Cena izbora

ZIVOT IZ INATA

Da bi dobili izbore, socijalisti su potrosili pare od prodaje poste i ugrozili stabilan kurs i cene, svoje glavne adute. Cime ce sad, pred nove izbore, podmititi glasace

Doslo je stvarno poslednje vreme kad su ironiju sudbine na svojoj kozi osetili i sami socijalisti. Onoliko su ulozili u izbornu kampanju, placali i nisu zalili ne bi li se preporucili biracima, a ovi, nezahvalni, glasali za druge. Predsednicki izbori ponavljaju se za dva meseca, pa ce biti zanimljivo videti sta ce se jos ponuditi. Dosadasnja oprobana metoda da se uz glasacke listice podeli nesto kesa i nesto vise obecanja, potpuno je omanula. I jos je, povrh svega, Vlada Crne Gore upozorila Narodnu banku da "svojom nedoslednom monetarnom politikom ugrozava kurs dinara, radi finansiranja javne potrosnje u Srbiji". Za to vreme Savezna vlada saopstava kako cemo, vec 2005. godine, uspeti da dostignemo nivo bruto drustvenog proizvoda - iz 1990. godine.

Da se pred izbore nije skrtarilo, potvrdjuje nekoliko cinjenica: pare od prodaje Poste podeljene su preduzecima-gubitnicima, sa dobrom voljom i obecanjem da ce postati izvoznici, ali su ih ova usmerila mahom u plate. Penzioneri su iz istog izvora obradovani isplatama penzija, zaposleni u zdravstvu, skolstvu, socijalnom osiguranju i drugi korisnici budzeta nagradjeni su davno zaradjenim platama. Tako su plate u avgustu, prema podatku Saveznog zavoda za statistiku, porasle cak 28,8 odsto u proseku, ali je i kurs marke, zbog pojacane emisije, na crnom trzistu premasio cetiri dinara. Ovaj "udar" dogodio se, kao za baksuz, pred samo otvaranje biralista, pa je glasacima omoguceno da u nekoliko drzavnih banaka kupe devize po kursu samo ako su dovoljno strpljivi da pred njihovim vratima precuce dva-tri dana.

Ovo su, u kratkim crtama, dostignuca na ekonomskom planu. Ali, nije zanemaren ni propagandni - na puteve i ledine izvezeni su valjda svi raspolozivi bageri, tako da je "cela Srbija pretvorena u gradiliste", kako nas je obradovala gensekovka SPS-a Gorica Gajevic. Jedne su rupe iskopane, druge na brzinu zatrpane, da bi funkcioneri leve koalicije, u nezadrzivom naletu, zveckajuci makazama, pred TV kamerama svecano presecali kilometre crvenih vrpci. Jednu je presekao i predsednik Milosevic, licno.

Koliko je kostala formalna kampanja i kojim je parama placena, nikom ne pada na pamet da pita, a kamoli da odgovara. U onoj neformalnoj, samo je za plate potroseno dve i po milijarde dinara, prema racunici Ekonomskog instituta u Beogradu. Zanimljivo je da statistika jos nije obelodanila koliko je, zapravo, iznosila prosecna avgustovska plata. Tvrdnja strucnjaka Ekonomskog instituta da je rec o 972 dinara nije ni potvrdjena niti demantovana, ali racunica pokazuje da je tacna. Ne bi vlast propustila da se pohvali ovim dostignucem, da nije nepovoljne okolnosti na koju se nije na vreme racunalo - sada se sa platama moraju uskladiti i penzije. Za mesecnu isplatu penzija potrebna je s povecanjem, 1,4 milijarda dinara, pa je jos uvek pitanje kad ce prvi deo avgustovske penzije biti isplacen. Da su se izbori zavrsili na vreme kako je planirano, lako bi se sa isplatama opet odugovlacilo, ali posto su se otegli odavde do vecnosti, treba naci jos para.

Tako se vlast, koju jos drzi Slobodan Milosevic, nasla pred nezgodnim izborom. Biraci se, ocigledno, moraju jos dva meseca podmicivati, za sta ne samo da nema realnih izvora, nego je i do sada potroseno vise nego sto su objektivne mogucnosti dopustale. Zato vlast mora dalje trositi devizne rezerve, povecane prodajom Poste ili, pak, pasti u iskusenje da nastavi sa stampanjem novca, ali to ima visoku cenu - neminovan dalji rast deviznog kursa, sto povlaci skok cena i inflaciju. Ukoliko vlast, ipak, odluci da stabilizuje kurs, mora se iz opticaja hitno povuci visak dinara. U tom slucaju opet sledi prodaja deviznih rezervi, ili dalje kasnjenje plata, penzija i pad likvidnosti banaka i preduzeca. Za sta god da se opredeli, izazvace zlovlju kod velikog dela biraca, tako da rezultati sledecih izbora mogu po levu koaliciju biti jos gori od upravo postignutih.

Profesor Miroljub Labus smatra da je "populisticka ekonomska politika", vodjena nekoliko meseci pred izbore, ozbiljno narusila makroekonomsku ravnotezu i donela ogromne probleme za buducu ekonomsku politiku. "Mogao bih da razumem ovakvo ponasanje da su socijalisti pobedili, ali u postojecim okolnostima to je potpuno nerazumna politika", smatra Labus. Pojedini ekonomisti u svojim nezvanicnim komentarima dopustaju mogucnost da socijalisti cak "prezale" mesto predsednika Srbije, ako im nova kampanja bude preskupa, racunajuci da je glavni covek ipak na saveznoj funkciji. Vaznije je, prema ovom misljenju, pitanje kako ce se formirati vlada Srbije i ko ce s kim stupati u koaliciju. Ako zanemarimo politicki aspekt, Seselj je, u ekonomskom pogledu, sasvim "u trendu" - na primeru Zemuna pokazao je da i on preferira rasprodaju "porodicnog nakita", kako se izrazio profesor Ljubomir Madzar. Tamo je, figurativno receno, bio samo u posedu "privezaka", ali ne treba ocekivati da promeni stav ni kad se priblizi "zlatnim polugama".

Sledeci, mozda i krupniji problem su izbori u Crnoj Gori. Ukoliko ipak pobedi Milo Djukanovic u drugom krugu, cega se socijalisti vise ne boje preterano, monetarna politika svakako nece moci da se vodi na dosadasnji nacin, ili bar ne bez ozbiljnih problema. To jasno pokazuje upozorenje crnogorske vlade Narodnoj banci Jugoslavije, pomenuto na pocetku. U slucaju Bulatoviceve pobede, mogu se bez problema sprovesti obe varijante - bilo dalje stampanje para, cime ce se definitivno zrtvovati kurs i izazvati inflacija, ili trosenje deviznih rezervi. Uto ce stici Nova godina i ostatak para od prodaje Poste. Kad se i to potrosi, mogu se prodavati ostali atraktivni sistemi i tim parama, kad se bas mora, placati dugovi narodu. Ali, sta ce biti ako, na primer, penzioneri ispune pretnju koju je izrekao Milan Djuric, predsednik Izvrsnog odbora njihovog Nezavisnog udruzenja - "Zivecemo iz inata po sto godina"?

Biljana Milosevic