; Zivadina Mitrovica, urednika zabavnog programa; Velibora Pavlovica, urednika Kulturnog programa i Marka Jankovica, odgovornog urednika Drugog programa radija. Potpisao sam dva sporazuma o raskidu radnog odnosa. Olivera Milos-Todorovic, odgovorni urednik Prvog programa, buduci da se jos pre izvesnog vremena dogovorila o prelasku na Radio B-92, realizovala je taj prelazak. Drugi sporazum trazila je Olja Beckovic, urednik nocnog programa.

Sta je sa Zoranom Ostojicem i Lilom Radonjic u ovom trenutku?

- Koliko je meni poznato, oni su tu, dolaze na posao. Ja se, naravno, ne opterecujem mnogo time. Oni su tu. Ja cu im ponuditi da rade u okviru tog drugog programa koji je u osnivanju.

Znaci, zadrzacete ih u Studiju B?

- Normalno, ja nemam pravo da ih teram iz ove kuce, jer to je i njihova kuca isto kao sto je moja i zasto bih ih ja terao. Meni oni ne smetaju.

Koliko ste otkaza vi podelili?

- Nijedan otkaz nisam dao, niti mi tako nesto pada na pamet. Imam nameru da svedem broj zaposlenih na racionalnu meru, ali to necu uraditi odmah. Za to je potrebno vreme, zelim da dam apsolutnu prednost svima koji zele da rade u Studiju B. Optimalan broj zaposlenih i honorarnih saradnika je, kako je to procenila i prethodna garnitura, oko trista do cetiri stotine ljudi. Mi danas imamo vise od pet stotina.

Da li ste nekog primili u Studio B?

- Potpisao sam vec jednu odluku o zaposljavanju. Primio sam na posao kamermana koji je imao tu nesrecu da su bas tog dana kad je trebalo da se potpise resenje o njegovom zaposljavanju, smenjivali direktore. Jedanput Djordja Minkova, a drugi put Zorana Ostojica. Da se to ne bi dogodilo i treci put, ja sam resio da ga odmah primim.

Sta ce biti sa emisijama "Utisak nedelje" i "Intervju gledalaca"?

- "Utiska nedelje" nece biti zbog toga sto je Olja Beckovic zastitila tu emisiju. Ja smatram da nije imala na to pravo, a za pravo mi daju i pravnici. Emisija je prevazidjena i sada moramo da nadjemo neke nove forme koje ce na adekvatniji nacin predstavljati politicku scenu u nasoj zemlji. U nedelju smo imali "Otisak vremena" posvecen drugom krugu predsednickih izbora u Srbiji. Smatram, bez lazne skromnosti, da smo tog dana imali gotovo apsolutnu gledanost. To sam proverio zajedno sa svojim kolegama i na radiju i na televiziji Studija B. Nikakvih, a posebno ne negativnih, reakcija nije bilo zato sto nije bilo emisije "Utisak nedelje".

Sto se tice "Intervjua gledalaca" videcemo sta ce biti. Cekam da se Dragana Milicevic pojavi. Ukoliko ne bude postupila po mojim preporukama, nece ni te emisije biti. Zamenice je neka druga. To je emisija koju sam ja svojevremeno odobrio i uveo. Ona takodje ima problem koji je imao "Utisak nedelje". Doslo je do zasicenosti. A postoje neke nove savremenije forme koje ce na bolji nacin pratiti ritam zivota u svakom pogledu - i politickom i javnom.

Znaci li to da ce na Studiju B biti novih emisija?

- Da, ali ne posto - poto. Razmisljam o jednoj novoj prelaznoj fazi do ostvarivanja formule koju sam zamislio i koja bi trebalo za mesec - dva da se realizuje. Zamislio sam ceo program kao jednu emisiju u kojoj ce danasnje emisije biti segmenti.

Po cemu ce taj program biti drugaciji od dosadasnjeg?

- To ne mogu da kazem, buduci da mi imamo veoma jaku konkurenciju, buduci da i druge stanice traze neke nove forme jer su i njihove seme prezasicene. Potrebno je da za kratko vreme uradimo novu programsku semu, a to iziskuje velika materijalna ulaganja,tehnicku i kadrovsku pripremu.

Uskoro ce krenuti i drugi program televizije Studija B. Na istoj frekvenciji imamo mogucnost da uz postojeci program emitujemo jos jedan program. Ta frekvencija pokriva podrucje mnogo sire nego sto pokriva predajnik na "Beogradjanki". To ce biti filmski program, mada nam je namera da jednog dana to bude filmsko - dokumentarni, feljtonisticki program koji ce na adekvatniji i temeljniji nacin odslikavati sve aspekte zivota u velikom gradu, u ovoj zemlji. Namera nam je da u eksperimentalnoj fazi krenemo sa dva filma dnevno. Bilo bi dobro da to bude uvece.

U kakvom ste stanju zatekli Studio B?

- S jedne strane, Studio B se nalazi u mnogo boljem stanju, buduci da je u proteklih, ne devet meseci koliko je Zoran Ostojic bio direktor, nego godinu i po dana bio na budzetu Skupstine grada. To se vidi na prvi pogled, ne samo po sjaju kancelarija koje su ovde ostavljene, vec i po opremi koja je nabavljena u medjuvremenu.

Medjutim, s druge strane situacija u proizvodnji je kriticna. Zatekao sam, recimo, gramofone na Prvom, Drugom i Trecem programu sa samo jednom gramofonskom iglom. Jednom jedinom iglom! Kada se izvrti ploca na jednom programu, igla je skidana i nosena dalje. Nije bilo ni nekih drugih najneophodnijih delova za odvijanje radijskog programa. Nekih traka za lepljenje, blankova za lepljenje traka itd. Da ne ulazim u specifikaciju svega toga.

Ako nije ulagano u sredstva za proizvodnju, a kazete da finansijska situacija Studija B nije tako teska, gde su ulagana sredstva?

- To jos nisam do kraja sagledao, buduci da mi je ta prethodna garnitura tek neki dan dala jedan pregled finansijske situacije. Neke stvari mi nisu jasne i za sada neka sve ostane na toj formulaciji.

Da li smatrate da je pod prethodnom upravom narusena nezavisnost Studija B?

- Studio B je od februara 1996. godine, od kada ga je preuzela Skupstina grada, zavisan jer je finansijski sezdeset odsto bio na budzetu. Ja sam nekada bio direktor i glavni i odgovorni urednik nezavisnog Studija B. Danas nisam, vratio sam se kao direktor jednog javnog preduzeca. Ali, ovo jeste danas javna kuca, ali cu se licno truditi da budemo sto posteniji.

Na koji cete se nacin truditi da Studio B bude ponovo politicki nezavisan?

- Samo ako radimo profesionalno. Imamo problema i sa mnogim strankama, jer nisu dobro organizovane.

Optuzuju vas da ste istog trenutka dali prednost gospodinu Seselju jer ste pustili emisiju o radikalima. Sta mislite o tim optuzbama?

- Dosao sam na duznost 30. septembra. Znaci, dosao sam u predvecerje plej-ofa predsednickih izbora. Dosao sam na vec ugovorene, komercijalne, aranzmane sa gospodinom Seseljem i Srpskom radikalnom strankom. Smatrao sam da je red da se poslednja tri sata pred izbornu tisinu posveei predsednickim kandidatima.

Prvi put sam postavljen za direktora 1. januara 1990. godine. Ima nekih stvari koje se lose predstavljaju javnosti. Ovih dana mogli ste u izjavama mojih kolega da procitate da sam ja kadar Zorana Todorovica Kundaka. Zoran Todorovic je tada bio predsednik Gradske konferencije Socijalistickog saveza, koja je kao politicki subjekt bila nas osnivac. Zoran Todorovic me nije ni poznavao i pozvao me je dan pre sednice da me upozna kako ne bi dosao u apsurdnu situaciju da se zalaze i da brani kandidaturu coveka koga uopste ne poznaje.

Studio B je tada insistirao da direktor bude covek iz redova Studija B. Glasanjem na zboru radnih ljudi ja sam predlozen za kandidata. Koliko ja znam, i Lila Radonjic je tada glasala za to da Dragan Kojadinovic bude kandidat za direktora i glavnog i odgovornog urednika Studija B.

Mislim da nije lepo sto se sada u negativnom kontekstu pominje Zoran Todorovic. Trebalo bi ga pohvaliti sto je bio verovatno prvi predsednik Socijalistickog saveza koji je dozvolio da se postuje volja kolektiva. To bi bilo, znaci, posteno reci i ne praviti od toga nikakvu misteriju.

Na mesto direktora i glavnog i odgovornog urednika Studija B Dragan Kojadinovic je 1990. godine dosao voljom i potpisom Zorana Todorovica Kundaka. U oktobru 1997, na to mesto se vratio Vasom i voljom Kundakovih ljudi u Vasoj, Milosevicevoj i Seseljevoj stranci, nazalost i voljom Kundakovih ljudi iz Studija B. Ne znam sta ste obecali Kojadinovicu ili on Vama, ali se prisecam Vasih cvrstih obecanja datih meni 23. februara 1997. godine, dan pre zasedanja Upravnog odbora. Obecali ste, takoreci garantovali da se Vi i Vasa stranka necete mesati u uredjivacku politiku a da cete i Vi i Vasa stranka uciniti sve da se Studio B vrati deonicarima. Rec ste ubrzo pogazili. Studio B ste vratili Draganu Kojadinovicu.

Dragan Kojadinovic je odgovoran za programski, finansijski i kadrovski raspad Studija od 1993. do 1996. godine. Kao predsednik Upravnog odbora on je predao Studio B socijalistickoj vlasti Skupstine Beograda i tako ovu firmu posle 26 godina samostalne, komercijalne i nezavisne pozicije pretvorio u javno preduzece. Nas nekoliko deonicara podnelo je tuzbe zbog nacionalizacije nase imovine. Kojadinovic to nikad nije ucinio.

Dragan Kojadinovic je iz Studija B oterao vise od sto ljudi. Odgovoran je za promociju ratnog lobija od 93. godine pretvarajuci Studio B u Seseljevu, Arkanovu i Karadzicevu televiziju. U kancelariji Dragana Kojadinovica osnovano je Gazda Jezdino carstvo jer je Jezda Vasiljevic prvi telefon, prostor i promociju dobio u Studiju B. Najvece zasluge Kojadinovic ima u promociji kapetana Dragana ustupajuci nase talase "cuvenom borcu". Osim njemu, Kojadinovic je nase frekvence poklonio i privatnoj firmi SOS kanal, a privatizujuci program i kasu doveo zaposlene na ivicu bede a Studio B do finansijskog kraha, pa je postao lak plen za tadasnju Covicevu Gradsku skupstinu. Postupak se ponavlja, ali sa idejom da Studio B postane lak plen za Bozicevu skupstinu, Vas i Vasu familiju.

Gospodine Draskovicu, oslobodili ste Studio B od Studija B. Prvi put u svojoj 27-godisnjoj istoriji Studio B, 2. oktobra 1997. godine emituje u udarnom terminu program RTS-a. Oslobodili ste Studio B stavljajuci u voditeljsku stolicu bice koje je posle Covicevog upada izvrsilo prljavi zadatak promocije podrzavljenog Studija B. Iz razloga domaceg vaspitanja necu pominjati Vase i intervencije Vase supruge i nekih ljudi iz Vase partije, ali javnosti radi moram da se upitam da li sve ovo da bi mladjahni sin gospodje Anicic vodio vesti u 7.

Bila sam na ulici 9. marta 91, i na Vidovdan 92, i junu 93. kad su Vas hapsili i tokom cele zime 96/97. Vi ste odustali. Vase je pravo da trgujete i sklapate nove saveze. Pravo je novinara da istinito, blagovremeno i tacno informisu gradjane. Dakle, vreme je za novinarstvo, a ne za propagandu. Vasa osveta za taj nas stav ne nailazi na razumevanje slobodoumnih ljudi kojih na srecu Srbije ima jos, cak i u Vasoj partiji.

Lidija Kujundzic